|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ars Medica
27
Sikavica Izvor: Magično Bilje - 2011 01.02.2011
Među retkim biljkama koje �tite jetru, glavnu laboratoriju Ijudskog organizma, sikavica (Silybum marianum L.) zauzima visoko mesto, �to je i razlog da se danas u nekim zemljama sveta (u severnoj Africi, Ju�noj Americi, u Nemačkoj, Kini) planski uzgaja i koristi u proizvodnji fitoterapeutskih preparata. Duga istorija ove biljke se�e dve hiljade godina unazad, u vreme kada su njen koren koristili travari da bi izazvali povraćanje. U srednjem veku do�ivela je procvat, intenzivno se uzgajala i koristila u lečenju hroničnih oboljenja jetre i slezine, kod ka�lja, hematemeze, holelitijaze. Inače, sikavica potiče iz familije Glavočika ili Asteraceae, kosmopolitski rasprostranjene porodice sa 11 hiljada rodova i 25 hiljada vrsta, od kojih samo u Srbiji egzistira 81 rod sa 573 vrste. To je jednogodi�nja ili dvogodi�nja biljka, veoma lepog spolja�njeg izgleda, visine od 50-160 cm, sa sna�nom i razgranatom stabljikom, smeđeg sjajnog izgleda. Listovi su karakteristični, duguIjastojajasti, sjajnozeleni, pro�arani belim prugama, u donjem delu stabljike sedeći, u gornjem pri osnovi srcasti, sa o�trim �ućkastim bodljama. Cvasti su krupne i predstavljene pojedinačnim, loptastim glavicama veličine 4-5 cm, sa uspravnim i dugim dr�kama na čijim su vrhovima ru�ičasti ili purpurnocrveni cvetovi, okru�eni �iljatim, trnovitim ovojnim listićima. Biljka cveta od juna do septembra. Plodovi su semenke du�ine 6-7 cm, glatke i crnosmeđe, koji sazrevaju u septembru. Uzgajanje: na dobro dreniranom, neutralnom do alkalnom zemlji�tu, na dobro osunčanim stranama. U prirodi najče�ce uspeva među stenama, kao i na neobrađenom zemlji�tu. Setva: iz semena u leto ili deobom u jesen, uz upotrebu isklj učivo prirodnog đubriva i bez za�titnih hemijskih sredstava. Stani�te: sikavica vodi poreklo iz stepa severne Afrike, da bi se kasnije pro�irila u ju�nu Evropu, Englesku, Ameriku, centralnu Aziju i Australiju. U Srbiji je srećemo u krajevima sa topljjom klimom. Slične vrste: bla�eni čkalj (Cnicus benedictus L.), koji se od sikavice razlikuje po �utoj boji cvetova i visini stabla, koja iznosi 10-30 cm. Sastav: hemijski sastav sikavice jo� uvek nije dovoljno izučen. Aktivni delovi biljke sadr�e masne materije (do 32%), eterična ulja, sluz, tiramin (oksifenilacetilamin), histamin, flavone, flavonole, smole, vitamin K, makro i mikroelemente: kalcijum, kalijum, aluminijum, vanadijum, magnezijum, mangan, cink, hrom, selen, stroncijum, bakar, olovo i dr. U plodovima biljke nalazi se silimarin (flavanolignan), veoma va�no jedinjenje, odgovorno za ubrzano stvaranje novih, zdravih ćelija jetre, koje istovremeno blokira rast eventualno prisutnih zloćudnih tvorevina u jetri, pri tom delujući i kao antioksidans i antialergetik. Upotreba u kulinarstvu: od mladih listova sikavice mo�e se pripremiti ukusno varivo. Od oguljenih stabljika mogu se pripremati jela slična �pargli. �iljasti ovojni listovi cvetnih glavica mogu se pripremati kao jela od artičoke. Listovi su najukusniji tokom prve godine rasta biljke, dok su jo� sakupljeni u obliku prizemne rozete, a kasnije postaju gorki. Ostali narodni nazivi: bijeli stričak, gospin trn, divlji artičok, zmijina trava, magareća salata, osljebad, trn svete Marije, �arena badeljka, o�ebalj, sjekavica i dr. Delovi koji se koriste: koren, list, cvetna glavica, plod (seme). Vrste pripravaka: ekstrakt, odvar, tinktura, pra�ak, kupka. Svojstva: aktivni sastojci biljke ispoljavaju antiflogistično, diuretično, antipiretično, tonizirajuće, holagogno, holeretično, antiradijaciono, imunostimuli�uće, hepatoprotektivno, antitoksično, spazmolitično dejstvo. Seme sikavice navodi se kao izvrstan prirodni lek kod bolesti jetre, �učne kese i �učnih puteva, bolesti slezine, kao dobar antioksidans, detoksikans i dermatik. Upotreba u zvaničnoj i narodnoj medicini: najznačajnija upotreba, kako u zvaničnoj, tako i u narodnoj medicini, odnosi se na lečenje hroničnih oboljenja jetre, upravo zbog navedenih svojstava silimarina, jedinjenja koje se sreće u plodovima sikavice, a čije je fitoterapijsko dejstvo vi�estrano. Radi se, pre svega, o cirozi jetre, holangitisu, holecistitisu, različitim funkcionalnim poremećajima jetre koji su nastali toksičnim dejstvima različitih hemijskih jedinjenja, pod uticajem alkoholizma, dijabetesa, hroničnih crevno-�eludačnih oboljenja, kod holelitijaze. Sikavica nalazi primenu i u lečenju oboIjenja slezine, hroničnog bronhitisa, hipotenzije, migrene, kod oboljenja krvnih sudova i posebno kod alergija različitog porekla. U spoljnoj primeni koristi se u lečenju psorijaze, kod čireva, ulkus krurisa i ulkus rodensa, hemoroida. Zahvaljujuci njenim aktivnim sastojcima, sikavica je jedna od retkih biIjaka antidota u lečenju trovanja zelenom pupavkom (Amanita phalloides), gljivorn koja u na�im krajevima izaziva 90% svih trovanja gljivama sa fatalnim ishodom, a čije je osnovno patofiziolo�ko dejstvo ireverzibilno o�tečenje jetre. Osim toga, u narodnoj medicini sikavica nalazi primenu u lečenju zubobolje, proliva, anurije, radikulitisa, zapaljenja zglobova, kolitisa, gastritisa, astme, glavobolje, izostajanja menstruacije. U zvaničnoj medicini danas se sreću brojni preparati izrađeni od sikavice, kao �to su Holelitin 1 (za lečenje kamena u �učnoj kesi); Silibor, koji se dobija iz semena sikavice, kao hepatoprotektivno sredstvo; Silimarit (za lečenje ciroze i drugih hroničnih oboljenja jetre) i mnogi drugi preparati. U knjizi Moj herbar zdravlja Moris Mesa� navodi da sikavica posebno utiče na bolesti vaskularnog porekla: zaustavlja krvarenja iz nosa, posekotina, kod preobilnih menstruacija i jača krvne sudove. Većina smetnji uzrokovanih prolaznom slabo�ću krvnih sudova i srca nestaje pod dejstvom ove biljke: migrena, vrtoglavica, nizak pritisak, slabost... I najzad, zaključuje Mesa�, sikavica najbolje leči sve vrste alergija; morsku bolest, mučninu u avionu ili automobilu, kijavicu uzrokovanu polenom, napade koprivnjače i astme, �to je provereno bezbroj puta! Berba, su�enje, čuvanje Vreme berbe lista je između juna i avgusta, a semena od avgusta do kraja septembra. Seme sikavice ne sazreva u isto vreme, pa se glavice sa semenom sakupljaju u vi�e navrata. Sakupljene glavice sikavice ostavljaju se na suncu da dozrevaju. Koren se kopa u jesen, otresa od zemlje, ispira hladnom vodom i su�i na suncu ili u su�arama na temperaturi od 40-50 stepeni C. Čuva se u tamnoj i pokrivenoj staklenoj posudi do 1 godine. Sve poslove oko sikavice treba treba raditi u rukavicama, jer je biljka bodljikava. RECEPTI Kod hroničnih oboljenja jetre Dve supene ka�ike semena sikavice samleti na ma�ini za mlevenje bibera, pa preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti na laganoj vatri sve dok ne ispari polovina tečnosti iz suda. Sadr�aj zatim procediti. Uzimati po 1 supenu ka�iku na svaki sat (8-10 puta na dan). Kurs lečenja traje mesec dana. Kod te�ih oboljenja jetre lečenje se mo�e ponoviti kroz 2-3 nedelje. Kod pro�irenih vena Usitniti semenke sikavice do praha, pa uzimati po 1 čajnu ka�iku sa vodom 4-5 puta na dan, na 20-30 minuta pre jela. Kura lečenja traje 15 dana, uz mogućnost ponavIjanja, naročito kod egzarcerbacije bolesti. Kod dijabetesa i hepatitisa Jednu supenu ka�iku usitnjenog korena sikavice preliti ča�om ključale vode. Kuvati u zatvorenoj posudi (najbolje emajliranoj) na vodenom kupatilu 30 minuta, procediti i dodati ključale vode do početnog nivoa sadr�aja. Uzimati po jednu supenu ka�iku 3 puta na dan pre jela. Kod migrene Napraviti me�avinu od jednakih delova nane, majčine du�ice, odoljena i usitnjenog semena sikavice (3 g). Jednu supenu ka�iku me�avine preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti poklopljeno 30 minuta, a zatim procediti. Uzimati kod napada migrene po jednu ča�u 2-3 puta na dan. Kod radikulitisa i zapaljenja zglobova Jednu supenu ka�iku osu�enog i usitnjenog korena sikavice preliti sa 200 ml ključale vode i zadr�ati na vodenom kupatilu jo� 30 minuta. Procediti i dodati ključale vode do početnog nivoa tečnosti. Uzimati po jednu supenu ka�iku 3 puta na dan pre jela.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 31-01-2013 01:36 |
