|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ars Medica
Pregled svih tekstova
02.03.2013 Moćne mistične suze drevne Indije
...Veruje se da je sandal dar samih Bogova i da zbog toga ne sme da se seče jer dvo oseća bol, te zbog toga njegova svojstva neće biti blagotvorna ukoliko bi se stablo odseklo. Stablo se nakon obaranja ostavlja da le�i na zemlji nekoliko meseci do godinu dana kako bi termiti i drugi insekti pojeli spoljnu koru i kako bi li�će opalo samo i istrulilo na zemlji čime se oduzeta �ivotna energija stabla vraća nazad Majci Zemlji čime se zaokru�uje prirodni ciklus. Tek nakon ovoga drvo se obrađuje i od unutra�nje kore stabla se destilacijom vodenom parom dobija gusto i tamno esencijalno ulje bogatog rasko�nog mirisa koje jo� nazivaju i "moćnim suzama tropskih �uma". Kora sandalovog drveta smatra se jednim od najdragocenijih poklona na Istoku. Koristi se u proizvodnji mnogobrojnih proizvoda kao �to su parfemi, sapuni, eterična ulja i slično. Čisto sandalovo ulje je izuzetno jako da se direktno nanosi na ko�u pa se prethodno mora razediti s drugim baznim uljima...
19.01.2013
17.01.2013
Ko�tunjavo voće bogato je brojnim korisnim sastojcima, lek je za mnoge bolesti, ali i odlična preventiva kako bi sačuvali zdravlje. Kod nas je najzastupljeniji orah, jer je "domaća" voćka, ali se u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane mo�e naći i ko�tunjavo voće koje ne potiče sa na�ih prostora.
16.12.2012
25.07.2012
Nisu sve vrste kvasca korisne, neke mogu da izazovu i infekcije. U 16. veku lekari su suvi pivski kvasac nazivali "bo�anskim lekom". Pored hranljive, kvasac ima i dijetetsku vrednost...
Procesom prerade sirovog kvasca dobija se suvi pivski kvasac, koji predstavlja pravu riznicu hranljivih sastojaka: belančevina, amino-kiselina, ugljenih hidrata, minerala, oligoelemenata i vitamina. Najznačajnija komponenta pivskog kvasca su belančevine. Zove se pivski jer se pre nego �to su upoznata njegova lekovita svojstva, koristio samo za proizvodnju piva. Sadr�i velike količine vitamina B i tri va�na elementa: selen koji usporava proces starenja, hrom za prevenciju dijabetesa i infarkta i glutamin koji pospe�uje eliminaciju �tetnih materija.
25.07.2012
Matičnjak sni�ava pritisak, leči prehladu, probleme sa varenjem i nesanicu. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna
25.07.2012
Kičica čisti krv, smiruje ka�alj, pospe�uje varenje, otklanja nadutost. Gorko sredstvo izaziva refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima, �to omogućava bolje varenje...
25.07.2012
Lekovita priroda - od dvadesetak vrsta posebno se lekovito�ću izdvajaju mu�ka uskolisna i �enska �irokolisna bokvica. Lek protiv rana, ujeda, astme, upale pluća... Bokvica ima gotovo na svakom koraku - pored puteva, na travnjacima, livadama, jarcima... Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve vrste bokvice, koje se međusobno polno razlikuju.
Lekoviti deo mu�ke bokvice je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedina stručna mi�ljenja prednost daju mu�koj. Ona sadr�i brojne lekovite materije koje joj daju mogućnost primene u lečenju svih oboljenja disajnih organa. Izuzetan je prirodni lek plućne astme, upale plućnih alveola, kod ka�lja, pa čak i tuberkuloze. Ova bokvica posebno je pogodna za decu, jer joj je sok ukusan, a naročito kada se zasladi sa medom. Čaj od njenih listova treba piti �to topliji.
25.07.2012
Niacin, koji se u značajnim količinama nalazi u ribizli, va�an je za nerve, pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu, vitamin C za te�ke infekcije...
Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadr�i ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu slu�i za sintezu vitamina A, koji istovremeno �titi sluzoko�u i pospe�uje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadr�i i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.
25.07.2012
Zahvaljujući sastojku antocianinu borovnica je najbogatiji izvor antioksidanasa među 40 različitih vrsta voća i povrća. Li�će borovnice je riznica minerala
Bobice ove �bunaste biljke iz porodice vresova, čija je pradomovina Severna Amerika, koja u divljem obliku raste na umereno vla�nom zemlji�tu listopadnih bukovih �uma, sadr�i organske kiseline, naročito jabučnu i limunsku, zatim �ećer, pirokatehinske tanine, vitamine C i B, karotin, masna ulja, proteine.
05.05.2012 Poznat kao lek za pluća, a stari ka�u i za du�u...
Praziluk spada u povrće i nepravedno se koristi samo povremeno u ishrani kao dodatak salatama ili jelima, a mo�e se koristiti i kao glavni sastojak mnogih jela (kuvan ili pr�en). Zahvaljujući tome �to se mo�e čuvati uzemljen ili u pesku, na trpezi se mo�e naći većim delom godine. Praziluk nije pogodan za čuvanje u zamrzivaču, mada se u fri�ideru (nezamrznut) mo�e čuvati sedam do deset dana.
12.04.2012 Bioenergija je prirodna pojava
Bioenergija, u stvari, nije ni�ta drugo do obična prirodna pojava, obično Ijudsko svojstvo koje se stječe rođenjem kao �to je boja kose ili boja očiju, visina i dr. Samo je jedna činjenica istinita, a to je da SVI Ijudi imaju bioenergiju kao �to svi posjeduju ko�u, kosu, oči, srce, mozak itd. Inače, ja ne �elim govoriti o tome da su samo neki "predodređeni" na to svojstvo.
02.04.2012 Lepota dolazi iz du�e, a srce je njena iskra - zato dozvolite prirodi da vas vodi svojim tajnama
Ljudi su danas često neraspolo�eni i treba im ne�to da ih malo pogura i pokrene. Ako vam nikako ne polazi za rukom da se opustite onda probajte neke od ovih spasonosnih biljaka koje će vam vratiti osmeh na lice... Kozmetika i dnevni rituali ulep�avanja su oduvek bili va�ni i mu�karcima i �enama. U drevnom Vavilonu, Egiptu, Indiji, Kini, Japanu i na dalekom zapadu među Majama i Astecima, kozmetika je kori�ćena i u estetske i u terapeutske svrhe. Bila je deo svakodnevnog �ivota i način da se poka�e dru�tveni status...
12.03.2012 SRBIJA PREPLAVLJENA OPASNIM PROIZVODIMA
Srbi, mada često toga nisu ni svesni, svakodnevno u svoj organizam unose namirnice �bogate" raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti �tetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje.
22.02.2012
Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u �paniji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali jo� drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. U antičko doba u Grčkoj je kori�ćen za aromatizaciju vina, a potom su ga Rimljani preneli u Toskanu, odakle se dalje �irio po Evropi.
22.02.2012
Aromatična, medonosna i lekovita, �alfija (Salvia officinalis) jedna je od najstarijih medicinskih biljaka. U spisima je pominju svi antički lekari, a u njenu lekovitost i dan-danas se mnogo veruje. Lekovite osobine imaju samo listovi bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja, sadr�e i mnogo gvo�đa i kalcijuma, a bogati su i vitaminom A. Ipak, najva�niji lekoviti sastojak ove biljke je njeno etarsko ulje.
22.02.2012
U zimskim mesecima, kada caruju prehlade, vino se često preporučuje kao lek. Kuvano, sa dodatkom karanfilića, potpoma�e oporavku organizma, tvrde pristalice narodne medicine. Lekovita svojstva vina poznata su od najstarijih vremena, mada zapisi ne upućuju na konzumiranje u kuvanom obliku. Hipokrat je, primera radi, preporučivao vino pome�ano sa vodom kao lek protiv glavobolje, smetnji pri varenju ili kod edema. Gaj Julije Cezar svojim vojnicima davao je u vreme ratnih pohoda određenu količinu vina i na taj način ih �titio od tifusa i kolere. Na ovu ideju, inače, prvi je do�ao persijski car Kiros, jo� 401. godine pre nove ere.
22.02.2012
Kao začin, ren jelu pojačava ukus, mo�e da se upotrebi za pripremanje pikantnog sosa, a često se koristi i kao salata. Osim dobrog ukusa ren je i veoma zdrav, pobolj�ava cirkulaciju i otvara apetit. Ren raste po vla�nim mestima, gotovo u svim krajevima sveta. Gaji se zbog korena koji se upotrebljava kao začin. Mo�e dugo da se čuva sve� u podrumu zakopan u vla�an pesak.
22.02.2012
U odnosu na slično ko�tunjavo voće, orasi sadr�e najvi�e polifenola, antioksidansa koji �titi organizam od molekula koji o�tećuju tkivo. Brazilski orasi i pistaći po nivou polifenola najbli�i su orasima, dok indijski orasi i le�nici imaju ni�i nivo antioksidansa.
22.02.2012
Ju�no voće bogato je i oligoelementima, među kojima posebno kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, ali i natrijumom, samo u manjim količinama. Citrusno voće bogato je i eteričnim uljima, koja se nalaze u kori i ispod kore. Ulja su va�na zbog antibaktericidnog svojstva koje poseduju, dok fitohemijska jedinjenja predstavljaju i inhibitore karcinoma.
21.02.2012 Kamut, drevna egipatska p�enica
U nizu već poznatih �itarica koje predstavljaju osnov zdrave ishrane, u poslednje vreme sve veću pa�nju privlači kamut (Triticum turanicum). Istina, za ovu drevnu �itaricu na na�im prostorima tek poneko zna. Ali, zato, na trpezama zapadnih zemalja ona je postala nezaobilazni deo svakodnevnog jelovnika. Ova nedavno ponovo otkrivena biljka uzgajala se pre vi�e hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao va�na i korisna namirnica.
07.01.2012
To je jedina biljka na zemlji koja ie označena kao izvor broj jedan. Ima savr�en balans esencijalnih aminokiselina i ulja sve u jednoj biljci i obliku koji je najjprirodniji za probavu. Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku slu�ila za sve - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za u�ivanje.
13.11.2011 Osnova masa�e na Istoku je tradicionalna kineska medicina, koja ka�e da kroz telo prolaze takozvani MERIDIJANI ili vertikalne linije kroz koje protiče �ivotna energija �ČI�.
02.11.2011
�ećeri su glavni izvor kalorija u industrijski proizvedenoj hrani. Ova "ve�tačka" hrana osim �to sadr�i �ivu, poznatu kao kancerogenu, sadr�i i najče�će kukuruzni fruktozni sirup kojim se ćelije raka hrane. Inače, ćelije raka se hrane �ećerom nakon �to se metabolizuje u jetri. Nova studija, objavljena u Expert Opinion on Therapeutic Targets obja�njava vezu između rafinisanog �ećera i raka.
29.10.2011
Ono �to je osamdesetih prodavano u prodavnicama zdrave hrane odnosilo se na makrobiotičku ishranu. Vremenom, ove radnje su postajale sve popularnije, a trgovci su to iskoristili i asortiman pro�irili na neke industrijske i pekarske proizvode.
29.10.2011 Paprika čuva zdravlje i budi strast
29.10.2011
Poreklo joj je zaista drevno, jer zajedno sa krompirom i kukuruzom spada u tri osnovne namirnice prastare civilizacije Inka. Oni su je smatrale čak svetom biljkom, zbog čega je njihov vladar, lično, svake godine sejao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.
29.10.2011
Postala je jedan od najtra�enijih izvora energije i nutrijenata i prava prirodna riznica mnogih va�nih jedinjenja. Ona je steci�te proteina, vitamina, a posebno iz B kompleksa, va�nih minerala kao �to je kalcijum, magnezijum, natrijum, silicijum, gvo�đe, mangan, cink, bakar, dok u zavidnim količinama ima flavonoida, kalijumovih soli, skroba i �ećera.
29.10.2011
Po morfolo�koj građi i biolo�kim svojstvima najsličnija je p�enici. Sadr�i izuzetno male količine glutena, zbog čega je ra�eni hleb tvrd i gust. Da bi se izbegla njegova tvrdoća, nutricionisti preporučuju kombinaciju ra�anog i p�eničnog bra�na, jer su to jedine �itarice koje nemaju spolja�nji za�titni sloj, pa mogu da se koriste bez ikakve prerade.
29.10.2011
Biljka aronija je bobičasto voće, prapostojbina joj je Severna Amerika, a dobila je naziv sibirska zato �to je davno dospela prvo u Rusiju, odnosno Sibir. Odlično podnosi hladnu zimu i mraz, čak i minus 45 stepeni.
29.10.2011
Ova biljka se danas najče�će koristi kao začin jelima, ali i kao lek protiv ka�lja. U esencijalnom ulju majčine du�ice nalazi se supstanca koja stimuli�e lučenje �eludačnih sokova i pobolj�ava varenje, zato se posebno preporučuje za začinjavanje mesa.
29.10.2011
29.10.2011 �ipak - crvena riznica vitamina
- Glavni lekoviti sastojak �ipurka je askorbinska kiselina, odnosno vitamin C, ka�e za �Doktor u kući� dr Zoran Maksimović, vanredni profesor Katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Osim vitamina C, sadr�i pektinske materije (značajne za varenje), tanine, �ećere, različite voćne kiseline i pigmente (karotenoide, flavonoide i u tragovima antocijane).
29.10.2011 Najopasnija alergena biljka na svetu
10.10.2011
Kampanja protiv vakcinacije mogla bi da presudno pomogne ljudima u dono�enju odluke da li će dozvoliti da im deca budu vakcinisana svim vakcinama koje tr�i�te nudi, a lekari preporučuju � među kojima i sezonsku vakcinu protiv gripa � ili će prethodno dobro razmisliti, pogotovo �to se već uveliko pripremaju nove vakcine, za nove bolesti.
15.08.2011 Prirodni lek protiv glavobolje
Tople obloge takođe, ali samo ako prijaju. Kao obloga se uzima lanena krpa, koja se potopi u toplu vodu, iscedi i stavi na čelo ili potiljak. Ponekad i topla kupka za noge mo�e da odagna glavobolju.
15.08.2011
15.08.2011
Kukuruzna svila podrazumeva osu�eni �ig tučka �enskog cveta kukuruza. Prema narodnom iskustvu bere se tokom cvetanja biljke, ali pre opra�ivanja, tako �to se odvoje vr�ni delovi ovojnih listova i �igovi odseku pri vrhu klipa.
15.08.2011
15.08.2011
15.08.2011
Danas je najvi�e ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najvi�e uzgaja u ju�noj i jugoistočnoj Srbiji.
21.07.2011
U lipovim �umama su �iveli, pod lipom su vr�ili obrede, i lipi podnosili �rtve kao vrhovnom bo�anstvu. Prelaskom iz paganstva u hri�ćanstvo bogovi su zamenjeni, ali je obo�avanje i dalje ostalo. Hrvati mesec juni zovu lipanj, ba� zbog toga �to tada lipe cvetaju. Njihov miris cvetova u nekim krajevima �iri se sve do kraja jula.
21.07.2011
Plodovi maslina imaju mesnato usplođe puno ulja, a iznutra semenke, u kojima takođe ima ulja, ali slabijeg kvaliteta.
21.07.2011 �argarepa za dobar vid i jako srce
Njena narand�asta boja je produkt delovanja karotena, sastojka kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj količini.
21.07.2011
Ako ni po čemu, Srbija je zasigurno prepoznatljiva po gajenju maline (Rubus idaeus). Malina je veoma cenjena �irom sveta, kao dragocena voćka u prehrambenoj industriji. Međutim, malina sve vi�e nalazi svoje mesto i u medicini, kao i u kozmetologiji. U sebi sadr�i �ećere (glukozu, fruktozu, saharozu), organske kiseline (elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu...), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E... Zbog svega navedenog, malina se u mnogim zemljama koristi kod proliva i ekcema, a ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa.
19.06.2011
O soji kao va�noj namirnici u ishrani postoje pisani tragovi jo� od pre pet hiljada godina, a nazivana je i anđeoskom hranom, zbog korisnih sastojaka koje u sebi sadr�i. Ona, istina, ne mo�e ni�ta da zameni, ali je savr�ena dopuna za meso, jer sadr�i 40 odsto proteina neophodnih za razvoj ćelija i čak 34 odsto ugljenih hidrata..
19.06.2011
Medicinska primena bagrema ograničena je samo na cvet, jer se ostali delovi, naročito kora, smatraju otrovnim. Cvet bagrema se skuplja, a zatim su�i na senovitom i provetrenom mestu.
19.06.2011 Zova - beli cvet i hrana i lek
Na svetlim i toplim mestima, oko naselja, pored puteva i po obodima �uma, raste kod nas veoma rasprostranjen �bun ili nisko drvo - zova (Sambucus nigra). Vrlo rano olista, ali je, ipak, najprepoznatljivija po sitnim, belo�utim cvetovima, specifičnog mirisa, sakupljenim u krupne �titolike cvasti. Cveta od maja do jula, a u farmaciji se koristi osu�eni cvet (Sambuci flos), kao i plod zove (Sambuci fructus).
07.04.2011 Ljudski mozak: građa i funkcija
06.04.2011 POSTOJI LI ELIKSIR �IVOTA
U moskovskom časopisu 'Zemlja sovjeta' na�ao se zanimljiv tekst pod naslovom 'Koliko treba da je dug ljudski vek'. Autor ovog teksta je navodio imena ljudi koji su u poslednjih nekoliko vekova do�iveli fantastičnu starost, a među njima su Sirali Mislimov - 168 godina, Tomas Par - 152 godine, Li Cunk Jun - 152 godine, a na kraju je data reč i najpoznatijim sovjetskim gerontolozima tog vremena.
13.03.2011
13.03.2011
13.03.2011
Sadr�i i gvo�đe, fosfor, proteine, beta karotin, kalcijum, vitamine B1, B2 i B3, kao i amino kiseline. Američki lekari i nutricionisti tvrde da kama-kumu deluje istog dana kada se uzme i poma�e ubla�avanju depresije i uznemirenosti, bez ne�eljenih efekata, kao �to su fotosenzitivnost ili gastrointestinalni problemi kada se protiv ovih oboljenja uzimaju lekovi.
23.02.2011
23.02.2011
16.02.2011
Ovo naučno otkriće objavljeno je 2006.godine na Institutu za ishranu i poljoprivredu Univerziteta Florida u SAD-u, a objavIjeno u uglednom naučnom časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry.
16.02.2011 God�i - eliksir čiste energije
Naučno ime God�ija je� lycium barbarum�. U zapadnom svetu je poznat i kao 'wolfberry'. Postoji najmanje 40 vrsta God�ija i njegove vrednosti su objavljene u popularnim naučnim časopisima. Istorija god�ija mo�e se pratiti unazad hiljadama godina i slo�eni je deo kineske i azijske narodne medicine.
15.02.2011 Kia semenke (Salvia Hispanica)
Od ostalih srodnih namirnica, kia semenke se razlikuju po stabilnosti masnih kiselina, koje čak i ako su na svetlosti i vi�im temperaturama, mnogo sporije u�egnu. Ne sadr�e gluten, ali obiluju vlaknima, čak vi�e od integralnih �itarica.
14.02.2011 Pet zdravih i jeftinih namirnica
14.02.2011
Hiljadama godina koren đumbira va�i za izuzetno sna�no lekovito sredstvo. Ova biljka potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije i najvi�e se upotrebljavala u Indiji, da bi se kasnije pro�irila po celom svetu. Đumbir se koristi sve� ili kao prah, a ima Ijutkast ukus i miris koji podseća na limun.
03.02.2011 Istine i zablude o energetskim napicima
Poslednjih godina svetsko pa i na�e tr�i�te preplaljeno je slatkim gaziranim energetskim napicima u konzervama primamljivog izgleda i zvučnih naziva "red bul", "guarana" "enerd�iz", "dark dog", "bern", "ultra"... Ova pića naročito su popularna među mladima koji ih rado konzumiraju ne bi li "za tren oka sebi podigli raspolo�enje" na veseloj �urci, ili povratili energiju kada ih očekuje veliki napor, bilo da je reč o pripremi ispita ili zalaganju na sportskom terenu.
02.02.2011 Kardamon začin iz vavilonskih vrtova
Stari Egipćani su ga �vakali da bi osve�ili dah i izbeleli zube, a ta praksa se do danas zadr�ala u Indiji. Stari Grci i Rimljani od kardamona pravili su parfeme, koji je zbog specifičnih mirisnih nota i danas va�an sastojak parfemske industrije.
02.02.2011
02.02.2011
Kako pobediti nesanicu i utonuti u dubok san, savetuje bečki profesor dr Hademar Bankofer. Zbog tempa �ivota praćenog svakodnevnim stresom, priličan broj ljudi ima problem da utone u san. Kako nesanicu pobediti, i utonuti u dubok okrepljujući san, savetuje bečki profesor dr Hademar Bankofer. Čaj od metvice - nane, čija eterična ulja iz listova, uravnote�avaju poremećen vegetativni nervni sistem predstavljaju dobar lek za nesanicu. Za čaj treba ka�ičicu suvih listova preliti prokuvanom vodom, ostaviti da odstoji od pet do sedam minuta i piti mlako.
02.02.2011 Sve opasnosti tretmana za ulep�avanje
Ljudi odlaze u salone lepote kako bi se ulep�avali, ali ako se u tome pretera, uradi ne�to nestručno ili nepotrebno, mo�e da se zavr�i sa lo�im rezultatima. Često posle ovakvih tretmana ljudi izgledaju gore jer upropaste ono lepo �to su pre toga imali, ali su jo� veće posledice po zdravlje.
01.02.2011
Među retkim biljkama koje �tite jetru, glavnu laboratoriju Ijudskog organizma, sikavica (Silybum marianum L.) zauzima visoko mesto, �to je i razlog da se danas u nekim zemljama sveta (u severnoj Africi, Ju�noj Americi, u Nemačkoj, Kini) planski uzgaja i koristi u proizvodnji fitoterapeutskih preparata.
01.02.2011
Zbog visokog sadr�aja skroba, od kestena se mo�e dobiti i bra�no koje se samo ili pome�ano s bra�nom drugih �itarica koristi za izradu peciva i hleba. Ipak, kesten se najče�će koristi u obliku kesten pirea i kao kao dodatak jelima i supama.
01.02.2011 Najlekovitije voće na planeti
Popularnost aronije poslednjih godina raste i danas je mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju za alternativnim izborom hrane. Gaji se planta�no u Severnoj Americi, Rusiji (gde je poznata kao rjabina černoploda), Poljskoj, Bugarskoj... U tim zemljama bila je predmet mnogih naučnih studija.
01.02.2011 Nikad sa limunom, mlekom, �ećerom i medom
09.01.2011 Devet najvećih zabluda o zdravlju
U stara vremena, zapravo do pre samo nekoliko godina, zdravstvene dezinformacije su se �irile veoma sporo. Danas nije tako. Zahvaljujući internetu, ljudi mogu da neverovatne priče o zdravlju �alju jedni drugima, pa tako one za samo nekoliko minuta obiđu svet, ka�e Rič Bahler, tvorac sajta www.truthorfiction.com koji je posvećen raskrinkavanju la�nih i-mejl glasina.
14.12.2010 Li�će koke �vakalo se jo� pre 8.000 godina
Li�će koke sadr�i niz hemijskih supstanci poznatih kao alkaloidi. U modernim vremenima, najpoznatiji među njima postaje kokain. Međutim, �vakanje li�ća ove biljke u medicinske svrhe odavno je poznato kao običaj star bar koliko i civilizacija Inka. Tom Dilehej sa Univerziteta Vanderbilt u SAD i njegov tim prona�li su dokaze da se li�će koke �vakalo zajedno sa lepkom koji se dobijao spaljivanjem kamenja bogatog kalcijumom.
28.11.2010
Zdrava ishrana smanjuje rizik od dobijanja hipertenzije, dijabetesa i oboljenja srca, ali nije potpuno jasno da li podjednako dobro utiče i na Alchajmerovu bolest. Američki Institut zdravlja nedavno je objavio da postoje neoborivi dokazi da hrana, dijeta i stil �ivota bitno utiču na prevenciju zaboravnosti. Istra�ivači su utvrdili kojih devet namirnica će va� mozak odr�ati zdravim.
22.11.2010
Malo je onih koji nisu čuli za koenzim Q10. Takođe je mali broj onih koji istinski znaju i razumeju �ta koenzim Q10 su�tinski znači. Gotovo po automatizmu, usvojena su izvesna saznanja o ovoj supstanci koja se stvara u ljudskom organizmu. Većina zna da se radi o antioksidansu koji organizam �titi od slobodnih radikala, odnosno poku�ava da ga sačuva od bolesti.
31.10.2010 10 najprljavijih i pet najčistijih namirnica
Crni luk je na vrhu liste najčistijih povrća. On ne zahteva velike količine pesticida, jer mu je pretnja od �tetočina na niskom nivou. Istra�ivanja su utvrdila da nema vi�e od jednog pesticida. Celer je na vrhu liste prljavih namirnica. Istra�ivanje je pokazalo da jedna stabljika celera ima 13 pesticida, dok u celini celer sadr�i čak 67 pesticida.
27.10.2010
Nikotinski snovi mogu potrajati godinama nakon �to su nestali svi simptomi fizičke zavisnosti, ka�u stručnjaci. „Blic“ je istra�io i otkrio sedam načina za ostavljanje cigareta koji se kod nas uspe�no primenjuju. Statistika pokazuje da je u Srbiji od 2000. godine učestalost pu�enja opala za 6,9 odsto. Nasuprot tome, pu�ača jo� ima mnogo, tako da poslednji podaci pokazuju da u na�oj zemlji ovu ru�nu naviku ima 33,6 odraslih, odnosno 38,1 odsto mu�karaca i 29,9 odsto �ena.
26.10.2010
Stari beogradski �mekeri decenijama su gradili boemski imid� uz jaku kafansku kondiciju i neizostavnu cigaretu u ruci. Zbog toga su pre nekoliko godina, kada se u srpskoj javnosti prvi put otvorilo pitanje zabrane pu�enja na javnim mestima, redom stajali u odbranu srpske pu�ačke tradicije. Prednjačio je čuveni novinar, danas pokojni, Bogdan Tirnanić Tirke, pozivajući se na poznatog glumca Pavla Bogatinčevića koji je i "u osmoj deceniji �ivota svakodnevno veslao na Savi, ali je imao i problema zbog pu�enja".
17.10.2010
16.09.2010 Ruski naučnik usavr�io antioksidans koji usporava starenje
Tokom istra�ivanja koje je trajalo četiri decenije, ovaj naučnik je proučavao proces starenja i zaključio da se kiseonik u ljudskom organizmu u 99 odsto slučajeva transformi�e u ne�kodljivu vodu, a u jedan odsto u toksični superoksid.
14.09.2010 Crno vino i paradajz uni�tavaju rak
Odavno je poznato da namirnice kao �to su paradajz, jagodičasto voće i crno vino blagotvorno deluju na zdravlje, ali ono �to je pokazala nova američka studija zvuči kao senzacija: neke namirnice navodno deluju kao lekovi, tako �to izgladnjuju kancerogene ćelije. Kako pokazuju najnovija istra�ivanja, crno vino i čokolada bukvalno suzbijaju ćelije raka. Crno gro�đe, tamna čokolada i kupine, beli luk, soja, kao i razne vrste čajeva �izgladnjuju� kancerogene ćelije, istakao je naučnik Vilijam Li na konferenciji odr�anoj u Long Biču, u američkoj dr�avi Kaliforniji.
07.09.2010 Osam navika koje izazivaju bolove
Tako, na primer, no�enje japanki stvara probleme sa zglobovima i kolenima, kucanje poruka na mobilnom telefonu bol u prstima... Neke svakodnevne navike, ukoliko se ponavljaju du�i vremenski period, mogu da izazovu tegobe koje prelaze u hronične, kao �to su i�ijas ili artritis, i u tim slučajevima kliničko lečenje je neophodno.
05.09.2010
Po�to su predstavili rezultate istra�ivanja, naučnici su zaključili da deca ispod 12 godina starosti uop�te ne bi trebalo da koriste mobilne telefone osim u slučaju nu�de.
27.08.2010
Nekada je bio omiljen među zatvorenicima koji nisu uspevali da iza re�etaka pribave te�ke droge, a zbog toga �to sadr�i supstancu miristicin, koja mo�e da izazove halucinacije slične onima posle u�ivanja marihuane. Kada se konzumira u prevelikim količina, ima brojne ne�eljene posledice � izaziva dijareju, napade panike, dovodi do ubrzanog rada srca...
24.08.2010 Gazirana pića stvaraju zavisnost
Gazirana pića sa visokom koncentracijom �ećera mogu da utiču na ko�u, mi�iće, zdravlje zuba, stvaraju osećaj zavisnosti, a konzumiranje u du�em vremenskom periodu mo�e da dovede i do o�tećenja srca i bubrega, otkrili su stručnjaci. S obzirom na to da neki gazirani proizvodi sadr�e i do osam ka�ičica �ećera. Međutim, jednostavni �ećeri kao �to su saharoza i glukoza se brzo potro�e u telu, usled čega dolazi do pada energije, a to mo�e da navede ljude na utisak da je efekat izbledeo i da im je potreban jo� jedan takav napitak.
16.08.2010
Čudesna isceliteljska moć pijavica poznata je od davnina, a ove "lekovite krvopije" koriste se i danas ne samo za lečenje mnogih bolesti već i za podmlađivanje i jačanje organizma. Zahvaljujući lekovitom dejstvu mnogobrojnih fermenata, pijavice se koriste za lečenje povi�enog krvnog pritiska, holesterola, povi�enog �ećera, klimakteričnih tegoba, prostate, jetre, pankreasa, hemoroida, pro�irenih vena, problema sa cirkulacijom, cista na jajnicima, endometrioza, glavobolja, steriliteta, impotencije...
05.08.2010
Ovo otkriće dovodi u sumnju preciznost genskog testa za utvrđivanje rizika od Alchajmerove bolesti, koji se trenutno nudi na tr�i�tu SAD. Proučavajući genetski kod vi�e od hiljadu ljudi koji su do�iveli stotu i poredeći ga sa genetskom mapom 1.200 drugih osoba, istra�ivači iz Bostona su utvrdili 19 sklopova oko 150 gena koji, sa 77 odsto preciznosti, ukazuju na predodređenost da se do�ivi duboka starost.
30.07.2010
Vodu, ka�u stručnjaci, treba piti i pre nego �to osetimo �eđ, jer čak i lak�a dehidarcija usporava organizam za čak 3%. �eđ je za zdrave osobe signal da organizmu fali tečnosti, a od toga koliko je unosimo zavise mnogi fiziolo�ki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu.
23.07.2010
Antioksidans ruzmarinska kiselina mo�e u priličnoj meri da predupredi pojavu Alchajmerove bolesti, ili pomogne u njenom lečenju, pokazuju pojedine studije rađene u Italiji. Do ideje da naprave istra�ivanje stručnjaci su do�li na osnovu saznanja da ruzmarin ima dugu tradiciju lekovite biljke koja pobolj�ava pamćenje, zbog čega je narod zove biljkom sećanja.
14.07.2010 Kari, kurkumin i maligne ćelije
11.07.2010
Sve�, kuvan, ceđen... U bilo kom obliku, paradajz je pravi biser među povrćem, koji će vam ne samo pomoći da skinete kilograme, već i da propisno prodrmate telo i bar malo ga očistite od toksina. Dijeta nudi mogućnost da, za pet dana, izgubite do tri kilograma i osećate se sjajno.
09.07.2010
Istra�ivači poku�avaju da
nađu odgovor na misteriju za�to ljudi pu�e, da li su genetski predodređeni, da
li imitiraju pona�anje svojih roditelja, ili zbog zavisničke snage nikotina.
14.06.2010 Dehidracija usporava razmi�ljanje
Istra�ivanja pokazuju da dehidracija utiče na veličinu mozga, ali i na njegovo normalno funkcionisanje. Stručnjaci tvrde da samo 90 minuta normalnog znojenja mo�e da smanji mozak kao jedna godina starenja ako se ne konzumira dovoljno vode. Bez dovoljne vode siva materija u mozgu prisiljena je da radi vi�e kako bi obradila čak i neke jednostavne informacija. Nedostatak dovoljne količine vode tokom nekoliko nedelja ostavlja ozbiljne tragove na mozgu.
10.06.2010 Previ�e kafe mo�e prouzrokovati halucinacije
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava r
Copyright � 2010-201 Poslednje izmene: |
ezervisana
3 by Alexandar Thorn 02-03-2013 04:37 |
||
|
|
Pregled
svih tekstova
