Stranice

Magijski dnevnik

Prvo najva�nije sredstvo magijskog rada

 

Knjiga Čini ili Zaklinjanja, ili kako je mag već nazove, predstavlja Zapis svake misli, Reči i Dela Maga, jer sve �to je učinjeno, sa namerom je učinjeno. Vođenje magijskog dnevnika je isto kao da se preuzima zavet da se izvr�i neko delo.

Svuda gde se o ritualnoj magiji govori, pominje se Magijska Knjiga, Knjiga Magijskih Čini. Knjiga koja sadr�i Prizivanja, čini, magijske basme, bajanja, bića ili Duhove koje treba proterati ili prizvati. Smatra se najva�nijim delom Magije Prizivanja, ali su ove knjige često pogre�no tumačene.

Sasvim je pogre�no verovati da sve �to treba učiniti jeste kupiti svesku i u nju upisati magijske čini i prizivanja ili iscrtati sigile i prizvati �eljenog Duha. Većina grimoara, bilo da se radi o starim ili savremenim, sadr�e istu gre�ku kad je u pitanju tumačenje Knjige Čini. Pravi magovi ne mogu, a da se ne nasmeju tim mistifikacijama uz osećanje sa�aljenja za ljude koji pomoću tih pogre�nih tumačenja ne mogu postići pozitivne rezultate. Gledano s jedne strane, ispravno je pisati o magijskim formulama na misteriozan način i ne odavati olako njihove tajne, da bi se izbeglo obesvećenje.

Pre svega, Knjigu Čini ne treba shvatiti u doslovnom smislu, jer je izraz "magijske čini" ili "magijske formule" kori�ćen u grimoarima kao maska za određene ideje, a u drugim slučajevima njihov cilj je bio da potisnu svest maga iz njenog uobičajenog stanja pomoću varvarskih reči, imena i izraza, i tako ga uvedu u stanje ekstaze u kojoj je on, kako se pretpostavlja, sposoban da vr�i uticaj na Duhove. Međutim, uop�teno govoreći, jedini uspeh koji će neupućena osoba imati u ovom slučaju jesu halucinacije, fantomi ili zablude, ili nepotpuni i osrednji rezultati. Obično, ti osrednji rezultati su, pod uslovom da su čak i oni istinski, posledica eksteriorizacije nesvesnog te osobe. Ponekad bi se mogli stvoriti elementari, a ako bi ta osoba imala jaku sposobnost izračenja (emanacije). Ti elementari se pogre�no posmatraju kao Duhovi koji su predmet prizivanja, a osoba čija astralna čula jo� nisu dovoljno razvijena nije u stanju da pravi razliku niti da kontroli�e situaciju.

Zbog toga uvek odvraćam aspirante od poku�aja praktikovanja ritualne magije bez neophodnog predhodnog usavr�avanja. Pored razočaranja, poremećaji u duhu i du�i te osobe bi mogli imati u�asne posledice. Pravi mag koji je zavr�io svoju magijsku obuku mo�e, pak, bez ikakve opasnosti bezbedno praktikovati ritualnu magiju. Ovo polje magije nije mesto za diletantske eksperimente već niz postupaka koje mag sa potpuno razvijenim sposobnostima mo�e lako slediti.

Knjiga Čini, ponekad pogre�no nazivana Knjiga Duhova ili Knjiga Senki, je pravi magijski dnevnik maga koji praktikuje ritualnu magiju, u koji on detaljno unosi, korak po korak, postupke svog rituala da bi bio u stanju da savesno prati svaki korak do svog cilja.

Jo� od davnina tajna magije se ograničavala na visoku klasu, potentate, kraljeve i prvosve�tenike. Sa namerom da javnost nikad ne upozna tu pravu istinu, te istinske ideje i duhovnu spoznaju, uvedene su mnoge �ifrovane reči i akrostihovi, čije je de�ifrovanje bilo rezervisano samo za prave posvećenike. Ključ za te kodove (�ifre) preno�en je samo zrelim osobama i to usmeno, �ivom rečju, a njihovo obesvećenje je ka�njavano smrću. To je razlog za�to je ova nauka ostala tajna sve do danas i ona će i nadalje ostati okultna i mistična nauka čak i ako je direktno objavljena, jer će nezrele i neposvećene osobe sve to posmatrati kao obmanu ili fantastičnu glupost i, zavisno od njihovog stepena zrelosti i du�evne prijemčivosti, uvek će imati lično tumačenje ili pogled na ovu nauku. Tako najtajnije stvari nikada neće izgubiti svoju okultnu tradiciju i uvek će postojati samo mali broj ljudi koji će ih koristiti. Ako osoba koja nije posvećenik uzme takvu knjigu magijskih formula, a ne zna ključ za nju, ona će sve shvatiti u bukvalnom smislu ne znajući da su pojedine reči i formule samo sredstva za magovu memoriju i da je to skica plana za ritualni rad pravog maga. Ovo jasno govori za�to su se ponekad najbesmislenije reči koristile kao magijske formule za prizivanje određenog Entiteta.

Knjiga Čini je odgovarajući podsetnik u koji pravi mag zapisuje ceo postupak svojih magijskih operacija od početka do kraja. Ako nije siguran da ta Knjiga neće nikada pasti u ruke neke druge osobe, on će morati da koristi, tačku po tačku, �ifrovane reči ili tajni jezik.

Pravi mag treba da uredi svoju Knjigu Čini na način sebi razumljiv, pa prema tome, mora postupati po njoj. Knjiga je samo jo� jedno od magijskih sredstava, oslonac magu za pamćenje, a pravi mag će moći da radi i bez Knjige. Prve operacije će po svoj prilici uvek biti malo nesigurne, međutim, vreme će naučiti maga svemu �to mu je potrebno u ovom pogledu i on će, pre ili kasnije, postati savr�eni majstor u ovom polju magije. Naporan rad donosi nagradu. Ovo zapamtite!

Ova je Knjiga Sveta Knjiga, a ne nekakva sva�tara u koju se unosi svakakva glupost koja bi mogla pasti na pamet. Nikakav se nesklad ili neistina u ovoj Knjizi ne sme naći. Ovo dobro upamtite! Mag ne mo�e i ne sme da izbegne pisanje, jer je Magijska Knjiga njegov �ivot. Ukoliko samo na jedan sat zaboravite svrhu svog �ivota, ako zaboravite da ste kročili na Svetu Stazu Znanja, pronaćićete mno�tvo besmislenih �krabotina i brljotina na belom papiru, a �to je napisano, ne mo�e se vi�e izbrisati. I kada dođete u situaciju da prizivate nekog Entiteta snagom ove Knjige, On će vas ismejavati. On će ukazivati na sve te ispisane gluposti. Uzalud ćete nastojati da nastavite sa narednim činima, jer ste svojom vlastitom glupo�ću raskinuli lanac kojim ste hteli da ga ve�ete.

Čak i rukopis kojim se pi�e knjiga mora da bude čvrst, jasan i lep. U oblacima mirisnoga dima koji se isparava te�ko je čitati prizivanja. Dok zurite kroz dim, Entitet mo�e nestati, a vi ćete morati da zapi�ete stra�nu reč "NEUSPEH". Ali ako odmah iza ove stra�ne reči slede nova potvrđivanja, jo� uvek sve nije izgubljeno, pa zato reč "neuspeh", iako stra�na, u ovoj Knjizi nema neko veće značenje. Međutim, dobro pazite da reč "USPEH" u njoj nikada ne napi�ete, jer to je poslednja reč koja se u Knjigu mo�e zapisati. Nakon ove reči sledi Konačna Tačka. Ta Konačna Tačka se ni na jednom mestu ne sme napisati, jer pisanje Knjige traje večno. Nema načina da se dnevnik zatvori, sve dok se ne dostigne potpuni cilj.

 

 

Vrh

 

 

Pravljenje Knjige

 

Stranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili čistog pergamenta. Koriči se drvetom i ko�om. I okovana bi trebalo da bude tučenim bakrom i srmom filigranskom. Međutim, danas je ovo prilično skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti. Zbog toga se Magijski Dnevnik mo�e i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi svako sam pravio svoju Knjigu, ali i to je za mnoge komplikovana radnja.

Preporučujem sledeći postupak: neka svako kupi prazne listove, veličine koju �eli i tako ih odnese u knjigoveznicu koja će listove povezati, sečenjem u presi izravnati, i na kraju ukoričiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupačno svakome. Na kraju krajeva, to je ipak lični Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako treba da simbolički dovr�i pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je uobičajeno pečat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se čini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji će slediti. Ne zalećite se! Bolje je staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaćenih u većini sistema, poput pentagrama i slično. Na zadnju koricu se stavlja lični pečat maga.

Dakle, nikako se ne preporučuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik, niti se mo�e smatrati ličnom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu energiju u nju, bilo izradom od početka do kraja, bilo zavr�etkom njene izrade.

Ako me pitate, da li da izradite svoju Knjigu kod nekog majstora knjigovesca, koja će biti izuzetno lepa i kvalitetno urađena, ili da je sami napravite, čak i da ne bude tako dobro urađena, svakako ću reći da je najbolje da je sami napravite, pa kako god izgledala. Zapamtite, Magijski Dnevnik je lična i Sveta Knjiga. Uz Odoru i Magijski �tap, ona je najličnije magijsko sredstvo. Upravo zbog toga bi svako trebao sam da napravi svoj Magijski Dnevnik. Takođe, ne pravi se samo jedna Knjiga za ceo �ivot. Svaki mag će tokom svog �ivota i magijske prakse ispisati mnogo Magijskih Dnevnika. Naročito u početku, tokom magijske obuke. Čak, svaki aspirant ili mag mo�e istovremeno imati i pisati dva, tri ili vi�e Magijskih Dnevnika. Na primer: jedan mo�e biti posvećen magijskoj obuci i opisivanju svih radnji tokom magijske obuke, drugi mo�e biti dnevnik u koji će se bele�iti sva stanja svesti, emocije, razmi�ljanja, kontemplacije, snovi koji se sanjaju, ili opisi događaja koji su lično va�ni i sve ovome slično, dok poseban Magijski Dnevnik mo�e biti poput svojevrsnog Grimoara u koji će se upisivati i opisivati tok i rezultati svih rituala, obreda prizivanja, teranja i mnogih drugih. Sve ovo je sasvim lični stav i stvar volje svakog maga ili aspiranta, s tim �to ako ima nekoliko Magijskih Dnevnika, prema svakom se mora odnositi sa posebnom pa�njom kao sa najvećom svetinjom.

Ova knjiga bi bila nepotpuna ako bih zaobi�ao i tehničko uputstvo za pravljenje Knjige Magijskog Dnevnika, zbog toga ću u osnovnim crtama ovaj postupak objasniti. Definitivno stojim na stanovi�tu da bi mag trebao sam da napravi sva svoja magijska sredstva. Uostalom, svaki mag se mora izve�bati u mnogim delatnostima, čak i onim običnim zanatskim ve�tinama i biti sposoban da sve stvara sam, nezavisno od drugih ljudi. Čak i ako mu neko poznavanje izvesne ve�tine neće biti od preke potrebe, trebao bi je znati kako bi mogao razumeti svako delo i svaki proces. I naravno, s ovako bogatim znanjem i savladanim ve�tinama, svaki mag mo�e �iveti bilo gde i obavljati bilo koji posao, bez straha za svoju egzistenciju i bojazni da sebi ne mo�e priu�titi sve ono �to po�eli, ćak i u ovo doba dekadentne civilizacije.

Slika 1: Primer samostalno izrađene Magijske knjige

Kada vidite napravljenu knjigu, prvo ćete pomisliti da vi tako ne�to ne mo�ete uraditi. Ovo je prva gre�ka. U ovaj, kao i u svaki drugi proces, morate se upustiti jedino s mi�lju da vi to mo�ete uraditi dobro, pa čak i bolje. Ako u početku to i ne izgleda tako, svaki sledeći postupak će biti daleko bolji. Naravno, da bi ne�to sami pravili, morate imati i potreban alat za to. Ovo takođe nekome mo�e izgledati kao barijera, a i finansijski izdatak koji je veći nego da jednostavno platite da vam neko to napravi. Ovo je druga gre�ka, jer iako nabavka alata u početku predstavlja veći izdatak, taj alat će vam mnogo puta kasnije koristiti u najrazličitije svrhe, za izradu ostalih magijsklih sredstava, a i niza drugih potreb�tina u svakodnevnom �ivotu. Na kraju shvatite da ste ovim zapravo u�tedeli velike sume novca. Osim toga, ova ve�tina će vam omogućiti da od�tampate mnoge svoje elektronske knjige i da ih ukoričite, ili da već postojeće i pohabane knjige restaurirate i ukoričite, dajući im sopstveni duh i posebnu "vrednost". A zamislite tek kakvu vrednost kao ličnost dosti�ete na Astralnom i Eteričnom planu, kada stanete pred lice bilo kojeg Duha, Demona ili Bo�anstva. Nema tog entiteta koji vam neće ukazati počast i du�no po�tovanje.

 

Vrh

 

Uputstvo za pravljenje Knjige

 

Potreban alat i potro�ni materijal

Za izradu knjige i koričenje vam je potrebno da imate veliki lenjir, ugaonik, makaze, �ilo, obućarsku iglu, dve drvene ploče, dve ručne stege, skalper, o�tro dleto i drveni čekić. Od potro�nog materijala je neophodno imati obućarski konac (mo�e i običan čvrsto preden), komad čistog voska (za voskiranje konca), lepak, traka za vezivanje i izradu glava kičme knjige (platnena gusto tkana, �irine 2-3cm), platno za vezivanje (retko tkano).

Ukoliko za korice koristite drvo, biće vam potrebna manja ručna testera (sa sistnim zubcima) i finija turpija za drvo i sitni �mirgl papir za drvo. Takođe ukoliko �elite da spolja�nji okov napravite od drvenih da�čica sa ukrasnom ornamentikom i sigilima, trebaće vam i pribor za duborez (komplet malih dleta za drvo različitih profila).

Za obradu papira, odnosno listova, ko ima mogućnost mo�e ili nabaviti ili napraviti knjigovezačku presu i knjigovezački stoni jednopotezni no� za sečenje, ali ovo nije neophodno.

Materijal za pravljenje knjige

Listovi mogu biti od najrazličitijih materijala po kojima se mo�e pisati. Treba da budu savitljivi i ne smeju biti krti (lomljivi). Za izradu magijske knjige najče�će se koristi pergament (obrađena ko�a), papirus, sirovi nerafinisani valjani papir ili običan papir. Ako se koristi običan papir, preporučujem da to bude takozvani "pak papir" koji se nabavlja u tabacima veličine A1 ili �tamparski grammiligramski papir u istoj veličini. Mo�e se i nabaviti već sečen i pripremljen papir veličine A3 koji se prodaje u risevima od 500 listova.

Za korice je potrebno imati deblji presovan karton (akvarel karton 2-3mm) ili da�čice debljine do 5mm (mo�e i �per ploča). Za presvlačenje korica, koristi se ko�a ili platno u boji po �elji, mada i ovo mo�e biti po slobodnoj volji od najrazličitijih prirodnih materijala u skladu sa sopstvenim idejama, inspiracijom i umetničkim sklonostima.

Sečenje i priprema listova

Najpre treba odrediti dimenzije knjige. Najbolje je to uraditi prema standardnim veličinama kako bi ostalo �to manje otpada, kad je reč o sečenju papira u tabacima. To su A4 (297x210 mm) ili A3 (420x297 mm) formati. Ako �elite da vam knjiga bude veličina A4, onda listove treba seći tako da oni budu, po horizontali, dvostruko veći, odnosno u formatu A3 (slika 2)

Slika 2: Isečeni i pripremljeni listovi

Slika 3: Savijeni listovi u bloku

Isečene listove razdvojiti u blokove po 8-10 listova i saviti po horizontali na polovinu (slika 3) čime je pripremljen jedan blok. Napravite onoliko blokova koliko �elite da imate strana. Na primer, za knjigu prikazanu na slici 1, kori�ćen je fabrički sečen papir veličine A3 koji se savijanjem u blokove dovodi u velićinu A4. Knjiga ima 1000 strana, odnosno 500 listova, za �ta je bilo potrbno 250 listova formata A3 (pola

risa). Ovih 250 listova je podeljeno u 25 blokova po 10 listova, odnosno, kada se listovi saviju dobija se 20 listova (40 strana) u jednom bloku.

Kada se formiraju svi blokovi, sa unutra�nje strane treba �ilom probu�iti rupe za �ivenje knjige (slika 4). Treba voditi računa da se u svim blokovima istovetno izbu�e rupe. Stoga ih najpre razmeriti lenjirom i olovkom označiti, vodeći računa o �irini trake za vezivanje.

Primer razmere rupa za format A4: ako je traka za vezivanje knjige �irine 2 cm, od ivice do ivice iznosi (4-4-2-9,7-2-4-4) �to je ukupno 29.7cm

    

Slika 4: Bu�enje rupa                                          Slika 5: Razmera rupa za bu�enje bloka

 

�ivenje knjige

Za postupak �ivenja knjige je potrebno odseći dve trake �irine 2 cm u du�ini od 15 cm i izvoskirati konac kojim će se vr�iti �ivenje. Voskiranje se vr�i kako bi konac ostao zategnut prilikom �ivenja i vezivanja. Dovoljno je jednom do dva puta prevući konac preko komada čistog voska (slika 6).

 

Slika 6: Pribor potreban za �ivenje knjige

 

Započeti �ivenje prvog bloka, spolja ka unutra provući konac i na kraju privezati čvor, ali ostaviti od čvora slobodan kraj konca kojim treba da se izvr�i prvo vezivanje. Nastaviti �ivenje s unutra�nje strane ka spolja (slike 7 i 8 ispod)...

   

 

...i dalje naizmenično do kraja. Potom postaviti trake na prvi blok (slike 9 i 10 ispod).

   

 

Zatim dodati sledeći blok papira i nastaviti sa naizmeničnim �ivenjem drugog bloka unazad (slike 11 i 12 ispod).

   

 

Kada se dođe na kraj drugog bloka vezati čvor sa preostalim krajem konca iz prvog čvora. Dodati treći blok papira i nastaviti sa unakrsnim �ivenjem do kraja bloka (slike 13 i 14 ispod).

   

 

Vezivanje trećeg bloka na drugom kraju se vr�i provlačenjem konca kroz spoj predhodna dva bloka. Potom se dodaje sledeći blok i nastavlja se sa �ivenjem redom dok se na isti način ne pro�iju svi pripremljeni blokovi (slike 15 i 16 ispod).

   

 

Unutra�nje i spolja�nje lepljenje poveza knjige

Za ovaj postupak je potrebno pripremiti lepak, četku za nano�enje lepka, za�titni list papira i odseći komad platna za vezivanje i impregnaciju �irine do 15cm, ili u �irini najmanje 3 do 4 debljine knjige, a u du�ini za 2 do 3cm kraće od du�ine knjige (slike 17 i 18 ispod).

   

 

Otvoriti povez između prvog i drugog bloka, postaviti za�titni papr preko jedne strane, 1 do 2 mm of unutra�nje ivice i četkom naneti lepak. Skloniti za�titni papir i preklopiti drugi blok preko prvog, i isti postupak ponoviti sa svakim narednim blokom dok se svi ne spoje unutra�njim lepljenjem. Na kraju, zatvorenu knjigu staviti između dve daske i preko navaliti veći teg i ostaviti tridesetak minuta da se ispresuje (slike 19 i 20 ispod). Umesto tega mo�e poslu�iti bilo koji te�ak predmet ili gomila knjiga.

   

 

Nakon presovanja posle unutra�njeg lepljenja blokova, staviti povez između dve daske u stegu i postaviti platno za vezivanje simetrično preko kičme knjige. Naneti lepak preko platna na kičmu knjige u dovoljnoj količini da se popuni svaka �upljina i ostaviti tako da se osu�i (slike 21 i 22 ispod).

   

 

Sečenje (orezivanje) listova i ravnjanje knjige

Za ovaj postupak je potrebno pripremiti olovku, ugaonik, stegu i o�tro veće stolarsko dleto. Najpre se na prvoj stranici ugaonikom i olovkom označi granica sečenja na sve tri strane. Povez se po tom postavlja do te linije između dve daske u stegu, tako da deo poveza koji se seče ostane iznad daske u stegi (slike 23 i 24 ispod).

   

 

Potom se dletom naslonjenim po povr�ini daske zasecaju listovi sve dok se potpuno ne ore�e povez (slike 25 i 26 ispod).

   

 

U ovu svrhu se umesto dleta mo�e koristiti stolarska rendilica sa �irokom sečivom koja slu�i za ravnjanje i glačanje drveta. U oba slučaja je rezultat isti - poravnati listovi. Postupak se na isti način ponavlja za svaku od tri slobodne strane knjige (slike 27 i 28 ispod).

   

 

Na kraju pripremnog dela za korićenje prave se glave knjige koje se lepe na kičmu knjige s obe strane. Za ovo se koristi deblje tkana (prtena) traka čija bočna fina ivica predstavlja glavu, a seče se u �irini poveza knjige. Glave se lepe tako da 1 do 2mm prelaze ivicu poveza (slike 29 i 30 ispod). Na gornju glavu knjige, između glave i kičme, pre lepljenja glave mo�e se zalepiti i tanka svilena traka koja će slu�iti kao graničnik između strana za obele�avanje. Ovim se zavr�ava pripremanje poveza za koričenje.

   

 

Sečenje korica Knjige

Za korice je potrebno iseći dve ploče i kičmu knjige od debljeg presovanog kartona (akvarel karton 2-3 mm) ili da�čica debljine 4-5 mm (mo�e i �per ploča). Izmeriti tačno dimenzije poveza knjige nakon sečenja i ravnjanja. Ploče za korice treba da budu du�e za 1, a �ire za pola centimetra, dok kičma treba da bude iste du�ine kao i ploče korica, a u �irini cele knjige sa koricama (slike 31 - 34 ispod).

    

 

    

 

Sečenje platna ili ko�e i presvlačenje korica

Iseći platno ili ko�u za presvlačenje korica tako da sa svake strane prelaze 5-6cm. Lepak naneti direktno ili na ploče i zalepiti kao �to je prikazano na skicama (slike 35 - 38 ispod). Treba voditi računa da između ploča korica i kičme knjige ostane dovoljno prostora kako bi se knjiga mogla neometano zatvoriti.

    

 

    

 

Lepljenje poveza u korice

Naneti lepak na stranice korica sa unutra�nje strane i razmazati u �irini platna na povezu knjige. Lepak nikako ne nanositi na kičmu knjige, jer ona mora ostati slobodna i fleksibilna kako bi se knjiga pravilno i slobodno otvarala. Potom spustiti povez na kičmu i ulepiti platno i trake poveza na naneti sloj lepka, kao �to je prikazano na skicama (slike 39 i 40 ispod).

    

 

Zavr�na obrada

Zavr�na obrada se sastoji od lepljenja maske sa unutra�nje strane korica. Za ovaj postupak je potrebno iseći dva komada debljeg i finijeg papira čija veličina treba da bude dva puta veća od stranice knjige. Isečene listove presaviti na polovinu tako da se dobije dvolistak veličine strane knjige. Lepak se nanosi na koricu sa unutra�nje strane i razmazuje celom povr�inom do pola centimetra ka spoljnjim stranama, i na prvu stranu poveza tik do unutra�nje ivice. Potom spustiti savijeni dvolistak na prvu stranicu i prilepiti, a zatim otvoriti dvolistak i ulepiti ga na koricu kao �to je prikazano na skicama (slike 41 - 44 ispod). Isti postupak ponoviti i na poslednjoj strani i zadnjoj unutra�njoj korici.

    

 

    

 

Ovim je postupak vezivanja, �ivenja i koričenja knjige zavr�en. Knjigu treba zatvoriti, staviti horizontalno između dve daske i navaliti teg ili neki drugi te�i predmet, kako bi se u potpunosti lepak vezao, a knjiga ispresovala. Knjigu ostaviti pod presom da odstoji nekoliko sati, ili jo� bolje da prenoći, pa narednog dana pristupiti spolja�njem ukra�avanju knjige.

 

Slika 45: Zavr�ena ukoričena Knjiga Magijskog Dnevnika

 

Knjiga se mo�e ukra�avati na razne načine i ovaj proces neću opisivati, jer to već stvar ličnog ukusa, osećaja za estetiku i umetničkih sklonosti svakog aspiranta ili maga ponaosob. Na spolja�nje strane korica treba staviti sigil paradigme koja se sledi ili neki od univerzalnih simbola, poput pentagrama, a na zadnju koricu lični sigil ili pečat maga. Ukra�avanje mo�e biti i sa drugim motivima neutralne ornamentike i u različim materijalima, od da�čica obrađenih duborezom i bojama, preko metalnih okova, do raznih dodataka od zlata, srebra, dragog i poludragog kamenja.

Postoji i jednostavnija mogućnost takozvanog zlatotiska kojim se mogu napisati naziv knjige i isctati sigili i drugi ornamenti. Postupak je jednostavan, a za njegovu izradu je potrebno imati zlatne listiće ili "�lag metal" koji se mogu nabaviti u bolje opremljenim prodavnicama umetničkih i slikarskih materijala. Najpre se na koricama linearno isrtaju simboli i ispi�u slova (Slika 46). U unutra�njosti linija simbola i slova, finom četkicom se nanese lepak i preko lepka se postave listići. Preko njih se stavi list čistog papira, veća drvena ploča i teg kako bi se pod presom listići bolje ulepili i stegli. Kada se su�enje zavr�i nakon jednog sata, skloniti teg, ploču i za�titni papir, pa preći suvom većom četkom preko listića. Sav neulepljen vi�ak će otpasti, a ostaće samo zlatna slova i simboli.

 

Slika 46: Prikaz lnearno iscrtanog pentagrama i naslova za lepljenje zlatotiska

 

Na knjigu se mo�e pričvrstiti i okov sa malom metalnom rezom sa prorezom za provlačenje manjeg katanca, čime se knjiga simbolički zaključava. Naravno, sve radnje oko ukra�avanja Knjige, stvar su ve�tine i slobodne volje maga. Na fotografijama koje slede je par primera ukra�avanja korica Knjige Magijskog Dnevnika (slike 47-54).

 

    

 

    

 

    

 

    

 

 

Vrh

 

 

Čuvanje i upotreba Knjige

 

Knjiga se čuva umotana u platno od prirodnog materijala, nače�će pamuka, lana ili vune. Ne sme se dr�ati na podu osim ako sam ritual to zahteva, a i tada mora imati svoj podmetač od prirodne tkanine, koja se posle svakog obreda mora oprati. Kada se ne koristi, mo�e se umotana ili pokrivena dr�ati na oltaru, ili odlo�ena na posebno mesto, najvi�e u visini ramena. Takođe, Knjiga se mo�e čuvati i u magijskom kovčegu.

Pazite da niko od neiniciranih ne obesveti Knjigu svojim dodirom. Ne otvarajte je nikada pred neposvećenima, jer i samo jedan pogled u unutra�njost, u sadr�aj knjige, obesvetiće je.

 

Sredstva za pisanje

 

Za pisanje koristiti gu�čije pero, pero pauna ili labuda (slika 55). Takođe se za pisanje mogu koristiti kaligrafska pera (razlicitih �irina u zavisnosti od veličine teksta i papira) koja se prave od komada trske, bambusa ili drugih vrsta drveta sa mekom sr�i, poput zove ili vrbe (slika 56). Pisanje se takođe mo�e izvoditi četkicama od prirodnih vlakana koje se ne otiru i odlično primaju mastilo (slika 57).

 

   

Slika 55: Pera labuda, gu�ćije pero                     Slika 56: Zasečena pera raznih profila

              i pero pauna, odozgo na dole                              od trske i bambusa

 

Slika 57: Upotreba četkice za pisanje,

kineska kaligrafija

 

Mastilo mora biti napravljeno od prirodnog materijala, a mo�e se koristiti, krv �rtvovane �ivotinje ili sopstvena krv, za pisanje velikih zaveta. Kao mastilo se koristi i rastvor �uči ribe ili �uči drugih �rtvovanih �ivotinja.

Postoje i drugi prirodni materijali za rastvore mastila, kao �to su plavi kamen i hipermangal koji se mogu kupiti. Mo�e se koristiti ostrugana rđa sa komada gvo�đa i rastvorena u malo vode, ili čađ iz dimnjaka, ugalj isto tako. Ceđeni sokovi raznih biljaka, zelenog li�ća i cvetova.

Naravno, postoje i zemljani pigmenti koji se mogu kupiti i koji se me�aju sa �umancetom jajeta, čime se dobija takozvana jajčana tempera, koja se dalje razbla�uje vodom. Zaboravite na mastila i tu�eve, naliv pera, hemijske olovke, flomastere ili �ta god od ovoga slično.

 

Vrh

 

Kaligrafija

 

Već sam u uvodnom delu o Magijskom Dnevniku napomenuo da je jasno, vidljivo i čitko pisanje Knjige neophodan uslov, naročito kad je reč o pisanju bajalica, priziva, zazivanja, proterivanja i slično. Ovo je va�no jer se rituali izvode u polumračnom ambijentu, osvetljenom uljanom lampom ili svećama i sa dimom tamjana koji pro�ima ceo prostor. U ovakvoj atmosferi morate dobro videti tekst u svojoj Knjizi da bi ste mogli čitati. Zbog toga se Magijski Dnevnik pi�e svojevrsnom kaligrafijom. Svaki grimoar je zbog ovoga smatran i izuzetnim umetničkim delom lepog pisanja. Kaligrafija inače vodi poreklo iz Kine i prote�e se od funkcionalnih ručnih zapisa do prefinjenih umetničkih dela prateće ornamentike i simbola. Ve�tina kaligrafije se razlikuje od tipografije i neklasičnih ručnih pisanja jer predstavlja osobenost izraza svakog pojedinca koji nastaje tečno, spontano i improvizovano u momentu pisanja.

 

Slika 58: Primer kaligrafske Abecede

 

Slika 59: Magijsko posvećeno pero i mastionica

 

Postoji bezbroj primera kaligrafskog pisanja koje mo�ete naći u starim ručno pisanim knjigama. Najlep�e primere ćete naći u kineskim i arapskim analima. Na Zapadu, kaligrafija je latinski pisani sistem, ali je on od manjeg značaja po bogatstvu i estetskoj vrednosti od grčkog i ćiriličnog pisanog sistema. Naravno, nezaobilazni su i primeri starih grimoara i mnogih novih koji stilski nalikuju starim modelima pisanja. Slede slike primera pisanja Grimoara (slike 60 - 63).

 

   

 

   

 

Odabraćete onaj način pisanja koji je samo vama svojstven, jer je Magijski Dnevnik va�a lična Knjiga i lični izraz. Ova Sveta Knjiga mora i da se pi�e na poseban način, jer svetost podrazumeva sveti odnos.

Uvek kada se čita ili se pi�e, neka sveća bude upaljena i mirisni dim neka se �iri. Pre otvaranja i nakon zatvaranja, neka se zvono čuje tri i dva puta. Kada se otvori, prvo se izgovara Priziv Knjige, pa onda se tek daljem radu pristupa.

Zapamtite, Magijski Dnevnik je Sveta Knjiga, onoliko koliko sopstveni �ivot dr�ite svetim. Ona je ogledalo du�e maga.

 

 

 

 

 

 

Vrh

 

 

<<<       O       >>>