|
|
|
|
|
|
O kalendaru Obja�njenja i uputstvo za kori�ćenje aplikacija
Kalendar je numerolo�ki sistem merenja cikličnog i pravolinijskog protoka vremena koji se izra�ava celim brojem dana i većih celina, nedelja, meseci, godina, vekova, milenijuma i era. Kalendar kao forma merenja protoka vremena postojao je oduvek, a ljudi svih civilizacija su konfigurisali svoj sistem kalendara. Potreba za postojanjem kalendara je krajnje opravdana, pre svega zbog praktičnog �ivota. Zbog toga su dani organizovani u veće celine: nedelje, mesece, godine, vekove i milenijume. Sistem formiranja kalendara mora da prati razvoj događaja u prirodi, odnosno njene promene tokom godine. Te promene su uslovljene mnogim kosmičkim promenama i procesima koji se odvijaju po određenim zakonitostima. Osnovna ve�tina pravljenja kalendara se sastoji u tome da se podesi da se periodične i prirodne pojave pojavljuju u iste datume. Problem nastaje zbog toga �to se broj dana i meseci mora izraziti u celim brojevima, a kosmičke zakonitosti se uglavnom izra�avaju decimalnim brojevima. Razlog za to je kru�no kretanje u kosmosu, kao i kru�ni oblik skoro svih nebeskih tela. Vrednost kruga se mo�e izraziti jedino pomoću broja (π = 3.14......). Zbog toga je nemoguće napraviti apsolutno tačan kalendar. Svaki kalendar mora nakon izvesnog vremena da pretrpi izvesne korekcije. U dosada�njoj poznatoj istoriji, najsavr�eniji kalendar su stvorile Maje, drevna srednjeamerička civilizacija. Na�a civilizacija koristi Gregorijanski kalendar koji je redigovana verzija predhodnog Julijanskog kalendara. Mada svi stanovnici na�e planete danas koriste Gregorijanski kalendar, Julijanski je ostao u formalnoj upotrebi kod nekih naroda iz verskih razloga (Rusi, Srbi i dr. uglavnom narodi Hri�ćanske Pravoslavne Crkve). Julijanski kalendar je nastao iz, takozvanog, Novog rimskog kalendara. U zvaničnu upotrebu ga je uveo, na predlog aleksandrijskog astrologa Sosigena, rimski imperator Gaj Julije Cezar, po kome je i dobio ime. Dotada�nji, Novi rimski kalendar je bio prilično haotičan. Nakon reforme, posle svake tri proste godine od 365 dana, nastupa prestupna godina od 366 dana. Jedan dan je dodavan poslednjem mesecu u godini, a to je, nakon reforme, bio bio Februar. Ovakav sistem računanja vremena je veoma jednostavan te se stoga on i danas upotrebljava u nauci za izračunavanje razmaka između udaljenih događaja. Taj razmak se naziva julijanska perioda. Gregorijanski kalendar je nastao zbog nepreciznosti Julijanskog kalendara čija je godina trajala 365.25 dana i od realnog trajanja tropske godine je bila du�a za 11 minuta i 14 sekundi. Zbog ove razlike je nepreciznost iznosila 1 dan na svakih 128 godina ili 3 dana na svakih 400 godina. Ravnodnevica koja je u IV veku padala na 21. Mart, 1582. godine kad je izvr�ena reforma kalendara, ona je pala 11 dana ranije. Reformu je izvr�io rimski papa Grgur XIII, po kome i nosi ime, a prema proračunima astronoma Lilija. Tada je naredbom 4. Oktobar 1582. postao 15. Oktobar. Prema ovoj reformi i dalje je svaka četvrta godina prestupna, izuzev onih godina na kraju veka (1700. 1800. 1900. ...) s tim �to su izuzete godine na kraju svakog četvrtog veka (1600. 2000. 2400. ...).
Magijski kalendar
Magijski kalendar je namenjen posvećenicima u magijsku praksu i predstavlja posebnu formu kalendara prilagođenu zvaničnom Gregorijanskom kalendaru. U osnovi, Magijski kalendar se zasniva na prirodnim cikličnim pojavama koje su povezane sa osobinama i ispoljavanjem entiteta, odnosno duhovnih bića Astralne i Eterične ravni. Ove ciklične pojave se mogu unapred proračunati prevođenjem pozicija na Zvezdanom Nebu matematičkim metodama koje se nazivaju astrokorespondencije. Kalendar je u osnovi solarno-lunarni i sferno-planetarni jer je baziran na kretanju Sunca, Meseca i planeta unutar Sunčevog sistema (unutra�nji Svemir) kao i njihovom odnosu prema galaktičkim i izvangalaktičkim pojavama (spolja�nji Svemir). Astronomski proračuni, ukalkulisani u kalendar, prevedeni su na jezik Astrologije sa geocentričnim prikazom jer se sve pojave tiču njihovog odnosa prema Zemlji i primenjuju se u radu posmatrača koji je stacionaran na Zemlji. Zbog toga se ovaj kalendar smatra kalendarom Sferne Magije ili Magije Oblasti koja okru�uje Zemlju. Magijski praznici - Svetkovine koji se proslavljaju tradicionalno i ritualno u skoro svim magijskim i većini religijskih sistema, je op�ti naziv za one, posebne dane tokom jednog ciklusa koji su izuzetno povoljni za vr�enje određenih obreda i ostalih magijskih radnji. Ovaj kalendar je izrađen na osnovu Sumerske tradicije i Magije Drevnih koja je utemeljena na Sumerskoj Knjizi Mrtvih, �otenerom (Nekronomikon). Stari Sumerci, a po njima i njihovi naslednici Akađani, Asirci i Vavilonci, računali su vreme po seksagezimalnom (�ezdesetnom) sistemu. Godinu su računali kombinovano po kretanju Sunca i Meseca. Imala je 12 meseci po 30 dana �to je iznosilo 360 dana. Gre�ku od 5 dana ispravljali su svake �este godine dodajući trinaesti mesec. Smatrali su ga nesretnim i za vreme njegovog trajanja nisu vr�ili nikakve va�nije poslove. Simbol ovog meseca je bio gavran. Godine naizmenično, a i dani u nedelji simbolisali su sedam planeta i bili su posvećeni Bogovima. Ova podela ostala je do dana�njih dana. Tako je prvi dan bio posvećen Bogu Sinu (Mesec - Ponedeljak), drugi Nergalu (Mars - Utorak), treći Bogu Nebou (Merkur - Sreda), četvrti Marduku (Jupiter - Četvrtak), peti Boginji I�tar (Venera - Petak), �esti Bogu Ninibu (Saturn - Subota) i sedmi �ama�u (Sunce - Nedelja). I podelu dana dugujemo Sumercima. On je imao 12 dvostrukih sati podeljen na 30 delova po 4 minuta. Svaki dvostruki sat odgovarao je jednom sazve�đu Zodijaka. Ovo je u osnovi i temelj moderne Astrologije uz čiju pomoć se u magiji izračunavaju takozvane astrokorespondencije. Sumerska astrologija se smatra prvom astrologijom, a sumerskim Magovima je dugo vremena pripisivano otkriće astrologije iako za to nije bilo dokaza. O kulturama koje su se razvijale u Mesopotamiji (Sumerska, Akadska, Asirska, Vavilonska) nemamo mnogo sačuvanog materijala a prevodi tablica sa klinastim pismom, naročito onih iz Asurbanipalove biblioteke, nisu uvek precizni. Rekonstrukcija jednog astrolo�kog i kalendarskog sistema, naročito iz starih vremena sumerske astrologije je prilično ote�an. Od prvih proučavanja neba koja su vr�ili Sumerci i Asirci, pre oko 6.000 godina, proteklo je mnogo vremena do postavljanja teorije celine koju su oko 2500. pre n.e. formulisali sumerski magovi. Oni su verovali da se jednog dana Tijamat rodila iz prvobitnog okeana koji je prekrivao kako Nebo, tako i Zemlju. Tvorac Bel ga je udarcem mača isekao na dva dela i od svake polovine napravio po jedan svod, jedan ispod drugog, nebeski i zemaljski. I jedan i drugi su bili nepokretni. Na nebeskom svodu su se nalazila sva tela, zvezde, koje su Bogovi vodili po tačno označenom putu pod svemoćnim Belovim nadzorom. Druga tela, planete, koje se nisu kretale tačnom putanjom koju je odredio Bel, bile su podređene Anuu, sveop�tem ocu.
Prva Nebesa - Bog Nana (Sin) - planeta Sin - Mesec Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije pre svega je magijsko religijska. Grčki istoričar Diodor koji je proučavao sumersku civilizaciju ka�e: Sedam zvezda podređenih Anuu otkriva buduće događaje i tumači ljudima blagonaklone namere Bogova. Prividno kretanje Sunca kroz ekliptiku pokazalo je sumerskim magovima da se ono svakog meseca kreće kroz drugo sazve�đe. Ovo posmatranje je u osnovi Zodijaka podeljenog na dvanaest delova od kojih svaki nosi ime pređenog sazve�đa. Grci koji su sistematizovali sva znanja astrologije su sazve�đima dali druga imena, koja odgovaraju njihovoj mitologiji, ali su mesopotamijski astrolo�ki znaci bez sumnje istovetni ovim nama poznatim.
1. Kuzarikut (Ovan) je prvi znak Zodijaka koji je prelazna
faza jer zvezde iz sazve�đa Ribe i Kit figuriraju u ovom delu Zodijaka. U
pravom smislu reči, to je znak poljoprivrede. Nebeska Kraljevstva, koja se spominju u kalendaru, su zapravo Znaci Zodijaka i imaju astrolo�ki karakter. Tako npr. kada se ka�e Otvaranje Kapije Nebeskog Kraljevstva A-ru, to znači da Bog �amma� (Sunce) ulazi Nebesko Kraljevstvo A-ru (Lav), znači, savremenim astrolo�kim jezikom rečeno, Sunce u Lavu. Određeni dani se oduvek smatraju magijskim ili religijskim praznicima i svetkovinama koje se proslavljaju tradicionalno i ritualno vr�enjem prilagođenih Obreda. Ovi dani su posebni dani u godini pogodni za magijske radnje i kao takvi su označeni u kalendaru. Naravno da nisu to svi i mo�e ih biti vi�e u zavisnosti od samog praktikanta i njegovog magijskog sistema koji sledi. Ovde su prikazani, da tako ka�em op�ti i najče�će praktikovani dani za Svetkovine sa komparativnim pristupom kroz astrolo�ke korespondencije sa raznim tradicijama: Kelta, Slovena, Grka, Rimljana i drugih. Svaka Nedelja i svaki Ponedeljak su kao dani Sunca i Meseca u magijskoj praksi, prvi i poslednji dan u nedelji kada ne treba raditi svetovne poslove, već se treba odmarati, meditirati, vr�iti obrede či�ćenja i posvećenja, u�ivati u hrani, vinu, seksu... Dani Mladog Meseca - Mladine i Dani Punog Meseca - U�tapa, takođe su označeni kao dani, posebno dobri dani za vr�enje raznih rituala. Ima ih po 12-13 tokom jedne kalendarske godine. Svetkovina Sunca i Svetlosti (Objava Nehara) ima osam u jednoj godini i svi su u kalendaru označeni. Četiri su glavna i to su dve ravnodnevnice, dugodnevnica i kratkodnevnica. Četiri su kulminacije Sučeve prirode, tj. sredine godi�njih doba. Dvanaest je jo� dana koji predstavljaju ulaske Sunca u Nebeska Kraljevstva, tj. dani ulaska Sunca Znake Zodijaka (Otvaranje Kapija Nebeskih Kraljevstava). Uzdizanje Bogova na Nebesa, prema planetarnim ekvivalentima, su dani prirodnog otvaranja Kapija Oblasti koje okru�uju Zemlju, a kojima vladaju ovi Bogovi (dani stepena domifikacije planetarnih ekvivalenata - prvi stepen znaka u kojem vlada). Ovo su tradicionalni dani svetkovine i određeni su solarnim stepenom. Primer: Anna Kajmau, Svetkovina Uzdizanja Boga Niniba (Saturn) na Sedma Nebesa Kajmau određena je astrolo�kim fenomenom, solarni stepen domifikacije Saturna na 1� Jarca (Sunce na 1� Jarca). Ritualna Svetkovina Uzdizanja Niniba moguća je, okvirno, jednom u 29 godina, a određena je astrolo�kim fenomenom, stepen domifikacije Saturna na 1� Jarca (Saturn na 1� Jarca). Na isti način korespondiraju svi praznici i svetkovine označene u kalendaru. Pojedini praznici i dani koji se tradicionalno praznuju kao svetkovine u mnogim praksama, posebno religijskim, ne podudaraju se uvek sa danima označenim u ovom kalendaru �to zbog nesavr�enosti gregorijanskog kalendara, �to zbog činjenice da se mnoge tradicije orijenti�u prema datumu u kalendaru, a ne prema astronomskim proračunima. U tome je prednost ovog kalendara jer je zasnovan na prirodnim fenomenima i ustrojstvu Svemira, a to je od posebne va�nosti za vr�enje magijske prakse i uspe�nu realizaciju učinka svakog obreda. Magijski kalendar sadr�i, pored svih pomenutih svetkovina, i dane Duhova (entiteta) koji se određuju na osnovu astrolo�kih korespondencija sa tim entitetima. Svaki dan u godini posvećen je nekolicini Duhova i bića sa svih ravni postojanja, no to ni iz bliza nije njihov konačan broj. Ne bi ni bilo izvodljivo samo nabrojati sve Duhove u jednom danu koji korespondiraju sa tim danom u godini. Zbog toga je kalendar baziran na stale�u i nadle�nostima Duhova, odnosno, prikazane su samo Stare�ine Duhova koji korespondiraju u ovim danima, a prema astrokorespondencijama prikazanim u drevnim magijskim Grimoarima. I na kraju reč dve o Novoj godini. U različitim tradicijama i praksama se praznuju različiti dani kao Nova godina. Ovo je već stvar ličnog odabira svakog maga u skladu sa tradicijom ili praksom kojoj pripada. Ja lično praktikujem za početak Novog ciklusa Zimsku Kratkodnevnicu, Dan Mladog Sunca - Ritualnu Novu godinu Bratstva Crnih Sve�tenika (Zagmuk Neharpap). Sumerska religijska tradicija Novu godinu (Zagmuk) proslavlja sa Prolećnom ravnodnevicom (21 mart).
Astrofenomeni
Kalendar astrofenomena je tipični astrolo�ki kalendar sa izračunatim pozicijama i kretanjem nebeskih tela i drugih fenomena nebeske mehanike. Sastoji se iz nekoliko celina od kojih svaka ima poseban značaj za rad u magijskoj praksi, ali i običnom svakodnevnom �ivotu. Na osnovu ovih proračuna moguće je izvesti i odrediti sve neophodne astrokorespondencije u magijskom radu. Svi ovi podaci iz kalendara su od velikog značaja za magijski rad naročito kada se radi na astralu, kada se radi sa otvaranjem Kapija i kod prizivanja određenih entiteta jer mnogi entiteti imaju svoje ekvivalente pozicionirane na određenim stepenima Zodijaka, a isto tako postoje trenuci kada se stiču takvi energetski uslovi za otvaranje Kapija da ne treba mnogo ulo�iti truda i enerigije za postizanje cilja. Julijanski dan Svaki dan je predstavljen brojem Julijanskog dana u okviru Julijanske periode. Broj predstavljen u kalendaru je broj dana koji je protekao od 31. decembra 1899. godine, tako da se kao 1. dan Julijanske periode uzima 1. januar 1900. godine. Za Astronomski Julijanski dan se uzima 1. januar 4713. godine pre nove ere i od tog dana je proteklo 2.415.020 dana na koje treba dodati broj Julijanskog dana u kalendaru da bi se dobio broj Astronomske Julijanske periode. Ova informacija se koristi da se izračuna srednja tačka između dva datuma ili dva događaja. Pozicije planeta Dnevne pozicije planeta prikazane su za svaki dan u ponoć. Lunarni aspekti Egzaktni međusobni aspekti Meseca prema drugim planetama su prikazani u kalendaru za svaki dan i sa tačnom vremenom aspekta. Vreme trajanja Lunarnih aspekata je zbog brzine kretanja Meseca veoma kratko, bez obzira na orbis njihovog odstupanja, ali imaju veliki značaj u planiranju svih dnevnih aktivnosti. Dat je prikaz vi�ih harmoničnih i disharmoničnih aspekata. Prazan hod Meseca Mesec obiđe Zemlju za 29 dana, prolazeći kroz 12 znakova Zodijaka i provodeći oko 2 i po dana u svakom znaku. Mesec ima prazan hod u periodu od pravljenja poslednjeg velikog aspekta sa planetom u jednom znaku do ulaska u sledeći. Trajanje ovog perioda mo�e biti od nekoliko sekundi do vi�e od dva dana. Tokom perioda praznog hoda, ljudi su manje fokusirani, rezonovanje nije ba� najbolje i samim tim odluke donete u tom periodu imaju tendenciju da budu pogre�ne. Tokom perioda Mesečevog praznog hoda, treba izbegavati iniciranje novih aktivnosti, kupovinu novih predmeta, kontakte ili sastanke sa va�nim Ijudima, potpisivanje ugovora i slične aktivnosti. Razgovori, dogovori i pregovori ili neće dovesti do rezuitata ili će ti rezultati biti veoma slabi, i ukoliko ne dode do potpunog raspada sistema, doći će do odlaganja. Informacije koje se po prvi put dobiju u ovom periodu pokazaće se kao netačne ili nekorisne. Kupovinu ili bilo kakvu nabavku treba obavljati samo u slučaju nabavke novih količna nečega �to smo upravo potro�ili. Ono �to započnete tokom perioda praznog hoda Meseca, obično vi�e ne ponavljate. Zato, ukoliko ponovo �elite da sa nekim vodite Ijubav, nemojte to prvi put učiniti tokom perioda praznog Mesečevog hoda. Tokom praznog hoda, izbegavajte da bilo �ta odnosite na popravku ili da se konsultujete sa bilo kim čije vam je mi�ljenje va�no. Ovo je dobro vreme za či�ćcnje kuće, odmor, spavanje ili zabavu. Izađite sa prijateljima, ali nemojte ni�ta očekivati. Iskoristite taj period kao prirodnu pauzu u preaktivnom ovozemaljskom �ivotu. Tradicionalno, magovi u ovim intervalima nikada nisu vr�ili bilo kakve aktivnosti, već je to bilo vreme posvećeno isključivo odmoru i meditaciji. Duhovnost je generalno područje �ivota u kome mo�ete imati dobrobiti tokom perioda praznog Mesečevog hoda. Tokom meditacije, čoveka ne vuče sila nijedne određene planete, pa je on u stanju da se pove�e sa drugim nivoima. Ovo je od posebne va�nosti u magijskom radu, a naročito u radu sa astralom. Međutim treba strogo voditi računa da se obredi, rituali, meditacije, a posebno vr�enje astralne projekcije i rad na astralu ukoliko se prvi put rade, ne započinju u ovim vremenskim intervalima, tj. u vreme koje kači ovaj vremenski interval praznog hoda Meseca, jer se time izbegava mogućnost odsustva rezultata prilikom kasnijih ponavljanja. Primer prikaza u kalendaru: Od A 60� Jupiter u 05:42 do 0� Vodolije u 07:09 - T 01:27 čitaj ovako: Prazan hod Meseca počinje od poslednjeg Mesečevog aspekta, sekstil ka Jupiteru (A 60�) u 5 sati i 42 minuta i traje do ulaska Meseca u znak Vodolije (0� Vodolije) u 7 sati i 09 minuta. Trajanje praznog hoda iznosi 1 sat i 27 minuta. Prazan hod Meseca, u kalendaru sadr�i pored svog vremenskog intervala i jo� dve značajne informacije, poslednji aspekt i tačno vreme ulaska u naredni znak Zodijaka. Mene Meseca Kalendar daje prikaz sve četiri Mene Meseca sa tačnim vremenom i tačnom pozicijom u Zodijaku. Mesečeve mene su sinonim za lunarni mesec, odnosno, za period između dva sukcesivna Meseca. Mesec nema sopstvenu svetlost i svetli samo zato �to ga obasjava Sunce. Promene u toku njegovog kretanja oko Zemlje, praćene promenama njegovog aspekta, su dobro poznate mene: Mlad Mesec, Prva četvrt, Pun Mesec i Poslednja četvrt. One po redosledu odgovaraju konjukciji, kvadratu, opoziciji i drugom kvadratu sa Suncem. Uloga Mesečevih mena je mnogo va�na u magijskoj praksi. Lo�i uticaji se smanjuju kada Mesec raste, a povećavaju se kada je on u opadanju. Aspekti koji se pojavljuju u vreme Mladog Meseca imaju trajan efekat, a kod ostalih najmanje onoliko koliko traje Mesečeva mena koja je u toku. Imajući ovo u vidu, magiska praksa ne bi mogla biti uspe�na ukoliko se ne bi u obzir uzele i mene Meseca. Lunacije Uzastopni sled svih Mesečevih mena Eklipse Eklipse ili okultacije (zaklanjanja) su pomračenja Sunca i Meseca, a nastaju kao posledica odgovarajućih polo�aja Zemlje i Meseca na svojim putanjama u odnosu na polo�aj Sunca. Zemlja obasjana Suncem stvara kupu od senke i kupu od polusenke u koju mo�e da uđe Mesec u toku svoje revolucije. Taj prolazak Meseca kroz polusenku i senku Zemlje predstavlja Pomračenje Meseca. Pomračenje Sunca nastaje kad se Mesec nađe između Sunca i Zemlje u vreme Mladog Meseca. Ove dve vrste pomračenja moguće su samo u trenutku kad se Mesec i Sunce nađu u blizini Čvorova, odnosno preseka Mesečeve orbite sa Ekliptikom. U slučaju preme�tanja Čvorova prema zapadu u toku godine ima samo dva perioda povoljna za pomračenje, a koje razdvaja interval od �est meseci. Pomračenja Meseca su ređa od pomračenja Sunca. Najveći broj mogućih pomračenja u jednoj godini je sedam, pet Sunčevih i dva Mesečeva, ili četiri Sunčeva i tri Mesečeva. Totalana pomračenja Sunca su retka u jednoj datoj tački. Poslednje takvo se dogodilo 1724. godine, a sledeće se očekuje 2026. godine. U magiji pomračenja u�ivaju lo� glas. Smatraju se naročito �tetnim kada se događaju u znaku rođenja ili u znaku Ascedenta. Na mundalnom planu pomračenje je veoma bitan fenomen jer igra veliku va�nost u �ivotu naroda. Ovaj ciklus predstavlja period od 6585 dana, odnosno 18 godina i 11 dana, koji dovodi u iste relevantne pozicije Sunce, Mesec i Čvornu osu, izazivajući svaki put pomračenje koje ima iste karakteristike i vreme trajanja. Taj ciklus odgovara 13.10.1977., 24.10. 1995. i 4.11.2013. godine. Pomračenja Sunca i Meseca imaju veliki značaj u magijskoj praksi. Ovo su trenuci otvaranja mnogih portala i aktiviranja određenih energija. Postoje Lunarna i Solarna Eklipsa.
Lunarna eklipsa (LE) mo�e biti:
Solarna eklipsa (SE) mo�e biti: Planetarni aspekti Egzaktni međusobni aspekti planeta su prikazani u kalendaru u danu i tačnom vremenu aspekta. Vreme trajanja ovih aspekata zavisi od brzine kretanja planeta i orbisa njihovog odstupanja. Dat je prikaz vi�ih harmoničnih i disharmoničnih aspekata. Prazan hod planeta Prazan hod planete počinje od poslednjeg glavnog "Ptolomejevog" aspekta prema nekoj od planeta i traje do ulaska planete u naredni znak Zodijaka. Ispoljavanje planete u praznom hodu nije ničim uslovljeno i u ovom periodu je moguće vr�iti sve one aktivnosti koje su u domenu vladavine te planete u zavisnosti od njenog direktnog ili retrogradnog kretanja. Ove informacije su od posebne va�nosti u praktikovanju Magije Sfera, odnosno u radu sa Duhovima planetarnih oblasti koje okru�uju Zemlju. Ulazak planeta Tačno vreme ulaska planete u naredni Znak Zodijaka. Kretanje i zastoj planeta Planete se neprestano kreću, ali u određenim periodima tokom godine u tom svom kretanju, posmatrano sa Zemlje, prividno izgleda kao da usporavaju svoje kretanje, zaustavljaju se (stacioniranost) i kreću unazad, (retrogradno kretanje), da bi ponovo nastupilo usporavanje, zaustavljanje i prelazak u direktno kretanje. Planete se harmonično ispoljavaju tokom svog direktnog hoda i tada su energije pozitivne i naklonjene većini aktivnostii. Usporavanjem kretanja, smanjuje se i intezitet energetskih upliva do potpunog prestanka u periodu zastoja. Nakon zastoja kada planeta peređe u retrogradno kretanje njeno ispoljavanje se manifestuje u obrnutom dejstvu, odnosno disharmonično i sa negativnim uplivima energije. Za vreme retrogradnog kretanja planete, većina aktivnosti je osujećena i opterećena manjkavo�ću i slabim učinkom. Međutim postoje i izvesne aktivnosti kojima retrogradno kretanje planeta pogoduje u energetskom smislu. Sa ovim saznanjem, uz poznavanje astrokorespondencija, moguće je u ovim periodima preduzimati samo one aktivnosti kojima takvi energetski uplivi pogoduju. Tačke prelaska, sa vremenom i pozicijom, u kalendaru su označene sa D za prelazak u direktno kretanje i R za prelazak u retrogradno kretanje. Oznaka S predstavlja period zastoja (stacioniranost) planete i ona u proseku traje: za Merkur 1 dan, za Veneru 2 dana, za Mars 3 dana, za Jupiter 4 dana, za Saturn 5 dana, za Uran 7 dana, za Neptun 8 dana, a za Pluton, ovaj broj dana veoma varira zbog njegove ekscentrične putanje i nikada nije isti. Spaljeni put Značenje SpaIjenog puta najbolje je opisao Al Biruni u svom delu "The Book of Instruction in the Elements of the Art of Astrology", napisanom 1029. godine na�e ere. Na strani 317, pod brojem 514, on je napisao: Spaljeni put je područje koje obuhvata poslednji deo Vage i prvi deo �korpije. Ti znaci nisu u skladu sa Suncem i Mesecom, po�to se za njih vezuje lo�a sreća i po�to ti znaci predstavljaju mesto pada za ova dva svetla. Ovi znaci u sebi sadr�e i malefike, jedan na osnovu egzaltacije u znaku (Vaga, Saturn), a drugi na osnovu kuće (�korpija, Mars). Ovo područje Zodijaka (Al Biruni nije dao određene stepene), za koje se veruje da obuhvata područje od 15 stepeni Vage do 15 stepeni �korpije, ima malefički uticaj iz brojnih razloga:
1. Saturn predstavlja velikog malefika, a Mars malog. Osim toga, područjem od 15 do 19 stepeni Vage, vlada Jupiter, veliki benefik, a područjem od 20 do 24 stepena Vage Merkur, neutralna planeta. Područjem od 7 do 14 stepeni �korpije vlada Jupiter, a područjem od 15 do 21 stepeni �korpije vlada Venera. Stoga, ova dva sektora Zodijaka, na koje neki gledaju kao na deo Spaljenog puta, nisu toliko lo�i kao �to je to sredi�nji deo koji obuhvata područje od 25 stepeni Vage do 6 stepeni �korpije. Najgori deo i precizna pozicija Spaljenog puta, stoga bi bio od 25 stepeni Vage do 6 stepeni Skorpije, jer to je područje u kome je Mars najzastupljeniji, i samim tim u njemu ima najvi�e vatre. Spaljeni put je uglavnom vezan za Sunce i Mesec, ali se odnosi i na sve planete. Sunce će jednom godi�nje tranzitirati ovo područje, a Mesec će Spaljenim putem prolaziti jednom mesečno. Po�to se na Mesec gleda kao na najva�nije telo u horarnom i elekcionom smislu, Spaljeni put dobija veliku va�nost ne samo u magijskom radu već i u svakodnevnom �ivotu. Ostali fenomeni Pod ostalim fenomenima se podrazumevaju određene i veoma retke pojave u periodi vremena, kao �to su velike mutacije, poravnanja, pojave kometa i slični fenomeni.
Dodatak Biljni kalendar
Univetzalni kalendar za branje bilja Ljudi su vekovima sticali iskustva o lekovitosti i hranljivosti raznog bilja sa kojim su se svakodnevno sretali. U novije vreme hemijskim ispitivanjima je utvrđeno u kojoj je fazi razvoja biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Otkriveno je da ti sastojci nisu uvek podjednako raspoređeni u svim organima biljke. Po pravilu, u vreme cvetanja najvi�e korisnih sastojaka nalazi se u cvetovima i listovima, a na kraju prirodnog ciklusa i promene godi�njih doba u podzemnim organima, plodovima i kori. Lekovitost biljke ili njena otrovnost umnogome zavisi od vremena berbe, pa su prema tome sastavljeni kalendari za branje bilja. Vreme cvetanja zavisi, kako stari učitelji ka�u, od vremenskih prilika tokom godine. Zbog toga je ovaj kalendar samo gruba orijentacija za branje bilja. Va�no je znati da se lekovite biljke uvek beru danju oko podneva, a otrovne biljke (biljke moći) noću oko ponoći.
|
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010-2013 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 23-01-2013 00:56 |
O kalendaru
