Arhiva tekstova - Adepti 20

Stranice

Tekst 20

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Adepti

Alister Krouli

Izvor: Skakavac, Kaaba 93

Fotografije: Arhiva Thornal

09.09.2010

Alister Krouli rodio se 12. oktobra 1875. e.v. u Lemingtonu, Vorvik�ajr, u Engleskoj. O njegovom detinjstvu postoje kontroverzne priče. Neki autori skloni su da ka�u kako je uobičajena slika o krutom vaspitanju koje su sprovodili njegovi roditelji, smatrani religioznim fanaticima, svesno stvorena i preuveličana od samog Kroulija, a kasnije nekritički preuzeta i �irena od nekih biografa. On je zapravo relativno rano ostao bez oca koji je umro 1887. e.v., a majka mu je �ivela sve do 1917. e.v.

Po�to je poticao iz dobrostojeće porodice, Krouli je 1895.e.v. upisao Triniti koled� u Kembrid�u. Njegova raznovrsna interesovanja ispoljila su se sna�no, i pored redovnih studija počeo je da putuje, planinari, a dve godine kasnije objavio je i prvu zbirku stihova.

U ovo vreme padaju počeci njegovog interesovanja za misticizam i magiku. Na putovanju u �vedsku 1896.e.v. do�iveo je spontano mističko buđinje, duboki uvid koji ga je naterao da se zainteresuje za pojave koje se nalaze sa druge strane svakodnevnog �ivota. Pone�en ovim iskustvom, 1898.e.v. pročitao je knjigu Oblak nad svetili�tem Karla fon Ekerthauzena. U njoj se govori o tajnom bratstvu koje nadgleda čovečanstvo i upravlja njegovom evolucijom i Krouli je odlučio da sa tim bratstvom nekako stupi u kontakt. Tokom proleća je upoznao ljude koji su mu u tome pomogli - Oskara Eken�tajna, D�ulijana Bejkera i D�ord�a Serila D�oisa koji mu je omogućio da stupi u elitnu magičku ustanovu viktorijanskog Londona - Zlatnu Zoru.

Krouli je iniciran u Zlatnu Zoru novembra 1898.e.v. Do maja 1899.e.v. napredovao je do ranga 4=7 (filozofus), a u rang Adeptusa Minora iniciran je od strane samog vođe reda, Mek Gregor Metersa, u Parizu 1900.e.v. Zlatna Zora je u to vreme već bila u dubokoj krizi i Krouli , uznemiren i lično pogođen razvojem događaja napusto je Englesku i sledeće dve godine proveo je putujući od Njujorka i Meksika, preko Tihog okeana, do Japana, Cejlona i Kine. Sve vreme je intenzivno praktikovao magiku Zlatne Zore, a upoznao se i sa praksom Rađa joge u kojoj je ostvario napredak i prve rezultate. Tokom ove dve godine nisu izostali planinarski poduhvati (u Meksiku, vrh K-2 na Himalajima, dvomesečni boravak na glečeru Baltoro), a ni literarni (objavljena su mu dela Du�a Ozirisa, Tanhojzer i Ambrosi Magi Hortus Rosarum).

U proleće 1903.e.v. Krouli se preko Pariza vratio u Englesku gde je istog leta upoznao i ubrzo o�enio Rouz Keli. Kako je on sam govorio bila je to ljubav na prvi pogled i venčanje je usledilo posle nekoliko nedelja strasne veze. Sledećih deset meseci proveli su na putovanju, krećući se od Egipta do Indije. Prilikom boravka u Kairu, 8.-10. aprila 1904.e.v. Krouli je pimio Knjigu Zakona koja je temeljni kamen ne samo njegovog nego čitavog telemitskog Rada.

U leto 1904.e.v. Rouz je rodila devojčicu kojoj su dali ime Nuit. Čak i sa bebom, oni su krenuli na putovanje. Početkom 1905.e.v. bili su u Sent Moricu u �vajcarskoj, a Krouli je u maju krenuo prema Kairu. Put ga je dalje vodio u Indiju, pa na Himalaje (Kančen D�unga), a u novembru je stigao u Kinugde mu se pridru�ila Rouz sa detetom. Intenzivno se bavio Magikom (priziv Autoetidela) napisao je poemu Orfej i počeo da priprema izdavanje sabranih dela.

S proleća 1906.e.v. preko �angaja u Njujork, Krouli se vratio u Englesku gde ga je dočekala Rouz koja je ovamo stigla u maju. Dete nije izdr�alo naporan ritam putovanja i umrlo je od bakterijske infekcije. Krouli je takođe bio premoren, bolestan i pogođen ovakvim obrtom. Sledećih nekoliko nedelja proveo je relativno usamljen i u te�koj depresiji.

Jula te godine sreo se sa starim prjateljem D�ord� Sesil D�onsom i zatim počeo seriju ritualnih i meditativnih radova, uključujućji i Abremalinovu operaciju koju je prvi put poku�ao da uradi u vili Boleskin jo� oktobra 1899.e.v. Posle sna�nih mističnih iskustava koja je opisao kao dijanu, atmadar�anu i nirvikalpa samadi, prepoznao je D�ord� Sesil D�onsa kao izaslanika Velikog i Večnog Reda. Nakon intenzivne izmene iskustava i mi�ljenja, decembra 1906.e.v. postavljene su osnove za materijalizaciju AA.

Tokom 1907.e.v. kao rezultati rada pojavljuju se prve svete knjige Teleme: LiberLXV i Liber VII. Krajem godine Krouli je preuzeo zavet Majstora Hrama kojeg će potpuno osvojiti tek posle pustinjske avanture sa Viktorom Nojburgom 1909.e.v. Do tog vremena posetio je Maroko i �paniju, i napisao je Psihologiju Ha�i�a, Konx om Pax i D�on sv. D�on. Marta 1909.e.v. �tampao je prvo izdanje Ekvinoksa, a 28. juna prona�ao je zagubljeni rukopis Knjige Zakona. Potom je otputovao u Al�ir sa Nojburgom i krajem 1909.e.v. izvr�io priziv 30 etira enohijanskog sistema.

Po zavr�etku Pustinjske avanture i punopravnog preuzimanja ranga Majstora Hrama, Krouli se vratio u London. Tu ga je u martu 1910.e.v. čekalo suđenje sa Mek Gregor Metersom koji ga je tu�io za publikovanje tajni Zlatne Zore. Krouli je to zaista i učinio u Ekvinoksu, a te materijale je nazvao 'Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda'. Međutim pored svih Metersovih tu�bi, Krouli je dobio na suđenju, i ubrzo je �tampao i novo izdanje Ekvinoksa. Jo� jedno suđenje, sledeće godine, odvojilo ga od grupe prijatelja. D�ord� Sesil D�ons podigao je optu�bu protiv jednog londonskog časopisa zbog uvrede, i kada je izgubio parnicu, ponovio je postupak. Krouli je odbio njegov poziv da se pojavi kao svedok i to je prouzrokovalo prekid njihovih odnosa. Po svemu sudećoi to nije bio definitivni kraj. Postoji bar jedan izve�taj iz 1919.e.v. kada Krouli govori o susretu sa D�onsom i pi�e o njemu sa krajnjim po�tovanjem.

U periodu od 1910-1912.e.v. desile su se značajne promene u ličnom �ivotu. Rouz Keli nije mogla da podnese tempo Kroulijevog rada, pa su se razveli. On je neposredno pre razvoda upoznao Lejlu Vadel, a 1911.e.v. Meri d'Este Stard�is koja ga je inspirisala u Abuldiz radovima čiji rezultat je bila Knjiga IV (četiri). Lejla Vadel, budući umetnička priroda, doprinela je stvaranju Eleuzijskih rituala koji su oktobra i novenbra 1910.e.v. javno izvedeni u Kakston Holu u Londonu. Ona je bila i umetnički vođa pozori�ne trupe koju je formirao Krouli 1913.e.v. i koja je putovala u Moskvu. Tamo je u toku �estonedeljnog boravka on upoznao mladu Ani Rangler i napisao Himnu Panu i Grad bogova i bio inspirisan da kreira Gnostičku misu.

Ovo je takođe period kada je Krouli uspostavio vezu sa O.T.O. U vezi s tim obično se prepričava njegov susret sa Teodorom Rojsom podstaknut trideset �estim poglavljem knjige la�i; mnogi savremeni istra�ivači smatraju ovu priču vrstom urbane legende, a neki čak pomeraju preliminarne kontakte u 1910.e.v. Sigurno mo�emo tvrditi da je Krouli dobio punomoć za vođenje engleskog ogranka O.T.O. 1912.e.v. a ne�to kasnije njegov student u A.A. Čarls Stensfild D�ons ustanovio je O.T.O. u Vankuveru, Kanada. Kao �to je poznato, O.T.O. je izvorno nemački magički red i njegovo �irenje u zemljama engleskog govornog područja bilo je vrlo značajno za njegov kasniji razvoj.

Početkom 1914.e.v. sa Viktorom Nojburgom Krouli je obavio niz operacija koje su poznate kao Pariski rad, a zatim je putovao u �vedsku. Juna iste godine počeo je I svetski rat, a Krouli je brodom Luzitanija otplovio ka Americi. U Njujork je stigao u decembru i na američkom tlu ostao je punih pet godina.

Značajne magičke radove mo�emo da pratimo do jeseni 1915.e.v. Sa D�ejn Foster počeo je seriju operacija koje su trebale da začnu magičko dete i Krouli je dugo verovao da je to dete Čarls Stensfild D�ons koji je sledeće godine preuzeo zavet Majstora Hrama kako bi Krouli Preuzeo Zavet Magusa A.A. tokom leta. Rad sa D�ejn Foster imao je različite implikacije, čak i u daljoj budućnosti, a nije bio jedini te vrste. Januara 1918.e.v. sa Rodi Majnor počeo je Amalantrah rad koji je trajao sledećih �est meseci. U toku tog rada, između ostalog napisane su: Liber Aleph, Liber 97, Liber 194/729, a ponovo je �tampan i Ekvinoks III. U Njujorku Krouliju se priključio Čarls Stensfild D�ons a tu je prvi put sreo Leu Hirsinh. Ona mu je postala Skerletna �ena početkom sledeće godine. Uoči ovog njihovog susreta objavljen je tzv. "plavi" Ekvinoks.

Decembra 1919.e.v. sa Leom Harsinh Krouli se vraća u London, a već januara 1920.e.v. odlučio je da osnuje Opatiju Teleme. Posle nekoliko meseci u martu odlučio je da to bude na Siciliji, u Čelafu.

Po�to se Lea Hirsinh upravo tada porodila sa Kroulijem je u Čelafu otputovala Ninet �amvej. Opatija je bila aktivna sve do 1.V 1923.e.v. i tokom ovog perioda mnoge ličnosti koje su stvarale istoriju Teleme pro�le su ovuda: D�ejn Volf, Sesil Frederik Rasel, ili recimo Frenk Benet. U Čefalu razdoblju nastale su: Liber Amrita, Jedna zvezda na vidiku, Liber Samekh, Dnevnik u�ivaoca droge, Komentari na knjigu zakona... Krouli nije stalno bio na Siciliji. Nekoliko puta je putovao u Francusku i tu je Februara 1922.e.v. nastala Liber Nike kao rezultat borbe - i pobede nad heroinom.

Od februara 1923.e.v. londonski magazini Sandej Ekspres i D�on Bul objavili su seriju članaka u kojima su napali Kroulija i tada je počeo da se stvara u konačnom obliku mit o 'najporočnijem čoveku na svetu'. Članke je inspirisala, neki ka�u i naručila, Beti Mej, udovica Raula Lavdeja koji se razboleo i umro u Čelafu. Beti Mej je za to okrivila Kroulija, koga nikada nije podnosila, priča je tako krenula... i stigla do dana�njeg dana.
U maju je Krouli konačno napustio Siciliju pod pritiskom Musolinijevih fa�ista i najpre se uputio u Tunis, a zatim u Francusku. U toku ovih putovanja on je ostvario rang Ispisimusa, a zavet je preuzeo na Čelafu jo� 1921.e.v. Septembra 1924.e.v. sreo je novu skerletnu �enu Doroti Olsen i ne�to posle toga u Tunisu je napisao Srce Majstora.

Sredinom dvadesetih godina Krouli je postao aktivan u �ivotu Srednjeevropskog ezoteričnog miljea. Poznato je da je posle smrti Teodora Rojsa, vođe O.T.O., on polo�io pravo kao sukcesor ove titule. Do danas nisu bili publikovani dokumenti koji bi potvrdili ovo pravo u formalnom smislu, mada bismo sada već mogli reći da je ovo pitanje akademske prirode . Uoči smrti Teodora Rojsa, između njega i Kroulija do�lo je do sukoba oko proceduralnih pitanja, i oko Knjige Zakona i Teleme koji su stvorili oprečna mi�ljenja među nemačkim templarima. Tako je do�lo do sastanka Kroulija i visokih inicijata nemačkog O.T.O. u leto 1925.e.v. u Tirintiju. Ovom skupu predsedavao je Krouli pod pseudonimom �erar Omon. On je ostavio neobično sna�an utisak; Hajnrih Trenker, jedna od vodećih ličnosti nemačkog hermetičkog pokreta, prepoznao je u njemu jednog od Tajnih Vođa. Nemački magički krug se, međutim, trajno podelio zbog prihvatanja Knjige Zakona. Neki među njima prihvatili su Zakon Teleme i vremenom su postali ličnosti velikog značaja i uticaja, kao Karl Germer ili Marta Kincel.

U drugoj polovini dvadesetih godina XX veka e.v. Krouli je �iveo u S.A.D. i tu je sreo jo� jednog mladog čoveka koji je postao jedna od najuticajnijih osoba u svetu zapadnog hermetizma. Njemu se 1928.e.v. kao sekretar priključio Izrael Regardi, koji je sa njim proveo sledeće četiri godine. Regardi je posle 1932.e.v. kada se razi�ao sa Kroulijem krenuo sopstvenim putem i ostavio je neizbrisiv trag koji su sledile generacije magičara, kako telemita tako i onih koji su radili u tradiciji Zlatne Zore u kojoj je Regardi igrao aktivnu ulogu do svojih poslednjih dana.

U radovima krajem dvadesetih uz Kroulija je izvesno vreme bila Poljakinja koju on pominje po imenu Miroslava a 1929.e.v. upoznao je i o�enio Mariju Terezu de Miramar poreklom iz Nikaragve koja je bila prvosve�tenica Vudua. Iste godine objavljeno je prvo izdanje Magike u teoriji i praksi.

Početak tridesetih godina obele�ilo je izdavanje prva dva toma Ispovesti. U ovom poduhvatu značajnu ulogu u organizaciji i tehničkoj pripremi imao je Izrael Regardi, a finansijsku pomoć pru�io je Karl Germer. On je u sledećim godinama bio jedan od glavnih stubova materijalne podr�ke jer je Krouli najveći deo svog vremena i nasleđa ulo�io u realizaciju sopstvenog velikog Dela, pa je sredinom tridesetih bio pred bankrotom.

Do 1934.e.v. Krouli je dosta vremena proveo u Zapadnoj Evropi, krećući se između Nemačke i Portugalije. Reputacija 'najporočnijeg čoveka na svetu' je rasla dok je učestvovao u nekoliko sudskih sporova koji su obično privlačili pa�nju javnosti �eljne senzacija i novinara bulevarske �tampe. Veliki skandal 1934.e.v. izazvalo je rođenje njegovog sina Alistera Ataturka kojeg je dobio sa devetnaestogodi�njom Patrizom Mek Elpajn. Od sve dece Alister Ataturk bio je najdugovečniji; umro je u Parizu 1978.e.v.

Uprkos pritiscima i progonima, druga polovina tridesetih godina XX veka e.v. bila je plodna; objavljena je Ravnodnevnica bogova, Osam lekcija o jogi i četvrto izdanje Knjige Zakona.

Četrdesete godine obele�ene su II svetskim ratom. Posle puno godina, Krouli se vratio u Englesku i nastanio najpre na Pikadiliju, a zatim pre�ao u Hestings 1945.e.v. U to vreme vodio je prepisku koja je finalno uobličena u knjigu objavljenu pod imenom Magika bez suza, a 1944.e.v. objavljena je Knjiga Tota sa novodizajniranim �pilom Tarota na kome je sa Fridom Haris počeo da radi jo� 1938.e.v.

Poslednje delo Krouli je objavio 1947.e.v. To je bila njegova treća antologija poezije objavljena pod imenom 'Ola...'.

Umro je 1. XII 1947.e.v. i kremiran u Brajtonu, uz svečanost kojoj je prisustvovala mala grupa prijatelja.

Lokalna �tampa nije propustila ni ovu priliku da pi�e o Krouliju u negativnom kontekstu i pozivala je na uzbunu, zahtevajući da se preduzme sve kako se ne�to slično ne bi ponovilo u budućnosti.

�ivot Alistera Kroulija je tema koja zaokuplja mnoge istra�ivače. O njemu postoje podeljena mi�ljenja čak i među telemitima. Nije na nama da se na ovom mestu izja�njavamo u tom smislu, uostalom, kako se pi�e na početku - shvatite ovu kratku priču kao početak ličnog istra�ivanja...

Vrh strane >>>