|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
5
Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Autor: Velimir Abramovć 10.07.2010
Tada me je iznenadilo saznanje, do danas nepromenjeno, da se u Srbiji, zemlji gde se nalazi najveći deo Tesline naučne arhive, niko ozbiljno ne bavi ponavljanjem njegovih eksperimenata, čiji rezultati protivreče verovanjima u savremenoj nauci. 1899. Tesla je izveo niz eksperimenata i do�ao do značajnih otkrća i zapa�anja koji su ostali u senci rada na be�ičnom prenosu. Utvrdio je uslove pod kojima pri pra�njenju njegovog oscilatora nastaju vatrene lopte, u jednom trenutku je u pravilnim vremenskim razmacima registrovao signale nepoznatog porekla za koje je pomislio da dolaze od inteligentnih bća sa druge planete, stvorio je ve�tačku maglu u laboratoriji i uverio se u tehničku mogućnost ve�tačkog proizvođenja ki�e. Pred sam odlazak iz Kolorada, Robert D�onson mu je poslao fotografa koji je snimio najva�nije detalje eksperimenata. U patentu “Tehnika preno�enja električne energije kroz prirodne sredine” koji je prijavio 16. maja 1900. izneo je podatak da je najni�a rezonatna frekvencija Zemlje 6 herca, �to je potvrđeno tek merenjima koje je 60-tih godina izveo Schuman. I dok mu je ovaj podatak obezbedio veliko priznanje tada�nje nauke, jedan drugi podatak je bio uzrok kritike i mi�ljenja da je u svojim merenjima i proračunima negde pogre�io. Naime, on je tvrdio da se, na u patentu opisan način proizvedeni stacionarni talasi, �ire planetom srednjom brzinom većom od brzine svetlosti, tačnije 471 240 kilometara u sekundi. Teslin eksperiment i merenja izvedena su �est godina pre objavljivanja teorije relativnosti, čiji postulat o konstantnoj brzini svetlosti u vakumu obara Op�ta teorija relativnosti, istog autora. Svetlost po ovoj teoriji skreće u blizini gravitacionih masa, �to znači da ubrzava. Iz toga njena brzina po Op�toj teoriji relativnosti, kao �to znamo, nije konstantna. Svoj gore navedeni reazultat, Tesla je prijavio kao patent, tačno pet godina pre objavljivanja Specijalne teorije relativnosti.
Pre svega, va�no je shvatiti da Tesla nije običan tehnolog elektrotehnike, već u su�tini vizionar i mislilac jedne civilizacije, koja jo� uvek nije ostvarena. NJegove glavne ideje za koje je on već tada imao prototehnička re�enja, i takođe izveo osnovne eksperimente i merenja, zapravo jo� uvek pripadaju budućnosti. U članku „Povećanje ljudske energije“ Tesla eksplicitno pi�e da je moguće materiju, odnosno atome i molekule, sintetisati direktno iz svetlosti, luminoferoznog etra, za koji je po njemu neka vrsta fluida koji se razređuje i zgu�njava. On ima merenja, konkretne merne rezultate superluminalnih brzina, odnosno brzina većih od svetlosne za nehercijanske talase koji se rasprostiru kroz zemlju ili obuhvataju zemljinu povr�inu. Tesla je Zemlju tretirao kao sferni kondenzator vrlo velike snage koji se sam elektri�e i nabija potencijalom. Za�to? Sama planeta Zemlja očigledno je rotor gigantskog električnog generatora. Zemlja je zapravo magnet koji se obrće, i prema tome Tesla je zaključio da nema nikakve potrebe graditi objekte koji proizvode struju, jer Zemlja to već i onako čini, nego samo antene kojima bi se to zemljino ogromno električno polje jednostavno upotrebilo. Ono bi u potpunosti bilo i ekolo�ki čisto, jer energija zemljinog elektriciteta koja bi do�la na aparat, izvr�ila rad i vratila se u sistem planete u istom elektromagnetskom obliku, ne bi podlegla konverziji. Dakle, konverzija energije, posebno preko fosilnih goriva, kao glavni zagađivač na�e sredine, bila bi apsolutno izbegnuta. Bilo mi je jasno da je Tesla neshvaćen naučnik čija su najveća naučna otkrća i dalje neprimenjena. On je i�ao trećim putem u fizici koji je u dvadesetom veku u potpunosti zanemaren. Razvijale su se relativistika i kvantna mehanika, ideje bez najdubljeg značaja, koje su danas potpuno iscrpljene. Pobedila je tehnologija zasnovana na, u filozofskom smislu, nedovoljno promi�ljenim fundamentima fizike i matematike, i zastranila koristeći zemljine resurse na takav način da to čitavo čovečanstvo danas dovodi u opasnost i ugro�ava mu opstanak.
Zato sam 1996. godine oti�ao u Va�ington i proveo tamo tri meseca poku�avajući da odgovorim na jedno jedino pitanje, a to je: „Za�to je Teslina zaostav�tina do�la u Beograd, gde se njom niko ozbiljno ne bavi od 1953. godine kada je počela da sti�e?“ U Americi sam bio gost Simonide Perica i Roberta Juta, bračnog para koji je sa pola miliona dolara kapitala finansirao film o Tesli u sopstvenoj produkciji. Robert Uth, scenarista i reditelj filma, četiri je godine filmovao svakoga do koga je uspeo da dođe uključujući i Teslinog poslednjeg asistenta, kanadskog in�enjera Metjusa. Robertovo istra�ivanje pokazalo je da se na bazi Tesline nauke, jedan broj vojnih in�enjera u Americi, uglavnom penzionisanih, u svojim gara�ama i kućnim uslovima bavi ponavljanjem Teslinih ključnih eksperimenata. Ti ljudi u Americi su u izvesnom smislu prezreni i marginalizovani, kao na primer Thomas Burden, iako imaju određene uspehe u svom naučnom radu, zato �to naučna zajednica zvanične univerzitetske nauke Teslu smatra nekim gotovo barbarogenijalnim izumiteljem, koji nikad nije dosegao nivo naučne spoznaje, dakle koji nikad nije u strogom stručnom smilu osvestio sopstvena saznanja. Poku�avajući da rekonstrui�em Teslin dru�tveni �ivot, koji je bio vrlo bogat, njegove veze sa uticajnim ljudima tog vremena, otkrio sam da su mu lični prijatelji bili iz kruga engleskih spiritualista, velikih naučnika koji su poku�avali da naučno doka�u egzistenciju du�e umrlih ljudi i posle smrti, egzistenciju du�e van tela. To su bili Vilijem Kruks, čovek koji je 1915 – 1918. godine vr�io du�nost predsednika Royal Society of England, a jo� u XIX veku bavio se spiritualizmom kao naučno teorijskim saznanjem i spiritizmom kao tehnikom odr�avanja kontakata sa umrlim osobama. Preko 40 godina Kruks je eksperimentisao i neki od čuvenih medijuma bili su opisani u njegovim naučnim radovima, kao �to je to Daglas Houm, čovek koji je bio u stanju da telekinetički svira harmoniku, zatim, da levitira i najzad, bio je u mogućnosti da smanjuje te�inu tela, za �ta postoje mnogi dokazi u Kruksovim eksperimentima. Vilijam Kruks je bio inače eksperimentalni fizičar prvog ranga, poznate Kruksove cevi zapravo su prve katodne cevi, dakle pre Lenardovih i Rendgenovih cevi, zatim izumitelj spintariskopa, sprave za prebrojavanje radioaktivnih čestica u gasovima. Bavio se hemijom i prona�ao element Talijum.
Treći je bio Lord Kelvin, koji se bavio teozofijom i bio uveren da etar postoji. Bili su to Teslini lični prijatelji kao i tri američka predsednika, Teodor Ruzvelt, Vilijam Harding i Vudro Vilson. U svoje vreme Tesla je vrlo često izlazio na naslovnim stranama New York Times-a i ni najmanje nije bio usamljen. Utoliko je neobičnije �to je danas u ovakvoj meri zaboravljen. U Srbiji Tesla takođe nije naročito cenjen od stručnih ljudi. Elektrotehnički fakultet u Beogradu nije dao niti jedan doktorat ili magistraturu, pa čak ni diplomski rad, na osnovu proučavanja Teslinog dela. Ali, Tesline ideje bude ma�tu na Istoku. Nedavno je u emisiji na dr�avnoj ruskoj televiziji, emitovanoj za svih petnaest časovnih zona Rusije, jedan od najvećih ruskih akademika, Ribakov, govorio o tome kako je isključivo obja�njenje za Tungusku katastrofu 1908. godine zapravo test Tesline kule Vardenklif izgrađene na Long Ajlendu, koja je bila u stanju da celokupnu planetu zemlju uhvati u rezonantno kolo, jer je tako bila i konstruisana. Ruski naučni novinar Pravdivcev oti�ao je u kongresnu bibilioteku u Va�ington i prona�ao podatak da je Tesla poslao u martu 1908. godine svog asistenta �erfa u Kongresnu biblioteku u Va�ington da trebuje detaljne karte Sibira, posebno Tunguzije, a eksplozija se dogodila 30. jula u sedam sati i sedam minuta i uzrok je do danas ostao nepoznat iako su Rusi detaljno ispitivali mesto navodnog udara komete ili ledenog meteorita ili kako je to Pjotr Leonidevič Kapica pretpostavio vrlo malog parčenceta anti-materije koje je uspelo da prođe kroz atmosferu.
U međuvremenu odbio je poziv i Lenjina i Staljina da ode da radi u Sovjetski Savez, gde su mu nudili bajkovite uslove, a nije odr�avao naučne kontakte ni sa Srbijom jer tu nauka prosto nije bila na tom nivou da bi joj Tesla bio od pomoći. Redovni član srpske akademije nauka postao je tek sa punih osamdeset godina (1937) na predlog Đorđa Stanojevća i to tek posle trećeg glasanja. Ali, Tesla za to nije mario, iz jednostavnog razloga �to je bio ne izvan politike i izvan dru�tva, nego iznad njih. Nije se interesovao za bilo kakve počasti ili slavu koju bi mu donelo priznanje njegovog istorijskog rada. Istra�ujući obiman materijal koji je Robert Uth prikupio za film o Tesli i koji na�alost zbog intervencije televizije SBS koja je otkupila film i poslala svog monta�era da izbaci sav relevantan materijal iz konačne verzije – nije u�ao u ono �to je do�lo do publike, otkrio sam da je 1942. godine u jesen, dakle svega nekoliko meseci pred smrt, Tesla napisao predgovor za knjigu tada�njeg potpredsednika Amerike, Ruzveltovog potpredsednika, Henrija Volasa, koji je bio levičarskih uverenja i koji je napisao knjigu The Age of The small man (Doba malog čoveka). Po�ao sam tim tragom i otkrio da je Henri Volas 1934. godine bio ministar poljoprivrede Amerike, �to je u Americi velika funkcija i da je tada bio učenik čuvenog ruskog mističnog slikara Nikolaja Reriha, jednog od osnivača Ruskog kosmizma i vrlo visokog teozofa. Va�an je podatak da su Rerih, ezoterik masonske provenijencije i ministar Henri Volas, 1934. i 1935. godine zajedno putovali Mongolijom, Srednjom Azijom i stigli čak do Mand�urije u Kini, jer je Rerih poku�avao da osnuje sopstvenu dr�avu od Tibeta, Mongolije i delova Altaja, kao i delova starih Himalajskih kraljevstava. Ovo mu nije uspelo zbog Staljinove intervencije kod Ruzvelta koji je Rerihu ukinuo podr�ku za taj poduhvat. Međutim, kao mističnu odmazdu, Nikolaj Rerih je Henriju Volasu predlo�io da se promeni revers dolara, dakle, da se na dolar unese crte� piramide sa svevidećim okom, veliki pečat SAD kao i drugi znači koji se i danas tu nalaze. Do 1934. na reversu novčanice od jednog dolaru je pisalo samo ’one’. Za knjigu Rerihovog učenika Volasa, Tesla pi�e pogovor. Kako se to desilo, to nisam uspeo tačno da utvrdim, ali pretpostavljam da je ta veza i�la dvostruko, preko ruskog masona Paje Radosavljevća i američkog masona i Teslinog sestrća – Save Kosanovća, koji je na kraju čitavu Teslinu zaostav�tinu preneo kao lično nasleđe, dakle, kao sopstvenu imovinu u Srbiju i na taj način li�io Ameriku njenog tehničkog osnivača. Iako je bio građanin Amerike od 1884. godine, po Teslinoj smrti 1943.g, njegovi naučni radovi sme�teni su u Biro za imovinu stranaca. Ovo zvuči besmisleno kada se zna da Tesla rođen 1856. godine u dr�avi Austriji, u delu naseljenom Srbima, dakle u dr�avi koja 1943. godine nije postojala u istom obliku i nije imala istu teritoriju. Čudnim prebacivanjem Tesline imovine u biro za strance legalizovan je inače ilegalni transfer njegovih stvari u Beograd.
Sam Sava Kosanovć radio je u diplomatiji kraljevine Jugoslavije a zatim se pribli�io Titu i partizanima i kasnije bio i ambasador Titov u Americi i takođe Ministar spoljnih poslova. Sava Kosanovć je aktivno pripadao organizaciji Američkih masona i čak je sačuvan njegov govor u masonskoj lo�i u Koloradu, i nalazi se danas u Teslinom muzeju. Poznato je da su Henri Volas i Sava Kosanovć napisali tekst Tesline podr�ke Titu, koji je Tesla samo neznatno redigovao i zatim potpisao. U to vreme direktor FBI bio je čuveni Edgar Huver kome je Henri Volas bio neposredni predpostavljeni. I Sava Kosanovć takođe je radio za FBI i kao takav je postao član Titove zapadne grupe za podr�ku. U tenutku Tesline smrti koja je bila u periodu od 5-7 januara 1943. godine Sava Kosanovć nije kontaktirao Teslu. Za�to? On je 5-og januara po�ao u hotel New Yorker kod Tesle, međutim, zaustavila ga je policija na ulici i tra�ila mu dokumenta. Imao dokumenta, ali agenti su rekli da ona nisu u redu i da moraju da ih provere i odveli su Kosanovća u pritvor iz koga je pu�ten 7-og januara ujutru. Iz zatvora, Kosanovć je oti�ao u svoj hotel da se istu�ira s namerom da odmah posle toga ode kod Tesle. Dok se tu�irao, stekao je gosta, Mirka Markovća, takođe zanimljivu ličnost, generala koji je kasnije zavr�io i kao staljinista na Golom otoku, a u to vreme je u Pitsburgu bio glavni urednik lista Slobodna Reč, koji je finansirala Kominterna. On je neočekivano, verovatno po nalogu, doputovao iz Pitsburga avionom u NJujork, i tako se desilo da zajednički Sava Kosanovć i Mirko Markovć odu u Teslin hotel. Tamo su već zatekli policiju koja je fotografisala Teslinu sobu, ali i sve Tesline stvari, jo� uvek netaknute. Tesla je imao apartman u kome je u jednoj sobi bila njegova labaratorija a u drugoj je spavao radio teorijski. U labaratoriji je bilo mnogo prototipova raznih aparata. Na očigled Mirka Markovća i Save Kosanovća do�la su tri manja vozila iz Pentagona i sve aparate iz sobe su odneli vojnici a takođe i tehničke crte�e koji su bili A3 formata i veći i nalazili se u spavaćoj sobi u velikom namenskom ormanu. Taj mo�da i najva�niji deo zaostav�tine nikada nije do�ao u Beograd. Moja pretpostavka je da ako je neko hteo da nastavi Teslin rad i posle njegove smrti, onda je naravno idealno bilo da se kompletno njegovo naučno nasleđe zvanično prebaci na mesto na kome će ono biti sahranjeno bolje nego Titanik na dnu okeana. Jer niko se posle 1952.g., uključujući na� Elektrotehnički fakultet, Akademiju nauka, pa čak i slobodne istra�ivače nije ozbiljno bavio arhivom. Od 1956. godine do danas ta arhiva je jo� uvek nesređena i nedostupna javnosti u celini, na zahtev se stalno izdaju jedna te ista poznata dokumenta i tako je već decenijama.
Mo�da najčudnije od svega jeste da engleska nauka i kraljevsko dru�tvo u kome je Tesla dr�ao izuzetno zapa�ena predavanja 1893. i 1894. godine i posle toga objavio naučni rad Svetlost i drugi visokofrekventni fenomeni nije posvetila daleko vi�e pa�nje Tesli koji je bio tako blizak najvećim engleskim naučnicima toga doba. Kakvo je prijateljstvo i predanost postojala između Tesle i Lorda Kelvina najbolje ilustruje podatak iz 1903. godine kada je Tesla posle bljeska na povr�ini Marsa koje su sve astronomske opservatorije na svetu zabele�ile, objavio da je to energetski zrak koji je on poslao na Mars da se reflektuje ka Zemlji. Zbog ovoga Tesla je imao polemiku u novinama gde su ga svi astronomi kritikovali, posebno američki i engleski, sumnjajući u te podatke. Međutim, u to vreme Lord Kelvin, kao član gornjeg doma do�ao je u političku posetu Americi i bio je primljen kod Teodora Ruzvelta. Intervjuisan za NJujork Tajms, Lord Kelvin je potvrdio da je to �to govori Tesla tačno, dakle, na prvoj strani u članku pod naslovom Mars signalizira Njujorku, Kelvin je rekao doslovno sledeću rečenicu: „Ako Tesla ka�e da je tako, onda je to tako“. S obzirom na politički značaj i nivo Kelvinove posete, to je ućutkalo ne samo novinare već pre svega naučnike i polemika je posle toga prestala. Treba takođe napomenuti da je Tesla sa novinarima imao jako dobar odnos, oni su ga voleli, jer je uvek za novine imao ne�to senzecionalno da izjavi i takođe obećavao buduće pronalaske, anticipirajući svoj naučni rad. Uzimajući u obzir da je ono �to nazivamo svetska vlada - globalno upravno telo mentalno planirano jo� u XIX veku konačno oformljeno 1913. godine i na ekonomskom nivou, jer je jednim amandmanom na Američki ustav koji je sproveo predsednik Vudro Vilson, omogućeno formiranje federalnih rezervi koje su kasnije postale glavna poluga finansijske moći svetskog sistema. Takođe, J. P. Morgan, Teslin finansijer za kulu Vardenklif, koji u stvari nije samostalno odlučivao, već je bio samo egzekutivni menad�er Rot�ildovog kapitala u Americi. Bez obzira na Teslinu usamljenost tih godina, ekonomska i posebno naučna sekcija svetske vlade pratila je svaki Teslin korak i poku�avala da dozna svaku njegovu misao, jer je on jo� 1900. godine objavio osnove svetskog sistema telekomunikacije koji se tačku po tačku ostvarivao. Jo� 60-tih godina XIX veka desilo se razdvajanje nauke na tajnu i na javnu i to istovremeno u Engleskoj i u Rusiji. U Engleskoj u krug tajnih naučnika upisani su spiritualisti kojima je rukovodio Vilijem Kruks, dok je u Rusiji to isto učinio Mendeljejev. Fundamentalna naučna istra�ivanja i najsmelije ideje postale su vlasni�tvo ezoteričnih dru�tava u dr�avnim slu�bama, odnosno, ezoterici-naučnici jedini su od tada uključeni u prava naučna istra�ivanja.
Ezoterijski nivo svetske vlade je visoko intelektualan, i naravno, filozofski sofisticiran i njemu je potpuno jasno da zapravo pravo naučno saznanje jeste harmoniziranje sa prirodom. Osnovno je te�iti harmoniji čoveka i prirode, a ne pobeđivanju prirode i nikako se naučna saznanja ne smeju koristiti za sticanje vojne premoći jer je to ni�i oblik upotrebe ideja, i sveti se kosmolo�kom nu�no�ću povratne sprege objektivnog, vanljudskog morala, kojim upravlja Kosmički razum. Smatram da je to glavni razlog za�to je svetska vlada odlučila da Teslino naučno nasleđe za koje čovečanstvo jo� nije bilo spremno, a čini mi se u potpunosti nije spremno ni danas, skloni od očiju javnosti, univerzitetske nauke pre svega, i onemogući niz poluslobodnih i divljih centara moći da se domogne određenih tehnolo�kih sredstava čija se upotreba ne bi mogla planetarno etički kontrolisati. Jo� jedna zanimljivost u vezi Tesle je da u javnosti ne postoji ni jedan metar filma o Tesli, i ako je on vi�e puta sniman pa je čak 1936. godine RCA (Američka kompanija koja je dr�ala radio, a kasnije i televiziju) snimila tri i po sata tonskog filma na Teslin osamdeseti rođendan (tonski film u Americi postoji jo� od 1927.g.). U javnim arhivama nema ni snimka Teslinog glasa, iako se on, do�av�i u Ameriku, zaposlio ba� kod Edisona, i bio je jedan od prvih ljudi na svetu u istoriji čovečanstva koji je mogao da koristi Edisonov fonograf. I ba� ga, eto, Tesla nije iskoristio…i sve tako do 1943.g.
Znači, nema Teslinog filma, nema portreta, i nema njegovog glasa. Ukratko, nedostaje sve ono �to bi neke od karakteristika Tesline ličnosti moglo da izrazi u obliku odnosa prostor-vreme odnosno frekvencije. Frekvencije glasa i način kretanja svakako bi mnogo otkrile o tome ko je Tesla. Po mom mi�ljenju, sve su to otkupili i sklonili u arhiv jo� J. P. Morgan i njegovi naslednici, ali ne za sebe već za svoje gazde Rot�ilde koji su već u to vreme bili u naju�em krugu novoformirane svetske vlade. Danas međutim, sastav tog natplanetarnog upravnog tela menja se, i konkretno Dejvid Rot�ild nije vi�e onaj koji ima odlučujuću reč. S druge strane, andergraund fizičari, kojih ima oko 50 hiljada u svetu sve svoje nade pola�u u revitalizaciju Teslinih ideja i njegovih tehničkih re�enja koji bi trebalo da dovedu do ovladavanja vremenom u psiholo�kim, biolo�kim i fizičkim procesima, jer Tesla u svojoj matematici materije nikad nije računao vreme. Svi njegovi rezultati bili su temporalni rezultati. Ovladavanje vremenom prema Teslinoj tehnologiji poku�ano je i u Oktobru 1943. godine, naravno bez njega, u čuvenom Filadelfija eksperimentu koji vi�e nije ponavljan sa ljudskom posadom zbog tragičnih događaja koji su se desili sa mornarima. Reč je o vrlo nisko frekventnom polju fokusiranom na jedan brod, na razarač, koji je trebalo da jakim magnetskim poljem svojih degausera, (magnetski generatori koji detoniraju magnetske mine na daljinu), tako prelomi svetlost da postane optički nevidljiv. Umesto obične optičke nevidljivosti, čitav brod je nestao nakon pojavljivanja zelene magle oko pramca i onda su vojni naučnici, američki in�injeri shvatili da taj eksperiment daleko prevazilazi tada�nju nauku, ljudsko znanje i potrebe rata. Na kraju, po nekim simptomima specijalnog interesovanja za Teslu, mo�e se zaključiti da je Teslina naučna ideja ona od koje se danas najvi�e očekuje u krugovima svetske vlade koji se bave naučnim istra�ivanjima. Samo Teslina ideja čoveka-pojedinca kao note u matematičkoj partituri kosmičke harmonije osmi�ljava poku�aj da se zajedno prevaziđu kriza civilizacije, kriza tehnologije i kriza ljudskoga duha. Shvatanje vremena kao glavnog prirodnog zakona i uvođenje u moć tehnologije beskonačnog, omogućće da savremeno čovečanstvo umesto da izazove prirodnu katastrofu i nestane, pređe u novu fazu kolektivne svesti i pre�ivi. Zato je Tesla toliko značajan, zato je on jedina preostala scijentistička nada, duhovni izlaz, a time i materijalni spas Čoveka na Zemlji.
Povezani tekstovi: Nikola Tesla - Čovek van vremena Tesla - um koji je video budućnost Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba Istra�ivanje na polju struja visokih frekvencija
Nikola Tesla - Psiholo�ki portret Nepoznati rukopis Nikole Tesle Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:34 |
Sve u svemu,
�eleo sam da saznam za�to je naučna zaostav�tina Teslina uop�te do�la u
Beograd, kako se to uop�te desilo? Za�to je Tesla neprirodno i�čupan iz
istorije Američke civilizacije, ne samo nauke, iako je bio američki naučnik
čitavog svog �ivota, kao i holanđanin Edison, i kako je moguće da na primer
u Smitsonian instituciji Tesla gotovo da nije zastupljen, mada je on taj
koji je praktično zaslu�an �to je Amerika postala super sila. Bez Tesline
tehnologije, (nauke+tehnike), organizacione sposobnosti J. P. Morgana i G.
Rukovođen
ovim čuđenjem zbog nepriznatih a u potpunosti proverljivih Teslinih
rezultata, koji bi bili u stanju da razre�e mnoge probleme dana�njice i
verovatno da globalnu civilizaciju usmere na jedan humanistički put, koji bi
vodio u harmoniju čoveka i kosmosa. Zaustavio bi se trend ljudskih poku�aja
da prirodu prilagode sebi na neadekvatan način, jer priroda je beskonačni
osnovni entitet – uvek je iznad čoveka, jer i samo čovečanstvo nije ljudski
proizvod. Znači, moramo imati u vidu da je Kosmos ono �to je u svakom
pogledu ne samo jače od svakog ljudskog fizičkog eksperimentalnog napora,
već istinitije i dublje i od svakog ljudskog mi�ljenja.
Drugi naučnik
bio je Oliver Lod�,
takođe Teslin prijatelj iz engleskog spiritualističkog kruga koji je kao
rektor univerziteta u Glazgovu pisao ud�benike iz fizike koji se i danas
smatraju najboljim srednjo�kolskim ud�benicima. Oliveru Lod�u sin je poginuo
u Prvom svetskom ratu i on je sa njim po sopstvenim rečima odr�avao redovnu
komunikaciju.
Početkom
Sava
Kosanovć
Pomenuti
Mirko Markovć koji se tako iznenadno ume�ao u stvari Teslinog nasleđa takođe
je veoma čudna ličnost. Prijatelj Hemingveja, jo� iz �panskog građanskog
rata, gde je bio komandant „Američke internacionalne brigade D�ord�
Va�ington“, pri kojoj je Hemingvej bio ratni dopisnik, i posle je odlazio na
Kubu kod Hemingveja. Kada se vratio u Beograd, Tito ga je konfinirao na Goli
otok. Po odslu�enoj kazni bio je profesor političke ekonomije na Pravnom
fakultetu sve do smrti i ostavio zanimljive memoare.
1931. godine
na prvoj stranici Američkog Tajm Magazina, iza�la je reprodukcija Teslinog
plavog portreta koji je grofica Sent-Paralji, nemačko-mađarskog porekla,
tada�nji fensi slikar najpoznatijih ljudi Amerike, naslikala u čast svog
prijateljstva sa Teslom. On nikada od nje nije uzeo portret, a kada je ona
umrla, taj portret je prodat na aukciji, anonimnom kupcu za vrlo veliku
svotu i od tada je nestao iz očiju javnosti.