|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ars Magica
11
Liber MMM Odlomak iz Liber Null & Psychonaut Piter J. Kerol 21.8.2011
Povezani tekstovi: Piter J. Kerol - Liber KKK
KONTROLA UMA
Da bi se uspe�no bavio magijom, sposobnost koncentrisanja pa�nje mora biti izgrađena u toj meri dok um ne bude mogao da uđe u trans kao stanje. Ovo se posti�e u nizu etapa: apsolutna nepomičnost tela, regulacija disanja, zaustavljanje misli, koncentracija na zvuk, koncentracija na predmete, i koncetracija na mentalne slike.
Nepomičnost
Pripremi telo u bilo koji udobni polo�aj i poku�aj da ostane� u tom polo�aju �to je du�e moguće. Poku�aj da ne trepćes ili pomera� jezik ili prste ili bilo koji deo tela u potpunosti. Ne dozvoli da um odluta dugim vozovima misli već se pasivno posmatraj. Ono �to izgleda kao udobna poza u početku mo�e vremenom postati agonija, ali istraj! Izdvoji malo vremena svaki dan za ovu ve�bu i iskoristi priliku svake neaktivnosti koja se mo�e pojaviti. Bele�i rezultate u magijski dnevnik. Ne treba biti zadovoljan sa manje od pet minuta. Kada se u ovome dostigne petnaest minuta, nastavi ka regulaciji disanja.
Disanje
Ostani nepomičan sto je vi�e moguće i kreni odmereno da di�e� sporije i dublje. Cilj je da upotrebi� potpun kapacitet pluća ali bez bilo kakvih neprikladnih mi�ićnih napora ili naprezanja. Pluća se mogu dr�ati praznim ili punim između izdisaja i udisaja da se produ�i ciklus. Va�na stvar je da um treba da usmeri svoju potpunu pa�nju na ciklus disanja. Kada se ovo mo�e raditi trideset minuta, nastavi ka ne-razmi�ljanju.
Ne-Razmisljanje
Ve�be nepomičnosti i disanja mogu pobolj�ati zdravlje, ali nemaju druge su�tinske vrednosti sem pripreme za ne razmisljanje, početka stanja magijskog transa. Dok si nepomičan i di�es duboko, počni da odvraća� um od bilo kakve misli koja nastaje. Poku�aj da se uradi ovo neizbe�no otkriva da je um besna oluja aktivnosti. Samo najveća odlučnost mo�e zadobiti jedva nekoliko sekundi mentalne ti�ine, ali čak i ovo je priličan triumf. Ciljaj na kompletnu svestnost nad nadolazećim mislima i probaj da produ�i� periode potpune ti�ine. Kao i fizička nepomičnost, mentalnu nepomičnost bi trebalo ve�bati u određeno vreme a takođe i kada god se pojavi neki period neaktivnosti. Rezultate bi trebalo bele�iti u svoj dnevnik.
Magijski Transevi
Magija je nauka i umetnost uzrokovanja promena u skladu sa voljom. Volja jedino mo�e postati magijski efikasna kada je um fokusiran i kada nije ometan voljom. Um se mora prvo disciplinovati da usmeri čitavu pa�nju na neku besmislenu pojavu. Ako se učini poku�aj fokusa na neku formu �elje, efekat je kratko okru�en �eljom za rezultatom. Egoistična identifikacija, strah od neuspeha, i refleksivna �elja da se ne ostvari �udnja, koji nastaju iz na�e dvojne prirode, uni�tavaju rezultat. Stoga, kada se biraju teme za koncetraciju, izaberi naslove koji nisu spiritualnog, egoističnog, intelektualnog, emocionalnog, ili korisnog značenja - besmislene stvari.
Koncentracija na Objekte
Legenda o urokljivim očima potiče iz sposobnosti vračeva i čarobnjaka da upute fiksiran mrtav pogled. Ova sposobnost mo�e se ve�bati nad svakim predmetom - tačka na zidu, ne�to u daljini, zvezda na noćnome nebu - bilo sta. Zadr�ati se na objekat apsolutno mirnim, ne talasajućim pogledom na vi�e od nekoliko trenutaka pokazaće se veoma te�kim, ipak mora se u tome istrajati satima bez prekida. Svakom poku�aju oka da izobliči predmet, svakom poku�aju uma da nađe da misli o nečemu drugom, mora se odupreti. Eventualno je moguće izvući okultne tajne iz stvari ovom tehnikom, ali sposobnost se mora razvijati radom sa beznačajnim predmetima.
Koncentracija na Zvuk
Deo uma gde verbalne misli nastaju dovodi se pod magijsku kontrolu koncentracijom na zvuke mentalno zami�ljenih. Bilo koji prost zvuk od jednog ili vi�e slogova se bira, na primer Aum ili Om, Abrahadabra, Yod He Vau He, Aum Mani Padme Hum, Zazas Zazas, Nasatanada Zazas. Izabrani zvuk se ponavlja iznova i iznova u umu da blokira sve ostale misli. Nebitno koliko neprikladno mo�e izgledati izbor zvukova, mora� istrajati sa tim. Na kraju mo�e izgledati da se zvuk automatski ponavlja a mo�e se čak javiti i u snu. To su ohrabrujući znaci. Koncetracija na zvuke je ključ ka rečima moći i određenim oblicima bacanja čini.
Koncentracija na Sliku
Deo uma gde slikovne misli nastaju dovodi se pod magijsku kontrolu koncentracijom na slike. Jednostavan oblik, kao �to je trougao, krug, kvadrat, krst, ili srp, se bira i zadr�ava u oku uma, bez izobličavanja, onoliko dugo koliko je moguće. Samo najodlučniji napori su u mogućnosti da naprave zami�ljen oblik da istraje bilo koje vreme. Isprva bi trebalo sliku tra�iti zatvorenim očima. Ve�bom se mo�e projektovati na praznu povr�inu. Ova tehnika je osnova lansiranju sigila i stvaranju nezavisnih formi misli. Tri metode postizanja magijskog transa će jedino dati rezultate ako se obavljaju najfanatičnijom i morbidnom odlučno�ću. Ove sposobnosti su veoma abnormalne i obično nepristupačne ljudskoj svesti, jer zahtevaju takvu neljudsku koncentraciju, ali nagrade su velike. U magijski dnevnik, zabele�i svakodnveni redovan rad i iskori�ćene bilo kakve dodatne prilike. Ni jedna stranica ne bi trebalo da se ostavi praznom.
Metamorfoza
Transmutacija uma u magijsku svest se često naziva Velikim Delom. Ima dalekose�nu svrhu vodeći eventualno ka otrkivanju Istinske Volje. Čak i najmanja sposobnost za promenu sebe je vrednija od bilo kakve moći nad spolja�njim univerzumom. Metamorfoza je ve�ba u voljnoj rekonstrukciji uma. Svaki poku�aj u reorganizovanju uma uključuje dualnost između stanja kakvo je i �eljenog stanja. Stoga je nemoguće razviti bilo koju vrlinu kao spontanost, radost, pobo�nost, ponos, gracioznost ili svemoćnost bez me�anja sebe u veću konvencionalnost, tugu, krivicu, greh i nemoćnost u procesu. Religije su zasnovane na zabludi da neko mo�e ili mora imati jedno bez drugog. Visoka magija prepoznaje dualističko stanje ali ne mari bilo da je �ivot gorko-sladak ili sladak i kiseo; već te�i da postigne bilo koju proizvoljnu perceptivnu perspektivu po volji. Bilo koje stanje uma mo�e proizvoljno biti izabrano kao objekat za transmutaciju, ali postoje specifične vrline koje se dodaju nekima. Prva je protivotrov za disbalans i moguće ludilo magijskog transa. Druga je specifično protiv opsesija sa magijskim ve�bama iz trećeg dela. One su:
1) Smeh/Smeh Postignuće ovih stanja svijesti se posti�e tokom procesa meditacije. Pojedinac poku�ava ući u duh okolnosti kada god je to moguće i misliti o �eljenom rezultatu u druga vremena. Ovom metodom, sna�na nova mentalna navika se mo�e uspostaviti. Smeh: to je najvi�a emocija, jer mo�e sadr�ati bilo koju drugu od ekstaze do tuge. Nema suprotnost. Plakanje je samo nerazvijena forma toga koja čisti oči i priziva pomoć kod odojčadi. Smeh je jedini odr�iv stav u univerzumu gde se �ala odigrava zbog sebe. Trik je u tome da se vidi ta �ala odigrana čak i u neutralnim i sablasnim događajima koji okru�uju pojedinca. Nije na nama da ispitujemo univerzumov očigledni manjak ukusa. Tra�i emociju smeha u onome �to veseli i zabavlja, tra�i ga u bilo čemu �to je neutralno i beznačajno, tra�i ga čak i u onome �to je stra�no i odvratno. Iako na početku mo�e biti forsirana, pojedinac treba naučiti da se smeje u sebi svim stvarima. Ne-vezivanje najbolje opisuje magijsko stanje delovanja bez po�ude za rezultatima. Jako je te�ko ljudima da odluče ne�to i onda uraditi to čisto radi toga. Ipak konkretno ova sposobnost je ta koja je potrebna da se izvede magijski čin. Samo jedno-usmerena svest će to uraditi. Vezivanje treba razumeti i u pozitivnom i u negativnom smislu, zbog averzije njenog drugog lica. Vezivanje za bilo koji atribut sebe, svoje osobnosti, svoje ambicije, svoje veze ili čulnih iskustava - a jednako, i averzija prema bilo kojoj od njih - dokazaće ograničenje. Na drugu ruku, fatalno je izgubiti interes za ove stvari jer one su nečiji simbolički sistem ili magijska stvarnost. Radije, pojedinac poku�ava lak�e dodirnuti osetljive delove svoje stvarnosti da bi porekao kvarljiv uticaj obuzimajuće �elje i dosade. Tako pojedinac mo�e dobiti dovoljno slobode da deluje magijski.
U dodatku ove dvije meditacije ima i treća, vi�e
aktivna, forma metamorfoze, i ovo uključuje svakodnevne navike
pojedinca. Koliko god bezopasne se činile, navike u mislima, rečima i
delima su sidro ličnosti. Mag �eli da podigne to sidro i da se upusti
slobodan na more haosa.
MAGIJA
Uspjeh u ovom delu rasporeda zavisi o nekom stepenu majstorstva magijskog transa i metamorfoze. Ova magijska instrukcija uključuje tri tehnike: ritual, sigil, i sanjanje. Kao dodatak, mag bi se trebao upoznati sa barem jednim sistemom divinacije: karte, gledanje u kristal, runski �tapovi, visak, ili divinacijski �tap. Metode su beskrajne. Sa svim tehnikama, nameravaj uti�ati um i pusti da inspiracija omogući nekakvu vrstu odgovora. Koji god simbolični sistem ili instrumenti se koriste, oni deluju samo da omoguće spremi�te ili pojačalo unutra�njih sposobnosti. Niti jedan sistem divinacije ne bi trebao sadr�avati previ�e slučajnosti. Astrologija nije preporučljiva. Ritual je kombinacija upotrebe talismanskih oru�ja, gestova, vizualizovanih sigila, govornih čini, i magijskog transa. Prije nego �to nastavimo sa sigilima i snovima, bitno je razviti efektivan Terajući Ritual. Dobro konstruisan terajući ritual ima sledeće aspekte. Ovo pripremi maga mnogo br�e za magijsku koncentraciju od bilo koje samostalne ve�be transa. Omogućava magu da se odupre opsesijama ako se problemi jave sa iskustvima snova ili sigila koji postanu svesni. Takođe �titi maga od bilo kojeg agresivnog okultnog uticaja koji mu mo�e na�koditi. Da bi razvio terajući ritual, prvo nabavi magijsko oru�je � mač, bode�, �tap, ili mo�da veliki prsten. Instrument mora biti ne�to �to je impresivno umu i takođe treba da predstavlja te�nje maga. Prednosti kod ručno kovanih osobnih instrumenata, ili otkrićem istih nekim čudnim putem, ne mogu biti preistaknute. Terajući ritual bi trebalo da sadr�ii sledeće elemente kao minimum. Prvo, mag opisuje granicu oko sebe magijskim oru�jem. Granica se takođe sna�no vizualizuje. Trodimenzionalne figure se preferiraju. Pogledaj crte� 1. Drugo, mag fokusira svoju volju na vizualiziranu sliku: na primjer, slika magijskog oru�ja, ili njegovo imaginarno treće oko, ili mo�da kugla svietla u svojoj glavi. Zvučna koncentracija se takođe mo�e dodatno ili alternativno koristiti.
Crte� 1. Različite forme trodimenzionalnih granica
koje mag mo�e stvoriti upotrebom magijskog
oru�ja. Treće, granica se ojačava simbolima moći koji se crtaju magijskim oru�jem. Tradicionalna petokraka zvezda ili pentagram se mo�e koristiti, ili osmokraka zvezda Haosa, ili bilo koja druga forma. Reči moći se takođe mogu koristiti. Četvrto, mag te�i beskonačnoj praznini kratkim ali odlučnim trudom da zaustavi misli.
Sigili
Mag mo�e iziskivati ne�to �to je u nemogućnosti da dobije kroz normalne kanale. Nekad je moguće dovesti potrebnu slučajnost direktnom intervencijom volje ako ovo ne stavlja prevelik pritisak na univerzum. Čist rad same �elje je retko efektivan, jer volja postaje uključena u dijalog sa umom. Ovo oslabljuje magijsku sposobnost na mnoge načine. �elja postaje dro ego kompleksa; um postaje uznemiren neuspehom. Ubrzo originalna �elja postaje skup protivrečnih ideja. Često se �elja za rezultatom vraća samo kada se zaboravi. Ova zadnja činjenica je ključ za sigile i većinu formi magijskih čini. Sigili rade zato �to stimuliraju volju da radi podsvjesno, zaobilazeći um. Ima tri dela kod operacije sigila. Sigil je konstruisan, sigil je izgubljen za um, sigil je napunjen. U konstruisanju sigila, cilj je proizvesti glif �elje, oblikovan tako da ne sugeri�e odmah na �elju. Nije potrebno koristiti kompleksne simbolične sisteme.
a) Metoda rieči, I wish to obtain Necronomicon
(Elimini�i slova koja se ponavljaju)
IWSHTOBANECRM
Preuređena slova da daju slikovni sigil
b) Slikovna metoda, uni�titi protivnika
Zavr�en sigil
(Preuredi)
HAVI EMNER KUSAD Zavr�ena mantra
Crte� 2. Stvaranje sigila A) metodom riječi, B) slikovnom metodom i C) mantričnom metodom
Crte� 2 pokazuje kako se sigil mo�e konstruisati od reči, slike, i zvuka. Tema kod ovih čini je proizvoljna a ne preporučena. Da bi se uspe�no izgubio sigil, forma sigila i asocirana �elja se moraju oterati iz normalne budne svesti. Mag te�i protiv bilo kakve manifestacije kod obadve makar i sna�nim skretanjem svoje pa�nje prema drugim stvarima. Nekada se sigil mo�e zapaliti, ili zakopati, ili baciti u more. Moguće je izgubiti reč čini konstantnim ponavljanjem jer ovo na kraju isprazni um od povezanih �elja. Sigil se puni u trenucima kada um postigne nemost kroz magijski trans, ili kada velika emocionalnost paralizuje njegovo normalno funkcionisanje. U tim trenucima se koncentri�emo na sigil, bilo kao mentalnu sliku, mantru, ili nacrtanu formu. Neki od trenutaka kada se sigili mogu napuniti su slijedeći: tijekom magijskog transa; u trenutku orgazma ili velikog odu�evljenja; u trenucima velikog straha, besa, ili sramote; ili u trenutku kada se intenzivna frustracija ili razočaranje pojavi. Alternativno, kada se druga sna�na �elja pojavi, �elja se �rtvuje (zaboravlja) i koncentraciju na sigil treba nastaviti. Nakon dr�anja sigila u umu �to je du�e moguće, preporučljivo je oterati ga prizvanim smehom. Zapisi bi se trebalo čuvati za svaki rad sa sigilima ali ne na način da se izazove svesno razmatranje preko sigilizirane �elje.
SANJANJE
Stanje sna nudi pogodan izlazak u polje divinacije, entiteta, i eksteriorizacije ili "izvantelesnih" iskustava. Svi ljudi sanjaju svako veče u svojem �ivotu, ali nekolicina se mo�e setiti svojih iskustava čak i par minuta nakon buđenja. Iskustva snova su toliko neprimerena da mozak uči kako ih zaustaviti da se ne me�aju sa budnom sve�ću. Mag �eli dobiti celovit pristup planu snova i prisvojiti kontrolu nad njim. Poku�aj da to napravi stalno uključuje maga u smrtonosnu i bizarnu bitku sa svojim psihičkim senzorima, koji će upotrebiti gotovo svaku taktiku da mu negiraju to iskustvo. Jedina metoda da bi se dobio celovit pristup planu snova je dr�anje knjige i pisanog instrumenta pored mesta spavanja u svako vreme. Ovde, zapi�i detalje svih snova �to je br�e moguće nakon buđenja. Da bi prisvojio svesnu kontrolu nad stanjem sna, potrebno je izabrati temu za san. Mag bi trebao početi sa jednostavnim iskustvima, kao �to je �elja da se vidi određeni objekt (realni ili imaginarni) i ovlada ovime pre poku�aja divinacije ili eksteriorizacije. San se postavlja tako �to se sna�no vizualizuje �eljena tema u inače uti�anom umu, odmah pre spavanja. Za vi�a kompleksnija iskustva mo�e se primeniti metoda sigila. Zapise snova je najbolje čuvati odvojeno od magijskih zapisa jer nastoji da postane opse�an. Takođe, svaki bitan uspeh bi se trebao preneti u magijski dnevnik. Iako se pojedinac mo�e bojati od pogleda u njega, pravilno vođen magijski dnevnik je siguran jamac uspeha u radu sa Liber MMM: to je takođe knjiga referenci sa kojom se ocenjuje napredak i najva�nije, podsticaj za naredni trud.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 02:50 |
