|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
8
Istra�ivanje na polju struja visokih frekfencija Kolorado Springs - Long Island Autor: Sa�a Stojanović 10.07.2010
Nakon svog epohalnog otkrića – obrtnog magnetnog polja (1882. godine) i patenata iz oblasti polifaznih struja, Nikola Tesla je svoja istra�ivanja usmerio ka jednoj drugoj oblasti. Naime, �eleo je da ostvari prenos električne energije bez gubitaka, koji se neminovno i dominantno javljaju usled postajanja otpora u provodnicima. Taj svoj naum je i javno najavljivao. Prilikom pu�tanja u rad hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izjavio je: “Progres na ovom polju daje mi nadu da ću do�iveti ostvarenje mog najvećeg sna; naime prenos snage od stanice do stanice bez kori�ćenja bilo kakve �ice”. Svoja istra�ivanja na ovom polju je prvobitno započeo u laboratoriji na Petoj aveniji, ali je ta laboratorija uni�tena u po�aru 1895. godine. Taj gubitak je za Teslu bio ogroman. Osim gubitka va�nih spisa, u vatrenoj stihiji su nestali i svi instrumenti, aparatura i alat koji je Tesla koristio u svojim istra�ivanjima. Ovakav gubitak bi najverovatnije potpuno psihički slomio pojedine istra�ivače, ali budući da je Tesla bio posebna vrsta ljudi njemu se to nije desilo. On je svu svoju aparaturu, kalemove, transformatore, �eme veza, dr�ao u svojoj glavi, tako da je u svojoj novoj laboratoriji u Hjuston ulici u Njujorku iz glave krenuo u rekonstrukciju svega uni�tenog. Tu je uz pomoć visokofrekfentnog transformatora prečnika kalema 244 cm stvarao napone od dva do četiri miliona volti. Ipak, urbana sredina grada Njujorka nije odgovarala potrebama Tesle i njegovim eksperimentima. Iz tog razloga 1898. godine počela je potraga za odgovarajućom lokacijom. Uz pomoć advokata Leonarda Kurtisa (Leonard E. Curtis), početkom 1899. godine izabrana je visoravan na Pajks Piku u blizini Kolorado Springsa. Takođe su bila obezbeđena potrebna novčana sredstva i električna energija koja je napajala novu laboratoriju. U to vreme Tesla je bio zvezda u usponu, uvek praćen novinarima. Tu medijsku pa�nju on je znalački koristio za samoreklamiranje davajući senzacionalne izjave. Dolazak u Kolorado zabele�en je i od strane lokalnih novina (Evening Telegraph) koje su u svom izdanju od 17. maja 1899. godine ispod naslova“Nikola Tesla će telegrafisati u Francusku” objavile: “Genije elektriciteta sti�e u grad u podne da bi istra�ivao probleme na polju be�ične telegrafije i ulogu gornjih slojeva atmosfere”. Pre odlaska u Kolorado, Tesla je u svom istra�ivačkom radu imao dosta vremena posvećenog oblasti visokofrekfentnih struja. Otkrio je da takve vrste struja imaju karakteristična fizioloska dejstva na ljude, te da je moguće primeniti ih u medicini. Takođe je na svojim predavanjima prikazivao dejstvo visokofrekfentnih struja na cevi ispunjene gasom. Cevi ispunjene razređenim gasom bi svetlele iako ne bi bile spojene �icama sa izvorom struje. Ovakvi eksperimenti su bili prvi tog tipa, odnosno primeri be�ičnog prenosa električne energije i početak jedne nove ere u Teslinim istra�ivanjima. Kolorado Springs
Laboratorija u Kolorado Springsu Već 2. juna Teslina laboratorija je bila operativna, odnosno spremna za rad. Eksperimenti su najče�će bili izvođeni noću jer je tada Tesla raspolagao električnom energijom koju mu je obezbeđivala the City Electric company. Sve je rađeno u potpunoj tajnosti, odnosno pristup laboratoriji je, osim Tesli, bio dozvoljen jo� samo njegovim saradnicima. U periodu od 1. juna 1899. do 7. januara 1900. godine Tesla je najvi�e pa�nje u svojim istra�ivanjima posvećivao generatoru visokofrekfentnih struja, prijemnicima za male signale i različitim interesantnim merenjima. Pomoću svog visokonaponskog oscilatora razvio je napone reda deset miliona volti. Spektakularni eksperimenti su bili vidljivi kilometrima unaokolo. Nakon svih svojih ispitivanja i istra�ivanja, a nekoliko dana pre odlaska iz Kolorado Springsa, Tesla je napravio niz fotografija spoljasno�ti i unutra�njosti laboratorije. Na pojedinim slikama se jasno vide zastra�ujuce varnice du�ine nekoliko desetina metara. U to vreme on je bio jedini koji je tako ne�to mogao da izvede.
Poučen ranijim lo�im iskustvom sa uni�tenim materijalima ovaj veliki naučnik je svakog dana bele�io svoja zapa�anja i do detalja opisivao svoje eksperimente. Na osnovu tih spisa u izdanju muzeja Nikole Tesle u Beogradu a kasnije i Zavoda za ud�benike i nastavna sredstva, nastala je knjiga “Dnevnik istra�ivanja iz Kolorado Springsa 1899 – 1900”. Velike zasluge za izdavanje ovog dela Nikole Tesle pripadaju akademiku prof. dr Aleksandru Marinčiću, koji je bio glavni redaktor. Nakon povratka u Njujork a na nagovor svog prijatelja i urednika časopisa the Century Nikola Tesla je napisao esej “Problem povećanja ljudske energije”. Esej je izazvao neverovatno veliko interesovanje budući da je u njemu Tesla objavio rezultate svojih istra�ivanja. Jednom prilikom izjavio je: "The Century je insistirao da napi�em članak koji sam obećao, a pisanje ovog članka tra�ilo je svu moju snagu. Znao sam da će članak ući u istoriju, jer sam tada, po prvi put, prikazao rezultate koji su bili daleko iznad onoga �to sam uradio ja ili bilo ko drugi na svetu”. Long Island Usledio je nastavak istra�ivanja na polju be�ičnog prenosa. Kako je medijski bio dosta reklamiran skrenuo je na sebe pa�nju mnogih jakih finansijera. Jedan od njih je bio i J.P. Morgan. Sa Morganom Tesla nije ranije sarađivao, �ta vi�e u “Ratu struja” su bili na suprotnim stranama, ali stvari su se promenile. Tesla je 1901. godine započeo svoj projekat “Svetski telegrafski sistem” i za lokaciju svoje nove laboratorije izabrao Long Ajlend. Tu je započeta izgradnja velike laboratorije u kojoj je Tesla �eleo da potvrdi svoje ranije pretpostavke i da poku�a da ostvari prenos signala na veću udaljenost. Ideja je bila da se po�alju radio poruke preko Atlantika do obale Engleske. Takođe, Tesla je za potrebe prenosa energije be�ičnim putem nameravao da iskoristi samu planetu Zemlju i činjenicu da pri nekim učestanostima ona dolazi u rezonansu. Smatrao je da zemlja stupa u rezonansu na 6, 18 i 30 Hz. Tek će se �ezdesetih godina pro�log veka neko usuditi da ponovi ovakvu vrstu eksperimenta i utvrdi da su priblizno tačne vrednosti rezonanse Zemljine kugle na 8.14 i 20 Hz.
Laboratorija na Long Ajlendu Ovo istra�ivanje je Teslu toliko okupiralo da je on pomalo i zanemario “telegrafiju”, odnosno radio prenos. Sa mnogo jeftinijom aparaturom Markoni je preduhitrio Teslu i uspeo prvi da uspostavi transatlantsku komunikaciju. Ovo je razočaralo Teslinog glavnog finansijera Morgana i on je vec 1902. godine obustavio priliv novca. Tesla se ipak nije predavao. Poku�ao je da objasni Morganu da ono �to je Markoni izveo nije ni�ta spektakularno i da je on to mogao da izvede ranije a da su glavni ciljevi njegovog istra�ivanja: 1) prenos malih iznosa energije i izazivanja slabih dejstava, jedva merljivih osetljivim uređajima; 2) prenos značajnih iznosa energije čime se elimini�e potreba za osetljivim uređajima i omogućava siguran rad bilo koje aparature koja zahteva malu snagu 3) prenos snage u iznosima od industrijskog značaja. Morgan je bio iznerviran ovakvim stavom, smatrao je da mu je Tesla utajio informacije i vi�e nikada nije hteo ni da čuje za njega i njegova istra�ivanja. Tesla se okrenuo drugim finansijerima i poku�avao je da pronađe novi izvor kapitala. Međutim, po�to mu je jedan od finansijski najmoćnijih ljudi toga vremena okrenuo leđa to je bilo dosta te�ko. To je 1905. godine uslovilo Teslin prestanak na istra�ivanju ove oblasti. Iako je u svojim kasnijim člancima i naučnim radovima vi�e puta pominjao be�ični prenos energije, nije uspeo da zainteresuje nikoga da ulo�i u ovakva istra�ivanja. Do svojih poslednjih dana bio je uveren da su njegove ideje realne i da će se u budućnosti ostvariti. Sudbina laboratorija Laboratorija u Koloradu je demontirana pet godina po�to je Tesla napustio. Neposredno pre toga u lokalnim novinama se pojavila vest da je Tesla tu�en za utro�enu električnu energiju od 1. juna 1903. do 31. marta 1904. godine. Da bi se podmirili navedeni dugovi laboratorija je prodata za cenu drvene građe, a Teslini instrumenti su bili sklonjeni negde da ih on preuzme. �to se tiče nezavr�ene laboratorije na Long Ajlendu i velikog tornja i oni su do�iveli sličnu sudbinu. Zbog nagomilanih računa koji su stizali Tesli i ona je prodata na aukciji. Danas se na tom mestu nalazi zgrada kompanije AGFA. Nesumljivo je da je Tesla bio pionir u svim oblastima u kojima je delovao. On je mnoge grane elektrotehnike praktično i osnovao. Ipak, iako je svoje ideje o be�ičnom prenosu energije poku�avao da realizuje jo� pre vi�e od sto godina, ni danas taj poduhvat niko nije ostvario. Izuzetak su prenosi malih snaga. Svakodnevno, kori�ćenjem svojih mobilnih telefona mi učestvujemo u jednom procesu be�ičnog slanja i primanja energije. Na�alost, transmisija većih snaga je za sada neostvariva iz razloga prevelikih gubitaka. Mo�da će jednog dana neko krenuti stopama ovog velikana i pronaći način da ostvari �ivotni san Nikole Tesle.
Povezani tekstovi: Nikola Tesla - Čovek van vremena Tesla - um koji je video budućnost Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba
Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Nikola Tesla - Psiholo�ki portret Nepoznati rukopis Nikole Tesle Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:33 |
