|
|
|
|
|
|
|
Lice i Naličje - Galerija slika
Baragnir Zag Nehar
Hram Senke Crne Svetlosti Svetili�te Drevnog i Primitivnog Obreda Svetlosti i Tame
|
STARIJE OBJAVE
24.08.2010 Nehargil - Dnevničke bele�ke >>> Gej sve�tenici orgijaju po Rimu Seks-skandal u Vatikanu ili licemerje crkve
Orgijanje ovih ljudi o kojima pi�e "Panorama" i svih drugih, koliko god i gde god ih ima, nimalo ne osuđujem, čak pozdravljam. Ljudi u�ivaju u onome �to �ele, �to vole, �to osećaju kao potrebu i poriv. Ali osuđujem njihov sve�tenički čin. Sve�tenici ne smeju da imaju dvostruki �ivot, već samo jedan, dosledan pozivu i učenju koje propovedaju.
24.08.2010 Ars Medica >>> Pregled tekstova >>> Gazirana pića stvaraju zavisnost
Gazirana pića sa visokom koncentracijom �ećera mogu da utiču na ko�u, mi�iće, zdravlje zuba, stvaraju osećaj zavisnosti, a konzumiranje u du�em vremenskom periodu mo�e da dovede i do o�tećenja srca i bubrega, otkrili su stručnjaci. S obzirom na to da neki gazirani proizvodi sadr�e i do osam ka�ičica �ećera. Međutim, jednostavni �ećeri kao �to su saharoza i glukoza se brzo potro�e u telu, usled čega dolazi do pada energije, a to mo�e da navede ljude na utisak da je efekat izbledeo i da im je potreban jo� jedan takav napitak.
23.08.2010 Nehargil - Dnevničke bele�ke >>> U selima se lagano gasi svetlo Gradovi su prenatrpani, u selima kuće napu�tene Svako četvrto selo pred nestajanjem Ostala samo pusta groblja
U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika. Danas se mogu videti, mahom, stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici. Kad oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se �ire biće groblja.
22.08.2010 Psihologija >>> Pregled tekstova >>>
Ovakva �reproduktivna zadr�ka� omogućava im �ljubav za jednu noć�, takozvani �seks na brzaka� i čitav niz �najrazličitijih avaturističkog pona�anja u spavaćoj sobi� - otkrili su psiholozi sa Univerziteta američke dr�ave Teksas u Ostinu.
21.08.2010 Nauka >>> Pregled tekstova >>>
Ako nas je evolucija "naučila" da treba napraviti mesto za nove, sna�nije i zdravije organizme, ako se zaista radi o programu, a ne o nu�nosti, onda je "taj program moguće razbiti" - uveren je Skulačev, koji intenzivno traga za lekom dugovečnosti.
20.08.2010 Nehargil - Dnevničke bele�ke >>> NOVI PRILOZI TEORIJI POBUNE ZEMLJE I NEBA - I Da li će planeta sama regulisati prenaseljenost, a time i sopstvenu ugro�enost
Ukoliko se ova stopa rasta bitnije ne promeni broj stanovnika u svetu 2025. godine će se povećati na osam milijardi, a 2050. godine bi mogao da dostigne i čitavih 10 milijardi...
20.08.2010 Ogledalo >>> Pregled tekstova >>>
Vernici ovim predmetima prilaze sa verovanjem i dubokim po�tovanjem, a smatra se i da najveći broj njih poseduje čudotvorne moći.
19.08.2010 Nauka >>> Pregled tekstova >>>
Naime, jedno novo istra�ivanje pokazalo je da je mozak poput �iroko povezane mre�e veoma slične Internetu �to se kosi sa dosada�njim shvatanjem o strukturi mozga kao hijerarhijski organizovanoj kompaniji. Nova tehnika praćenja signala u pojedinim delovima mozga pokazala je da postoje veze i između naizgled nepovezanih delova mozga. Istra�ivanje, objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, moglo bi da poslu�i za mapiranje celokupnog nervnog sistema.
17.08.2010 Psihologija >>> Pregled tekstova >>>
Li Berk, profesor psihologije na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji, tvrdi da mo�e. Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudski organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kola� najkomičnijih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pri tom je izmerio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena.
17.08.2010 Nehargil - Dnevničke bele�ke >>> Planeta s mukom pre�ivljava klimatske promene i prirodne katastrofe
Ludilo na planeti Zemlji počelo je u januaru. Na Haitiju, u zemljetresu, najcrnji bilans �rtava u proteklih pola veka. Dvesta hiljada ljudi stradalo je pod ru�evinama. Serija potresa nastavljena je u Čileu, na zapadu Kine, Turskoj, Tajvanu, u Gvineji, na Solomonskim Ostrvima. Zemljotrese prate nezapamćene poplave. Čitav svet je zahvaćen ovim nesrećama. Od Kine do Evrope, �to nije mimoi�lo ni nas. Nema izgleda da će se vodeni tokovi skorije smiriti, a zemljotresi prete i Srbiji.
16.08.2010 Nehargil - Dnevničke bele�ke >>> Savremena sujeverja nastaju po ugledu na stara, ali se menjaju situacije
Ukoliko sve to učinite, mo�ete da budete mirni, u �ivotu će vam se de�avati samo lepe stvari i dobićete �sedmicu� na novom �eks-ju� lotou (pod uslovom da vam niko ne pokloni prazan novčanik jer u tom slučaju nikada nećete imati ni dinara).
16.08.2010 Ars Medica >>> Pregled tekstova >>>
Čudesna isceliteljska moć pijavica poznata je od davnina, a ove "lekovite krvopije" koriste se i danas ne samo za lečenje mnogih bolesti već i za podmlađivanje i jačanje organizma. Zahvaljujući lekovitom dejstvu mnogobrojnih fermenata, pijavice se koriste za lečenje povi�enog krvnog pritiska, holesterola, povi�enog �ećera, klimakteričnih tegoba, prostate, jetre, pankreasa, hemoroida, pro�irenih vena, problema sa cirkulacijom, cista na jajnicima, endometrioza, glavobolja, steriliteta, impotencije...
14.08.2010
Vest o beogradskom svetili�tu se brzo pro�irila po čitavom budističkom svetu. Ubrzo su uspostavljene veze za engleskim dru�tvom "Maha Bodhi Society" i drugim sličnim organizacijama i udru�enjima. Jedno od takvih je bio i, u to vreme, veoma poznati Institut za izučavanje Himalaja (Himalayan Institute) iz Indije. Pretsednik te uva�ene ustanove, Nikolaj Rerih, je 1930. godine kao poklon hramu poslao thanku (ikonografska slika na svili) a koja potiče iz jednog starog tibetanskog manastira. Do sredine 1944. godine hram je krasilo 16 takvih svetih slika koje su uglavnom bili pokloni poslanstava dalekoistočnih zemalja.
14.08.2010 Izgradnja i posvećenje 1929. godine
Budući da je Građevinska komisija svim darodavcima javno zahvila i to uz precizno navođenje poklonjenih suma, mo�e se izvesti zaključak da je projekat rad ruskog in�enjera Klapinina, jer se samo uz njegovo ime ne navodi �ta je on prilo�io za izgradnju hrama.
14.08.2010 D�on Prins
Stradanjma i patnjama Budinih poklonika koji su be�eći od bolj�evika stigli čak do Beograda, posvećena je prva obimna reporta�a na koju smo nai�li prelistavajući beogradsku �tampu tog vremena. Razne humanitarne i dobrotvorne organizacije pomagale su u robi i novcu izbeglice iz Rusije. Pri tra�enju i distribuciji te pomoći, pored ostalih, posredovalo je i Poslanstvo SAD u Beogradu.
14.08.2010
"Daleko tamo, iza "Cvetkove Mehane", u Malom Mokrom Lugu, gde su generacije Beograđana, koje jo� i danas �ive, odlazile sve do pre Svetskog rata u lov, bačena valom Ruske revolucije, nastanila se je Beogradska Kalmička kolonija. Taj kraj se sve vi�e izgrađuje. On sve vi�e postaje Beograd, mada za sada jo� čuva odlike nekadanje stare Palilule ili Dorćola...
13.08.2010 Vajracchedika prajnaparamita
Govor o transcendentalnoj svesti Ovako sam čuo. Jednom je Buddha boravio u Sravasti, u Đetinom gaju, u Anathapindada parku sa velikom skupinom monaha. Bilo je 1250 monaha i mnogo velikih bodhisatvi (bodhisattva-mahasattva). Rano izjutra Bla�eni (Buddha) se obukao, uzeo svoju zdelu i oti�ao u Sravasti u pro�nju. Kada je pojeo ispro�enu hranu, vratio se u park, odlo�io zdelu i ogrtač, oprao noge i seo na mesto pripremljeno za njega. Prekr�tenih nogu, sedeo je uspravno i pravog pogleda. Pristupili su mu mnogi monasi, poklonili se pred njegovim stopalima, obi�li oko njega tri puta i seli u stranu.
13.08.2010 Manfred Seegers
Istorijski Buda, �akjamuni, imao je učenike veoma različitih sposobnosti. Iako je on, zapravo, podučavao samo jednom putu ka prosvetljenju, različiti segmenti njegovih učenja shvaćeni su kao različita "vozila", u skladu sa sposobnostima njegovih učenika. U osnovi, sva Budina učenja mogu se podeliti na dva vozila - to su sutra i tantra. Sutra se naziva i "uzročnim vozilom", jer ovde stvaramo uzorke prosvetljenja, dok se u tantri,"vozilu ostvarenja", identifikujemo sa samim ciljem, ili različitim aspektima prosvetljenja. Stvaranje uzroka prosvetljenja podrazumeva kako otklanjanje svih uzroka patnje, tako i primenu metoda koji nas vode do potpunog prestanka patnje, do trajne radosti. U Malom vozilu (Hinajani), cilj je oslobodjenje, do koga dolazi kada nestane iliuzija sopstva, zajedno sa svim grubim nečistoćama uma. U Velikom vozilu (Mahajani), cilj je potpuno prosvetljenje: vodeni �eljom da sva osetna bića oslobodimo patnje, otklanjamo i najsuptilnije velove neznanja i ostvarujemo stanje najvi�e mudrosti - sveznanje. Ova najvi�a mudrost, zapravo, nije ni�ta drugo do prava priroda na�eg uma.
13.08.2010 Kunzig �amar Rinpoče
Pojam gledi�ta se odnosi na pravilno razumevanje budističkog puta. Meditacija je praksa, a pona�anje je disciplina neophodna za ostanak na putu. Gledi�te je detaljni priručnik za meditaciju. Bez dovoljnog poznavanja učenja, mnoge prepreke nastaju usled gre�aka u praksi. Prirodno, ako o meditaciji ni�ta ne znate, gre�ke nećete ni prepoznati. Zato je potrebno da, pre nego �to počnete da praktikujete, razvijete pravilno razumevanje. Tada ćete moći da prepoznate prepreke i va�a meditacija će napredovati. Na ovaj način su gledi�te i meditacija povezani. Pona�anje je zasnovano na razumevanju karme. Ispravno pona�anje znači osigurati da dela, kako telesna, tako i verbalna, ne budu pod uticajem uznemiravajućih emocija. Ako su dela pod njihovim uticajem, stvara se negativna karma.
13.08.2010 Kunzig �amar Rinpoče
Kađupa učenja ustanovio je Marpa, učitelj Milarepe, najslavnijeg tibetanskog jogija. Dana�nja inicijacija je inicijacija Guru joge na Marpu. Dobrobit i dejstvo ove inicijacije je u sazrevanju semena prosvetljenja koje se nalazi u vama. Po�to primite ovu inicijaciju sve prakse koje radite biće uspe�ne a prepreke na putu će sve vi�e slabiti. Ovaj blagoslov potiče od �elje ostvarenog učitelja Marpe. Kada Bodisatve ne�to po�ele, �elja im se uvek ispunjava. Tako deluje blagoslov. Prosvetljenje je u vama. Ono se ne mo�e dobiti od Bude. Ako su iluzije, lo�a osećanja, samsara, nazovite to kako god hoćete deo va�eg uma onda je i prosvetljenje, takode, sastavni deo va�eg uma. Kada svi problemi nestanu, prosvetljenje je tu. Dakle, ono je u vama. Darmu čine metodi pomoću kojih ostvarujemo prosvetljenje, a na osnovu kojih radite svoje prakse. Kada ovladamo njima kao rezultat javlja se Budastvo. Pre nego �to počnete da praktikujete Darmu, morate znati koliko je ona va�na.
13.08.2010 Manfred Seegers
Sva Budina učenja mogu se svrstati u dve grupe - sutru i tantru. Put sutre se jo� naziva i "Uzročno vozilo", jer ovde stvaramo uzroke prosvetljenja, a put tantre se naziva i "Vozilo ostvarenja", jer se ovde radi o identifikaciji sa ostvarenjem - sa samim prosvetljenjem. Jo� jedan naziv sutričkog vozila je Put bodisatve, dok je vozilo tantre op�te poznato kao Dijamantski put (skt. Vađrajana). Oba puta su veoma povezana, jer Dijamantski put praktikujemo sa stavom bodisatve. To znači da praksama pristupamo sa ciljem da ostvarimo prosvetljenje zarad dobrobiti svih bića. Metodi koje koristimo su tantre, a opunomoćenja (inicijacije) pripadaju ovom kontekstu. Prakse Dijamantskog puta su zasnovane na različitim klasama tantre kojima je podučavao Buda. Mo�e se reći da Dijamantski put sadr�i razna učenja četiri klase tantre, koja potiču od Bude, a do nas dolaze zahvaljujući neprekinutoj liniji prenosa.
13.08.2010 Karola �najder
Uzimanje utoči�ta je ne�to �to rade sva bića - to je na�a potraga za srećom, za sigurno�ću, za nečim na �ta se mo�emo osloniti. Za budiste, uzimanje utoči�ta je stalna praksa, i predstavlja mnogo vi�e od ceremonije koja se odigrava samo jednom; vi�e je poput niti koja pro�ima na�e �ivote. Uzimanje utoči�ta je ulazna kapija budističke prakse. Postoje četiri nivoa utoči�ta koji odgovaraju na�em sve dubljem razumevanju. To su: spolja�nji, unutra�nji, tajni i apsolutni. Spolja�nji nivo utoči�ta se uzima u svim budističkim tradicijama. To je utoči�te u Budi - Probuđenom, u Darmi - Budinim učenjima i u Sangi - praktičarima. Oni se nazivaju Tri dragulja, �to znači da, po�to su na�e �elje za srećom prihvaćene, uzimanje utoči�ta u njima je poput pronala�enja dragog kamena koji ispunjava �elje. Utoči�te u Budi, u ovom kontekstu podrazumeva upoznavanje sa njegovom �ivotnom pričom, �to nam daje veliku inspiraciju na na�em putu. �ta je mladog princa Gotamu učinilo tako re�enim da se odrekne kraljevskog načina �ivota? On je to učinio zato �to je duboko shvatio netrajnost - da će sve uslovljeno na kraju nestati.
13.08.2010 Lama Gendun Rinpoče
Svi mi tragamo za srećom i poku�avamo da izbegnemo patnju, i svako od nas čini sve �to je u njegovoj moći da �ivot učini ugodnijim i otarasi se svega �to mu je neprijatno ili mu nanosi patnju. Usred ovog sukoba interesa, niko nema veliku slobodu izbora. Svaka situacija je prouzrokovana mislima, rečima i delima učinjenim tokom na�ih bezbrojnih prethodnih �ivota, kojima smo zasejali seme karme koju trenutno pro�ivljavamo. Sada smo svi uhvaćeni u ovu mre�u sazrevajuće karme, tako da, sviđalo se to nama ili ne, sila događaja nas neumitno nosi, a mi patimo jo� vi�e jer je ono �to se de�ava u suprotnosti sa na�im �eljama.
13.08.2010 Lama Ole Nidal
Motivaciono učenje o "�est oslobađajućih aktivnosti" namenjeno je za neposrednu primenu u na�im svakodnevnim �ivotima. Kao �to je op�te poznato, budizam ima veoma praktičan cilj i izuzetno jasno gledi�te. Slu�anje učenja, samo po sebi, nije dovoljno da bi se postiglo prosvetljenje. Trajni rezultati dolaze iz stvarnih iskustava i promena do kojih dovode. Po�to je ovo toliko va�no, Buda je dao niz praktičnih saveta, koje nikada ne bi trebalo smatrati zapovestima, već savetima prijatelja. Po�to nije ni tvorac, ni Bog koji sudi, Buda ne �eli sledbenike, niti učenike koji su poput stada ovaca. Umesto toga, on �eli saradnike - njegov pravi cilj su zreli ljudi koji dele njegov prosvetljeni uvid i ogromnu odgovornost koja iz njega proističe.
13.08.2010 Lama Ole Nidal
Kada se govori o bardou, obično se misli na vreme nakon smrti. Ipak, ovaj izraz je vi�eznačan i odnosi se na bilo koje "medjustanje". Sva bića do�ivljavaju "medjustanja" tokom svojih �ivota, sve do prosvetljenja, kada um spoznaje svoju sopstvenu vanvremenu jasnu svetlost. Na primer, upravo sada, tokom ovog predavanja, nalazimo se u bardou budnog stanja - bar se nadam da je tako. Komuniciramo pomoću reči i simbola i opa�amo svet svojim čulima. Tokom noći nastupa bardo sna, tame i odsustva svesnosti, dok oni srećnici koji su dobro savladali meditaciju jasne svetlosti imaju iskustvo le�anja u okeanu svetlosti.
13.08.2010 Budizam >>> Pregled tekstova >>> Četiri misli koje odvraćaju um od samsare
Svakoj budističkoj praksi prethode određene pripreme kojima stvaramo čvrstu osnovu pravilne meditacije. Postoje dve vrste ovih priprema: op�te i posebne. "Četiri misli koje odvraćaju um od samsare" predstavljaju op�te ili obične pripreme. �ta to uop�te znači "odvratiti um od samsare"? To znači osloboditi se svake vezanosti za �ivot u tri područja uslovljenog postojanja. Četiri misli, četiri op�te pripreme, omogućavaju nam da osvojimo ovu slobodu, tako �to razmi�ljamo o dragocenom ljudskom rođenju, netrajnosti, karmi i patnjama samsare.
12.08.2010 Lama Ole Nidal
Stupe mogu biti različitog oblika i veličine. Najpoznatija je ogromna Bodinat Stupa u Indiji. Sa druge strane, mnogobrojne manje stupe na Himalajima, zbog surovih vremenskoh uslova, danas su skupine naslaganog kamenja na mestima gde su nekada bile izgrađene. Stupe su, takođe, podizane i na Zapadu - na primer 40 stopa visoka Kalačakra stupa u Malagi (Ju�na �panija), izgrađena 1994.
12.08.2010
XVI Karmapa, Rangdjung Rigpe Dordje, je rodjen 1924. u istočnom Tibetu. Prepoznat je prema uputstvima koja je, opisujući detalje u vezi svoje sledeće inkarnacije, ostavio XV Karmapa. Zatim je u manastiru Palpung zamona�en, primio bodisatva zavet, mnoga učenja, odoru svog predhodnika i Crnu Krunu. Njegov �ivot se odvijao po obrazcu njegovih prethodnika - činila su ga putovanja i podučavanja �irom zemlje. Nakon okupcije Tibeta, Karmapa je zajedno sa svojim učenicima bio prinudjen da 1959. napusti zemlju, kako bi očuvao transmisiju Karma Kadju linije. Time se ispunilo proročanstvo V Karmape da će se, u vreme njegove XVI inkarnacije, loza kineskog cara ugasiti, da će Kinezi napasti i okupirati Tibet donoseći patnju i siroma�tvo za oba naroda i da će se, na Tibetu, budistička učenja gasiti.
12.08.2010 Karma Kađu tradicija
Buda �akjamuni Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog �to uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom �ivotu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio: Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, poku�avajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu. Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači "stvari kakve jesu". Razumevanje "stvari kakve jesu" predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, za�titnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg bla�enstva i da pri tom ka oslobodjenju i prosvetljenju usmerava i druge.
Strane - 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 24-07-2013 01:46 |
Nedelja, 6. April 2012
|
|
|
 |
||
|
|
|
||
