|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
Pregled svih tekstova
06.01.2012 Svetac ili Đavo!?
Iako je od vremena kada je Grigorije Raspućin bio jedna od najmoćnijih ličnosti ruskog carstva i lični savetnik, a i vi�e od toga, cara Nikolaja II i carice Aleksandre, pro�lo vi�e od 90 godina, jo� se nije razjasnilo ko je on u stvari bio. I čime li je to i kako je toliko sna�no uticao na krunisane glave Rusije, a i milione običnih ljudi. Jer, za neke je bio i ostao pravi svetac, a za druge veliki mag. Treći tvrde da je bio najobičnija varalica. Najekstremniji su oni koji su smatrali da je bio oličenje Mesije, i oni koji su tvrdili da je to nečastivi lično!
16.01.2011 Tajna Učenja Svih Doba Desiderio Valacco
09.09.2010 Kaaba 93
Po�to je poticao iz dobrostojeće porodice, Krouli je 1895.e.v. upisao Triniti koled� u Kembrid�u. Njegova raznovrsna interesovanja ispoljila su se sna�no, i pored redovnih studija počeo je da putuje, planinari, a dve godine kasnije objavio je i prvu zbirku stihova. U ovo vreme padaju počeci njegovog interesovanja za misticizam i magiku. Na putovanju u �vedsku 1896.e.v. do�iveo je spontano mističko buđinje, duboki uvid koji ga je naterao da se zainteresuje za pojave koje se nalaze sa druge strane svakodnevnog �ivota.
07.08.2010 TEOZOFIJA ILI BOGOSPOZNAJA Vladimir Jevgenjevič Ro�anov
10.07.2010 Nikola Tesla - Čovek van vremena
Ako na Svetu Magiju gledamo kao na "Svet po sebi", Tesla nije bio mag, ali uđemo li u taj nezamislivi svet, spoznajući ga kao "Svet za sebe", Tesla jeste ne samo Mag, već i Čovek koji razgovara sa Bogovima... Zbog toga i jeste umesno, na dana�nji dan, dan njegovog rođenja, sa�eti u nekoliko tekstova jedan nesa�eti �ivot Velikog Čoveka.
(Ne)zaboravljeni Tesla Stanko Stojiljković
Ni velikog Nikolu Teslu nije mimoi�la mudra starolatinska opomena: „Tako prolazi slava (ovog) sveta!” I kao �to to obično biva, sustigla ga je u vlastitom rodu. U godini narastanja novog talasa ushićenja, naročito u SAD, pleme iz kojeg je potekao seti ga, najče�će, dva puta u godini – na godi�njicu rođenja (10. jul 1856) i na obletnicu smrti (7. januar 1943). Da li je uvek tako bilo?
10.07.2010 Tesla - um koji je video budućnost M. Prelević
Od Bele kuće, preko Filadelfije, sve do Holivuda, Amerika je od petka 9. jula, do nedelje 11. jula bila u znaku Nikole Tesle. Na 154. godi�njicu rođenja srpskog genija - Tesla je svet, koji će toliko promeniti, ugledao 10. jula 1856. u ličkom selu Smiljanu, kraj Gospića - u SAD su organizovane konferencije, izlo�be, predavanja, a ton svemu dao je predsednik Barak Obama. On je na predavanju studentima Američkog univerziteta u Va�ingtonu pozvao naciju, ali i ceo svet, da slave ime i delo velikog naučnika.
10.07.2010 Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba Sa�a Stojanović
Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. �kolovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbri�nije godine svog �ivota.
10.07.2010 Nikola Tesla
Tim serijalom autor je dao prikaz svog stvarala�tva, �ivota u Americi, rada u Evropi, ali i �to je mo�da najintereresantnije anegdote iz svog detinjstva. Upravo je taj deo autobiografije i izazvao najvi�e interesovanja kod čitalacke publike, veliki Tesla je pričao o svojim zgodama i nezgodama kada je bio mali. Takođe, autor se osvrnuo na neke detalje koji su po njemu bili presudni da se bavi onim čime se bavio u �ivotu.
10.07.2010 Sa�a Zdravković
Otac Nikole Tesle, Milutin Tesla, inače sve�tenik u Gospiću, je prvobitno svom sinu nametao sopstveni �ivotni put, ali je kasnije uvideo da mladi i tada bole�ljivi Nikola ima jedinu �elju da bude in�enjer. Ipak je usli�io �elju svom četvrtom detetu, i u međuvremenu jedinom sinu, i odlučio da ga posle zavr�ene karlovačke (rakovačke) realke, na jesen 1875., upi�e na studije Visoke tehničke �kole, Hemijsko-tehnolo�kog fakulteta u Gracu.
10.07.2010 Monografija Muzej Nikole Tesle 1952-2003
O Teslinom privatnom �ivotu ne zna se dovoljno. Činjenica je da je on sam u svojoj autobiografiji pisao uglavnom o svojim istra�ivačkim naporima. Ipak, postoje tragovi kao �to su pisma i knjige sa posvetom, koje je Tesla dobijao od prijatelja. Tesla je jo� kao dete zavoleo knjige, pa je njih najče�će dobijao kao poklon od prijatelja.
10.07.2010 Sa�a Stojanović
Problemi su proizilazili iz činjenice da je u upotrebi bila jednosmerna struja (DC-direct current) koja je imala svoje mane. Na električnim vodovima du�ina i od samo jednog kilometra padovi napona su bili preveliki, bilo je velikih gubitaka pri transportu električne energije. Zatim, nije bilo moguće jednim električnim vodom dovesti različite napone do potro�ača koji su tako ne�to zahtevali. Na primer, nekim fabrikama je bio potreban jedan naponski nivo za osvetljavanje, a drugi za pokretanje motora. To je iziskivalo zasebne vodove, �to je pak značajno povećavalo tro�kove prenosa ovog sve vi�e tra�enog vida energije.
10.07.2010 Sa�a Stojanović
Tesla je prvi put čuo za Nijagarine vodopade jo� u takozvanoj pripremnoj osnovnoj �koli koju je pohađao u Gospiću od 1866. do 1870. U toj �koli je dobio prva znanja iz oblasti mehanike, koja ga je izuzetno zaiteresovala.
10.07.2010 Vladimir Bo�ić
Od samog početka razvoja moderne nauke javila se potreba da se za kvantitativno označavanje prirodnih pojava uvedu jedinice mere. Tokom XVIII i XIX veka nauka i tehnika bile su u velikom poletu. Sa njihovim ubrzanim razvojem i razmena naučnih dostignuća bila je sve veća. Međutim, različite naučne zajednice, kao i sami naučnici, koristili su različite jedinice za označavanje isti prirodnih veličina. To je dovodilo do problema pri razmeni naučnih radova kao i u prevođenju veličina iz jednih jedinica u druge. Iz tih razloga postojala je konstantna potreba da se usaglase etaloni mera kako bi se mogao nastaviti dalji nesmetani razvoj nauke.
10.07.2010 Aleksandar Ćulibrk
Tesla se bavio elektrotehnikom u raznim oblastima, gde god je postojala i najmanja mogućnost za njenu primenu. Zbog toga postoji raznovrsnost oblasti Teslinih pronalazaka. Tu spadaju najpre elektrotehnika, a odmah zatim i ma�instvo. Teslini pronalasci su takođe bili primenjivani i u oblastima telekomunikacija i medicine.
10.07.2010 Istra�ivanje na polju struja visokih frekfencija Sa�a Stojanović
Naime, �eleo je da ostvari prenos električne energije bez gubitaka, koji se neminovno i dominantno javljaju usled postajanja otpora u provodnicima. Taj svoj naum je i javno najavljivao. Prilikom pu�tanja u rad hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izjavio je: “Progres na ovom polju daje mi nadu da ću do�iveti ostvarenje mog najvećeg sna; naime prenos snage od stanice do stanice bez kori�ćenja bilo kakve �ice”.
10.07.2010 Dragana Marković
Kada ispred nas nastaju fabrike u kojima roboti rade a ljudi rukovode, kada informacije prelaze hiljade kilometara u sekundi, kada mo�ete razgovarati bilo gde na planeti sa bilo kim u bilo koje doba dana, mo�ete putovati sve kraće na sve duze destinacije, jako je te�ko zamisliti kako su ljudi �iveli pre ne tako dalekih 150 godina, kada bez električne energije, sa ručnim alatom kao osnovnim oruđem za rad i ljudskom snagom kao pokretačkim pogonom. Svaki period koji karakteri�e značajan napredak u sveop�tem razvoju ljudskog dru�tva bio je usko povezan sa većim stepenom razvoja industrije, a sa njom i nekog od oblika energije.
10.07.2010 Monografija Muzej Nikole Tesle 1952-2003
Svoje poslednje godine Nikola Tesla je proveo kao i većinu svog �ivota – radeći. Međutim, i dalje je stanovao u hotelu a od porodice najbli�i mu je bio sestrić Sava Kosanović. Čovek bi pomislio da bi neko kao �to je Tesla, koji je toliko učinio za čovečanstvo, bio dovoljno razuman da se obezbedi za starost. Taj koji tako misli ne zna kakav je Tesla čovek bio. Njemu je sve drugo bilo preče od novca. On je bio taj koji se odrekao nadoknada na koje je po ugovoru sa Vestinghausom imao prava. Te nadoknade nisu bile nimalo naivne svote. Danas bi procenat tih nadoknada, koje je trebao da dobija na osnovu prava na patente, mogao da izgradi ogromnu finansijsku imperiju. Međutim, čak i kada je u poznim godinama svog �ivota ostao bez sredstava za �ivot te�ko su ga ubedili da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade. Bio je isuvi�e ponosan za tako ne�to.
10.07.2010 Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Velimir Abramovć
Tada me je iznenadilo saznanje, do danas nepromenjeno, da se u Srbiji, zemlji gde se nalazi najveći deo Tesline naučne arhive, niko ozbiljno ne bavi ponavljanjem njegovih eksperimenata, čiji rezultati protivreče verovanjima u savremenoj nauci.
10.07.2010 Nikola Tesla - Psiholo�ki portret
Vladeta Jerotć
10.07.2010 Nepoznati rukopis Nikole Tesle Prema rekonstrukciji: Mihaila �apkina
Kada se bacio na posao, u unutra�njosti vatrogasnog �lema, umesto postave, ugledao je staru svesku. Imala je tanke, nagorele korice. Odavno ih je napala plesan, a tekst ispisan crnim mastilom na po�utelim listovima, izbledeo vremenom, na nekim mestima bio je gotovo potpuno nečitljiv.
10.07.2010 Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
Autor: Nikola Tesla (priredio Milovan Matić) Nemoguce je da Vas sadr�aj ove knjige ne zainteresuje! Nije uobičajeno da se jedan ozbiljan istra�ivač, pronalazač i naučnik naziva prorokom, ali u Teslinom slučaju naslov je potpuno opravdan. Njegove vizije su danas svuda oko nas, mi u�ivamo u njihovim blagodetima, njih neprestano potvrđuju najnovija naučna i tehnička dostignuća. Tesla je čitav �ivot posvetio miru, blagostanju i napretku ljudskog roda i neprestano se pitao: A �ta je sad na redu? Odgovor ćete saznati ako bar delom zavirite u Teslina proročanstva koja se izla�u u ovoj knjizi...
07.07.2010 Ivana Janković
Tokom čitavog Srednjeg veka provlačila se mistika koja se naročito ogledala u procvatu alhemije. Bila je to sistematična filozofija, koja je predstavljala me�avinu vere, astrologije, numerologije i postupaka za pretvaranje i obradu metala. Za neke bila je potpuno nerazumljiva, za neke samo prečica do bogatstva, a nekima je bila ceo �ivot. Alhemija je prodrla u sve delove tada�njeg feudalnog dru�tva. Po�to je bila osnovna misao vodilja u svim profesionalnim delatnostima, postala je i sastavni deo medicine i farmacije. Otuda ne čudi �to je iz perioda alhemije ostao sačuvan veliki broj alhemijskih rukopisa sa mediko-farmaceutskim sadr�ajem, u kojima su izlo�eni osnovni principi i mi�ljenja vezana za alhemičarsko shvatanje bolesti, terapije i učenja o lekovima. Ta su dela bila namenjena samo uskom krugu najpozvanijih, odnosno bila su priručnici lekarima i apotekarima onda�njeg doba...
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava r
Copyright � 2010-201 Poslednje izmene: |
ezervisana
3 by Alexandar Thorn 23-01-2013 09:06 |
||
|
|
