Verovanje u realnost postojanja okultnog, pojava je koju srećemo tokom istorije u svim tradicijama, kulturama i civilizacijama. Tako je i danas. Verovanju da postoji magija priklanja se i dobar deo savremenih naroda. Ako analiziramo religije, kako stare, tako i nove, videćemo da se svuda spominje postojanje različitih duhovno moćnih ljudi koji svojim duhovnim i fizičkim silama nadma�uju običnog čoveka, a veza tih ljudi sa onostranim silama koje im poma�u u ostvarivanju čarobnih efekata stavljajući im na raspolaganje svoje usluge, smatra se čarobnja�tvom, magijom ili ve�tičarenjem.

Postoji mnogo naziva za magove i ono čime se oni bave, ali nekako je najprihvatljivije nazvati to magijom. Posebno treba naglasiti da je osnovni cilj svakog ko se magijom bavi ozbiljno, razvoj i uzdizanje sopstvene svesti.

Magija nije ni�ta drugo do manipulacija energijama, i da bi se ta moć stekla, sve �to se u magiji uči je kako sačuvati stečenu i akumulirati mnogo druge energije.

Vrh

MAG

Biti mag ili ve�tac znači biti ve�t, odnosno posedovati ve�tinu. Biti ve�t ne znači posedovanje odrđene ve�tine već, biti univerzalno ve�t, ve�t u svemu.

Sa�ivljavanjem sa prirodom otvara se put u okultno. Mag posmatra nebo, razgovara sa oblacima i zvezdama, oslu�kuje vetar, dru�i se sa �ivotinjama i čvrsto stoji na zemlji. Zaljubljen u cveće, mag s njim sklapa lično poznanstvo i ba� zbog toga od njega tra�i da leči ili oboli, opčini ili rasčini, zavede ili razvede, o�ivi ili �ivot uzme.

To znači odvojen i samotnjački �ivot. On nema rodbinu ni prijatelje. Razlog tome je odnos običnog sveta prema magiji i stav duhovnih i svetovnih vlasti. Stav različitih religija određen je stanovi�tem tih religija prema onim onostranim silama, duhovima i bićima sa kojim mag ostvaruje vezu. U jednobo�ačkim religijama kontakti sa onostranim su zabranjeni posebno ako su ta bića neprijateljski raspolo�ena prema vladajućem bo�anstvu. Mnogobo�ačke religije su znatno fleksibilnije i magiju podr�avaju ukoliko je usmerena u interesu vladajućeg duhovnog ustrojstva. Stavovi svetovnih vlasti u pro�lim vremenima, a i danas potpuno su indiferentni ukoliko ne �tete interesima dr�ave ili vladajućem dru�tvenom sistemu. Zbog te javne nesigurnosti magija je �ivot u tajnosti. Mag je individua samostalna i nezavisna kojom je nemoguće manipulisati i upravljati i zbog toga je opasnost u dru�tvu jer ne podle�e uticaju vladajuće klase i vladajućem ustrojstvu sistema vrednosti. Cilj svakog maga jeste da u svet magije uvede �to vi�e ljudi. Eto razloga vi�e za odbojnost svake vlasti prema sistemu vrednosti u svetu magova.

Dakle, ovde je na sceni rat između dva sveta, sveta globalizacije s jedne, i sveta individualizacije s druge strane.

Vrh

MU�KARAC I �ENA

Obično se smatra da su magovi mu�karci koji su čarali i bacali čini u starom i srednjem veku. Međutim magovi postoje i deluju i danas. Magovi su kadkad organizovani u okultna bratstva koja deluju uglavnom tajno ili polujavno.

U svetu okultnog je mnogo vi�e �ena nego mu�karaca. U jednoj staroj knjizi je zapisano »na jednog ve�ca, deset hiljada ve�tica«. Za�to? Magija podrazumeva genijalan um. Takav um poseduje �ena, to je svojstveno njenoj prirodi. Ona je kao zemlja, ona rađa. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve tajne. �ena se rađa kao vila. Zanos, kojem se prepusta, od nje stvara proročicu. Ljubav od nje čini čarobnicu. �ena uvek razmi�lja, ona se snalazi u svakoj situaciji. �ena odlučuje o sudbini, ona vlada svetom. Niko kao �ena ne mo�e ubla�iti bol, smanjiti patnju, re�iti probleme, odagnati muke. Ona rađa sinove i bogove. U određene dane je vidovita i ima bezgraničnu moć �elje i sna.

�ena je za mu�karca kao boginja, jer on ne zna tajnu rađanja. Jednostavan je i prost. Njegov um je ograničen, podlo�an iluziji i ne mo�e ni�ta od onoga �to �ena mo�e. Ni hiljadu mu�karaca kao jedna �ena. On nosi aktivan princip i zbog toga je, kao i u ovom i u svetu magije mu�karac neophodan.

Vrh

MAGAVAN

Magija postoji. To danas znaju svi, međutim, ne zna svako za postojanje Magavana ili, kako se jo� nazivaju, Kraljevi Čarobnjaci. Oni rade sami i veoma retko se de�ava da pripadaju nekom okultnom bratstvu. Njihova filosofija i sistem ve�tina imaju izvesnih sličnosti sa op�te poznatom magijom pa se često de�ava da ih ljudi zamenjuju sa ve�cima. Razlika je velika i zbog toga se mora razjasniti.

Obred magavana te�i kompleksnosti do najsitnijih detalja. On dovodi svoju svest u potrebno stanje da sazove i zapoveda bićima na svim planovima postojanja. Podizanje svesti na određeni nivo podrazumeva i poprimanje izmenjenog i odgovarajućeg oblika. Magavan to čini uvek sam, za razliku od ceremonijalnih magova koji rade u paru ili grupi.

Magavanu se ne prilazi bez čiste namere, jer on je kao Crna rupa u svemiru. On uzima. Nekad samo pogledom, nekad dodirom, i kad u seksualnom činu izgleda kao da daje sebe, on pro�dire, kao zmija svoj plen. Samo ljudsko biće čiste namere mo�e da se preda sili kojom magavan upravlja, jer kao �to u svemiru iza Crne rupe stoji Bela koja rađa nove svetove, tako i magavan preobra�ava ljudsko biće u novu iskru, novog čoveka �to poput Zmaja stoji i gospodari Nebom i Zemljom.

Magavan se rađa pod posebnim ili neuobičajenim okolnostima. On ima �ensku intuiciju i polovinu �enske prirode. On razmi�lja, ali voli da spekuli�e. On ne rađa, ali zna tajnu stvaranja. On oblikuje materiju i udahnjuje joj �ivot. On je čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anđela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise, boje i zvukove. Magavan gospodari u svim korespondencijama i zbog toga stoji iza drevnih moćnih reči:

Ja znam čarobnu moć Sile.
Ja poznajem vas i znam va�a Imena.
Izrekoh reči moći!

Magavan je astrolog i prorok, sve�tenik prirode i lekar, alhemičar i učitelj. Proroci i vidovnjaci tumače sudbinu, a magavan je stvara. U tome je velika i su�tinska razlika. Magavan priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu.

Kraljevska proročica iz Persije, čarobna Kirka, �to sa prestola istoka poučava o svojstvima bilja i putanjama zvezda, jasno je videla budućnost, kao i uzvi�ena Sibila, �to je obasjana svetlo�ću s podno�ja Delfa saop�tavala svoja proročanstva oplakujući ih u i�čekivanju. Magavan budućnost stvara. Vi�e od Kirke, vi�e od Medeje, on ima moć čudotvorstva i u prirodi nalazi svoju sestru i saputnicu. Nasuprot proročici zagledanoj u svitanje, magavan upire pogled u noć, ali ta tamna noć mnogo pre svitanja najavljuje novi dan.

Vrh

IZVIRANJE

Pod Velom Noći Magija izvire iz hijeratičkih i mističnih alegorija drevnih učenja, iza tame i čudnih isku�enja svih posvećenja, pod pečatima na svim svetim spisima, u ru�evinama Ninive i Tebe, na izmrvljenom kamenju starih hramova i na potamnelom licu asirske ili egipatske sfinge, na čudovi�nim i predivnim slikama koje indijskim vernicima tumače nadahnute stranice Veda, na kriptičnim slikama iz na�ih starih knjiga o alhemiji, u ceremonijama koje prate prijeme u sva tajna dru�tva, svuda postoje naznake jednog učenja, jedinstvenog i pa�ljivo prikrivenog.

Okultna filosofija je odnegovala i dala ime svim uzvi�enim moćima, ona je ključ svih bo�anskih tajni i apsolutna vladarka u vremenima kada je bila dostupna samo sve�tenicima i kraljevima. Vladala je u Mesopotamiji, sa Magima, koji su na kraju nestali onako kako i�čezavaju zemaljski vladari, zbog zloupotrebe svoje moći. Obdarila je Indiju najčudesnijim nasleđem i neverovatnim bogatstvom poezije, čari i straha u njenim simbolima. Učinila je da Grčka uznapreduje do muzike Orfejeve lire i krila principe svih nauka, čitav razvoj ljudskog uma, u tada slobodoumnim Pitagorinim računima. Mitovi obiluju njenim čudima, a istorija, poku�avajući da prozre ovu nepoznatu moć, se sjedinila sa mitom. Svojim proročanstvima ona je podizala i ru�ila kraljevstva, navodila tirane da drhte na svojim tronovima, upravljala umovima, gospodarila radoznalo�ću i strahom.

U magiji nema ničeg nemogućeg. Kroz nju magavan upravlja elementima, govori jezik zvezda i usmerava putanje planeta. Kad on progovori, mesec boje krvi ru�i se sa neba, mrtvi ustaju iz grobova i mrmore zloslutne reči, dok noćni vetar prolazi kroz njihove lobanje. Magavan gospodari ljubavlju i mr�njom, ve�tinom daruje ljude rajem ili paklom po svojoj volji. On raspola�e svim oblicima i bira lepotu ili rugobu. Uz pomoć Kirkine palice pretvara ljude u zveri i �ivotinje u ljude, naizmenično. On čak raspola�e �ivotom i smrću, mo�e da podari bogatstvo i besmrtnost svojom kvintesencijom ili eliksirom.

Vrh

PONIRANJE

Moćna je bila Magija od Zaratustre do Manilija, od Orfeja do Apolonija iz Tijane, kad se hri�ćanstvo, odnoseći na kraju pobedu nad veličanstvenim snovima i titanskim stremljenjima aleksandrijske �kole, usudilo da javno anatemi�e ovu filosofiju, i tako je prisililo da se povuče u jo� veću tajnost i bude misterioznija vi�e nego ikada. Osim toga, o posvećenicima poče�e da kolaju čudne i uznemirujuće glasine. Ljude je pritiskala neka zlokobna sila, a uni�tavali su ih i razarali oni kojima su dozvolili da ih prevari njihova slatkorečivost ili čarolija njihovog nauka. �ene koje vole�e, pretvori�e se u Strige, a njihova deca nestajala su tokom noćnih okupljanja, dok su mu�karci u drhtavici �aputali o krvavim orgijama i gnusnim gozbama. U kriptama drevnih hramova ostajale su kosti, krici ispunjava�e noć, letina se su�ila, a stoka oboljevala, kada bi prolazio Mag. Bolesti koje prkosi�e lekarskoj ve�tini su harale, a zasluga za to svaki put pripisivala se otrovnom pogledu posvećenika.

Konačno, začula se kletva koja glasno optu�iva�e Magiju, samo ime posta zločin, a sveop�ta mr�nja iskazana uzvikom: "U vatru s magovima!" ba� kao �to se nekoliko vekova ranije klicalo: "Hri�ćane lavovima!" Gomila svoju zaveru kuje samo protiv prave sile. Ona ne zna �ta je istina, ali dobro oseća ono �to je sna�no. Onaj kojeg Crkva naziva Za�titnikom Crkve, sveti Kiril, poveo je tu naoru�anu gomilu u poslednji veliki obračun sa nasleđem i znanjem pohranjenim u hram i biblioteku rimske metropole Aleksandrije. Počinjen je, mo�da najveći i najgnusniji zločin u istoriji ljudskog roda, spaljena je Aleksandrijska biblioteka, sru�en hram, a mrtve niko nije ni brojao...

Vrh

REČ

Novi vek, vek opčinjen Rusoovim raspravama i Kaljostrovim iluzijama, doneo je nauku i ismejao i hri�ćane i magove. Ali, kako je ljudsko neznanje oduvek zaziralo od nepoznatog, magija je morala da se skriva kako bi izbegla strasne nalete slepe �elje: odevala se u nove hijeroglife, tajila svoje namere, poricala svoje stvarne nade. Izrastajući iz magije u nauku ona stvara rečnik alhemije, nenaru�ivu iluziju za neupućene u njihovoj pohlepi za zlatom, jezik koji je �iv samo za pravog učenika Hermesa. Tu sad izranja jedno delo, ali iako je u izvesnom smislu popularno i mo�e se svuda pronaći, ono je najokultnije od svih i najmanje poznato. To delo je ključ za sva ostala. Objavljeno je, ali ostalo je nepoznato u javnosti. Niko ne sumnja u to da ono postoji i niko ne pomi�lja da ga tra�i tamo gde se ono u stvari nalazi. Ta knjiga, koja je mo�da i najstarija, nikada nije bila prevedena. Međutim, sačuvana je onako kako je zapisana u prastarim znacima, na odvojenim plavo-zelenim listovima od nepoznatog materijala nalik na drvene ploče. Ta činjenica je izbegla pa�nji, iako je čuveni naučnik otkrio ne ba� njenu tajnu, ali zato podatak da je sačuvana u samo jednom primerku. Drugi naučnik, po prirodi vi�e sklon fantastici nego racionalnom zaključivanju, proveo je trideset godina u izučavanju ovog remek dela, i uspeo je da dođe samo do pretpostavke o njegovoj punoj va�nosti.

Delo je uistinu monumentalno, začuđujuće sna�no, jednostavno kao arhitektura piramida, i shodno tome, isto tako trajno, knjiga koja je rezime sveg znanja, koja nudi re�enja za sve tajne svojim beskrajnim upućujućim mislima. Remek delo, mo�da, ne sasvim ljudskog uma. Ona se bez sumnje mo�e ubrojati medu najvrednije darove koje nam je zave�tala pro�lost. Ona je univerzalni ključ čije reči uvode u zanos svaki duh na putu u Sveto Kraljevstvo. To je Knjiga Kralja Tota, kojeg grci zovu Hermes.

Sigurno je da u domenu duhovnosti, kojom upravlja Reč, ni�ta �to je bilo zapisano ne mo�e nestati. Sve �to ljudi prestanu da razumevaju za njih vi�e ne postoji, bar u poretku Reči, i to onda prelazi u područje enigme i misterije.

U početku hri�ćanstva u Aleksandrijskoj �koli, magija i hri�ćanstvo su bili gotovo udru�eni pod pokroviteljstvom Ammoniusa. Hermesova doktrina se skoro u potpunosti mo�e naći u spisima koji se pripisuju Dionisiju Areopagiti. Sa ovim periodom izra�enih apstrakcija i strasnog ratovanja rečima treba takođe povezati filosofsku vladavinu Julijana, nazvanog Apostata otpadnik, jer je u svojoj mladosti nevoljno ispovedao hri�ćanstvo. Svi su svesni toga da je Julijan imao tu nesreću da ne bude heroj u Plutarhovo vreme, ali ono �to većina ne zna je to da je on bio jedan od prosvetljenih i posvećenik prvoga reda. Verovao je u jedinstvo Boga i u univerzalnu doktrinu Trojstva. Nije �alio ni za čim iz starog sveta, osim za njegovim predivnim simbolima i njegovim čarobnim prizorima. Julijan nije bio paganin, već gnostik koga su privlačile alegorije grčkog politeizma, kome je na nesreću ime Isusa Hrista bilo manje zvučno od imena Orfeja. Imperator u njemu, ispa�tao je zbog akademskog ukusa filosofa i retoričara, i nakon �to je dopustio sebi spektakl i satisfakciju i�čezavanja poput Epaminonde u vreme Katona, u javnom mnjenju, tada već potpuno pokr�tenom, bio je anatemisan zbog svoje nadgrobne besede i dobio je prezriv epitet za sva vremena.

Zato, ustanite i otvorite oči, ali pazite pre svega da ne napravite ni jedan hri�ćanski znak, niti da izgovorite neku hri�ćansku reč.

Vrh

PITANJA, PITANJA, PITANJA...

Da li su Templari zaista obo�avali Bafometa? Da li su sramno pozdravili Mendesovog jarca? Kakvo je u stvari bilo to tajno i sna�no dru�tvo koje je ugrozilo Crkvu i Dr�avu, a zatim bilo uni�teno u ti�ini? Ni o čemu ne sudite blago. Templari su krivi za veliki zločin. Izlo�ili su očima profanih svetili�ta drevnih misterija. Oni su ponovo pokupili i podelili sve plodove sa drveta saznanja da bi tako postali gospodari sveta. Sud izrečen protiv njih vi�i je i mnogo stariji od suda pape ili kralja.

�ta se onda de�ava u svetu i za�to sve�tenici i vladari strahuju? Kakva tajna sila preti vladajućem poretku? Nekoliko ludaka tumara iz zemlje u zemlju, krijući, kako oni ka�u, Kamen Mudrosti pod svojom dronjavom odećom. U stanju su da pretvore zemlju u zlato, a nemaju �ta da jedu, niti krov nad glavom! Njihova čela su obavijena oreolom slave i senkom sramote! Koju to tajnu ovi ljudi nose sa sobom? Za�to im se čude, a ne razumeju ih? Za�to su osuđeni, a da ih nisu ni saslu�ali? Za�to su posvećeni u te stra�ne tajne nauke od kojih se Crkva i dru�tvo pla�e? Za�to su upoznati sa stvarima o kojima drugi ne znaju ni�ta? Za�to oni kriju ono �to drugi �ude da saznaju? Za�to su obdareni stra�nom i nepoznatom moći? Pitanja, pitanja, pitanja...

Odgovor je: Okultna nauka, Magija! Ali opet pitanja... �ta je zapravo bila ta Magija? Kakva je bila moć tih ljudi, nekada tako ponosnih, a potom proganjanih? Ako su bili zaista jaki, za�to nisu nadvladali svoje neprijatelje? Ali, ako su bili slabići i lakrdija�i, za�to su im ljudi ukazivali čast pla�eći ih se? Da li Magija postoji? Postoji li neko okultističko znanje koje je uistinu moć i čini čuda, koja se mogu uporediti sa čudima potvrđenih religija? Na ova poslednja dva istaknuta pitanja odgovoram potvrdom, a na sva pitanja ovom knjigom.

Knjiga će opravdati sledeću tvrdnju: postojala je i jo� uvek postoji moćna i prava Magija. Sve �to je o njoj rečeno u legendi, istina je na izvestan način, pa ipak, suprotno op�toj navici popularnog preuveličavanja, to nije istina u potpunosti. Zaista postoji stra�na tajna, čije je otkrivanje već jednom promenilo svet, kao �to potvrđuju sumerska i egipatska religijska tradicija, koju je i Mojsije preneo u Knjigu Postanja.

Tajna predstavlja fatalnu Spoznaju Znanja rezervisanog samo za Bogove, a posledica njene spoznaje je smrt. Mojsije znanje opisuje slikom Drveta Spoznaje Dobra i Zla, koje stoji u sredi�tu zemaljskog Raja, u blizini Drveta �ivota, sa kojim je spojeno korenom. U podno�ju tog Drveta nalazi se izvor četiri misteriozne reke koji čuvaju plameni mač i četiri heruvima... Kakvo Znanje čuvaju četiri sumerske Sfinge? �ta je to u, jo� uvek, skrivenom Hramu Tota? Kakav je to misteriozni Izvor u Dvaranama Amenti? �ta to tako besomučno Kraljica Ere�kigala čuva u Bezdanu?

Vrh

MOĆ

Postoji jedna jedinstvena, univerzalna i trajna dogma, sna�na kao vrhovni um, jednostavna, kao sve �to je veliko, razumljiva, kao svaka op�ta i apsolutna istina. Iz te dogme proističu sve ostale. Isto tako, postoji nauka koja daje čoveku nadljudske moći, Magija. Te moći su toliko mnogobrojne da je lak�e reći, sve �to um zamisliti mo�e i jo� ono �to zamisliti ne mo�e, Ali neke poređati mogu:

Magavan stoji pred Bogom licem u lice.
On razgovara prisno sa Sedam Duhova koji upravljaju nebeskim silama.
On je iznad svih patnji i svih strahova.
On vlada Nebom i Bezdan mu je potčinjen.
On raspola�e svojim �ivotom i jednako utiče i na tuđe.
On ne podle�e nesreći, niti propast mo�e da ga skrha.
On je među neprijateljima nepobediv.
On zna tajne pro�losti, sada�njosti i budućnosti.
On poseduje tajnu uzdizanja mrtvih i ključ besmrtnosti.
On ima Kamen Mudrosti i Univerzalni Lek.
On zna Zakone neprestanog kretanja i kruga.
On zna Tajnu Zemlje i Preobra�aja svih tvari.
On potčinjava najsurovije �ivotinje.
On ima moć da izgovori reči koje paralizuju i očaravaju zmije.
On poseduje Pečat koji pru�a univerzalno Znanje.
On stiče znanje ne-učenjem i ne-delanjem
On jednim pogledom prodire u dubine čovekove du�e i misterije srca �ene.
On mo�e naterati prirodu da ga od ropstva sebi oslobodi.
On predviđa sva buduća zbivanja uzrokovana vidljivim i nevidljivim.
On pru�a najdelotvorniju utehu i najbolji savet.
On nadvladava svaku po�ast.
On vlada ljubavlju i mr�njom.
On zna tajnu bogatstva i uvek je njegov gospodar, a nikada rob.
On u�iva čak i u siroma�tvu, ali nikada nije bedan i jadan.
On zna Tajnu Vatre, Zemlje, Vazduha i Vode.

On zna Tajnu Sile koja elemente spaja i razdvaja.

U prirodi postoji Sila neuporedivo sna�nija od svake poznate, a čovek koji njome ovlada i usmeri je, u stanju je da izmeni lice celog sveta. Ova Sila be�e poznata starima, ona sadr�i Univerzalni Agens čiji je vrhovni zakon Ravnote�a, dok je njegov pravac povezan s Velikim Arkanumom transcendentalne Magije.

Usmeravanjem tog agensa moguće je menjati redosled godi�njih doba, izazivati dnevne pojave noću, u jednom trenutku op�titi između dva kraja zemlje, videti �ta se de�ava na drugom kraju sveta, isceljivati ili zadavati rane na daljinu, govor učiniti univerzalno razumljivim. Ovaj agens jeste upravo ono �to su posvećenici u srednjem veku nazivali Prvom Stvari Velikog Dela. Gnostici ga predstavlja�e kao ognjeno telo Svetog Duha. Bio je predmet divljenja u tajnim Ritualima izvođenim na Sabat i u Hramu predstavljen hijeroglifskom figurom Bafometa ili Androgina. Ovo su tajne okultne filosofije, to je istorija Magije.

Ključ svih magijskih alegorija nalazi se na pločicama koje znamo kao Totove. Oko ove knjige, koju mo�emo nazvati kamenom temeljcem celokupnog zdanja magije, grupisane su nebrojene legende koje su ili njen delimični prevod, ili njen komentar koji se neprestano reprodukuje u hiljadu različitih formi.

Vrh

MIT

Ponekad se ingeniozne priče skladno sla�u u veliki ep koji je obele�je jedne epohe, iako neposvećenima nije jasno kako i za�to. Tako predivna priča o zlatnom runu prenosi, ali istovremeno prekriva velom hermetičku i magijsku doktrinu Orfeja i, ako se vratimo samo mističnoj grčkoj poeziji, to je zato �to nas svetili�ta Egipta i Indije na izvestan način pora�avaju svojim bogatstvom, ostavljajući nas neopredeljene sred takvog obilja.

A mi smo �eljni da odmah dostignemo Tebaidu, tu stra�nu sintezu celokupne doktrine, pro�losti, sada�njosti i budućnosti, tu beskrajnu priču koja, kao Orfejevo bo�anstvo, dose�e do oba kraja ciklusa ljudskog �ivota. Neverovatno! Sedam kapija Tebe, koje su napali i branili sedmorica poglavara, zaklinjući se krvlju svojih �rtava, imaju isto značenje kao i sedam Kapija na sedam spratova sumerske piramide, Kule Svetlosti na čijem je vrhu Kapija Bogova.

Tajanstveno poreklo Edipa, koji je pronađen dok je visio na nekom drvetu u Kiteronu kao kakav plod koji krvari, priziva Mojsijeve simbole i pripovesti iz Knjige postanja. On napada svog oca i ubija ga u neznanju, izvanredno proročanstvo slepog oslobođenog razuma, nezavisnog od nauke. Nakon toga, on sreće sfingu, taj simbol nad simbolima, večitu nepoznanicu za običan svet, granitni pijedestal učenja mudraca, pro�drljivo i tiho čudovi�te, čiji nepromenljivi oblik izra�ava dogmu Velike Univerzalne Misterije.

Kako se tetrada pretvara u dijadu i obja�njava trijadom? Kakva je to �ivotinja koja ujutru ide na četiri noge, u podne na dve, a s večeri na tri? Rečeno jezikom filosofije, kako je doktrina o elementarnim silama stvorila dualizam Zaratustre, dok je u isto vreme dala trojstvo kod Pitagore i Platona? Koji je konačni uzrok alegorija i brojeva, konačna poruka svih simbolizama? Edip odgovara jednostavnom i u�asavajućom rečju koja uni�tava sfingu i progla�ava bo�anskog Kralja Tebe: odgovor na zagonetku je Čovek.

Nesrećnik. Previ�e je video, pa ipak kroz zamagljeno staklo. Jo� samo malo i on će ispa�tati svoju zlokobnu i nesavr�enu vidovitost dobrovoljnim slepilom, a zatim će i�čeznuti u sred oluje, isto kao i sve civilizacije koje, svaka u svoje vreme, pogode odgovor na sfingino pitanje, ne dose�ući do njenog slo�enog smisla i tajne. Sve je simbolično i transcendentalno u tom titanskom epu o ljudskim sudbinama.

Dva zavađena brata čine drugi deo Velike Misterije, bo�anski okončane �rtvovanjem Antigone. Sledi poslednji rat; braća ubijaju jedan drugoga; Kapaneja je uni�tio oganj, kojem je on prkosio, a Amfijaraja je progutala zmija. Sve su to razne alegorije koje svojom istinom i veličanstveno�ću zaprepa�ćuju one koji mogu da pojme njihov trostruki hijeratički smisao.

Tajna knjiga drevnog posvećenja bila je poznata i Homeru koji skicira njen plan i glavne figure na Ahilejevom �titu sa podrobnom precizno�ću. Ali, čarobne Homerove priče zamenile su suvi�e brzo u narodnom sećanju jednostavne i apstraktne istine drevnog otkrovenja. Humanost je prionula uz formu i učinila da ta ideja bude zaboravljena. Znaci su izgubili snagu umno�avajući se.

Magija se takođe iskvarila u tom periodu, degenerisala se kod tesalskih vračeva u najprostije vrad�bine. Edipov zločin dao je svoje smrtonosne plodove, i nauka o dobru i zlu izdigla je zlo u svetogrdno bo�anstvo. Ljudi, iznureni svetlo�ću, sklonili su se u senku telesne supstance. San o toj praznini, koja je ispunjena Bogom, izgledao je u njihovim očima veći od samog Boga. Tako je nastao pakao. Zločin Kralja Tebe je bio u tome �to on nije uspeo da shvati sfingu, �to je prekinuo po�ast u Tebi, ali pri tom nije bio dovoljno čist kako bi dovr�io ispa�tanje u ime svog naroda. Kuga je, usled toga, ubrzo osvetila smrt čudovi�ta, i Kralj Tebe bio je prisiljen da napusti presto. �rtvovao je sebe u�asnom duhu sfinge, �ivom i halapljivom vi�e nego onda kada je od oblika postao ideja. Edip je pogodio �ta je čovek, a iskopao je svoje vlastite oči jer nije video �ta je Bog. Otkrio je polovinu Velike Tajne, a da bi spasao svoj narod, be�e neophodno da drugu polovinu ponese u izgnanstvo i u grob.

U čarobnoj poemi o Psihi, koju sigurno nije izmislio Apulej, Veliki Magični Arkanum se ponovo pojavljuje u vidu tajanstvenog saveza između jednog boga i slabe smrtnice, napu�tene i ostavljene nage na steni. Psihi je zabranjeno da sazna tajnu svog idealnog kraljevstva, a ukoliko vidi svog mu�a izgubiće ga zauvek.

Zar Elohim iz Izraela i Apulejevi bogovi svi zajedno ne potiču iz svetili�ta Memfisa i Tebe? Psiha je Evina sestra, ili jo� bolje, ona je spiritualizovana Eva. Obe čeznu za spoznajom i gube nevinost u čast isku�enja. Obe zaslu�uju da ih bace u pakao, jedna da bi donela staru Pandorinu kutiju, druga da pronađe i smrska glavu drevne zmije, simbola vremena i zla. Obe su krive za zločin koji će morati da ispa�ta Prometej starih vremena i Lucifer iz hri�ćanske epopeje, prvi kojeg je oslobodio Herakle, i drugi kojeg je nadvladao Spasitelj. Velika Magična Tajna je tako Psihina lampa i bode�, Evina jabuka, sveta Prometejeva vatra, gorući Luciferov skiptar, ali je takođe i Sveti Krst Iskupitelja. Poznavati sve ovo da bi se zloupotrebilo ili razotkrilo, zaslu�uje kaznu patnjom, ali znati onako kako to treba da se zna, upotrebljavati ali ne otkrivati, znači biti gospodar Apsoluta.

Da je Edip, umesto �to je ubio, savladao sfingu upregnuv�i je u svoje kočije i tako u�ao u Tebu, bio bi kralj bez počinjenog incesta, bez nesreća i bez egzila. Da je Psiha, pokorno�ću i ljubavlju, nagovorila Kupidona da se otkrije, nikada ga ne bi izgubila. Ovako, Kupidon je jedna od mitolo�kih slika Velike Tajne i velikog Agensa. Jer, ona istovremeno postulira akciju i strast, prazninu i obilje, strelu i ranu.

Nakon predivnog Apulejevog Zlatnog magarca nije vi�e bilo magičnih epova. Nauka, pokorena u Aleksandriji fanatizmom Hipatijinih ubica, pokr�tena je, tačnije, sakrila se pod hri�ćanskim velom sa Amonijem, Sinesijem i pseudonimnim autorom knjiga Dionizija Areopagite. U tim vremenima bilo je neophodno re�iti čuda sujeverja i osloboditi nauku kori�ćenjem nerazumljivog jezika. Ponovo je o�ivelo hijeroglifsko pisanje: izmi�ljani su simboli kako bi se čitava doktrina sa�ela u jedan znak, niz poku�aja i otkrića u jednu reč. Kakav je bio cilj onih koji su pretendovali na znanje? Tra�ili su tajnu Velikog Dela, formule koje bi ih uvek spa�avale od progonstva i mr�nje, čineći da ih smatraju maloumnicima, a sve te formule označavaju velike magijske Tajne.

Vrh

ILI, ILI...

Magija se smatra najvi�om naukom jer otkriva kako metafizičke tako i metapsihičke zakone koji va�e na svim planovima postojanja. Ne postoje čuda kao takva, nema ničega natprirodnog, jer u to veruju samo oni ljudi kojima činjenice i tajne ostaju skrivene, po�to oni nisu u stanju da ih spoznaju. Strogo govoreći, nije ispravno govoriti o ni�oj i visokoj magiji jer postoji samo jedna jedinstvena magija, a od stepena zrelosti do kojeg je mag stigao meri se njegov lični razvoj. Univerzalni zakoni, bez obzira da li su primenjeni sa dobrim ili lo�im namerama, ostaju uvek isti. Primena zakona zavisi od karaktera i namera pojedinca. Ako mag koristi svoje moći u dobre svrhe, on obično za sebe ka�e"beli mag", i suprotno, kad svoje sposobnosti koristi u lo�e svrhe naziva se "crnim magom". Međutim, bez obzira da li su dela maga moralno dobra ili lo�a, njih izazivaju ba� isti zakoni. Razuman čovek će bez sumnje shvatiti da ne postoji ni bela ni crna magija. Tu razliku su u op�tu upotrebu uvele mistične i religiozne sekte, jer one osobu koja im se ne sviđa nazivaju crnim magom. Da li je noć lo�a, a dan dobar? Jedno ne postoji bez drugog.

Pravi mag neće nikada potcenjivati negativno, i, istovremeno, on neće ni poku�avati da ga uni�ti. On će uvek dozvoliti negativnom da zauzme svoje mesto, i ono mu mora biti korisno isto kao i pozitivno. To znači da mag neće nikada negativne moći posmatrati kao zle moći. On na dobro i zlo neće gledati sa religijske, već sa univerzalne tačke gledi�ta.

Magija se obično pogre�no shvata kao ve�tičarstvo. Mag se uvek pridr�ava univerzalnih zakona, on poznaje njihove uzroke i posledice i svesno koristi te moći. U ve�tičarstvu praktikant koristi moći čije poreklo ne poznaje, mada je sasvim svestan posledica koje proističu iz kori�ćenja tih moći i nema pojma o njihovim stvarnim vezama, jer ne poznaje univerzalne zakone u smislu pravih odnosa između operisanja, razvijanja i funkcionisanja tih univerzalnih zakona. Mag nikada neće učiniti ni�ta bez potpunog znanja o tome �ta radi. Postoje i �arlatani koji poku�avaju da prevare ostale ljude. To su varalice koje vole da se hvale svojim visokim magijskim sposobnostima koje, uistinu, ne poseduju, i poku�avaju se ogrnuti velom mistične tajnovitosti da bi prikrili svoje neznanje. Ba� ova kategorija ljudi je odgovorna za ozlogla�eno ime koje je dobila magijska nauka. Karakteristike maga nisu tajanstvenost, niti spolja�nja pompa, već sasvim suprotno. On je skroman i uvek poku�ava da pomogne ljudima, a zrelim osobama da objasni tajne magije. Naravno, on neće svoje tajne odavati ljudima koji za njih nisu dovoljno zreli, da bi izbegao poni�enje. Mag neće nikada svojim spolja�njim pona�anjem odavati svoje znanje magijske nauke. Mag skoro da se i ne razlikuje od prosečnog čoveka, jer on uvek poku�ava da se prilagodi svakoj osobi, svakoj situaciji ili slučaju. Njegov magijski autoritet je duhovni i nema potrebe za spolja�njim sjajem.

Postoji jo� jedna ni�a varijanta magije koju treba pomenuti zato �to se ona često pogre�no brka sa pravom magijom, ali sa njom nema nikakve veze. To je takozvana ve�tina opsenarstva. Madioničareva manuelna ve�tina i njegova sposobnost da izazove iluzorne utiske kod ljudi koji ih posmatraju omogućuju mu da imitira neke pojave koje pravi magičar izaziva primenom univerzalnih zakona. Činjenica da mađioničari uvek koriste reč magija za svoje trikove svedoče o ni�em značenju na koje je ona svedena.

Od najstarijih vremena pa sve do modernog doba objavljeno je na stotine knjiga koje sadr�e uputstva za prizivanje duhova, za sklapanje ugovora sa đavolom, i slično. Međutim, nijedna od tih knjiga nije bila u stanju da prenese istinsku mudrost, niti da im osigura uspeh u primeni tog učenja, premda se ponekad de�avalo da su neki pojedinci, zahvaljujući njihovoj nasledenoj sklonosti i zrelosti, postizali uspeh. Ve�tina Magije sastoji se iz isku�avanja, slobode odlučivanja i volje. Pronaći čvrstu tačku oslonca za ljudsku aktivnost, znači otkriti Velike i neprenosive Tajne.

Tako se Mojsije pobrinuo da oni koji su poznavali Egipat i njegove misterije, zavr�e �ivote u pustinji. U Efesu je sveti Pavle spalio sve knjige o okultnim naukama, a sveti Kiril u Aleksandriji spalio biblioteku. Sve religije i nove doktrine zabranjuju Magiju i osuđuju njene misterije na vatru i zaborav. Razlog tome je �to je svaka religija ili filosofija koja nastane "branitelj humanosti", koji vlastiti �ivot brani tako �to uni�tava svoju majku.

Mene su već mnogi optu�ili za ludilo, ali isto tako opru�i�e i bo�anskog Paracelzusa. Optu�ili su me i za �arlatanstvo, ali isto tako optu�i�e i velikog i nesrećnog Agripu. Iako se inkvizitorska lomača ugasila, ostaje mi samo sumorna zabrana ti�ine i kletva. Ja ne prkosim, ali sam razočaran u rasu ljudi. Pi�em ove reči po svojoj volji, ali isto tako znam da kada dođe vreme dokazivanja, da će jedino magovi biti ti koji će svedočiti. Zato ćemo ostati mirni i čekaćemo.

A sad ili, ili. Kako god. Ja otvaram Kovčeg. Do�ao je čas kada moramo da budemo hrabri i poku�amo ono �to se niko pre nas nije usudio da izvede, da otvorimo Kapiju i sjedinimo Onostrano sa Pojavnim.