|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
3
Tesla: Ajn�tajn gre�i Nepoznati rukopis Nikole Tesle Prema rekonstrukciji: Mihaila �apkina 10.07.2010
�apkinov prijatelj kupio je lep primerak starog vatrogasnog �lema, već videv�i kako će on zablistati u punoj lepoti kada ga bude dobro očistio, pogotovo njegove hromirane delove. Kada se bacio na posao, u unutra�njosti vatrogasnog �lema, umesto postave, ugledao je staru svesku. Imala je tanke, nagorele korice. Odavno ih je napala plesan, a tekst ispisan crnim mastilom na po�utelim listovima, izbledeo vremenom, na nekim mestima bio je gotovo potpuno nečitljiv. Znatni delovi teksta bili su rastvoreni vodom, pretvoreni u svetlosive pege, kao na nekom laviranom crte�u. Po�to je sveska bila zahvaćena vatrom, svi listovi su, ba� kao i korice, bili nagoreli, ne u istoj meri, ali je neke reči iz teksta plamen nepovratno progutao. Po�to je dobio ovu svesku u ruke, Mihail �apkin dao se na posao. Prvo je ustanovio stepen čitljivosti teksta, a onda se upustio u dug, mukotrpni rad - počeo je da prevodi zapise iz nagorele sveske, prvo bukvalno, a onda je odgonetao stvarni literarni, značenjski i logički smisao teksta. Mnogo problema zadala mu je rekonstrukcija sasvira izbledelih, potpuno nečitljivih reči, pa i celih rečenica, pogotovo zato �to u prvi mah, kako pi�e, "mnoge nijanse, mo�da i vrlo va�ne detalje tog rukopisa" nije "čak ni razumeo". "Odjednom sam", navodi �apkin, "shvatio da je to rukopis poznatog pronalazača Nikole Tesle, koji je �iveo i radio u SAD".
Teslin manuskript Etar postoji Tvrdnja Ajn�tajna da nema etra pogre�na je
Danas se mnogo govori o Ajn�tajnovoj teoriji. Taj mladi čovek dokazuje da ne postoji nikakav etar (efir) i mnogi su s njim saglasni. Mislim da je to pogre�no. Protivnici etra se u dokazne svrhe pozivaju na eksperimente Majklson-Morlija, koji su nastojali da izračunaju kretanje Zemlje u odnosu na nepokretni etar. Njihovi eksperimenti zavr�ili su neuspehom, ali to jo� ne znači da etra nema. Ja sam se u svojim radovima uvek oslanjao na postojanje mehaničkog etra i zato sam postizao određene uspehe. �ta je etar po sebi i za�to ga je tako te�ko otkriti? Ja sam dugo razmi�ljao nad tim pitanjem i evo do kakvih sam zaključaka do�ao: poznato je da �to je gustina nekog tela veća, u njemu je veća brzina prostiranja talasa. Upoređujući brzinu zvuka u vazduhu s brzinom svetlosti, do�ao sam do zaključka da je gustina etra nekoliko hiljada puta veća od gustine vazduha. Ali, etar je električno neutralan, zbog čega je u vrlo slabom uzajamnom dejstvu s na�im materijalnim svetom, a k tome, pride, gustina tela na�eg materijalnog sveta ni�tavna je u poređenju s gustinom etra. Nije etar bestelesan - na� materijalni svet je bestelesan za etar. Bez obzira na slaba�no međudejstvo, svi mi osećamo prisustvo etra. Primer takvog međudejstva javlja se kod sile gravitacije, takođe i kod naglog ubrzanja ili kočenja. Mislim da su zvezde, planete i sav na� svet iznikli iz etera, kada je zbog nekih uzroka jedan njegov deo postao manje gust. To se mo�e uporediti s obrazovanjem mehura vazduha u vodi, jer je takvo poređenje vrlo blisko. Pritiskajući na� svet sa svih strana, etar se muči da se vrati u prvobitno stanje, ali mu se u tome isprečava unutra�nji električni naboj u telima materijalnog sveta. Tokom vremena, kada se izgubi unutra�nji električni naboj, etar će smrviti na� svet i pretvoriće ga u etar. Iz etra je nastao - u etar će se vratiti. Svako materijalno telo, bilo to Sunce - ili najmanja čestica, jeste oblast smanjivanja pritiska u etru. Zato oko materijalnih tela etar ne mo�e da bude u nepokretnom stanju. Polazeći od toga, mo�e se objasniti za�to je eksperiment Majklson-Morlija okončan bezuspe�no. Da bi se ovo razumelo, prenesimo taj eksperiment u vodenu sredinu. Predstavite sebi da se va� čamac vrti u ogromnom viru. Poku�ajte da otkrijete kretanje vode u odnosu na čamac. Nećete otkriti nikakvo kretanje zato �to je brzina okretanja čamca jednaka brzini kretanja vode. Zamenite u sopstvenoj predstavi čamac Zemljom, a vir - ciklonom etra, koji se okreće oko Sunca, i razumećete za�to eksperiment Majklson-Morlija nije bio uspe�an. U svojim istra�ivanjima uvek sam se pridr�avao principa da se sve pojave u prirodi, bez obzira na to �to ih u nekoj fizičkoj sredini nema, javljaju istovetno. Talasa ima u vodi, u vazduhu... a radio-talasi i svetlost - to su talasi u etru. Tvrdnja Ajn�tajna da nema etra pogre�na je. Te�ko je sebi predstaviti da postoje radiotalasi, a da etar - fizička sredina koja prenosi te talase, ne postoji. Ajn�tajn se trudi da objasni kretanje svetlosti u odsustvu etra kvantnom hipotezom Planka. Interesantno, a kako će Ajn�tajn bez postojanja etra objasniti loptastu munju ? Ajn�tajn ka�e - etra nema, a sam, faktički, dokazuje njegovo postojanje. Uzmimo za primer brzinu prostiranja svetlosti . Ajn�tajn izjavljuje -brzina svetlosti ne zavisi od brzine kretanja izvora svetlosti. I to je tačno. Ali, to pravilo va�i samo onda, kada se izvor svetlosti nalazi u određenoj fizičkoj sredini (etar), koja svojim svojstvima ograničava brzinu svetlosti. Materija etra ograničava brzinu svetlosti isto onako, kao �to materija vazduha ograničava brzinu zvuka. Kada etra ne bi bilo, onda bi brzina svetlosti bitno zavisila od brzine kretanja izvora svetlosti. Shvativ�i �ta je etar, počeo sam da pravim analogije između pojava u vodi, u vazduhu i u etru. I tu se dogodio slučaj koji mi je mnogo pomogao u istra�ivanjima. Puno puta sam posmatrao kako je jedan mornar pu�io lulu. Ispu�tao je iz usta male krugove. Kru�ići duvanskog dima su, pre nego �to bi nestali, preletali dovoljno rastojanje. Zatim sam sproveo istra�ivanje te pojave u vodi. Uzeo sam metalnu cev i sa jedne strane izrezao mali okrugli otvor, a sa druge strane sam stavio tanku ko�u. Kada sam u cev usuo malo mastila, spustio sam je u bazen s vodom. Kada sam jako udarao prstima po ko�i, iz cevi su izletali crni krugovi, izazivajući znatno kolebanje vode uz zidove bazena. Voda u bazenu je, pri tome, ostajala savr�eno mirna. "Da, to je prenos energije..." uskliknuo sam tada. Bilo je to kao blesak - odjednom sam shvatio da sam napravio generator koji je generisao etarske olujne krugove, koje sam nazvao etarski olujni objekti. Bila je to pobeda. Bio sam u stanju euforije. Video sam �ta sve mogu. Mnogo toga sam obećao, ne istra�iv�i neku pojavu do kraja, i zbog toga sam �estoko platio. Prestali su da mi daju novac za moja istra�ivanja, ali je najstra�nije bilo ne�to drugo - prestali su da mi veruju. Euforiju je smenila duboka depresija. I tada sam se odlučio na moj bezumni eksperiment. Posle svih nesreća postao sam suzdr�aniji u obećanjima... Radeći na etarskim olujnim objektima, razumeo sam da se oni ne pona�aju sasvim onako kako sam mislio ranije. Postalo je jasno da prilikom prolaska olujnih objekata u blizini metalnih predmeta oni gube svoju energiju i nestaju, ponekad uz eksploziju. Duboki slojevi Zemlje takođe su privlačili njihovu energiju, jednako sna�no kao i metal. Zato sam energiju mogao da prenosim samo na mala rastojanja. Tada sam obratio pa�nju na Mesec. Ako po�aljem etarske olujne objekte ka Mesecu, oni će se odbiti od elektro-magnetnog polja, vratiće se nazad na Zemlju, ali na znatnoj udaljenosti od predajnika. Po�to je ugao pada jednak uglu odbijanja, ovu energiju moguće je prenositi na vrlo velika rastojanja, čak i na drugu stranu Zemlje. Izveo sam nekoliko eksperimenata prenoseći energiju do Meseca. Tokom tih eksperimenata pokazalo se da je Zemlja okru�ena električnim poljem. Ono je uni�tavalo slabe olujne objekte. Etarski olujni objekti koji su posedovali veliku energiju prodirali su kroz električno polje Zemlje i izlazili u međuplanetarno prostranstvo. Tada mi je do�la misao: ako uspem da napravim rezonantni sistem između Zemlje i Meseca, onda snaga predajnika mo�e da bude vrlo mala, a da iz nje izvučena energija bude vrlo velika. Dok sam radio proračune koliku je energiju moguće dobiti, bio sam zadivljen. Iz proračuna je sledovalo da je energija, dobijena iz tog sistema, dovoljna da potpuno razru�i neki veliki grad. Tada sam prvi put pomislio da moj sistem mo�e da bude opasan po čovečanstvo. Uprkos tome, vrlo sam �eleo da ostvarim moj eksperiment. U punoj tajnosti počeo sam podrobne pripreme mog bezumnog opita. Pre svega, bilo je potrebno da izaberem mesto za eksperiment. Najbolje mesto bio bi Arktik. Tamo nema ljudi i niko ne bi bio povređen. Proračun je, međutim, pokazao da bi pri sada�njem polo�aju Meseca etarski olujni objekat mogao da udari i u Sibir, gde mo�da ima ljudi. Informacija je bilo malo, ali svejedno, znao sam da u Sibiru ljudi gotovo i nema. Svoj eksperiment morao sam da čuvam u najdubljoj tajnosti, inače bi posledice i za mene i za celo čovečanstvo mogle da budu vrlo neprijatne. Mene je uvek mučilo jedno pitanje - da li će moja otkrića koristiti ljudima? Odavno je poznato da sve izume ljudi primenjuju da bi istrebili jedni druge. U čuvanju moje tajne vrlo mi je pomoglo to �to su mnogi instrumenti u mojoj laboratoriji, u to vreme, već bili demontirani. Kao i to �to sam mogao da sakrijem ono �to mi je za eksperiment bilo nu�no. Od tih instrumenata sklopio sam novi predajnik i spojio ga s izvorom. Eksperiment takvom količinom energije mogao je da bude vrlo opasan. Ako pogre�im u proračunima, onda će energija etarskog olujnog objekta udariti u obrnutom smeru. Zato se nisam nalazio u laboratoriji, već dve milje udaljen od nje. Radom moje aparature upravljao je satni mehanizam. Princip eksperimenta bio je vrlo jednostavan. Da biste ga bolje razumeli, potrebno je da ponovo objasnim �ta su etarski olujni objekat i loptasta munja. Vidljivost loptaste munje obezbeđuje veliki elektrostatički udar. To se mo�e uporediti s mastilom koje je obojilo olujne krugove u mom eksperimentu u bazenu. Prolazeći kroz elektrostatičko polje, etarski olujni objekat zahvata u njemu čestice pod naponom koje izazivaju ble�tavost loptaste munje. Da bi se napravio rezonantni sistem Zemlja-Mesec, bilo je neophodno da se postigne velika koncentracija čestica pod naponom izmečtu Zemlje i Meseca. Zato sam koristio svojstvo etarskih olujnih objekata da zahvataju i prenose te čestice. Generator je ka Mesecu emitovao etarske olujne objekte. Oni su, prolazeći kroz električno polje Zemlje, u njemu zahvatali čestice pod naponom. Po�to elektrostatičko polje Meseca ima isto naelektrisanje kao i električno polje Zemlje, etarni olujni objekti odbijali su se o njega i vraćali se ka Zemlji, ali pod drugim uglom. Vrativ�i se, sada su se ddbijali o električno polje Zemlje nazad ka Mesecu i tako dalje. Na taj način, stvoreno je klatno naelektrisanih čestica, rezonantnog sistema Zemlja-Mesec-električno polje Zemlje. Kada je u rezonantnom sistemu dostignuta nedphodna koncentracija naelektrisanih čestica, sistem se samopokrenuo na svojoj rezonantnoj frekvenciji. Energija, povećana milion puta rezonantnim karakteristikama sistema, u električnom polju Zemlje pretvarala se u etarski olujni objekat kolosalne moći. Ali, to su billi samo moji proračuni i pretpostavke, a �ta će se stvarno dogoditi, ja nisam znao. Vrlo dobro se sećam dana tog eksperimenta. Bli�ilo se proračunato vreme. Minuti su tekli vrlo sporo, izgledalo je kao da su godine. Mislio sam da ću sići s uma zbog tog čekanja. Konačno je nastupilo proračunato vreme i... ni�ta se nije dogodilo! Pro�lo je jo� pet minuta, ali se ni�ta neobično nije desilo. Razne misli su mi se vrzmale kroz glavu: mo�da nije radio satni mehanizam, nije radio sistem, mo�da ni�ta i nije trebalo da se dogodi? Bio sam na granici bezumlja. I odjednom... Svetlost se pomračila, a u telu mi se javio nepoznati osećaj - kao da me je neko izbo hiljadama igala. Ubrzo je sve prestalo, ali mi je u ustima ostao neprijatan metalni ukus. Svi mi�ići su mi onemoćali, a u glavi mi je bučalo. Osećao sam se potpuno slomljenim. Kada sam se vratio u svoju laboratoriju, bila je praktično cela, samo je u vazduhu bilo mnogo gare�i... Opet me je obuzelo mučno i�čekivanje jer nisam znao rezultate svog eksperimenta. I tek potom, kada sam u novinama pročitao izve�taje o neobičnim pojavama, shvatio sam - kakvo sam stra�no oru�je stvorio. Naravno, očekivao sam da će se dogoditi sna�na eksplozija. Ali to nije bila eksplozija - bila je to katastrofa! Posle tog eksperimenta čvrsto sam odlučio da tajna mog izuma umre zajedno sa mnom. Naravno, znao sam da neko drugi mo�e lako da ponovi taj bezumni eksperiment. Ali za to je potrebno da se prizna postojanje etra, a na� naučni svet se sve vi�e udaljavao od te istine. Čak sam zahvalan Ajn�tajnu i drugima �to su svojim pogre�nim teorijama poveli čovečanstvo s tog opasnog puta kojim sam i�ao. Mo�da je u tome i njihova glavna zasluga. Mo�da će za sto godina, kada se ljudski razum uzdigne iznad �ivotinjskih instinkata, moj pronalazak biti ljudima od koristi. Radeći sa svojim generatorom, primetio sam nepoznatu pojavu. Prilikom njegovog uključenja, očigledno se osećao vetrić koji je duvao ka generatoru. U prvi mah sam pomislio da je to povezano sa elektrostatikom. Zatim sam re�io da to proverim. Uvio sam zajedno nekoliko novina, zapalio ih i odjednom se ugasio plamen. Iz novina je pokuljao gusti dim. S tako zadimljenim novinama obi�ao sam oko generatora. Iz svake tačke laboratorije dim je i�ao ka generatoru. Zadr�av�i se nad njim, odlazio je navi�e, kao u nekakav levak. Kada je generator bio isključen, ove pojave nije bilo. Razmisliv�i o njoj, do�ao sam do sledećeg zaključka - moj generator, delujući na etar, smanjuje silu te�e! Da bih se u to i uverio izradio sam velike vage. Jedan tas bio je postavljen iznad generatora. Da bi bio isključen elektromagnetni uticaj generatora, vage su bile izrađene od dobro osu�enog drveta. Po�to sam precizno uravnote�io tasove, s velikim uzbuđenjem uključio sam generator. Tas koji se nalazio nad generatorom brzo je krenuo navi�e. Mahinalno sam isključio generator. Tasovi su se zajedno pomerili, kolebali su se, ali nisu do�li u ravnote�ni polo�aj. Bilo je to slično �i�i. Stavio sam na tasove teret i, menjajući snagu i re�im rada generatora, dobijao sam neravnote�eni polo�aj vage. Posle tih eksperimenata, zamislio sam da konstrui�em letilicu koja bi mogla da leti ne samo u vazduhu već i u kosmosu. Princip rada te ma�ine sastoji se u sledećem: postavljanjem na leteću ma�inu generatora u smeru njenog poletanja, ona se odvaja od etera. Po�to etar sa svih drugih strana nastavlja pritisak s prethodnom silom, leteća ma�ina počinje da se podi�e. Dok se nalazite u takvoj ma�ini, nećete osećati ubrzanje zato �to etar neće ometati va�e kretanje. Na�alost, morao sam da odustanem od gradnje leteće ma�ine. Dogodilo se to iz dva razloga: prvo, za tajno izvođenje tih poslova nemam novaca. Ali, glavno je to �to je u Evropi počeo veliki rat, a ja ne �elim da moji izumi ubijaju! Kada će ti bezumnici prestati? Kraj manuskripta.
Etar ili efir
Pojam etar dolazi nam iz grčkog jezika u kome označava čist, gornji sloj vazduha, ali ima i druga, različita značenja, od kojih ćemo ovde pomenuti neka. U grčkoj mitologiji etar je podrazumevao plameni vazduh u kome lebde zvezde i stanuju bogovi, odnosno, jednovremenost nebeskog prostora i svetlosne tvari. Grčka mitologija je pod etrom podrazumevala i nebeski vazduh, samo nebo i nebeski prostor. Svakako je odjek ovih značenja i savremena upotreba pojma etar, recimo u radiofoniji (na primer: "emitovana kroz etar na radio-talasima, emisija je privukla velikupa�nju"). Kada je reč o na�oj temi, mnogo je va�nije značenje pojam etar u antičkoj grčkoj filozofiji, kao i u hemiji i fizici. U filozofskim sistemima Anaksagore, Empedokla i Platona, etar je imao značenje najfinije pratvari, dok je za Aristotela, pored vatre, vode, vazduha i zemlje, etar bio peti elemenat (kvintesenca), koji ispunjava nebeski prostor iznad Meseca. Zbog svoje finoće, etar je, u stvari, prvi, najva�niji elemenat, �to će se kroz različite tradicije definisati kao najfinije i najčistije svojstvo, kao su�tina, sr�, jezgro, kao skup najboljeg, najbitnijeg. Otuda je u alhemijskoj tradiciji etar glavna materija za pretvaranje metala, dok u hemiji označava najfiniji deo nečega, ali i bistru, bezbojnu i lako pokretljivu tečnost karakterističnog mirisa, specifično lak�u od vode (C4H10O). U fizici etar znači tvar čije se postojanje, pored materije, pretpostavlja, to je sredina u kojoj se zbivaju neke od prirodnih pojava (Sunce zrači u prostor energiju, a ona se prenosi poprečnim talasima kroz elastičnu sredinu etar, koja nema masu, zbog čega je nemerljiva).
Nikola Tesla - Čovek van vremena Tesla - um koji je video budućnost Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba Istra�ivanje na polju struja visokih frekvencija Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Nikola Tesla - Psiholo�ki portret
Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:35 |
