|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
18
Nikola Tesla - čovek van vremena Arhiva: Thornal 10.07.2010
Ako na Svetu Magiju gledamo kao na "Svet po sebi", Tesla nije bio mag, ali uđemo li u taj nezamislivi svet, spoznajući ga kao "Svet za sebe", Tesla jeste ne samo Mag, već i Čovek koji razgovara sa Bogovima... Zbog toga i jeste umesno, na dana�nji dan, dan njegovog rođenja, sa�eti u nekoliko tekstova jedan nesa�eti �ivot Velikog Čoveka.
(Ne)zaboravljeni Tesla Autor: Stanko Stojiljković Izvor: Politika
Ni velikog Nikolu Teslu nije mimoi�la mudra starolatinska opomena: „Tako prolazi slava (ovog) sveta!” I kao �to to obično biva, sustigla ga je u vlastitom rodu. U godini narastanja novog talasa ushićenja, naročito u SAD, pleme iz kojeg je potekao seti ga, najče�će, dva puta u godini – na godi�njicu rođenja (10. jul 1856) i na obletnicu smrti (7. januar 1943). Da li je uvek tako bilo? Na poziv Đorđa Stanojevića, pre 110 godina (2. jun 1892), jedan jedini put boravio je u Beogradu, dopraćen delegacijom srpskih naučnika koja ga je sačekala u Pe�ti. Odr�ao je čuveni pozdravni govor u Velikoj �koli (Kapetan-Mi�ino zdanje). U audijenciju ga je primio kralj Aleksandar Obrenović i uručio mu Orden Svetoga Save prvog stepena. U srpskoj prestonici mu je na zasedanju skup�tine gradonačelnik ukazao sve počasti, a potom je posetio proslavljenog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja koji mu je spevao pesmu „Pozdrav Nikoli Tesli”. Iskreno dirnut dočekom i rimama, obećao je: „Ako ove nade jednoga dana postanu stvarnost, moja najveća radost biće saznanje da je to delo jednog Srbina”. Preporučujući izvanredno delo Marka Sajfera „Čarobnjak” (�ivot i vreme Nikole Tesle), ugledni časopis za nauku „Sajentifik Ameriken” pre četiri godine je poručio: „Ovo je fascinantna priča o jednom od najplodonosnijih nezavisnih revolucionarnih pronalazača svih vremena...” �to se vi�e udaljavamo od samrtnog časa „nenadma�nog genija”, kako ga je nazvao čuveni biograf D�on O’Nil, u svetu se umno�ava građa koja opisuje �ivljenje i ostvarenja Nikole Tesle. Zar to nije neobično? Nimalo. Svojim dubokim naučničkim uvidima i dragocenim izumima (vi�e od 700 patenata) on je izobilno zadu�io čovečanstvo koje mu se sa zahvalno�ću odu�uje. Za�to nijednom nije ovenčan Nobelovom nagradom? Retko je koji istra�ivač imao toliko velikih otkrića i uvida, a da su slatke plodove ubrali drugi. Najgorči ukus ostao mu je, svakako, kada su mudre glave u Stokholmu priznanjem okitile Guljelma Markonija za izumevanje radija (prva radio-veza u svetu), iako je to „lički Prometej” deceniju ranije osmislio (u to vreme Italijan je i�ao u srednju �kolu). Nepravda je ispravljena, ali nije u celosti: Vrhovni sud SAD presudio je 1943. da je on „otac radija”, a Nobelov komitet je ostao nem (priznanje Markoniju ogla�eno 1909. godine)! Mnogo puta se u javnim glasilima raspredalo da li je predlog ikada upućen, uz pominjanje dveju godina: 1915. i 1937. Čak je cenjeni „Njujork tajms” pohitao da na naslovnoj stranici izvesti da će Nikola Tesla i Tomas Edison, dva ljuta takmaca, podeliti nobelovsku slavu i ček na ravne časti 1915. godine, �to se ispostavilo netačnim (slavodobitnici su bili otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag). U arhivi Kraljevske akademije nema podataka da je srpski genije predlo�en, ali u fasciklama nedostaju dva glasa (33 i 34). �ta se u tim koricama nalazilo? Pominjani Mark Sajfer opisuje da je Nikolu Teslu tek 1937. nominovao profesor Feliks Erenhaft iz Beča, koji je prethodno kandidovao Alberta Ajn�tajna, ali je to odbačeno kao zakasnelo sa obrazlo�enjem da su pronalasci preteča elektrotehnike. Hrvatski akademik i fizičar Vladimir Par oti�ao je nekoliko koraka dalje u svojem naučnom članku „Tesla – vizionar 21. stoleća”, ustanoviv�i da je Nikola Tesla isprednjačio u deset slučajeva kada su Nobelove nagrade oti�le drugima! Američki fizičar D�on Stoun Stoun na jednom mestu nedvosmisleno ka�e: „Mislim da smo svi pogre�no razumeli Teslu. Bio je toliko ispred svog vremena da su ga i najbolji među nama pogre�no smatrali sanjarom”. Sličnom sintagmom je Margaret Čejni naslovila svoju pripovest. Svi dosada�nji uzbudljivi poku�aji odgonetanja �ivota i dela Nikole Tesle nedvosmisleno potkrepljuje za�to je on uvr�ćen među „12 apostola elektrotehnike”. Ali jo� ima nepoznanica koje valja izučiti.
Povezani tekstovi:
Tesla - um koji je video budućnost Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba Istra�ivanje na polju struja visokih frekvencija Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Nikola Tesla - Psiholo�ki portret Nepoznati rukopis Nikole Tesle Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:29 |
