Arhiva tekstova - Adepti 19 - Helena Petrovna Blavackaja

Stranice

Tekst 19

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Adepti

Helena Petrovna Blavackaja

TEOZOFIJA ILI BOGOSPOZNAJA

Autor: Vladimir Jevgenjevič Ro�anov

Fotografije: Arhiva Thornal

07.08.2010

Termin "teozofija" (od grčkih reči teo - bo�anslvo, bog, i sofia - mudrost, znanje, spoznaja) treba shvatiti kao mističku spoznaju, saznavanje boga. Izvori ovih shvatanja, koja sada određuju kao teozofska, se�u u duboku starinu. Kod Grka je teozofija poistovećavana sa teologijom, i neke razlike među njima oni nisu videli. Kasnije je između teolo�kih i teozofskih gledi�ta počela da se formira jasna granica. Teologija je postala sistem znanja o bogu, koji se temeljio na strogim religioznim dogmama, a teozofska verovanja - na neposrednim podacima o mističkim opa�anjima. Teozofija postoji unutar veroispovednih granica, koristi mitolo�ki i filozofsko-etički materijal najrazličitijih bogoslovskih sistema. Ona operi�e predstavom o jednom - jedinom, često javno neodređenom bogu celog sveta i čovečanstva.

Teozofskim obično smatraju mističke pisce novog vremena - Bema, Paracelzusa, Sen-Martena, Svedenborga i dr. Teozofija ne samo da priznaje nego smatra za jedan od kamena temeljaca traumaturgiju, tj. događanje najneverovatnijih čuda, pomoću kojih se pred izabranima otvaraju natprirodne mogućnosti u procesu saznavanja i radu. Teozofi isto kao i spiritisti, priznaju realnost zagrobnog sveta i mogućnost konlaktiranja s njegovim stanovnicima, mogućnost preno�enja fizičkih tela u prostoru putem snage volje i misli; prola�enje kroz zidove; čitanje zapečaćenih pisama i ostale potpuno neverovatne stvari. Mistička tradicija je u velikoj meri karakteristična za filozotsko-religiozan sistem starog - i u određenom stepenu - savremenog Istoka (Indija, Cejlon).

Blavackaja je svoje propovedanje počela tvrđenjem, da je u periodu svog boravka na Tibetu, kao naročita, posebna izabranica velikog duhovnog principa, imala čast da postane "čela" (učenica) tajnog bratstva mahatmi koji su tamo postojali - koji su bili adepti sakrivenih znanja. Mahatme su, navodno, svevideći i svemoćni. Oni, tobo�e, sve mogu. Ako je verovati Blavackoj, njima su potčinjeni prostor i vreme. Čovek koji je zadobio poverenje i podr�ku mahatmi, tvrdila je ona, postaje ne�to kao bog na zemlji: za njega ne postoji nedostupno i nemoguće. Mahatme ispunjavaju svaku njegovu �elju. Za potvrdu istinitosti svojih reči Blavackaja se poziva na takozvane fenomene, koji je, navodno, neprestano prate. Trebalo je da u krugu okupljenih po�tovalaca podigne ruke uvis, i u sobi se razlegao melodičan zvuk astralnih zvončića.

"To mene "gospodar" zove, idem k njemu. -I Blavacka bi se sakrivala u susednoj prostoriji. - Evo, poslao mi je pismo, e pa, da pročitam."

S ovim rečima čudotvorka bi stavljala sebi na čelo zapečaćen koverat i zapovednički govorila nekom od prisutnih: pi�ite, a ja ću diktirati. Posle toga otvarali bi pismo i ono je gotovo od reči do reči ponavljalo ono �to je upravo izdiktirano. Pisma od "gospodara" su ponekad padala direktno na sto sa tavanice, usred �ivahnog razgovora domaćice sa gostima. I u tom slučaju bi ih Blavackaja takođe, pročitala na već poznat način.

"Gospodar" - to je Učitelj Učitelja - Veliki Morija. Postoji i Kut-Hu-mi, a on je, takode, moj učitelj - Veliki Mahatma, ali Morija je moćniji. Morija je iznad svih. Gospodar. I on mene voli i mazi vi�e nego druge, svoje "čele". Preko njega ja ću sve postići, svaku duboku mudrost i svako bogatstvo".

U to, da je Morija "uputio" Blavackuju u "mudrost", ne treba sumnjati. Već sledeće godine po osnivanju teozofijskog dru�tva ona je objavila opse�no delo u dva toma "Razgolićena Izida" - me�avinu istočnjačkih bajki, legendi i pismenih sastava savremenih mistika i spiritista, obilno pretrpanih mno�tvom zvučnih imena. Sledbenicima Blavacke se čini da dva toma razotkrivaju sve tajne, koje je staroegipatska Izida revnosno čuvala u toku mnogih milenijuma. Ali pojavila se Blavackaja - i tajno je postalo javno. Istina, zasluga za to ne pripada samo Blavackoj.

"Neke najmudrije delove diktirao je sam gospodar - u poverenju je saop�tavao izabranima Olkot - osim toga on joj je dostavljao i neophodne unikate (knjige koje su prava retkost) astralnim putem (to jest, ne materijalnim, već preno�enjem pomoću misli, iz jedne tačke planete u drugu, koje je dostupno jedino duhu. - V. R) i to direktno iz Vatikanske biblioteke". (A po kori�ćenju, shodno tome, i mi ćemo je dobiti natrag na isti način. Idealna međubibliotečka pretplata! Svaki ljubitelj knjiga će uzdahnuti sa če�njom i zavi�ću!).

Ali Olkot nije takav čovek, da bi objavio samo to. Blavackaja ga nije uzalud odredila za prvog predsedavajućeg svog dru�tva.

"Iz Vatikanske biblioteke - ta �ta je to! On, gospodar, dostavljao joj je iz Aleksandrijske biblioteke knjige i rukopise na papirusu. lz koje Aleksandrijske? Čudno pitanje. Pa naravno, iz one poznate Aleksandrijske biblioteke, kraljice svih antičkih biblioteka. �ta ka�ete? lzgorela? Naravno, izgorela je. To i ja dobro znam; kao i vi, izgorela je pre gotovo 2000 godina. Ali u tome i jeste stvar; za Moriju ne postoji ni�ta nemoguće. Knjige su izgorele, ali njihovi delići, čestice, kru�e u prostoru i tu će uvek biti. I tako, kada bi "čeli" bili potrebni neki nikopis ili knjiga iz izgorele bibilioteke, on (Morija) bi je momentalno ponovo sastavio i polo�io na njezin sto. I ja se nadam, da sada shvatate: takve izvore kojima se ona slu�ila, stvarajući svoje besmrtno delo, niko nikada nije imao niti će ikada imati. I to je toliko jasno i jednostavno, da treba biti samo takav "pametnjaković", kao �to su to na�i čuveni "mudraci" (replika na adresu nepomirljivih neprijatelja svih spiritista, teozofa, mistika i nematerijalista), pa da to ne shvate i ne poveruju!"

Interesantne podatke o Blavackoj i njenoj stvaralačkoj delatnosti nalazimo u njenim pismima tetki: "Reci ti meni: kako se moglo dogoditi, da sam ja do svojih zrelih godina, kao �to ti je poznato, potpuni neznalica, - odjednom postala fenomenalno učena... To je neodgonetljiva misterija!.. Ja sam psiholo�ka zagonetka - rebus i enigma, sfinga za generacije koje dolaze!.. Zamisli samo, da ja, koja ba� ni�ta nisam učila u �ivotu, ja, koja ni o hemiji, ni o fizici, ni o zoologiji - tako reći, pojma nisam imala, sada o svemu tome pi�em disertacije... Ne, ja se ne �alim - ozbiljno govorim: pla�im se, zato �to ne shvatam kako se to dogada?.. I sve �to sada pročitam, meni izgleda poznato... Odakle sve to? Kao da nisam to ja, da su me zamenili, �ta li?"

Na pitanja koja su na ovaj način postavljana, odgovor u duhu Blavacke bi bio samo jedan: dela su napisana u nadahnuću i uz pomoć vi�ih, zagrobnih sila. U tom smislu, ona je preciznije i određenije pisala na stranicama teozofskog �urnala "Lucifer" koji je sama izdavala. U svojoj studiji "Moje knjige", Blavackaja je otvoreno izjavila da su je, kada je pisala svoje najslavnije delo "Razgolićena Izida", nadahnuli mahatme. Oni su joj diktirali čitave odlomke, i najbolji delovi, bez sumnje pripadaju samim mahatmama. Zbog naivnosti ili mo�e biti, iz ciničnog prezrenja prema svom čitaocu, Blavackaja u istoj studiji priznaje da je, radeći na knjizi, lo�e vladala engleskim jezikom. I zbog toga je gre�ila u pojedinim rečima i frazama. Kao rezultat, na mnogim mestima knjigu uop�te nije moguće razumeti. "Pojedina mesta" - je previ�e skromno rečeno: celu knjigu nije moguće razumeti, od početka do kraja. I to ne stoga, �to je Blavackaja slabo znala engleski jezik, već zbog toga, �to je predmet, kojem je delo posvećeno, li�en bilo kakvog smisla. Ako, pak, prihvatimo opravdanje samog autora, koji, zanemarujući "stvaralački" zanos, navodi lo�e poznavanje jezika, onda se nehotice nameće, za madam Blavackuju, delikatno pitanje: kako to da tako sveprisutni i svemoćni mahatme, inspiratori i neposredni tvorci tako mudrog dela, nisu mogli da savladaju ovu veoma jednostavnu prepreku? Da joj pomognu da ovlada engleskim jezikom? Da, istina je, svaki mudar čovek ima ograničenosti, i svaki vođa ima slabosti!

Ovde se očigledno radi o �arlatanskim postupcima. Nije te�ko prozreti jeftine trikove. Međutim, sledbenici Blavacke to nisu primećivali.

U čemu je tajna privlačne snage teozofije?

Blavackaja je bila svojevrstan emociograf, tj. neka vrsta aparata koji je veoma precizno registrovao raspolo�enje određenih krugova dru�tva tog vremena, ona ista raspolo�enja o kojima smo malopre govorili. Ona je shvatila, da se tu otvara �iroko polje delatnosti za čoveka prijemčivog, oslobođenog bilo kakvih moralnih principa. Njena histerična priroda, krajnja egzaltiranost u kombinaciji s uskim prakticizmom, �edi za vla�ću, slavom i bogatstvom pomogli su da na lak način prevlada kolebanja i sumnje u svoju izabranost i predodredenost.

Mi se nećemo baviti proučavanjem shvatanja Blavacke, već ćemo samo u op�tim crtama upoznatl čitaoca sa onom "duhovnom hranom", kojom je ona častila svoje po�tovaoce.

Trpeza se sastojala od tri jela. Za predjelo je bilo ne�to veoma o�tro, jako, �to je u stanju da probudi apetit, kako bi posle mogli da progutaju sve ostalo. "Pogledajte! - pozivala je proročica, - ceo ovaj "civilizovani" svet truli i propada zbog neverovanja! I ona nije �tedela boje kako bi kod slu�alaca stvorila osećaj u�asa, straha pred tobo�e neumoljivo nadirućim smakom sveta. Ljudima, koji su izbačeni iz uobičajenog koloseka �ivota, i bez toga se činilo da se svet ru�i, a ona je to osećanje naduvala do krajnjih granica, pridajući svojim predskazanjima apokaliptički karakter.

Nesigurne, poljuljane u svojoj veri, obuzelo je osećanje dubokog kajanja zbog svog pro�log �ivota i svojih shvatanja. "Kako smo to mogli da zapadnemo u greh neverovanja? - mislili su oni sa sujevernim strahom.
Oni koji su ovo progutali bili su spremni za drugo jelo.

"Materijalizam i bezverje - to je najveće zlo!" - nastavljala je "poslanica mahatmi" da pojačava atmosferu strave, uni�tavajući do kraja ove nesrećnike.

Tu je ona sela na svog omiljenog konja: borbu s materijalizmom, ne na �ivot, već na smrt! Kada na jedan od sastanaka njenog dru�tva, koji se odr�avao u Parizu, nije do�ao skoro niko, ona je u besu uzviknula visokim, kre�tavim glasom: "Budale! Potpuno su ogrezli u svom materijalizmu i valjaju se u njemu kao svinje! Ali, čekajte samo, sviejedno će ih na kraju krajeva pro�eti do kostiju moja teozofija! "Krsta�ki pohod protiv nauke i razuma, bila je omiljena tema J. Blavacke u toku čilavog njenog �ivota. I to nije čudno! Pa mr�nja prema nauci bila je njena hrana.

Treće jelo iz menija Blavacke dolazilo je kao desert: ona je svojim slu�aocima pokazivala jedini pravi put k spascnju, koji zahteva bespogovorno povinovanje" poslanici tibetskih mahatmi".

Tajna, čudo i izabranost - to su tri jela koja se spremaju u kuhinji Blavacke. Njihov koncentrat čini - program teozofskog dru�tva:

1) obrazovati nukleus svečovečanskog bratstva bez razlika u pogledu pola, nacionalnosti i religije;
2) proučiti sva filozofska i religiozna učerija, naročilo Starog Istoka, da bi se dokazalo, da je u njima sadr�ana jedna te ista istina;
3) proučavati neobja�njivo u prirodi i razvijati natčnlne sposobnosti čoveka (iskonska pesma mistika, koji pretenduju na nadrazumsko, neposredno saznanje).

Blavackaja je u�ivala glas ljubazne �ene, koja je umela da privuče na svoju stranu ljude koji su joj potrebni. Po�to je neko vreme bio poklonik njenog učenja, ali se zatim posvađao s njom, beletrističar Vsevolod Solovjev priča o tome, da je Blavackaja, po�to bi odabrala čoveka i �elela da ga načini svojim oruđem, delovala putem svoje "srdačnosti i prostodu�nosti". Ona ga je uveravala u svoju odanost, �arku ljubav i prijateljstvo, a zatim ga je, u ime tih visokih osećanja, molila da joj učini ne�to za nju neophodno i va�no, da jednim delom javno, usmenim putem, a jo� če�će pismeno potvrdi veru u njenu čudotvornu snagu i njeno učenje. U pogledu �ena ovakva taktika bila je, po tvrđenju Solovjeva, nepogre�iva. Izvesnu ulogu u tome je igrala i spolja�njost Blavacke. Ona nije bila lepa, naročito ne tih godina kada ju je upoznao Solovjev. Imala je već preko pedeset godina. Punačka i oniska, zdepasta, čilavim svojim izgledom je bila daleko od tajanstvene čele moćnih mahatmi. Pri pogledu na nju, dobijao se utisak da je obična ruska vlastelinka, okru�ena gotovankama. U to vreme Solovjev se odu�evljavao prstima njenih malenih ruku, na kojima je bilo nanizano skupoceno prstenje u istočnjačkom stilu. Naročito sna�an utisak, po rečima Solovjeva, ostavljale su oči Blavacke. "Ogromne, izbuljene bledoplave oči, zbog takvih neobičnih očiju, koje u sebi skrivaju pravu snagu, sve zaboravlja�!"

Sada nam ostaje samo da propratimo dalju sudbinu nje same i njenog, bez porođajnih muka rođenog teozofskog deteta.

Bogati američki teozofi su dali novac, i tada se ma�ta čele razigrala. Kako se, zapravo, na prozaičnom američkom kontinentu mo�e unosno razviti pravo teozofsko dru�tvo? Za njegov procvat neophodni su pogodni vetrovi koji duvaju iz pravca Himalaja, gde se nalaze �atori mahatmi. Daleko od ovih centara civilizacije, zatrovanih razornim duhom materijalističkog racionalizma! Napred, u svet fantazije, u svet ma�te i bajki, put mahatmi, u Indiju! "Vene, vidi vici!" - na svoj način: "Zami�ljeno, rečeno, učinjeno!" - eto kako nastupa novopečeni teozofski Cezar, krenuv�i u osvajanje beskrajnog carstva duha.

U pratnji vernog, pouzdanog Olkota Blavackaja se pojavljuje u Indiji. Najpre je za svoju rezidenciju odabrala Bombaj. Ovde Blavackaja otvara takozvano glavno sedi�te teozofije. Okru�uje se adeptima skrivenih tajni: jogijima i fakirima. U svoje dru�tvo, zatim, uvlači nekolicinu obrazovanih bramana, razvija sna�nu propagandnu delatnost za plasiranje svog učenja i �irenje sfere njegovog uticaja. Stvar je krenula. Ona izaziva interesovanje izvesnog dela mesnih religioznih krugova. Hindusi koji osećaju bespo�tednu eksploataciju engleskih kolonizatora, koji gu�e i uni�tavaju njihovu samostalnost, blagonaklono reaguju na izjave jedne Evropljanke, koja govori da se duh njenog učenja nalazi pohranjen u staroindijskim izvorima. Zatim, počinju da dolaze da je slu�aju i nekolicina Engleza, koji se bave mistikom. Ali izuzetno opreznu, nepoverljivu englesku administraciju počinje da uznemirava i pla�i popularnost Blavacke: nije li ona ruska �pijunka, agent kojeg je poslala Rusija? Delatnost Blavacke u Bombaju sve če�će se sreće sa otporom administrativnih krugova. I samo će je za�tita uticajnih engleskih prijatelja-teozofa spasiti od progonstva iz zemlje. Zbog toga je �to pre trebalo prebaciti rezidenciju iz Bombaja u okolinu Madrasa, u Adijar. Otada indijsko teozofsko dru�tvo dobija naziv Adijarsko sedi�te.

U Indiji Blavackaja nastavlja da se usavr�ava u stvaranju svojih "fenomena", koji su već imali velik uspeh. Uskoro se pokazalo da poseduje dar da pomoću jednog dodira rukom na čistom papiru stvori sliku. Zatim, mo�e da putem misli, volje, pomera predmete s jednog mesta na drugo, na primer, portret mahatme Morija ili svoj sopstveni. Osim toga, upućeni svojim očima mogu da vide čudo nad čudima: materijalizaciju samih mahatmi, Morija i Kut-Humija. Za vreme demonstriranja tih "čuda", Blavackoj verno asistiraju supru�nici Kolomb: �ena je pomoćnica sekretara teozofskog dru�tva, a mu� bibliotekar.

Olkot je nekoliko puta boravio na Cejlonu vrbujući tamo pristalice teozofizma. On je iskreno prihvatio budizam i počeo da podra�ava cejlonske bramane. Ne obazirući se na to, �to se majka teozofizma, koja nikada nije imala visoko mi�ljenje o umnim sposobnostima pukovnika, sve če�će izdirala na njega: "Tikvane Olkot - olinjali mačoru, mar� odatle", njegovo raspolo�enje, njegov način razmi�ljanja bio je isti kao i pre.

U Indiji se pogor�avalo zdravstveno stanje Blavacke: lo�e je podnosila lokalnu klimu. Donela je odluku da se vrati u Evropu. Adijarsko sedi�te predato je na brigu pouzdanim ljudima, a nerazdvojni par - Blavackaja i Olkot - uputili su se u Pariz. Ovde nove brige iscpljuju sve njihovo vreme. Do tada u Francuskoj jo� nije postojala filijala teozofskog dru�tva. Pomiriti se s takvim stanjem značilo bi priznavanje vi�e sile. To svakako nije bilo u prirodi čele velikih mahatmi, i gle, stan u ulici Notre Dame de Champs pretvara se u operativni �tab za organizovanje pariskog teozofskog dru�tva. Od sada Blavackaja i Olkot već deluju pod pokrićem indijske egzotike. Na vratima stana Blavacke, posetioce sada dočekuje mladi braman Babula, mračnog izgleda, oji je ranije bio pomoćnik mađioničara. Blavackaja ima i svog ličnog mladog bramana, Mohinija. Kada domada u toku razgovora ispnru�i ruku napred, on istog časa pada, kao munjom pogođen, i izvijajući se poput zmaja, puzi dotle, dok ga gopodarica ne zaustavi.

Ovo nije moglo da ne deluje: prvo je bila osvojena jedna postarija, debela dama, u pro�losti "kraljica" pariskih velikosvetskih salona Ledi Ketnes, vojvotkinja de Pomar. Ona je pristala da potpoma�e organizaciju Pariskog teozofskog dru�tva i čak je za to dala pozama�nu sumu novaca. Ali uz obavezan preduslov - da bude izabrana za predsedavajućeg navedene organizacije. I premda je Blavackaja nepovoljno ocenila novu obo�avateljku - "glupača, kakvu jo� nisam srela za svoja pola veka!" - bogat iznos vojvotkinje imao je magično dejstvo: biia je jednoglasno progla�ena za počasnog predsednika svih francuskih teozofskih dru�tava. I najednom, 1884. godine Blavackaja do�ivljava sna�an udarac.

Ona saznaje, da su se supru�nici Kolomb, koje je oslavila u Adijarskom sedi�tu, posvađali s rukovodstvom mesnog dru�tva i da su, izvrgnuti sramoti, izbačeni iz udru�nja teozofa. Poni�eni supru�nici su na stranicama novina "Madras Christian College Magazine" raskrinkali sve mahinacije i lopovluke Blavacke. Kao potvrdu stavili su na uvid njena pisma upućena njima, u kojima otvoreno priznaje da je većina čuvenih fenomena - očigledna obmana. Sve je već pripremljeno, sve je mađioničarstvo, opsena: i pisma od mahatmi koja sa tavanice padaju na sto, i pojavljivanje i i�čezavanje predmeta i portreti mahatmi i same madam. A �to se tiče materijalizacije Morije i Kut-Humija, to je ve�tina supru�nika Kolomb, njivovih ruku delo, od ranije poznata mehanika: obični ru�no iscrtani riblji mehurovi i muslin - i eto vam duh!

Uzaludna su bila prenemaganja Blavacke, kako su je oklevetali i da su pisma falsifikovana: kompetentna grafolo�ka ekspertiza utvrdila je istovetnost njenog rukopisa sa rukopisom na pismima upućenih porodičnom paru Kolomb.

U stvar se ume�alo i englesko "Dru�tvo za proučavanje psihičkih pojava". To su ugledna gospoda koja se veoma interesuju za sve �lo je u vezi sa spiritističkim i drugim nadmaterijalnim pojavama. Oni su sa zanimanjem i pa�njom pratili izjave Blavacke. U to vreme u Engleskoj je već postojao priličan broj njenih sledbenika, i njih je zabrinjavao pad presti�a madam Blavacke. Zbog toga je u Londonu hitno osnovana specijalna komisija za proveru podataka koje su objavili supru�nici Kolomb. U tom cilju, jedan od proverenih članova komisije - Ričard God�son, odlazi slu�beno u Indiju, kako bi na licu mesta proverio činjenice, objavljene u �tampi. I mada su mahinacije očite već pri prvom dodiru sa prljavom kuhinjom gospođe Blavacke, God�son se ne zaleće sa zaključcima. Brzopletost je nespojiva sa dostojanstvom njegove misije. On istra�uje i proučava. I posle osam meseci pojavljuje se u �tampi njegov izve�taj. On u potpunosti zaslu�uje naziv - naučni rad, a sadr�i dobrih 500 stranica gusto kucanog teksta. A zaključak je vrlo neute�an. Onaj isti zaključak, poguban za Blavackuju, koji su pri prvom, povr�nom upoznavanju, objavile novine koje su �tampale pisma Kolombovima: prevara! Sve je apsolutna obmana izgrađena na primitivnim trikovima. Obmana, sračunata da privuče lakoverne ljude u dru�tvo teozofa, kako bi iz njih izvukli novac. Na taj način to već nije samo prevara. To je afera, krivično delo.

Rodonačelnica teozofskog pokreta je u potpunoj apatiji. Sr� God�sonovih zaključaka (referat je u potpunosti objavljen u specijalnim analima "Dru�tva za proučavanje psihičkih pojava") pre�tampava na desetine novina. Započeo je proces masovnog napu�tanja teozofskih dru�tava u raznim zemljama od strane prevarenih ljudi. Međutim, najpredaniji učenici zbili su se oko svoje, kako su govorili, nezaslu�eno oklevetane majke. No njih nije mnogo. I uzalud viču da su pisma Kolombovih falsifikat, a izve�taj God�sona - obrazac konzervativnosti i naučne ograničenosti, malo ko im veruje. I ba� u tom periodu Blavackaja počinje da priča, kako čuje glasove mahatmi, koji zovu svoju vernu čelu da ode iz te prozaične doline gde vladaju samo prosečnost, zavist i zloba; da ode tamo, na visoravni Tibeta gde će između neba i zemlje biti u dru�tvu svojih učitelja i u nirvani pronaći mir i "najvi�u sreću".

Vreme je najbolji iscelitelj, jad i bol uvrede postepeno jenjavaju. I "majka teozofa" sve če�će di�e svoju mudru glavu. Serija napada sa zamiranjem i zahlađenjem interesovanja svih članova se zavr�ila. Začuje se jo� smeh, poneka doskočica i komentar u podrugljivom tonu �argona.

Utoliko pre na to optimističko raspolo�enje Blavacke nisu mogle da utiču izjave �arla Ri�ea, francuskog psihijatra, �arkoovog učenika! Neko vreme je on pokazivao interes za Blavackuju, ali je zatim, ne bez prebacivanja na svoju adresu, pisao: "Pre nego dopustimo postojanje neobičnog, treba se odreći običnog, tj. prevare. Ali kako je sna�na ironija ta gospođa Blavackaja... Po njoj, izgleda, treba se vratiti mi�ljenju starih autora: proučavati i izvoditi opite, - a ne slu�ati dame koje su provele sedam godina na Tibetu".

Ironija - sna�na ili ne - zaista je postojala. Nasuprot svakog zdravog razuma, posle izvesnog perioda nepovoljnih odnosa i zaborava, upravo u Engleskoj, gde su na 500 stranica opisane mahinacije Blavacke i Olkota, ponovo je počelo da jača zanimanje za teozofiju. Broj pristalica Blavacke je nezaustavljivo rastao. I 1887. godine ona donosi odluku da napusti Pariz i preseli se u London. Tu je, po�to su je svečano dočekali njeni istomi�ljenici, već stara i bolesna, ponovo razvila aktivnu delatnost. Ali uskoro je teozofe zadesila velika nesreća. 8. maja 1891. godine duh Blavacke oslobodio se svog prolaznog, tro�nog tela i odleteo svojoj astralnoj sabraći. Prah Blavacke je posle kremacije pohranjen u Njujorku, Adiraru i Londonu, u njenim ličnim odajama, koje su pod muzejskom za�titom.

Blavackaja, naravno, nije zapalila more, međutim, umanjiti �tetu koju je ona napravila bilo bi pogre�no. U času smrti Blavacke, tog novog verskog učitelja, po svetu je bilo ra�trkano stotinu hiljada njenih sledbenika. Stotinu hiljada ljudi koji su skrenuli s puta. A u njenu mre�u su upali i ljudi koji su stvarno tragali za istinom, zavedeni, nastradali, i na njihovom je putu, kao vampir, stajala Blavackaja. Ona je iz njih isisala poslednje kapi razuma, cinično ih gurnuv�i u propast. I oni su padali. I mnogi vi�e nisu ustali.

Bro� Blavacke - simbol Teozofije

Vrh strane >>>

Utorak, 6. Maj 2012