Arhiva tekstova - Ars Medica 46 - Bagrem, slatki lek

Stranice

Tekst 46

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Ars Medica

Bagrem - slatki lek

Autor: I. K.

Izvor: NOVOSTI

Foto: Guliver-Thinkstockphotos

19.06.2011

Bagrem (robinia pseudoacacia, fabaceae) je vrsta drveta koja potiče iz jugoistočnih delova Severne Amerike. Danas je ovo drvo naturalizovano u svim delovima sveta sa umerenom klimom. U pojedinim regionima smatra se invazivnom biljnom vrstom, jer vrlo lako �podivlja� i brzo se �iri.

- Drvo bagrema se često i gaji, jer je veoma cenjeno kao drvo za lo�enje, za izradu delova čamaca i brodova, podnih obloga i slično - ka�e profesor dr Zoran Maksimović, sa katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Medicinska primena bagrema ograničena je samo na cvet, jer se ostali delovi, naročito kora, smatraju otrovnim.

Cvet bagrema se skuplja, a zatim su�i na senovitom i provetrenom mestu. Brzo gubi aromatičnost, pa po su�enju mora da se čuva u dobro zatvorenim posudama. Čaj od bagremovog cveta koristi se za ubla�avanje posledica prehlada, najče�će ka�lja i zatvora. Ponekad se koristi kao dijaforetik (sredstvo za izazivanje znojenja), odnosno za sni�avanje povi�ene telesne temperature.

TRI �OLJE DNEVNO

Čaj od osu�enih cvetova bagrema priprema se na sledeći način: jednu punu ka�ičicu dodati u 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji tri minuta. Piti po dve-tri �olje čaja dnevno.

U homeopatiji bagrem je na�ao primenu za lečenje hiperaciditeta (prekomerno lučenje hlorovodonične kiseline u �elucu), migrene i trigeminus neuralgije (neuralgija �ivaca lica).

- Bagremov cvet je cenjena medonosna vrsta, jer predstavlja vrlo izda�nu i rado posećivanu pčelinju pa�u - obja�njava profesor Maksimović. - Bagremov med ubraja se u najcenjenije vrste meda. Mesecima ostaje u tečnom stanju i vrlo sporo se kristali�e, zato �to u sastavu sadr�i vi�e fruktoze nego glukoze. Blagog je i prijatnog ukusa, lako svarljiv, pa se preporučuje deci i rekovalescentima.

Čaj na bazi kore i lista bagrema je otrovan. U slučaju trovanja dolazi do bolova u �elucu, dijareje, povraćanja, slabosti, grčeva i srčane aritmije.

- Te�i slučajevi trovanja korom ili semenom bagrema nisu zabele�eni, jer se izbacuje povraćanjem, �to značajno umanjuje apsorpciju otrovnih materija - ističe profesor Maksimović.

MAHUNE

Plod bagrema je mahuna, duga oko 10 centimetara, sa 4 do 10 semenki bubre�astog oblika. Ipak, lekovit je jedino cvet koji se pojavljuje posle listanja, odnosno u ovo doba godine - od aprila do juna. U sve�im mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, i masnoće. Mahune se mogu su�enjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema mo�e da zameni pasulj.

Vrh strane >>>