|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
12
Rat struja Autor: Sa�a Stojanović 10.07.2010
Problemi su proizilazili iz činjenice da je u upotrebi bila jednosmerna struja (DC-direct current) koja je imala svoje mane. Na električnim vodovima du�ina i od samo jednog kilometra padovi napona su bili preveliki, bilo je velikih gubitaka pri transportu električne energije. Zatim, nije bilo moguće jednim električnim vodom dovesti različite napone do potro�ača koji su tako ne�to zahtevali. Na primer, nekim fabrikama je bio potreban jedan naponski nivo za osvetljavanje, a drugi za pokretanje motora. To je iziskivalo zasebne vodove, �to je pak značajno povećavalo tro�kove prenosa ovog sve vi�e tra�enog vida energije.
Tomas Edison Usled novonastalih problema javila su se dva suprotna viđenja re�enja. Na jednoj strani bili su pobornici nastavka kori�ćenja jednosmerne struje među kojima je bio i Tomas Edison. Njihovo re�enje predviđalo je sme�tanje proizvodnje blizu potro�ača, tako da bi bilo nepotrebno koristiti dugačke vodove. U drugoj grupi in�enjera i biznismena, među kojima je bio Nikola Tesla, imali su drugačije mi�ljenje. Oni su smatrali da je bilo neophodno uvođenje potpuno novog sistema proizvodnje prenosa i distribucije električne energije. Taj sistem, koji su oni zagovarali, zasnivao se na Teslinom polifaznom sistemu naizmenične struje (AC-alternating current). Ova dva suprotna mi�ljenja su izrodila sukob koji je u istoriju u�ao pod nazivom „Rat struja“. Taj sukob je od dva saradnika Tesle i Edisona stvorio dva protivnika. Tesla je 1882. godine počeo da radi u Edisonovom ogranku u Parizu. Dve godine kasnije 1884. po dolasku u Ameriku, Tesla je nastavio rad za Edisona u njegovoj laboratoriji u Njujorku. Iako su im se ideje sukobljavale Tesla je izuzetno cenio Edisona, a o njihovom prvom susretu rekao je: „Susret sa Edisonom bio je značajan događaj u mom �ivotu. Zadivio me je taj izuzetan čovek koji je tako mnogo postigao, bez pravovremenog obrazovanja i naučnog iskustva. Ja sam učio desetine jezika, proučavao knji�evnost i umetnost, a najbolje godine svoga �ivota sam proveo po bibliotekama čitajući sve �to bi mi do�lo do ruke, od Njutnovih Principa do romana Pola de Koka i osetio sam da sam uludo protraćio najveći deo svog a �ivota. Međutim ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje �to sam mogao da uradim“. Različiti pogledi na budućnost elektrifikacije između ove dvojice genija uslovili su njihov razlaz. Prava je �teta �to se to dogodilo, jer ko zna kakve bi se blagodeti za čovečanstvo izrodile iz njihove saradnje. Već 1885. dvadesetdevetogodi�nji Nikola Tesla osnovao je svoju sopstvenu kompaniju „Tesla Arc Light Co“. U svojoj laboratoriji je radio na usavr�avanju svojih pronalazaka i na stvaranju novih. Od napu�tanja Edisona pa do 1888. godine Tesla je patentirao veliki broj pronalazaka iz oblasti polifaznih struja.
D�ord� Vestinghaus Uvideo je da postojeće probleme u prenosu električne energije naizmenična struja mo�e da re�i, pre svega zbog lakoće kojom se mogu menjati naponski nivoi pomoću transformatora. Takođe pogodnost u distribuciji je bila u tome �to se za neku snagu pri velikim naponima imala relativno mala struja, a kako veličina struje najvećim delom utiče na gubitke električne energije pri prenosu, ovo je bilo izuzetno povoljno. Tesla je svoja otkrića i saznanja predstavio 16. maja 1888. pred Američkim institutom elektroin�enjera, kada je odr�ao predavanje: „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje“. Iste godine D�ord� Vestinghaus, i sam pronalazač i preduzetnik, otkupio je Tesline patente u oblasti polifaznih struja, videći u njima re�enje za probleme koji su se javljali pri kori�ćenju jednosmerne struje. Tesla je napisao: „D�ord� Vestinghaus je za mene bio jedini čovek na svetu koji je u datim okolnostima mogao da preuzme moj sistem naizmeničnih struja i da dobije bitku protiv predrasuda i moći novca. On je bio veličanstveni pionir, jedan od istinskih svetskih plemića kojim se Amerika mo�e ponositi i kome svet duguje beskrajnu zahvalnost.“
Reklamni poster za Svetsku izlo�bu u Čikagu U naredne dve godine Tesla je uz pomoć Vestinghausovih in�enjera usavr�avao svoje patente kako bi ih podesio za praktičnu realizaciju. Ulaskom u partnerstvo sa Vestinghausom i proizvodnjom generatora i motora naizmenične struje, nije sve bilo gotovo. Moćna propaganda, kojoj su pobornici jednosmerne struje pribegavali, bila je na njihovoj strani. Da bi dokazali da postoji opasnost od naizmeničnih struja Edison i njegovi saradnici su ubijali naizmeničnom strujom razne �ivotinje, a ovo je kulminiralo egzekucijom jednog slona. Snimak ovog događaja Edison je prikazivao na skupovima na kojima je govoro protiv naizmenične struje. Strah od novog i malo poznatog bio je njegov saveznik. Edison je imao običaj da ka�e da je jednosmerna struja kao reka koja mirno teče i uliva se u okean, a naizmenična struja kao bujica koja ru�i sve pred sobom i plavi preko nasipa.
Ipak progresu se nije moglo stati na put. Povodom proslave 400 godina od Kolumbovog otkrića Amerike, u Čikagu je 1893. godine priređena prva sveelektrična svetska izlo�ba. Za posao osvetljavanja su se prijavile D�eneral elektrik (General Electric Company), koja je u međuvremenu preuzela Edisonovu kompaniju i Vestinghausova kompanija.Cena koju je D�eneral elektrik dostavio bila je milion dolara. Najveći tro�kovi su se odnosili na bakarne provodnike koji bi se koristili za prenos jednosmerne struje. Njihovu ponudu pokopala je Vestinghausova koja je bila upola manja.
Svetska izlo�ba 1893. godine osvetljena pomoću energije naizmenične struje
Svetsku izlo�bu je 1. maja 1893. godine svečano otvorio tada�nji američki predsednik Grover Klivlend. Uključiv�i stotinu hiljada �lja�tećih lampi osvetlio je celo sajmi�te, a prizor koji se tada mogao videti na sajmi�tu jasno je dao do znanja posetiocioma da je budućnost elektrike u naizmeničnoj struji. �Grad svetla� je bio delo Tesle i Vestinghausa a napajalo ga je oko devet megavata električne energije dobijene iz generatora takođe sme�tenih na sajmu. U Velikoj Hali elektrike Tesla je ponosno prikazao svoj polifazni sistem proizvodnje i prenosa naizmenične struje. Taj sajam je posetilo dvadeset i sedam miliona ljudi koji su bili svedoci pobede Teslinih izuma u �Ratu struja�.Nakon ovog događaja vi�e od osamdeset procenata potra�ivanih električnih uređaja bili su vezani za naizmeničnu struju. Od odustajanja od jednosmerne struje ipak nije u potpunosti do�lo. Potro�ači koji su bili u mre�i jednosmerne struje koristili su je i dalje, ali su vremenom i oni polako prelazili na AC sistem. Poslednjih 1600 potro�ača, sa Menhetna, isključena su sa DC mre�e 2005. godine. Jednosmerna struja se danas uglavnom koristi u automobilima, kao i u mnogim prenosnim uređajima koji zahtevaju upotrebu električne energije sme�tene u baterijama. U električnoj mre�i, za proizvodnju i distribuciju električne energije, koja čak i danas uzima sve vi�e maha, preovladava upotreba naizmenične struje. Najveće zasluge za to pripadaju svakako Nikoli Tesli.
Povezani tekstovi: Nikola Tesla - Čovek van vremena Tesla - um koji je video budućnost Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba
Istra�ivanje na polju struja visokih frekvencija Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Nikola Tesla - Psiholo�ki portret Nepoznati rukopis Nikole Tesle Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
||
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:32 |
Krajem XIX veka počela je �ira upotreba
električne energije. Iako je u to vreme bila nov fenomen, njene pogodnosti
su privlačile sve veći broj potro�ača. Uporedo sa �irenjem električnih mre�a
povećavao se i broj problema vezanih za njen prenos i distribuciju.
Hala elektrike na Svetskoj
izlo�bi u Čikagu 1893. gosdine
