|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Adepti
16
Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba Autor: Sa�a Stojanović 10.07.2010
Nikola Tesla je rođen u porodici pravoslavnog sve�tenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, dana�nja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i ćerke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlađe dete u porodici Tesla.
Svoje ime je dobio je po dedi sa očeve strane. �kolovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbri�nije godine svog �ivota. Nakon nesrećnog slučaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospić gde je mladi Nikola nastavio �kolovanje. �kolujuci se u Gospiću, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila činjenica da će nakon toga morati da nastavi porodičnu tradiciju i da postane sve�tenik. Ta činjenica mu nije davala mira budući da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po zavr�etku karlovačke gimnazije, na raspustu, vrativ�i se u Gospić mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj �ivota. “U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Jo� uvek pamtim njegovo bledo lice dok je poku�avao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu:
-Mo�da bih mogao da se oporavim ako mi dopusti� da studiram tehniku. Kako je, zaista, i usledio čudesan oporavak, kao �to mu je otac i obećao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Vi�u tehničku �kolu u Gracu. Na tim, toliko �eljenim studijama, Tesla je iskazao vi�e nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj način je �eleo da svome ocu poka�e kako nije pogre�io �to mu je dozvolio da se posveti izučavanju tajni matematike, fizike i ma�instva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je dobijao u svedočanstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe. “To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam na�ao zave�ljaj pisama koja su moji profesori pisali predla�ući mu da me ispi�e sa fakulteta, ukoliko neće da se ubijem prekomernim radom.”
“Mo�da će gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno neće uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privačna sila kao �to je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.” Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo name�tenje, počeo je da radi kao pomoćni in�enjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio očevu zelju da zavr�i fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su značajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpe�ti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom dru�tvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo umeće nije moglo da prođe nezapa�eno preporučen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznačajnija ličnost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala.
Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim in�enjerima radio na praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio američko dr�avljanstvo. Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekfencija” odr�ao je u Engleskoj pred Institutom elektroin�enjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim dru�tvom električara i Francuskim dru�tvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u �ivotu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je stra�no te�ko pao. Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici kori�ćenja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao “Rat struja”, su 1893. odneli oni koji su imali malo vi�e vizionarstva sa sobom. Svetska izlo�ba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje. Usledilo je istra�ivanje na polju be�ičnog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istra�ivanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom pu�tanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su do�iveli prenos električne energije na veću udaljenost, priča o prenosu iste bez �ica?
Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podr�ku Tesli. Do saradnje je do�lo na projektu “Svetski radio sistem” koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Već posle godinu dana 1901. Morgan je naučniku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko be�ično slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako ne�to mogao da učini odavno, ali da to nije cilj njegovog istra�ivanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i vi�e nije nikada sarađivao sa Teslom. Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavr�avanju postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti ma�instva. Te godine su bile dosta te�ke za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najveće američko odličje u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske članke u kojima su mogli da pročitaju njegove često i previ�e senzacionalne izjave. Izjave poput “Kako signalizirati na Mars” ili “Rasturanje tornada” i nisu ba� doprinosile njegovom ugledu. Tada su se vi�e smatrale plodom bujne ma�te nego li mogućim naučnim dostignućima. Tesla je nekako opstajao uz pomoć prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tada�nje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se značajno pogor�alo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda D�onsona (Robert Underwood Johnson) i Ričmonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je do�iveo i saobraćajnu nesreću - udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.
Skoro sam, bez porodice, i samo u dru�tvu sestrića Save Kosanovića (sin Marice Kosanović) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog �ivota. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji je do�ao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942.
Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio tajne svog super oru�ja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleći da je u pitanju �aljivd�ija ili ludak obećao je da će se javiti kasnije. U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Dva dana ranije tada�nji gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) odr�ao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.
…Tesla je bio veliki humanista
- čist naučni genije - pesnik u nauci… On je
činio izvanredne, zapanjujuce, čudesne stvari u toku svog �ivota. Činio je
to jednostavno da bi slu�io ljudskom rodu - a za svoje usluge nije tra�io
ni�ta.
Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno po�tovanja, �to ovaj čovek i zaslu�uje. Brojna udru�enja, studentske i in�enjerske organizacije, čuvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispričane razne i moguće i nemoguće teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naučnik, čovek bez čijih bi izuma te�ko mogli da �ivimo ovako kako �ivimo - sa puno komfora i slobode koju nam pru�a električna struja. Na�a je du�nost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.
Povezani tekstovi: Nikola Tesla - Čovek van vremena Tesla - um koji je video budućnost
Istra�ivanje na polju struja visokih frekvencija Kako je Teslina zaostav�tina stigla u Beograd Nikola Tesla - Psiholo�ki portret Nepoznati rukopis Nikole Tesle Knjige - Teslina zaostav�tina i knjige o Tesli
|
|
|||
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 05:29 |
Smiljan, mesto rođenja Nikole
Tesle
U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja
o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izlo�io ideju
da bi mo�da bilo moguće pokretati motor bez četkica dobio je sledeći
odgovor: 
Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema
svome radu, Nikola Tesla je već naredne 1885. napustio Edisona i uz pomoć
nekih investitora osnovao “Tesla Arc Light Co”. U početku, zbog obaveza
prema investitorima, morao je da radi u oblasti lučnih svetiljki, ali je
nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih
naizmeničnih struja. Nakon predavanja “Novi sistem motora i transformatora
naizmenične struje” 16. maja 1888. koje je odrzao pred Američkim institutom
elektroin�enjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus
(Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja. 
Veliku misteriju predstavljaju Teslina
istra�ivanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado
Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istra�ivanjima, do
�ire upotrebe be�ičnog prenosa električne energije do dana dana�njeg nije
do�lo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako
bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkrića opisao
je u eseju “Problem povećanja ljudske energije”, koji je izazvao �iroko
interesovanje naučnog i poslovnog sveta. 
Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi, koji
su �iveli u pro�lom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni
idealnog sfernog oblika. 