Mnogo puta sam u razgovoru sa ljudima koji se bave magijskim radom, nailazio na njihove brojne nedoumice i nerazlučenost najosnovnijih polaznih činjenica. Mnogo sam video različitih poriva za ulazak u svet magijskog, ali malo onih pravih i istinskih. Neverovatne mentalne sklopove ličnosti sretah. Ljude koji su po predstavi svojoj, ovladali voljom i sa mnogo znanja stečenog. A onda ti isti, na sasvim uobičajene stvari svetovnog, reaguju, ne čak ni razumski, već nagonski i instinktivo. �to bi se reklo, reaguju ljudski. A mag mo�e da bude sve drugo, samo ne čovek, čovek u smislu ljudskih osobina.

Kada jednom stane na Stazu i otisne se kroz Beskrajna Prostranstva Duha, sve manje i manje ostaje ljudskog. Jer čovek je ipak stvoren iz krvi Kingua, moćnog Drevnog predvodnika Demonskih Sila, i od tela Tiamat, Drevne Majke, Krilate Zmije Bezdana.

Mag nije zanimanje, niti kakva kauzalna odrednica. Mag je stanje bića. Mag nema ljudske osobine. On ih samo ispoljava u svetu ljudi po sopstvenom nahođenju, bez strasti, bez prijemčivosti. U drevnom Sumeru su govorili da postoje ljudi i magi. Zato postoji podela na Sveto i profano, na inicirane i laike, na moćnu prirodu maga i robovsku prirodu čoveka.

Zbog ovoga krećemo od prve korelacije magijskog prema svetovnom. U ovom prvom određenju - samoodređenju, sazdana je polovina spoznaje. Poni�tavanje ljudskih osobina je temelj spoznaje. Ovo je zapravo, svojevrsno poni�tavanje ega, ali ne u religijskom smislu kakvo propovedaju mnogi orijentalni, a u novije vreme i zapadnjački sistemi, i magije i religije. Ovo je proces izdizanja Jastva iznad Uma. To je Čista Volja, Sila koja deluje kroz Um kao oruđe.

Čovek ka�e: "Moj um, to sam ja".

Mag ka�e: "Ja sam onaj koji jesam."

Magijski Put spoznaje nije za svaku ljudsku prirodu, nije za svakog čoveka. Mnogo je onih koji ne mogu izdr�ati taj pritisak iskonske biti. Mnogo je onih koji ne mogu istrgnuti du�u svoju iz ropstva svetovnom. A koliko je tek onih koji nisu ni spremni ni sposobni da se suoče sa realno�ću �ivota koji �ive u ovom svetu, a kamo li da se suoče sa samim sobom i stvarnoću magijske spoznaje. Put Spoznaje je neverovatno te�ak, mučan, kadkad svirep i bolan, a opet tako prost i jednostavan, radostan i pun ushićenja. Kakav paradoks!

Zbog toga ću poku�ati da na �to jednostavniji i sa�etiji način, odgovorim na nekoliko va�nih pitanja i neoumica polaznih stremljenja na Putu Magijske Spoznaje. To su pitanja na koja se mora dati vrlo jasan i definisan odgovor. To su pitanja na koja svako mora odgovoriti, pre svega samom sebi. Stoga, ja ću se posvetiti osnovnom razlučivanju korelacija magijskog i svetovnog, a ne davanju odgovaora na pitanja. Odgovore na ova pitanja mora učiniti svako od vas, sam pred sobom. Svaka od korelacija nameće jasno pitanje. Zato budite spremni da dobro razmislite o svakom pitanju, i da kao aspiranti odgovorite svom Sopstvu jasno i iskreno. Tek kada se odgovorima aspirant odredi prema Sopstvu i prema Apsolutu, prema svetovnom i prema magijskom, mo�e da radi slobodno i neometano.

Korak po korak se ide, ali se mo�e i potrčati ako se uka�e takva spoznajna prilika. Mag grabi svaku priliku koja mu se uka�e. Nemilosrdnost u Magijskoj Spoznaji je vrlina. Zapamtite ovo!

Vrh

Magijski i svetovni �ivot

U dodiru magijskog i svetovnog le�i izvor svih nedoumoca, svih frustracija koje nastaju ispoljavanjem te�nje ka magijskoj spoznaji, a da osnovno razlučivanje pri tom nije jasno razdvojeno, niti definisano. Magija nije posao sa radnim vremenom. Ni�ta se ne mo�e postići ukoliko ne postoji potpuna posvećenost magijskom. Svetovni, svakodnevni �ivot mora u svakom trenutku biti podređen magijskom. Jedino ovako pro�imanje i pro�ivljavanje magijskog i svetovnog isključuje mogućnost njihovog međusobnog sudaranja. U suprotnom, bilo da je magijski �ivot podređen svetovnom, bilo da se naizmenično smenjuju kao prioritet, to neminovno dovodi do niza kako spolja�njih tako i unutra�njih sukoba. Nedefinisanost i neodređenost magijskog kao primarnog, nedvosmisleno je izvor frustrirajućih i konfliktnih stanja i okolnosti.

Mag je u svakom trenutku svog �ivota mag. Bez obzira �ta radio i gde boravio, svako njegovo delo je magijsko delo. Bilo da obavlja sasvim obične svakodnevne poslove, bilo da ide u �kolu ili na posao, svaka aktivnost mora biti usagla�ena magijskim tonalitetom i modalitetom magijske prakse. Bez ovog usagla�avanja, nema uspe�ne nmagijske prakse. Nije moguće biti čovek pre i popodne, a kad Sunce zađe i u tami noći, obasjan mesečinom, postati mag.

Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom?

Ovo je prvo pitanje na koje mora jasan odgovor dati svaki aspirant. Tek posle ovog određenja, zapravo samoodređenja započinje se proces izgradnje i stvaranja svih neophodnih uslova za magijsku spoznaju i magijsko delovanje.

Vrh

Poriv kao polazna tačka

Razlučivanje magijskog i svetovnog ima jednu zamku. To je pitanje poriva za magijkim delovanjem. Odmah ću definisati ovo neophodno pitanje.

�ta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i sticanjem magijskih moći?

U ovom pitanju na koje se, isto tako, mora dati jasan, nedvosmislen i potpuno iskren odgovor, le�i velika, mo�da najveća zamka samoodređenja, samoposvećenja od koje zavisi svaki daljii ishod magijske prakse.

Porivi mogu biti različite prirode, a uglavnom su svetovnog karaktera. Od razočarenja u porodicu i sukoba s pojedinim članovima porodice, nedostatka jednog ili oba roditelja, preko nesrećnog detinstva, torture i zlostavljanja u porodici i okru�enju, �ivota, uslovno rečeno, u bedi i siroma�tvu, do razočarenja u ljubavi i sveukupnog nerazumevanja prijatelja i okoline. Ovo su neki, najče�ći, porivi. I svi su utemeljeni na emocionalnom reagovanju. Ljubav, mr�nja, osveta, te�nja za bogatstvom, te�nja za moći i uticajem u dru�tvu, ili pak postojanje neke "hronične" ili "neizlečive" bolesti, sve su to u�asne sablazni magijske spoznaje, kamenje spoticanja na Stazi Znanja.

Uslovljenost magijskog dela porivom svetovnog porekla, opaka je prepreka koja pre ili kasnije odvede u ludilo, u izgubljenost du�e, kako za ovaj tako i za Onostrani svet. Poriv svetovnog karaktera konstantno vr�i presiju nad mentalnim bićem i onemogućava jasnoviđenje. To je svojevrsna samoobmana, iluzija ega nametnuta umnim operacijama reagovanja i uslovljenosti u svetovnom �ivotu. To se jo� naziva "magijskim slepilom".

Svaki poriv svetovnog karaktera, a to je svako uslovljeno reagovanje na događaje iz svetovnog �ivota od najranijih dana �ivota, smatra se bolesnim porivom u magijskom smislu. Zaista je mnogo onih koji su podlegli uticaju pojedinih entiteta, samo zbog pogre�ne motivacije, pogre�nog poriva za ulazak u Onostrano. Poriv je polazna tačka samoinicijacije. Zbog toga je prvi korak samoizlečenje i neutralizacija pogre�nog poriva. A to je moguće tek nakon jasnog odgovora Sopstvu, �ta je moj poriv. Tada je moguće poimati pravo stanje stvarnosti, shvatiti iluzornost svetovnog kao inicijalnog. Tada je tek moguće preobraziti ljudsku prirodu u prirodu magijsku, odbacivanjem iluzornosti svetovnog kao jedine realnosti.

Vrh

Frustracije i konflikti

Izraz nedostatataka, potreba i razmimoila�enja

Sada dolazimo do onoga �to se defini�e kao ograničenje realizacije izraza i �eljeljenog. Mentalne frustracije koje se često manifestuju i na fizičkom planu nizom posledica i to uvek lo�ih. Ovo dalje neminovno vodi u konfliktne situacije, najpre sa samim sobom u vidu različitih stanja iskompleksirane svesti, a potom sa okolinom kroz različite forme odbacivanja, prokazivanja i ozlogla�avanja. Sve ovo je posledica raznih nedostataka svesnog poimanja stvarnosti, nerealizovanih �eljenih potreba i razmimoila�enja sa okolinom usled nerazlučenosti magijskog i svetovnog.

Uslovljenost elementima svetovnog karaktera deluje poput tega oko vrata čoveku koji pliva. �to pre se odbaci iluzornost svetovnog, tim pre se stvarnost da sagledati. Svaka na�a potreba iskazana u ovom svetu jeste samo kamen spoticanja na Putu Spoznaje. Usredsređenost na svetovne potrebe, odnosi svu �ivotnu Silu, svu raspolo�ivu energiju. To se zove prijemčivost. A ona će izrasti u nepremostivu prepreku ako se u korenu ne saseće. Kukuruz neće u korovu dati ploda, niti će �ito roditi u kukolju.

Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću?

O ovome posebno i dobro razmislite. Ne donosite zaključke na prečac. Sedite na neko osamljeno mesto, u sumrak, i zagledajte se u daljinu beskraja. Otvorite um svoj i srce svoje. Svoju du�u posmatrajte, gledajte je sa svih strana i oslu�kujte. Tada svom Sopstvu iskreno odgovorite na ovo pitanje. Kako odbaciti iluzornost svetovnog, kako odbaciti svaku prijemčivost, biće poja�njeno kroz niz sledećih tema.

Vrh

Magijski odnos prema svetovnom

Sada se postavlja pitanje odnosa prema svim stvarima svetovnog. Mag mo�e sebi dozvoliti svako delo u uvom svetu ukoliko je ono delo samoposvećenog Sopstva. Odbacivanje prijemčivosti za elemente svetovnog ne znači odbacivanje svetovnog, niti znači isposnički i pustinjački način �ivota. Mag se mo�e prepustiti svakom svetovnom odnosu, svakoj vrsti u�ivanja u �ivotu, svakoj vrsti rada i delovanja, ali samo ako je to delo posledica čiste volje. Ovo znači neprijemčivost. Svaka svetovna aktivnost je prvo magijska, pa tek onda istovremeno magijska i svetovna.

Prema svakoj stvari svetovnog �ivota mag nema nikakav odnos, jer je svestan njene iluzornosti. Sve stvari svetovnog, moraju biti samo sredstvo i to posvećeno sredstvo! A sredstvo uvek, i samo, slu�i svrsi - magijskoj svrsi.

Mag je uvek samo nemi posmatrač ovog sveta, nikada njegov deo. Ovo zapamtite i uvek imajte na umu! Mag nikada ne pripada ni jednom ustrojstvu sveta ljudskog. Mag nema ni rod, ni naciju, ni dr�avu. Nema političko uverenje niti pripada bilo kakvoj organizaciji ljudi. Mag nije čovek, kao �to već rekoh. Kako onda mo�e biti kao jedan od njih? Ovo je pravilo: "Mag se nikada ne upliće u istoriju sveta ljudi delujući na socijalni poredak". Stvari svetovne, kao da ga se ne dotiču. Nema samilosti prema svetovnom poretku stvari.

Ali, isto tako, mag je i za�titnik ovog sveta. Nijednim delom svojim neće naru�iti harmoniju prirodnog poretka stvari. Pun je samilsti prema svakom biću čiste priode. Mag zrači silinom univerzalnog poretka i svakoj stvari zna njeno mesto. Zahvalan je za svaku blagodat i nemilosrdan je protivnik svake disharmonije poretka stvari.

Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i �ivota?

Dobro pazite kako ćete na ovo pitanje odgovoriti. Dobro pazite jer je ovo pitanje u neodvojivoj vezi sa predhodnim.

Vrh

Odnos prema neposvećenima

�ta je čovek �to neposvećen prolazi kroz �ivot? Ni�ta. Ko je čovek koji neposvećen prolazi kroz �ivot? Niko. Kakav je onda moj odnos prema neposvećenom čoveku? Nema ga.

Mag nema samilosti prema drugom čoveku. Iako po svojoj prirodi zemaljskoj iz istog roda potiče i ne razlikuje se na oko, ne mnogo, samoinicijacijom poni�tava svoju ljudsku prirodu. Prelaskom Bezdana, mag se preobra�ava u prirodu Bo�ansku od koje je i stvoren.

U �ivotu maga nema mesta za neposvećenog čoveka. I kada kakvog uzme sebi, i uvede ga u svoj �ivot, to čini s ciljem i potrebom da izvr�i određeno delo svsishodno Sopstvu. Mag nema roditelje, braću, sestre i drugu rodbinu. Mag nema �enu, niti maga ima mu�a. Nema decu. Nema prijatelje. A opet mo�e imati sve, ako su i oni posvećeni. Kad se dve reke spoje, ne prave one novu reku kao �to se misli, već i dalje svaka za sebe teče, zajedno teku jedna kraj druge, i svaka sledeća koja se sa njima slije.

Svaka paradigma je put za sebe. Svaki je mag put paradigme po sebi. Svaka reka ima svoja odličja i po sastavu je hemijskom drugačija, ali kad se sliju, zajedno opstaju jer im je su�tina ista - voda. Tako i posvećene du�e opstaju jedna pored druge, treće, pete i hiljadu druge, bez obzira kroz koju paradigmu ispoljavaju Sopstvo, jer im je su�tina ista - magijska.

Zbog toga je va�no za svakog aspiranta da odmah i �to pre otpočne rad na uspostavljanju samodovoljnosti, ili �to bi se u svetovnom smislu reklo, da radi na osamostaljivanju u svakom smislu. Nema zadovoljavajućeg napretka u sa�ivotu sa neposvećenima. Dva sveta ne mogu ići jedan kraj drugog. Kao �to reka umire kad se u nju izlije otrov, tako aspirant odumire u sa�ivotu sa neposvećenima.

�ta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost?

Neka odgovor na ovo pitanje zaista bude iskren i jasan. U starim je spisima ostao zabel�en razgovor gde mag sa Sopstvom zbori: �ta mi je činiti, kada srce moje čoveku �udi? O, zar ću u dru�tvu robova sedeti i sa njima vino piti? Ja, kojem je svet dat i pod noge stavljen!?

Vrh

Odnos prema materijalnim dobrima

Mnogo sam puta slu�ao �alopojke, samosa�aljive i tu�ne priče, ali ne od ljudi svetovnih jer me njihove priče zaista neinteresuju. Slu�ao sam ih od aspiranata, čak i onih koji se magovima nazivaju. Slu�ao sam ih i od magova obdarenih neverovatnim sposobnostima. I u knjigama raznim, pročitati se mo�e o �ivotima mnogih magova, čak i onih koji su nesvakida�nji trag iza sebe ostavili.

�ta odgovoriti, �ta reći aspirantu, ili magu sa vi�egodi�njim iskustvom, koji dođe i započne svoju tu�nu priču: "U te�koj sam situaciji. Nemam novaca, imam problem sa stanovanjem, ne mogu da kupim i da nabavim čak ni osnovne stvari, a kamo li sve ono �to mi teba. Hteo bih da otputujem, ali nemam para za to. Ne kupujem vi�e ni časopise, a kamo li knjige, u te�koj sam materijalnoj situaciji. Razboleo sam se, a nemam novca za lekare i lekove."  Bilo je čak i onih koji su spavali na ulici i nisu imali ni �ta da jedu... Jedino �to uradim u ovakvoj prilici je pitanje koje postavim: "�ta si ti do sada radio?" A če�će se vrlo surovo postavim pitanjem: "Kakav si ti to mag, kad nisi u stanju ni najosnovnije potrebe svoje da podmiri�?"

Gde je onda problem? Opet u korelaciji magijskog i svetovnog, u odnosu prema materijalnim dobrima. Svetovni �ivot je neminovno opterećen stalnim mentalnim anga�manom u pravcu re�avanja materijalnih problema. Time su zaokupljeni jednako i siroma�ni i bogati. Prvi tra�enjem re�enja za nema�tinu, a drugi tra�enjem re�enja za odr�avanje bogatstva. Magijski �ivot uop�te nije zaokupljen ovim problemima. Mag sasvim dobro zna da Promisao funkcioni�e kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zaokupljenost materijalnim problemima odvaja svetovni �ivot od magijskog i preuzima inicijativu. Usredsređenost na re�avanje svetovnih pritanja svetovnim metodama, predstavlja krah i kraj magijske prakse. Ali reći ćete: čovek mora da jede, mora da obezbedi krov nad glavom, da se obuče, i vi�e od toga, da �ivi dostojanstveno ili bar �ivotom pimerenim čoveku. To jeste tačno, to zna svaki mag, ali to zna i Promisao.

Mag je uvek usredsređen na magijsko, i svaki problem re�ava kroz magijsku paradigmu. O problemima osnovnih pitanja, ne razmi�lja uop�te. O osnovnim potrebama isto tako. One se re�avaju same po sebi jer Promisao to čini delujući kroz Univerzalne Zakone. Ali Promisao deluje i suprotno od ovoga. Ako strepite od bolesti, bolest će vas zadesiti. Ako ste zaokupljeni mislima �ta ćete jesti, verovatnoća je velika da ćete gladni ostati, a i creva tada vi�e krče. Brinete li se suvi�e oko toga gde ćete stanovati, neretko će se desiti da u kakvoj rupi, straćari ili čak na ulici ostanete. Sve je ovo toliko puta potvđeno u praksi. Pa �ta onda činiti?

Stalna posvećenost i usredsređenost na magijski rad predstavlja Uzvi�eno delo. A svaka Uzvi�enost automatski podrazumeva sve stvari koje su joj podređene. Mag mo�e da bude bogat, ali nikad nije bedan. Uvek ima taman toliko koliko mu je potrebno, čak i da ni�ta ne radi po tom pitanju. Promisao se stara da svaka stvar dođe na svoje mesto i u vreme kad je potrebna. O ovome bih mogao mnogo primera da navedem. I iz svog ličnog iskustva znam da Promisao sasvim sigurno deluje ba� kao �to je rečeno. I sam sam se povodio za mnogim stvarima u �ivotu i mnoge gre�ke činio. Pro�ivljavao uspone i padove. Zaprepastili bi se mnogi kada bih opisivao sve do�ivljeno i pro�ivljeno. Ali, jedno nikada s uma nisam smetnuo, nikada zapostavio, a to je Besprekornost magijskog dela. Mnogo puta nisam čak ni konstatovao ne�to kao problem, a on bi već bio re�en.

Mag nema prijemčiv odnos prema materijalnim dobrima poput ljudi. U svakom je trenutku spreman napustiti i ostaviti sve iza sebe. I opet će, kao čudom sve potrebno steći. Va�no je ovo: mag uzima samo ono �to mu treba, samo onoliko koliko mu treba i samo onda kada mu treba. A Promisao uvek daje mnogo vi�e od toga.

Zar ptice �to nebom lete i zveri u polju zemaljskom razmi�ljaju o tome �ta će jesti? Promisao je sve stvari postavila u harmoničan poredak, prirodni red stvari, gde je sve postavljeno na mesto svoje. I zato nikada um svoj ne opterećujte brigama o materijalnim dobrima, jer iz ove korelacije magijskog i svetovnog vreba neumoljivi Demon izmetanja stvarnosti. Kako god stvar postavili, On će je izmetuti. To mu je posao.

Magijski rad u svom kvalitetu, kontinuitetu i sinhronicitetu učiniće vas nevidljim pred Demonom izmetanja stvarnosti, pred Demonom �elje, ili �udnje i pred svim drugim Demonoma koji skriveni po ćo�kovima vrebaju i čekaju.

Stremi li moja du�a vi�e materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog?

Pitanje je ovo prepuno zamki i zato je na njega te�ko odgovor dati. Ali uvek iznova treba poku�avati. Du�a lako zavedena bude. Ovde je tek iskrenost prema Sopstvu va�na.

I ne zaboravite da i iz �ivota onih koji su iza sebe veliko delo ostavili, vidite ne samo delo njihovo u teoriji i praksi opisanoj. Gledajte i na �ivot njihov, i mnoge ćete odgovore naći.

Vrh

Ispoljavanje seksualnosti

Seksualnost "sama po sebi" je od velike va�nosti u magijskom �ivotu, pa time je i uloga u magijskom radu posve značajna, dok seksualnost "sama za sebe" nema nikakvog značaja. Ovo je prva filosofska dvojba seksualnosti koju treba razjasniti.

Seksualnost "sama po sebi" je odraz praiskonske prirode, ne samo čoveka, već i svakog �ivog bića. Ona je nu�nost �ivota. Orgazam je na mikrokosmičkom planu odraz velikog praska na makrokosmičkom planu. "Kako gore, tako dole" - drevna mudrost koja se uvek potvrđuje. Velika eksplozija (mu�ki princip) u Praiskonskom glibu (�enski princip), stvara pojavni svet, stvara �ivot. Isto tako, orgazam mu�karca u orgazmu �ene stvara novu pojavnost, novi �ivot. Ovo je nespoznatljivo moćna sila, ogromna energija koja se oslobađa u prostoru. Oni koji poznaju prirodu energetskih tokova znaju da seksualnim činom čovek oslobađa veliku količinu energije. Nijedna druga aktivnost čoveka ne oslobađa toliku energiju. Kako je čovek, kao fizička pojava, smrtno biće, ova energija bi mogla da izazove trenutnu smrt u trenutku orgazma, međutim to je prirodno regulisano povi�enim lučenjem adrenalina u krv. Adrenalin je poput "crne rupe" koja guta sve pred sobom, ali se izluči taman toliko koliko je potrebno da "upije" u sebe vi�ak energije i omogući stvaranje novog �ivota, poput "bele rupe" iz koje proističu novi svetovi na makrokosmičkom planu.
Kako je u pitanju ogromna energija, sila kojom se sva "čuda" mogu proizvesti, seksualna energija je oduvek bila oruđe velikih magova. Kontrola ove energije i njeno usmeravanje omogućava vlast nad �ivotom i smrću, vlast nad svakim oblikom Pojavnog i Onostranog. Ovo je seksualnost "sama po sebi".

Magovi veruju u vi�eslojnu stvarnost i za razliku od većine religija, ne izjednačavaju materiju i telo sa zlom. Za njih, fizički nivo je samo jedan deo spektra, odnosno celine bića ili celine sveta, podjednako va�an i vredan po�tovanja. Shodno tome je i shvatanje seksualnosti kao prirodnog i svetog fenomena. Mu�karac i �ena su potpuno ravnopravni i međusobno se dopunjuju. Magija ne prihvata patrijarhalno stanovi�te po kome je mu�karac dominantan i poseduje �enu, koja postoji samo radi njegovog u�itka ili, po jo� ekstremnijem hri�ćanskom ili islamskom stavu, radi funkcije pukog produ�etka vrste.

Transformacija energije. Ovde je tajna ispoljavanja svake svake seksualnosti u magiji. Seks koji mag upra�njava odvija se u strogoj privatnosti i na unapred pripremljenom mestu moći. Seksualni čin i kad nema izgled ritualnog, a koji mag mo�e upra�njavati bilo kad, bilo gde i bilo s kim, takođe je osmi�ljen i ve�to vođen jer ima cilj... Mag akumulira velike količine enrgije iz svog okru�enja i iz raznih izvora, ali često to mo�e biti seksualni čin koji se, kao takav, mo�e okarakterisati kao energetski vampirizam, odnosno isisavanje �ivotne energije partnera i uvećanje sopstvenog energetskog resursa. Ovo rade neki magovi. Ali seksualni čin mo�e biti i razmena energije, uzajamno preusmeravanje energetskih tokova, stapanje transformisane energije i zajednička emenacija u prostor ili bilo koju ravan.

Ne-magijsko ispoljavanja seksualnosti, odnosno seksualnost "sama za sebe" bio bi svaki seksualni čin zarad pukog zadovoljstva samo.  �to bi rekli "seks radi seksa", ispoljavanje nagonskog poriva. Ovakav vid ispoljavanja seksualnosti je najrasprostranjenija civilizacijska forma, čak i ako je praćen uzajmnom emocionalnom vezano�ću pratnera. Takav seks je uzaludno tro�enje energije, odbacivanje moćne sile mikrokosmosa i nesklada sa makrokosmosom. Jo� je jedna karakteristika ove vrste seksualnosti: neusklađenost partnera, to jest, odnos subordiniranosti, koja je gotvo kao po pravilu uvek prisutna. Takođe, ako ne postoji saglasje �elje, gde jedna strana trpi, druga je svakako u tom sličaju energetski vampir na nesvesnom i sublimiranom nivou.

Ovo bi, ukratko, bilo razja�njenje osnovnog pitanja seksualnosti u magii, prva filosofska dvojba. Druga je pitanje stupanja u odnose sa jednim ili vi�e partnera. Ovde ću biti vrlo kratak. Već sam napomenuo da su u magijskom smislu mu�karac i �ena ravnopravni te da nema odnosa subordinacije niti posedovanja. Čovek je po svojoj osnovnoj prirodi poligamno (mu�karci) i poliandrno (�ene) biće. Kako nema posedovanja na nivou fizičke strasti, postoji samo ekspanzija mentalnog ushićenja. Ako je seks praćen ispoljavanjem čistih ne-sublimiranih emocija, do�ivljaj je potpun. Dakle, u magijskom smislu, broj partnera nema presudnu ulogu, već samo kvalitet odnosa. To se mo�e postići i sa samo jednim partnerom, ali svakako je put lak�i i prijatniji ako ih ima vi�e. No to je stvar ličnog izbora i unutra�nje prirode aspiranta na Stazi Znanja.

Svest je u magiji na sasvim drugačijoj razini, te ako su dve ili vi�e osoba povezane i u ljubavnom smislu (emocionalno i seksualno), to se ne do�ivljava poput obične svetovne veze. Ovde je odnos daleko uzvi�eniji. Ovde je svest samosvesna svog androginog (dvopolnog) porekla, gde je uobičajeno jedna polnost izra�enija od druge, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou. Tako je seksualni čin, zapravo spajanje četvorostruke prirode, a ne dva suprotna pola. E ovde izvire i treće pitanje, treća filosofska dvojba seksualnosti, seksualno opredeljenje.

Prvo ispoljavanje seksualnosti je takozvana autoseksualnost. Ne postoji čovek koji nije autoseksualno biće, od najranijeg doba polnog sazrevanja, tokom celog �ivota zrelog doba i podmakle starosti do smrti. Autoseksualnost predstavlja spoznaju sopstvene seksualnosti te njeno ispoljavanje kroz razne forme samozadovoljavanja. Kod autoseksualnosti, kao i kod svakog drugog vida ispoljavanja seksualnosti, nedvosmisleno stoji tumačenje koje sam već razjasnio kao seksualnost "sama po sebi" i "sama za sebe". Dakle, ako nije usmerena na preobra�aj energetskih tokova, bezvredna je i predstavlja gubljenje energije. Čak i kad postoji uzdr�avanje od seksa (apstinencija), u krajnjoj instanci kao ne ispoljavanje seksualnosti (aseksualnost), i tu se radi o autoseksualnosti koja se manifestuje kroz preobra�aj (transformaciju) seksualne energije. Primer je za takvo ispoljavanje seksualnosti "desni put" u tantrizmu, a postoje mnogi pravci mistično religijskih i magijskih učenja koji podrazumevaju seksualnu apstinenciju.

Drugo ispoljavanje seksualnosti jeste stupanje u seksualni odnos sa partnerom. Ovaj vid ispoljavanja seksualnosti ima vi�e varijeteta koji zavise isključivo od sklopa fizičke i mentalne ravni bića. Čovek je stvoren iz dva principa. Prema sumerskoj tradiciji iz krvi (semena) Drevnog Kingua (aktivni princip) i dela tela Drevne Tiamat (pasivni pricip). Stvaranje čoveka je slično u svim tradicijama te ovo neću obja�njavati. Su�tina je stvaranje iz oba principa i izgradnja dvostruke prirode koja te�i uravnote�enju u četvorostrukosti bo�anske prirode. Iz te neuravnote�enosti proističu svi varijeteti drugog seksualnog ispoljavanja. Biće čoveka je, po sumerskoj tradiciji, izgrađeno sa 144 stanice (kombinacije elemenata). U ovim kombinacijama elemenata postoje preovladavanja i to u odnosima: s jedne strane od 108:36 do 36:108 s druge strane. Ovo su krajnosti. Čista kombinacija ne postoji. Sredina je 72:72, dvopolno biće sa fizičkim i mentalnim karakteristikama oba pola (hermafrodit). Veoma retka pojava, ali zabele�ena u istoriji svih vremena.

Heteroseksualnost je najrasprostranjeniji vid ispoljavanja seksualnosti (sklonost) i podrazumeva seksualno spajanje mu�karca i �ene. Ovo je idealno ispoljavanje seksualnosti koje podrazumeva uravnote�enje u četvorostrukosti bo�anske prirode i stvaranje �ivota (obezbeđuje produ�etak vrste). Ovo podrazumeva spajanje mu�karca čiji odnos elemenata ide od 108:36 do 96:48 i �ene čiji je odnos elemenata dijametralno suprotan i ide od 36:108 do 48:96. Ovo znači da u oba partnera preovlađuju elementi aktivnog, odnosno pasivnog principa na fizičkom i mentalnom planu. Heteroseksualnost mo�e podrazumevati jednog ili vi�e partnera. Idealna veza bi bila spajanje uravnote�enih dijametralnih parametara: npr. mu�karac 100:44 - �ena 44:100, ali ako parametri nisu usagla�eni, recimo mu�karac 98:46 - �ena 39:105, takva veza ne bi mogla ni da se uspostavi, a kamo li da opstane. �to su parametri pribli�niji usagla�enom uravnote�enju, to je izvesniji kontakt i opstanak veze. Ovi parametri se lako izračunavaju proračunima astrolo�kih korespondencija (znanje koje posduju poznavaoci okultne astrologije). Ovi parametri usagla�avanja se odnose i na ostale varijetete seksualnog ispoljavanja (sklonosti).

Biseksualnost je manje rasprostranjen vid, ali znatno prisutan u populaciji. Ova sklonost podrazumeva seksualno spajanje, poterebu ispoljavanja seksualnosti prema oba pola (mu�karcima i �enama). Mu�karci ove kategorije imaju odnos elemenata koji ide od 95:49 do 83:61, a �ene suprotno ovom, odnos elemenata između 61:83 i 49:95. Biseksualnost se mo�e ispoljiti kroz tri glavna podvarijeteta i to: heteroseksualna biseksualnost (veća sklonost suprotnom nego istom polu), najzastupljenija grupacija u ovoj kategoriji; čista biseksualnost (uravnote�ena sklonost ka oba pola), retka pojava; i homoseksualna biseksualnost (veća sklonost istom nego suprotnom polu). Biseksualnos kao vid ispoljavanja seksualnosti uvek podrazumeva dva ili vi�e seksualnih partnera.

Homoseksualnost je treći i najmanje zastupljen vid ispoljavanja seksualnosti i podrazumeva seksualno spajanje istih polova (mu�karac-mu�karac, �ena-�ena). Odnos elemenata kod mu�karaca ove kategorije ide od 82:62 do 73:71, a kod �ena između 62:82 i 71:73. Treba napomenuti da postoje dva glavna podvarijeteta homoseksualnosti i to: aktivni homoseksualizam (poistovećenje sa sopstvenim polom) i pasivni homoseksualizam (poistovećenje sa suprotnim polom). Ovaj vid seksualnosti mo�e podrazumevati jednog ili vi�e partnera.

Naravno, ovo je osnovna podela ispoljavanja seksualnosti, a to znači da postoji niz raznih varijacija i podvarijacija. Govoriti o njima nepotrebno je, a i radi se o srazmerno malo zastupljenim pojavama koje mogu ići i do raznih patolo�kih oblika ispoljavanja seksualnosti izazvanih socijalnim faktorima uticaja sredine i uglavnom su posledica patolo�kih stanja svesti, ali ovo je već drugo pitanje.

Dakle, u magijskom smislu, svako ispoljavanje seksualnosti je prirodno i ono nije stvar izbora, već prirodne datosti. Na seksualno opredeljenje ne utiču socijalni faktori, već isključivo priroda poretka 144 stanice odnosa gradivnih elemenata i principa fizičkog i mentalnog sklopa čoveka.

Kako se, i da li se u potpunosti moje seksualno biće ispoljava?

Potpun i iskren odgovor Sopstvu na ovo pitanje je od posebne va�nosti, jer je uticaj na�e seksualnosti i seksualnog opredeljenja na magijski rad, iz svega rečenog, neizmerno veliki, a ogleda se u sposobnosti maga da dostigne uravnote�enje u četvorostrukosti Bo�anske prirode. Da li će to postići seksualnim spajanjem sa jednim ili vi�e partnera, suprotnog ili istog pola, ili će odabrati uzdr�avanje od seksa kao svoj put, to je stvar unutra�nje spoznaje prirode sopstvenog bića svakog aspiranta na Stazi Znanja.

Ovde je va�no pomenuti i problem potiskivanja ispoljavanja sopstvene seksualnosti. Ovo nije retka pojava i radi se o ljudima koji, iako svesni svojih seksualnih sklonosti, usled dejstva određenih socijalnih fatora i sopstvene neinformisanosti vr�e postiskivanje sopstvenog ispoljavanja seksualnosti. Potiskivanje sopstvenog nagona je veoma opasna i te�ka mentalna presija nad sopstvom, koja vodi nastanku jakih frustracija i u krajnjem slučaju du�evnim poremećajima, te raznim patolo�kim stanjima svesti. Zbog toga je va�no da svaki aspirant sagleda sopstveno biće, prepozna svaki nagon za ispoljavanjem seksualnosti i dozvoli njegovo puno ispoljavanje, li�en svih predrasuda i drugih mentalnih ograničenja.

MAGIJSKI �IVOT

Na dalje, ovaj jedinstveni razgovor sa Sopstvom, odnosi se na sve ono �to zovemo magijska praksa, ali je u neodvojivoj korelaciji magijskog i svetovnog. Ulazeći u svetili�te Magije, čoveka obuzima divljenje pred učenjem koje je tako logično, tako jednostavno i istovremeno tako apsolutno. Magijsko učenje je esencijalno jedinstvo ideja i znakova, posvećenje najosnovnijih realizama prvobitnim slovima i brojevima. Magijska je filosofija jednostavna kao abeceda, duboka i beskrajna kao Reč. Teorija Magije je celovitija i jasnija od od bilo koje naučne. Čak se i u teolo�kom smislu, Magija mo�e lako sumirati. Ona je beskraj koji mo�e na dlan ruke da stane.

Osnovni izraz u Magiji je načelo pisane Reči, koja je odraz one izgovorene reči, emanirane energije koja je stvorila svet! Sve dogmatske religije proiza�le su iz Magije, i ponovo su se u Nju vratile, jer �ta god da je veliko ili naučno stvoreno u religioznim spisima posvećenih, pozajmljeno je iz Magije. Sva tajna i ezoterijska dru�tva i bratstva, Magiji duguju svoje tajne i svoje simbole. Samo Magija posvećuje čoveka u savez sa Sveumom Nak�ir (Univerzalni Um) i Bogovima. Samo Magija mo�e utvrditi čoveka u sukobu dvaju sila u prividnoj opoziciji, kroz večnu ravnote�u bića. Samo Magija miri razum sa verom, snagu sa slobodom, nauku sa misterijom. Samo Magija ima ključeve sada�njosti, pro�losti i budućnosti!

Da bi se uputilo ka posvećenju u Magiju nije dovoljno čitati i razmi�ljati o Svetim i Magijskim spisima. Neophodno je izučavati i razumeti Svete i Magijske spise. Tek tada ćemo moći da razumemo Veliko Delo, i tajno ćemo priznati da, nezavisno od svetovne emancipacije, učen i posvećen čovek ne mo�e biti toliko lud, kakvim ga smatraju oni koji nisu čitali Svete tekstove. Svetovna razmi�ljanja, sada se odnose na nauku, ali Magija, ili bolje rečeno, magijska moć, podrazumeva dve stvari, nauku i snagu: bez snage nauka ne znači ni�ta, ona je opasnost. Obdariti moć znanjem, vrhovni je zakon inicijacije.

Vrata Istine su zatvorena, poput devičanskog svetili�ta. Aspirant koji namerava ući mora da bude čist. Vera i�čekuje čuda, a �ta je vera osim odva�nosti Volje koja ne okleva u Tami, ide prema Svetlosti uprkos svim isku�enjima, i savladava sve prepreke. Nije potrebno ponavljati istoriju drevnih inicijacija: �to su opasnije i u�asnije bile, veći je bio njihov efekat. Zato je svet u to vreme imao ljude koji su njime upravljali i upućivali ga. Sve�tenička i Kraljevska Ve�tina sastojale su se iz isku�avanja, slobode odlučivanja i Volje.

Nakon �to provedemo svoj �ivot u tra�enju Apsoluta u Magiji, religiji, nauci i pravdi, i nakon prolaska kroz Nebeski Krug, dose�emo prvobitnu doktrinu i Prvu Stvar Velikog Dela. Na ovoj tački se zaustavljamo, otkriv�i tajnu ljudske svemoći i neprekidnog napretka, ključ svih simbolizama, prvo i konačno učenje. Tada počinjemo da razumevamo smisao izraza koji se tako često javlja u Svetim i Magijskim spisima - Sveto Kraljevstvo.

Pronaći čvrstu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači re�iti Arhimedov problem, shvatiti primenu njegove čuvene poluge. To su dovr�ili slavni posvećenici koji su naelektrisali svet, i nisu mogli to da učine na drugi način, osim sredstvima velike i neprenosive Tajne. Međutim, uveravajući nas u svoju obnovljenu mladost, simbolički feniks se nikada ponovo ne pojavljuje pred očima sveta, a da pre toga svečano ne uni�ti ostatke i dokaze svog prethodnog �ivota. Kako se pristupa Svetoj Magiji? Odbacivanjem upletenosti u svetovno. Za�to? Zato, jer simbolična zmija mudrosti večito pro�dire svoj rep. Zbog toga je, kao esencijalni uslov egzistencije, svakom obilju neophodna praznina, dimenziji prostor, negaciji afirmacija: neprekidno ostvarivanje alegorije o feniksu.

Ustanite! Uzmite nove oblike i hodajte! Ovako je rečeno. Svaki aspirant, ponaosob, mora da bude hrabar i poku�a ono �to se niko od ljudi ne usuđuje da izvede, da podigne sopstveni hram. Za maga, taj Hram je biće njegovo. Samo će tada inteligencija i volja naizmenično koristiti svoju moć u svetu. Religija i filosofija jo� uvek ratuju jedna protiv druge, ali i to mora da se zavr�i sporazumom. Cilj religija je uvek bio je da ustanovi, putem poslu�nosti i vere, natprirodnu ili religijsku jednakost među ljudima, da sputa inteligenciju verom, kao i da obezbedi oslonac za učenje stvoreno radi destrukcije magijskog znanja, odnosno da preuzme mesto primata nad spoznajom. Nasuprot tome, filozofija je nastojala da slobodom i razumom vrati ljude prirodnoj nejednakosti, i da na mesto vrline postavi um, uvodeći u sistem spoznaje preterano teoretisanje o svemu i svačemu bez utvrđenog reda, ono �to bi smo mogli nazvati mentalnom industrijom. Međutim, ni jedan od ovih zahvata nije se pokazao dovoljnim i adekvatnim, niti je bilo koji učinio ljude savr�enima i srećnima. Ono o čemu mag sanja, a niko se ne usuđuje da mu se nada, jeste jedan savez između dve sile koje su toliko dugo smatrane suprotstavljenima. To je savez Zemlje i Nebesa. A za jedno takvo htenje ima osnova, s obzirom da vidimo kako te dve sile unitar ljudske du�e nisu u većoj suprotnosti nego �to su to mu�ki i �enski pol. Nesumnjivo je da se one razlikuju, ali njihov prividno suprotstavljen polo�aj proizlazi iz njihove sposobnosti da se sretnu i ujedine. Znači li to da je Magija univerzalno re�enje svih problema? Odgovor je - da. Nesumnjivo, jer cilj Magije je da objasni Tajnu Velikog Dela.

�ta znači �iveti magijskim �ivotom?

Ne prepustiti se ni u jednom trenutku svetovnom, bio bi odgovor na ovo pitanje. To znači, a to sam već napomenuo, mag je u svakom trenutku svog �ivota mag.

I kad priprema hranu koju će pojesti, mag je energizuje. I kad pije vodu on je isto tako energizuje, kao i svako drugo piće. I vazduh koji di�e on udi�e kao �ivotnu energiju. I svetlost sunčevih zraka i toplotu njihovu upija kao Silu �ivota. Svaka stvar koju poseduje je čista, osvećena i posvećena Velikom Delu, bez obzira čemu ona slu�i. I svaki odnos prema drugim bićima je uvek kroz prizmu sopstvene paradigme izgrađen.

Ovo, mo�da, na početku izgleda opterećujuće, ali neverovatno brzo to postaje nesvesna radnja poput disanja, poput otkucaja srca. O, kakva blagodat proističe iz magijskog dela samoposvećenja svake stvari, svake aktivnosti i svakog odnosa. Nevarovatan �tit, tvrđava se ovim podi�e oko sebe. Nedodirljiv mag postaje za svaku silu i energiju stranu ili nepo�eljnu.

Dobro pazite na ovo! Svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena, svako delo učinjeno, svaka stvar u posedu i svaki odnos prema drugom biću, bio to čovek, �ivotinja ili biljka, mora imati svoju magijsku svrhu. U protivnom ne slu�i ničemu, a tro�i energiju i stvara prijemčivost.

Koliko je moj �ivot zaista magijski �ivot?

Zaista budite neizmerno iskreni odgovarajući na ovo pitanje Sopstvu bića svog. Jer kakav će nam �ivot biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je �ivot, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će nam Put biti lak�i i podno�ljiviji, a o uspe�nosti magijske prakse ne treba ni govoriti.

Magijski rad

Kada se pomene magijska praksa, obično se postavi pitanje: �ta je to magijski rad? Odgovor je sasvim jednostavan - sve. Za maga, kao i za aspiranta, svako delo, svaki rad, svaka fizička i mentalna aktivnost predstavljaju magijski rad i magijsko delo. E ovde nastupa problem u korelaciji prema svetovnom. Da li se ba� svaka aktivnost čoveka mo�e i treba tretirati kao magijski rad. Odgovor je opet - da. Aspirant mora da shvati, da svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena i svaka aktivnost preduzeta, od trenutka samoposvećenja, predstavljaju magijsko delo.

Od trenutka samoinicijacije, svaka aktivnost, bilo mentalna ili fizička, ne samo da se tretira kao magijsko delo već ima i posebnu, mnogo veću te�inu u duhovnom smislu. Dejstvo je trajnije i dalekose�nije, a posledice su kao neminovnost neizbrisive i veoma te�ko popravljive. Za�to je tako, za�to se magiski �ivot ne mo�e odvojiti od svetovnog? Odgovor je dvoslojan. Svetovni �ivot, čak i kad je obojen duhovno�ću, funkcioni�e po principu "ja verujem". Magijski �ivot funkcioni�e po principu "ja znam". Svetovni čovek veruje da je ne�to tako, misli i razmi�lja na osnovu onoga �to mu je dato da zna. On misli da zna, ali kada sazna i za drugo, on menja svoje mi�ljenje i te�i�te delanja. Svetovnost nema postojanost. Mag, sasvim suprotno, on zna. On misli i razmi�lja na osnovu spoznatog. Njegovo te�i�te delanja je utvrđenost Duha. Zbog toga je magijsko delo, kao posledica Čiste Volje, uvek postojano.

Vazduh koji di�emo znači �ivot. To zna i laik, ali mag zna da dubokim udahom, osim neophodnog kiseonika za biolo�ki rad ćelija organizma, unosi unosi i čistu �ivotnu energiju koja hrani um. Sve ovo je biolo�ki regulisano na nesvesnom nivou nervnih impulsa kao uslovni refleks. Čovek ne mora da razmi�lja o disanju. Zato običan čovek di�e plitko i time odr�ava organizam u �ivotu. Povremeno tokom dana čovek zeva, a zevanje je vid dubokog udisanja vazduha, čime čovek unese minimalnu, ali dovoljnu, količinu �ivotne energije da bi um mogao da funkcioni�e. I to je, takođe, biolo�ki regulisano kao uslovni refleks. Ali mag zna da je unos veće kolićine �ivotne energije neophodno za umno delanje, neophodno za moć spoznaje, moć ovladavanja energijama i moć emanacije energija. I zbog toga mag svesno i često di�e dubokim udahom.

Svaka aktivnost, bilo mentalna, bilo fizička, počev od disanja, i na dalje uzimanjem hrane, pa do svakog drugog dela učinjenog umom ili telom, mora biti obojena kroz prizmu magijskog dela. �ta god činio, mag svoje delo sagledava kao magijski rad. U svakom trenu svog �ivota. U budnom stanju i u stanju sna isto tako. Svaki opa�aj, svaki osećaj ili nervni impuls, koji kroz čula dolazi, predstavlja poruku univerzuma.

Ceo �ivot maga, u svakom trenutku je uređen kao savr�eno vođen ritual. Ne samo kada di�e, i kada jede i vodu pije, već i dok svakodnevne obične poslove radi. I kada se kupa, to čini kao ritualno kupanje. Svaka pročitana knjiga, svaki napisan tekst, rad na prevođenju i tumačenju svetih spisa, kako za sebe, tako i za druge, deo je spoznaje i op�teg magijskog ustrojstva. I kada radi ne samo na sebi u duhovnom smislu, već i za sebe u svetovnom smislu obavljanjem poslova koji omogućavaju zaradu neophodnu za vođenje �ivota, i tada rad treba da bude pro�et magijskim dejstvom. Jer ako nije ovako, distorzija između svetovnog i magijskog je neminovna. A ta distorzija vodi u propast ne samo magijske prakse, već i svetovnog �ivota uop�te. Samo ovako uređen �ivot, znači da je mag gospodar svake situacije i svake akcije. Mag je uvek mag, u svakom trenutku i na svakom mestu, u svakom delu i pri svakoj misli. I dok govori, svaka mu je reč sila magije �ive.

Koliko su i da li su moje misli, reči i dela zaista magijsko delo?

Na ovo pitanje Sopstvo zaista tra�i neizmerno iskren odgovor. Jer kakav će nam �ivot biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je �ivot, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će i Promisao odgovoriti na na�e zahteve.

Vrh

Učenje i spoznaja

Strah je prvi veliki neprijatelj na putu Magijske Spoznaje. Na putu prema inicijaciji, aspirante je kroz sva vremena vodila prva reč spoznaje. Ta prva reč jeste SMETI. Smeti napustiti svet koji se nalazi u istra�enim i od na�eg cerebralnog univerzuma prihvaćenim granicama. Smeti otkriti da se sve �to je izgledalo savladano mora svakog trenutka dovoditi u pitanje. Smeti priznati da ni�ta nije izvesno osim neizvesnosti. Zar ne �ivimo, kao �to i savremena nauka tvrdi, u "kontinuumu talasa verovatnoće", �to je kao pojam bar onoliko apstraktno koliko i pojam Boga. Ali, napu�tanje svojih shvatanja, svojih mi�ljenja i teorija, izaziva strepnju, pa i strah. Strepnja i strah ipak, nipo�to nisu isto.

Čovek se boji nekoga ili nečega, ali strepi, a da i ne zna tačno od čega. Strepnja je zarazna. Strepnja se mo�e proneti gomilom već i samo zato �to tome pogoduje op�ta atmosfera. Op�ta atmosfera, neopipljivo polje koje utiče na pona�anje ljudi, zapravo je ogromno polje sazvučja u kojem trepere i �ire se talasi �to ih emituje ljudski mozak uzburkan mislima, te�njama, sukobima i nadama. Kad se javi, strepnja naru�ava unutra�nju ravnote�u. U čoveku se sukobljavaju duboke, istinske te�nje i čulni zahtevi koje ima kao osoba koja postoji.

Ta postojeća osoba u čoveku �eli da u�iva, da se nameće, da vlada. Ona �eli da se potvrdi i �udi za svim zadovoljstvima koja joj čula mogu pru�iti. Iz te �udnje, koju raspaljuju oruđa jedne usavr�ene tehnike, audio-vizuelna, psiholo�ka, politička i intelektualna, rađa se strah. Strah pred stvarno�ću �ivota i eventualne osujećene mogućnosti da u�iva dovoljno brzo, dovoljno dobro, dovoljno dugo u svemu �to �eli.

Paradoksalno, čovek se boji i straha od straha. Strepnja se konstantno probija, pa čovek dolazi u isku�enje da odgurne ono za čim u stvari �udi. Na vlast tada stupa pometnja i čoveka hvata neka grozničava uznemirenost, koja svoj izraz nalazi u lavini teorija, parola i tvrđenja �to obećavaju ključeve bla�enstva. Zanos razularene dijalektike, neprestalna prepirka i jalova rasprava zaba�uruju istinsko pitanje koje mag postavlja pod okriljem uzdrmane civilizacije, pitanje: "Ko sam ja?"

Zapravo, civilizacija i nije uzdrmana. Ona je, na nesreću, odsutna. Odvojena od same sebe. Moderno shvatanje smatra da civilizacija obuhvata skup tehničkih sredstava kojima čovečanstvo raspola�e. Ta tehnička civilizacija je, očigledno, sveprisutna, ali ne treba smetnuti, da je civilizacija ukupan zbir civilizovanih Ijudi. Civilizovan jeste onaj čovek koji sam i na ispravan način radi ono �to treba raditi. On je po vrsnosti srca i duha ravnopravan sa svim ostalim Ijudskim bićima, �to pokazuje izvr�avajući poslani�tvo čoveka svesnog svog dostojanstva. On je istinski čovek koji, iznad doktrina, struktura, iznad mnjenja, ostaje �iv i slobodan. Nije li ovo čisto magijsko poimanje čoveka i rase ljudi. Iz tog ugla gledano, te�ko je tvrditi da se civilizacija posvuda otkriva. Stoga, učiniti da se rasprsne okvir jednog takozvanog civilizovanog dru�tva, koje to u stvari nije, proces je koji se povremeno obnavlja. Kad se zakreče, strukture se rasprskavaju. To je neminovno.

Za �aljenje je �to često treba sačekati eksploziju umesto da se hladno zameni ono �to mora biti zamenjeno. Po navici, čovek se uglavljuje u sistem. Uspavljuje se. Zbog toga je buđenje samo jo� mučnije. Da bi bilo blagotvorno, ovo neminovno rasprskavanje pretpostavlja osve�ćivanje kojim aspirant koji tra�i sebe utire put sopstvene evolucije, to jest put kojim se sti�e do viđenja �to, �ireći se, obuhvata svet u kojem vlada Harmonija.

Prepu�tanje svetovnom �ivotu, znači ostanak u rovu nerazumevanja, suparni�tva i nasilja, čime se ne re�ava ni�ta. Plovila levom ili desnom stranom, lađa ostaje ista. Da bi se i�ta moglo promeniti, čovek sam treba da se promeni. To je jedina, istinska revolucija i, ako nju svako sprovede, Pravedno dru�tvo, Civilizovano dru�tvo, ipso facto će se ostvariti. Ali ovo je utopija.

Izvr�iti revoluciju u sebi, znači otvoriti se za razumevanje uzroka op�teg sučeljenja, koje je samo projekcija na�eg vlastitog unutra�njeg sukoba. Izvr�iti revoluciju u sebi znači prevazići vlastitu protivrečnost, uravnote�iti svoje te�nje i svoje potrebe, uskladiti du�nosti i prava, rečju biti u redu, jer "Red", ako se ne shvati kao ne�to fizički korisno, nego kao izraz bitnih pojmova prema kojima čovek treba da se upravlja, sadr�i sliku savr�enog stanja, stanja u kojem vlada Harmonija.

Dovesti sebe u red, znači imati smelosti da se umre u svojim navikama, mnjenjima i shvatanjima koja sputavaju ono �to se oduvek menja, te tako ostati �iv. Tako se u magijskom smislu obistinjuje čudo da čovek mo�e da bude bez ikakve prinude. Prihvatajući odgovornost po sopstvenoj volji, mag uvek dela i na op�te dobro.

Međutim, crni barjak dana�nje civilizacije, čije se vijorenje vidi, nije simbol reda, a oni koji su njime mahali nisu bili ni slobodni ni civilizovani. Njih je Strah obuzimao isto onako kao �to je obuzimao i one protiv kojih su bili, jer svi Ijudski poslovi isprepletani su do neodvojivosti. Apsurd stoji bok uz bok s uzvi�enim. Čovek osvaja kosmos, a tone u sukobe u kojima nisu po�teđeni ni �ene ni deca. Nasilje nameće vlastiti zakon, i velika je smetenost onih koji �ele da shvate.

Zbrka raste zavisno od bujice političkih, naučnih, medicinskih i drugih novosti koje tokom celoga dana pothranjuju radoznalost masa i njihovu �elju za senzacijama. Usled pometnje i straha, promi�ljen čin uzmiče pred činom izvr�enim iz bojazni od nekoga ili nečega. Strepnja je već tu, a kompleks straha, čak i nesvesnoga, nagoni Ijude da se upuste u sulude poduhvate iz kojih se kasnije veoma te�ko ispetljavaju.

Strah su�ava i iskrivljuje izgled stvari. Da li strah oduvek postoji? Da li je povezan s prostorom kojim se krećemo? Da li ga uzrokuje vreme? Čovek je jo� uvek zatočenik Vremena i Prostora, zatočenik jednog sveta koji ograničava vidik. Otuda se postavlja pitanje: mo�e li se ta tamnica izbeći?

Smeti, je prva odva�nost kojom aspirant treba da se rukovodi u tom poduhvatu. Bez smelosti nema razumevanja, jer izbeći smrtonosni spoj uzroka i posledica znači biti svestan toga da svaki uzrok koji dovodi do neke posledice prenosi toj posledici klicu nekog novog uzroka koji će je odr�ati, sem ako se ne pročisti kroz Svetlost koju �iri Nehar, Svetlost svih Svetlosti. Ta se Svetlost odra�ava u probuđenoj svesti čoveka čiji vidici obuhvataju karike lanca koji povezuje početak i kraj.

Vreme savr�eno podseća na uvijenu i zakrivljenu spiralu čije neumoljivo kretanje čoveka povlači za sobom. Kad ga zahvati to kretanje, vreba ga strepnja pred nepoznatim, strepnja pred budućno�ću. To kretanje ne zna ni za kakvo odgađanje.

Vreme se, govorio je Aristotel, meri kretanjem, a kretanje vremenom, jer i vreme i kretanje svojstva su prostora. U prostoru čovek postoji. On klizi niz padinu vremena i, klizeći, boji se, Strah ga je od proma�aja, strah od budućnosti, strah od smrti.

Ima li mnogo Ijudi koji bi po�teno mogli da ustvrde: "Nikad se nisam bojao"? Ako ih ima, to su mudraci. Aristotel nije bez razloga stavio mudrost ispred svih nauka. Zar upravo mudrost ne progla�ava sreću za najvi�i cilj svekolikog Ijudskog delanja? Zar upravo mudrost ne izlučuje inteligentno delanje, kao odraz Čistog Uma? Zar upravo inteligentno delanje ne omogućuje čoveku da istinski ispuni svoju Ijudsku sudbinu? Dajmo, stoga, reči Magija značenje Traganja za Mudro�ću i prodrimo u neznanstva Tajne nauke o Tajnama Prirode, "hermetičke" nauke zvane i okultnom ali, koja je takva samo za one koji se ne usuđuju da joj pristupe.

Koji su moji strahovi i kakve strepnje izazivaju?

Bez jasne definicije sopstvenih strahova i strepnji, njihove podrobne analize, nije moguće spoznati njihove uzročnike, niti ih je moguće prevazići. Zadr�avanje strahova i strepnji. ili jo� gore, njihovo potiskivanje, mo�e odvesti u ludilo i �izofreniju. Zato aspirant mora s posebnom pa�njom odgovoriti Sopstvu na ovo pitanje.

Vrh

Identifikacija

Drugi neprijatelj Spoznaje

Sretao sam se sa mnogobrojnim problemima u procesu spoznaje među kojima se identifikacija izdvaja kao jedan od temeljnih i mo�da čak najvećih problema u poimanju stvarnosti. Posle straha kao "prvog najvećeg nepriatelja" na Putu magijske Spoznaje, identifikacija se mo�e bez dvojbe nazvati "drugim velikim neprijateljem". U korelacijama kako svetovnog, tako i magijskog, identifikacija se mo�e okvalifikovati i kao blokator objektivne spoznaje broj jedan. I pored veoma jasnih obja�njenja pojedinih pitanja, ljudi jednostavno ne shvataju, odnosno identifikacija im ne dozvoljava objektivno sagledavanje i razumevanje.

Identifikacija je la�na sloboda. To je svojevrsna iluzija slobode, slika koja čoveku omogućava da se oseća slobodnim jer navodno čini ono �to �eli da čini. S pravom mogu da ka�em da je identifikacija prva i najpoasnija vezujuća sila svesti čoveka koja sprečava afirmaciju Čistog uma. Ali u čemu je problem?

Umesto da pronađe sebe, čovek se gubi u onome �to radi, jer ono �to radi, mo�e biti slobodno, ali čovek i dalje ostaje porobljen. Ljudi se mogu izgubiti u onome �to čine čak i ako to nije ono �to �ele, ili pak ako je to ne�to u vezi sa čime nemaju izbora. Kada se nađe u tom stanju, čovek svako me�anje u ono �to radi do�ivljava kao naru�avanje svoje slobode. Ako na primer sprema doručak u kuhinji, biva toliko uzbuđen, toliko se identifikuje sa onim �to radi, da ako majka ili �ena uđe u kuhinju i ka�e da to ne radi na pravi način, čovek postaje ljut i oseća se kao da je napadnut. Čovek smata da se njegova sloboda sastoji u tome da sve radi na svoj sopstveni način, ali time odbacuje onu slobodu, koju bi mogao da ima. Tako i pored mogućnosti da bude zaista slobodan da čini bilo �ta, čovek bira da postane rob. Kako to funkcioni�e?

Kada se identifikuje, čovek uop�te vi�e nije on, jer je preneo sopstveni osećaj za realnost na ne�to izvan sebe. Ljudi se čak i trude da stanje identifikacije izgleda kao nesto vredno, hvaleći se pri tom kako se slamaju od posla ili tro�e ogromne sume novca na poslednje, senzacionalne - dakle, pogodne za identifikaciju - tehničke uređaje, odeću, knjige, filmove, izlaske u nove klubove... Čovek postaje rob svega �to radi, biva porobljen i od ljudi koje sreće i od situacija u koje ulazi. I tu le�i taj u�asni apsurd, da u svemu tome čovek veruje da je slobodan.

Veoma je čest primer unuta�nje borbe u kojoj čovek pokusava da potisne izra�avanje nekog "negativnog" stanja, dok iznutra ključa i razjeda samog sebe. Onda posle izvesnog vremena izbaci sve to iz sebe, ne razlučujući da time objektivno odbacuje sve ono �to je stekao. Onda nastupa la�ni osećaj smirenosti jer se navodno bolje oseća zbog toga i pravda sebe govoreći kako je samo hteo da bude iskren. Međutim, čovek je samo dopustio da ga kontroli�e to "negativno" stanje. Dopustio je da se navodno oseća dobro zbog toga, a da pri tom i ne sluti da je to zapravo robovanje "sistemu vrednosti" u kojem pola�e pravo na to da se naziva čovekom i pripadnikom "sistema".

Evo gde se to stanje identifikacije veoma jasno izra�ava. Kada je reč o posedovanju ili bilo kojoj formi vlasni�tva, identifikacija tu dolazi do svoje kulminacije. Svaki čovek ima ne�to u svom vlasni�tvu za �ta je zakačen ili sa čime se identifikuje. Ukoliko postoji bilo kakva opasnost da to izgubi, to je u nekim situacijama gori osećaj nego da izgubi i samog sebe. Naveo bih jedan veoma upadljiv primer, iz prakse radnih grupa Uspenskog. Razgovor se vodio o te�koćama koje ljudi imaju u poku�aju da se sete sebe. Uspenski je naveo da čovek mora imati faktor za podsećanje, da bi se setio. Najbolji faktor prisećanja, po Uspenskom, treba da bude �rtvovanje nečeg �to nam je veoma dragoceno, odnosno odbacivanje nečeg �to je sa na�e tačke gledi�ta veoma vredno. Jedna �ena je rekla da postaje očajna, jer već nekoliko meseci poku�ava da uradi ne�to, ali je nesposobna da uradi bilo �ta. Uspenski joj je rekao da treba da se osvrne po svojoj kući i nađe ne�to do čega joj je istinski stalo i da to �rtvuje. Izgledala je veoma zbunjeno za trenutak, a zatim rekla: "Pa, imam veoma lepi drezdenski servis za čaj kod kuće, koji sam nasledila od majke i za koji sam veoma vezana.� Njegov odgovor je bio: "Polomite jednu od va�ih drezdenskih �oljica i setićete se sebe.� Sledeće nedelje do�la je u istinski histeričnom stanju i rekla: "Bila sam tako uznemirena onim �to ste rekli o mojim drezdenskim �oljicama. Ne bih mogla da razbijem neku od tih �oljica, čak i ako bih time spasla svoju du�u.� Njegov odgovor je bio jednostavan: "Vidite li �ta znači identifikacija?�

Jo� je upečatljivije kad se čovek identifikuje sa ljudima i onim �to bi mogli da misle ili osećaju za njega. Dovoljno je da neko napravi najbeznačajniji mali gest i čovekov unutra�nji svet se puni svim vrstama emocionalnih reakcija. Bilo �ta na ovom svetu se mo�e preuveličati do apsurdnih razmera. Ako je upućena reč kritike, čovek će umisliti da je omra�eni prognanik. Ako li je pak pohvala upućena, odmah će umisliti kako je cenjen kao mudra ili kao izuzetno va�na osoba. U svim ovim primerima, niko drugi nije učinio identifikaciju. To čini sam čovek. Ako se desi da bude izbačen iz stanja identifikacije, to stanje će izazvati jedan veoma neprijatan osećaj, a to je osećaj izgubljenosti koji čovek te�ko mo�e podneti, jer mu je te�ko da se suoči sa istinom.

Kada se identifikuje, čovekova slika o svetu je veoma mala. Sada�nji trenutak se sa�ima u tačku. A kada se potpuno identifikuje i postane sasvim izgubljen, tada veruje da je u najvećem stepenu slobode i da sve vidi sasvim realno. Kada o ovome razgovaram sa ljudima gotovo svi ka�u kako je nemoguće da se ikada mogu identifikovati: drugi ljudi, da, ali oni ne. Ali kada to jednom istinski sagleda u sebi, kada okusi gorki ukus realnosti, tek tada čovek prestaje sebe gledati kao ranije. Zbog toga se samoposmatranje mora konstantno slediti uz odlučnost da se ne zastane ni na jednoj barijeri, da se ne ustukne ni od čega �to se otkrije i da se ne propusti da se obradi ono �to neizbe�no sledi iz onoga sto je viđeno ili do�ivljeno.

Ja sam 25 godina proveo u magijskoj praksi kroz izučavanje, rad i način �ivota. Kao profesionalni astrolog pro�iveo sam dobrih 15 godina. Uz svog učitelja sam proveo 11 godina. Strah, prvog neprijatelja spoznaje, savladao sam za svega nekoliko meseci, ali su mi bile potrebne čak tri godine da dođem do razumevanja identifikacije i toga kako ni�i negativni zakoni deluju na mene i kako da ih, kada shvatim njihovo delovanje, zamenim stavljajući sebe pod uticaj vi�ih univerzalnih zakona. U realnosti, ne postoje dva različita pristupa ovom radu, jedan, koji se bavi negativnim zakonima, i drugi, koji se bavi vi�im zakonima. Svaki put, kada sam putem borbe sa sopstvenim negativnim stanjima dolazio do tačke na kojoj sam u stanju da se odvojim od sebe samog i da sebe posmatram nepristrasno, ne samo da sam razumeo kako ni�i zakoni deluju, već takođe u isto vreme sam kreirao prostor u sebi, koji je slobodan od njihovog uticaja, koji deluje pod vi�im zakonima. Mnogo sam učio, proučavao sisteme, paradigme, i svaki put, kada sam pristupio bilo kakvom teoretskom istra�ivanju, a koje nije bilo utemeljeno na radu na sebi, vi�i zakoni jednostavno nisu delovali. Bilo je to samo delovanje imaginacije, čista iluzija. Tada sam shvatio �ta je to identifikacija i �ta je to prijemčivost uma. Tada sam otkrio slobodu. Tada sam istrgav�i sebe iz okvira svakog sistema otvorio "oko". Ono �to sada vidim, jedan je sasvim drugačiji svet. Da bi se taj svet razumeo, mora se biti u stanju da mu se priđe svesno, da se bude u stanju da mu se pristupi uprkos, a ne preko sopstvene mehaničnosti i sistemske ograđenosti paradigmičnom uslovljeno�ću.

E sad, ovde će neko reći da je delovanje izvan svakog sistema takođe sistem i da je ne prihvatanje bilo koje paradigme takođe paradigma. Tačno! Ovo je paradoks najvi�ih razina spoznaje. Bogospoznaja jeste sistem, ali je neograđen. Bogospoznaja jeste paradigma, ali je neuslovljena. Bogospoznaja je beskrajno putovanje du�e. Objasniti ovo aspirantu ili svetovnom čoveku bi bilo isto kao i poku�aj de se objasni za�to 1 i 1 nisu 2 nego dve jedinice. Ne postoji sistemsko obja�njenje. Pa kako onda to ja razgovaram sa čovekom koji ka�e: "Ja imam svoj cilj", "Ja sam svoj put sam izgradio", "Ja sledim paradigmu...", "Ja radim po sistemu..."

To otprilike izgleda ovako: Posmatraj svoje pona�anje tokom svih dnevnih aktivnosti. I �ta se vidi? Vidi se samo konstantno reagovanje. I vi�e od toga, te reakcije su većinom negativne: strah, ljutnja, iritacija, bes, neprijateljstvo, otpor prema onome, �to se od čoveka tra�i, inertnost u većini aktivnosti i konstantni stres izazvan mnogobrojnim frustracijama, kompleksima i konfliktima. I �ta se jo� vidi? Potpuno identifikovan čovek sa tim unutra�njim stanjima. To je realnost.

Mi svet i događaje većinom vidimo onako kako nam to na�e oči i ostala čula predstave. Međutim to se samo tako ka�e. Na�a čula su samo organi uma koji prenose impulse koji se u umu sla�u po određenom izgrađenom sistemu, Tako da to zaista mo�emo nazvati "realno�ču�, ali se mora reći da je to "subjektivna realnost�. Da bi se videlo ono �to je realno i da bi se prema tome videla realnost, ne smemo biti identifikovani, jer u trenutku kada se identifikujemo, gubimo kontakt sa objektivnom realno�ću i sami postajemo svoja sopstvena realnost, drugim rečima, negativne emocije su za čoveka realne, dok god je identifikovan sa njima.

Prva stvar, koju čovek mora da uradi, pre nego �to bude u stanju da razlikuje ono �to je realno bez znakova navoda od onoga �to je realno sa znakovima navoda, je da mora izgraditi stanje odvojenosti. Samo u stanju odvojenosti je moguće pomeriti centar pa�nje na posmatrača. To je psiholoski proces, koji nije upravljen ka mislima, osećanjima i senzacijama.

To znači "raditi na sebi�, pri čemu čovek počinje jasno da razlikuje dva stanja: prvo u kome je potpuno uronjen u misao, osećanje i senzaciju gde postaje jedno sa tom mi�lju, osećanjem ili senzacijom, i drugo, gde je u stanju da vidi to stanje i istovremeno vidi samog sebe. Kako dostići nivo opa�anja, na kome mo�emo istovremeno videti sebe i svoje pona�anje?

Treba postati čovek broj dva. Dok god smo čovek broj jedan na�e opa�anje samih sebe će uvek biti zamagljeno opa�anjem centra, u kome smo ustanovili centar pa�nje. Ali ni tu nije sve. Čovek broj jedan ima čak tri centra pa�nje: fizički, emocionalni i intelektualni. Čovek broj dva ima samo jedan centar pa�nje - Jastvo. Tako se način, na koji opa�amo pona�anje odvija kroz četiri centra. Ako je centar fizičko biće, pona�anje je instiktivno, a mentalno opa�anje na nivou debiliteta. Afirmacija intelektualnog centra vodi u ludilo, dok spajanje intelektualnog sa emotivnim stvara halucinacije. Čovek broj jedan funkcioni�e po principu seobe centra pa�nje te je uvek vezan impresijom i identifikuje se prema impresiji.

Čovek broj dva je čovek, koji je putem rada na sebi doveo sva tri centra u balansirano stanje, �to znači da su njihove funkcije harmonično koordinisane da hrane njegovu su�tinu, tako da mo�e postići zrelost spoznaje. Sada se postavlja i pitanje prave i la�ne ličnosti. �ta je la�na ličnost? Da li je to čovek broj jedan?

Postoji velika razlika između la�ne ličnosti i ličnosti. La�na ličnost stoji u tesnoj vezi sa egom čoveka, jer čovek čini mnoge stvari da drugi ljudi ne bi �ta lo�e govorili protiv njega, ili se pona�a na određeni način, da bi drugi mislili dobro o njemu. La�na ličnost stalno izgleda i pretvara se da jeste ono �to nije. Ovo je imaginarna ličnost, jer predstavlja sliku koju je čovek izgradio svojom imaginacijom. Sa la�nom lično�ću čovek uvek te�i da ga ljudi cene zbog onoga �to nije. On la�e druge o sebi i na kraju sam kreće da veruje u te la�i. La�nu ličnost je veoma tesko uni�titi, jer ju je kreirala većina navika centara pa�nje usklađena po određenom, ne retko, op�te prihvaćenom sistemu.

Naravno, ne treba ovo suprotstavljanje ličnosti shvatiti kao te�nju ka poni�tavnju ega koje zagovaraju neka učenja, naročito religijska. Ličnost nije negativna, niti �tetna za čoveka naprotiv, ona je potrebna, ali na pravom mestu. Ličnost je izra�ena kroz stečeno znanje, iskustvo, obuku koju čovek dobija, način na koji brine o sebi i odgovara svetu koji ga okru�uje. Problem sa lično�ću nastupa kada ona odgovara na �ivot bez uče�ća su�tine i preuzima inicijativu u bilo kojoj aktivnosti, koju preduzmemo tokom svakog dana. Sedi�te ličnosti je u formativnom aparatu, tako da ona većinom koristi reči i dela da bi odgovorila na �ivotne situacije.

Magijski put nam daje oruđa koja mo�emo koristiti da obrnemo pravac situacija, tako da su�tina mo�e postati aktivna, a ličnost pasivna. U magijskoj praksi je sustina u stanju da koristi ličnost onako kako je potrebno u nekoj situaciji. To je stanje čoveka broj dva, kod koga se svi centri opa�anja nalaze u balansu, �to znači da sve aktivnosti preduzima pravo "Ja� u njemu i da su sve funkcije podređene tom pravom "Ja�. U tim okolnostima ličnost vi�e nema uticaj, niti određuje pona�anje osobe. La�na ličnost će nestati sama od sebe u procesu magijske spoznaje, jer čovek tada vi�e ne �ivi od pojavnog i vi�e ne mora da se pretvara da jeste, jer spoznata du�a zaista "jeste�.

Magijska spoznaja čoveka postepeno uvodi svet izmenjene percepcije stvarnosti gde se realnost do�ivljava na drugačiji način u skladu sa nivoom spoznaje. Taj nivo spoznaje je tesno povezan sa oplemenjivanjem energije. Realnost se opa�a u skladu sa nivoom energije, koju smo sposobni da generi�emo, izdr�imo i odr�imo. Ne ka�e se zalud da je magija proces spoznaje energija, čuvanja energija, njihovog oplemenjivanja i uvećavanja. Svaka energija je u stanju da nam pru�i vi�e ili manje sposobnosti da opa�amo realnost.

Realnost mo�e biti vrhunski subjektivna za ljude, čiji je nivo energije tako nizak, da samo svoja stanja mogu da opa�aju kao realna. To je rasa "ljudi robova", koji vide samo uz pomoć automatske energije koja im je usađena u svest po sistemu op�te prihvaćenog dru�tvenog kolektivizma.

Sledeći nivo bi bio nivo senzitivnosti, na kome čovek postaje osetljiv na impresije i postaje svestan da ih prima. Na tom nivou ne samo da čuje, on i slu�a, ne samo da gleda, on i vidi, ne samo da jede, već i ku�a, ne samo da dodiruje, vec i oseća dodir. Ovo je rasa "ljudi polutana" koji svoja opa�anja manifestuju kroz stvarala�tvo u umetnosti ili nauci. To je usled toga �to imaju dodatnu energiju, organizovaniju nego �to je automatska energija, koja je bazirana uglavnom na reakcijama, privlačnosti i odbojnosti, dopadanju i nedopadanju. Na nivou senzitivnosti čovek počinje da biva gospodar svojih impresija.

Najvi�i nivo energetskih upliva je opa�anje svesnih energija. Ovo je nivo spoznaje rase ljudi nazvanih "Kraljvi Čarobnjaci" Njihova opa�anja, u kojima učestvuju, počinju da dobijaju smisao i daju značaj njihovom �ivotu. Svesna energija je veoma specijalna, jer nasuprot onome �to ljudi nazivaju rečima "ja sam svestan�, mag će reći "ja učestvujem u svesti�. Zato ne postoji tajna koju mag ne mo�e doznati, ne postoji stvar koju ne mo�e spoznati, niti postoji biće koje ne mo�e upoznati.

Postoji i, takozvana, sistemska identifikacija, a to je sagledavanje stvarnosti iz perspektive strogo određenog sistema vrednosti, op�te prihvaćenog dru�tvenog sistema i ustrojstva, religijskog sistema poimanja sveta i čoveka i magijskog sistema ili paradigme kojem se pristupa sa prijemčivo�ću. Bez obzira na nivo tolerancije i po�tovanja drugih sistema, svaki je sistem isključiv u svojoj odnosnosti i ograničen u svojoj spoznaji. Sistemi ili paradigme, shvaćeni i prihvaćeni samo kao stanice na Putu Spoznaje otvaraju Kapiju Beskrajnog Putovanja Du�e, otvaraju Kapiju Bogova.

Sa čime se identifikujem i kakva je priroda moje identifikacije u razlučivanju magijskog i svetovnog?

Dobro se zamislite ovde. Nema toga koji će reći: "ja se ne identifikujem". Ovo bi mogle biti reči samo istinskog adepta. Ali, ove reči nećete čuti ni od jednog adepta.

SUMA PITANJA

Razgovor sa Sopstvom je prvi korak na putu magijske spoznaje, zato ovaj razgovor mora biti potpuno iskren. Samo od toga koliko je aspirant iskren prema samom sebi i koliko je sposoban da sagleda sopstvenu prirodu i sopstvenu spremnost, zavisi svaki dalji rad. Ovaj jedinstven razgovor sa Sopstvom u najosnovnijoj formi sadr�i odgovaranje na dvadeset pitanja, mada, kada se svako od pitanja analizira, niz podpitanja mo�e biti izvedeno. Na samom početku, ovih dvadeset pitanja je dovoljno:

1. Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom?
2. �ta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i sticanjem magijskih moći?
3. Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću?
4. Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i �ivota?
5. �ta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost?
6. Stremi li moja du�a vi�e materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog?

7. Kako se, i da li se u potpunosti moje seksualno biće ispoljava?

8. Koliko je moj �ivot zaista magijski �ivot?
9. Koliko su i da li su moje misli, reči i dela zaista magijsko delo?
10. �ta je moj cilj, kakv rezultat on donosi i kakva posledica iz njega proishodi?
11. �ta sam danas saznao?
12. Koje su i kakve su moje relacije u kontekstu davanja prioriteta u korelaciji magijskog i svetovnog?
13. Da li je svaka moja aktivnost pro�eta magijskom praksom?
14. Da li se u vr�enju obreda pridr�avam jednog sistema i njegovog izričitog ustrojstva?
15. Da li ritualu pristupam formalno ili sa predhodnom potpunom pripremom?
16. Da li ispunjavam svoju volju?
17. Da li sistem koji praktikujem omogućava njegovo prevazila�enje i izdizanje u sistem uzvi�eniji ili u sistem bez sistema?
18. Da li je sistem koji praktikujem moj izbor na osnovu predstavljene ponude ili je proistekao iz spoznaje?
19. Koji su moji strahovi i kakve strepnje izazivaju?
20. Sa čime se identifikujem i kakva je priroda moje identifikacije u razlučivanju magijskog i svetovnog?

Ne zaboravite da uvek u svoj dnevnik bele�ite svaki razgovor sa samim sobom, svaki odgovor na postavljena pitanja. I činite ovo često i analizirajte. Tako se prati sopstveni razvoj. Tako se da sagledati svaki uspon, ali i pad svaki, da se ne zaboravi. I neka razgovor sa Sopstvom uvek iskren bude, jer ako mag sebe sla�e, Promisao će znati, i svaki Duh će znati, i svaki zreo mag će znati. A onda, kome će se obratiti? Mag mo�e drugog čoveka slagati, čak i bez gri�e savesti, ali Sopstvo ne sme slagati nikada.

Promisao ne pra�ta, jer Ona nije ni dobar ni zao Bog, ni Duh osvetoljubivi, niti zlopamtivi entitet. Promisao je izraz svih Univerzalnih Zakona u Jednom.

Čini uvek �to god ti je po volji, ali pazi dobro, da voljom svojom ne naudi� sebi!