|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Budizam
2 - II
Tipitaka - Pali kanon 19.06.2010
Sutta pitaka, drugi deo Tipitake, sastoji se od preko 10.000 sutta, ili govora, koje je izgovorio Buda ili neko od njegovih najbli�ih učenika tokom njegovog 45-godi�njeg �irenja učenja.. U njoj su takođe sabrani i stihovi drugih članova sanghe. Sutte su grupisane u pet nikaya ili zbirki:
DIGHA NIKAYA Zbirka dugih govora
Digha nikaya ili "Zbirka dugih
govora" (pali digha = "dugi") jeste prvi deo Sutta pitake i čini je trideset
četiri sutte, grupisane u tri odeljka (vagga):
Govor o plodovima isposničkog �ivota
Kralj Ađatasatu pita Budu: "Koji su plodovi isposničkog �ivota, vidljivi ovde i
sada?" Buda odgovara slikajući sveobuhvatan portret budističkog puta,
ilustrujući svaki stupanj ve�banja �ivopisnim poređenjima.
Razgovor sa Kevadom Na Kevadovu
sugestiju da bi za privlačenje novih pristalica bilo dobro da izvede neko čudo
uz pomoć svojih natprirodnih moći, Buda odgovara da "čudo proizvedeno du�evnom
moći smatra neumesnim, stidi ga se i gadi". Ali zato detaljno opisuje "čudo
pouke" i smatra ga jedinim "čudom" dostojnim budističkog monaha.
Veliki govor o konačnom utrnuću
(Poslednji Budini dani) Ova obimna sutta, najdu�a od svih u pali kanonu, opisuje
događaje pre, tokom i neposredno posle konačnog oslobođenja (parinibbana)
Budinog. Ova �ivopisna pripovest sadr�i velik deo učenja o Dhammi, uključujući i
Budina poslednja uputstva, koja slu�e kao putokaz na koji način budizam treba
�iveti i praktikovati posle Budine smrti - sve do danas. Ali ova sutta takođe
svedoči, jednostavnim jezikom, o bolnoj drami mnogih predanih Budinih sledbenika
u trenutku smrti voljenog učitelja.
Veliki govor o temeljima sabranosti
Ova sutta nudi sveobuhvatna uputstva za ve�banje sabranosti pa�nje. Buda opisuje
kako razvijanje neprekinute sabranosti u odnosu na sve četiri satipatthane
("temelja sabranosti") - sabranosti na telo, na osećaje, na um i na objekte uma
- mo�e voditi na kraju do konačnog probuđenja. [Tekst ove sutte identičan je sa
tekstom Satipatthana sutte (MN 10), izuzev da je u verziji iz Majjhime
izostavljeno izlaganje o četiri plemenite istine (poglavlja 5a, b, c i d u delu
D ove verzije).]
Govor Sigali/Pravila discipline za
laike Pravila pona�anja domaćina, kako ih je Buda opisao nezaređenom sledbeniku
Sigali. Ova sutta nudi vredne savete o tome kako bi domaćini trebalo da se
pona�aju u odnosima sa roditeljima, supru�nikom, decom, zaposlenima,
poslodavcima, prijateljima i duhovnim učiteljima.
MAJJHIMA NIKAYA Govori srednje du�ine
Majjhima nikaya ili "Govori srednje du�ine" jeste druga od pet nikaya ili zbirki u okviru Sutta pitake, druge "ko�are" Tipitake. Ova nikaya se sastoji od 152 Budina govora, koji zajedno čine sveobuhvatan korpus svih aspekata Budinog učenja.
MULAPANNASA PALI
- Mulapariyaya sutta (MN 1)
Koren svih stvari U ovoj te�koj, ali
va�noj sutti Buda do detalja razla�e najosnovniji princip budističke misli i
prakse, a to je da ne postoji nijedna stvar -- čak ni sama nibbana -- koja se s
pravom mo�e smatrati izvorom iz kojeg nastaju sve druge pojave i iskustva.
Sve nečistoće Buda podučava sedam
metoda eliminisanja duboko ukorenjenih nečistoća u umu (strast, �elja za
postojanjem, stavovi i neznanje) koje sprečavanju probuđenje.
Govor o strahu i u�asu Buda
obja�njava �ta je potrebno da bismo bili u stanju da �ivimo u samoći na nekom
pustom mestu?
Poređenje sa tkaninom Jednostavnim
poređenjem Buda ilustruje razliku između uprljanog uma i čistog uma.
Govor o brisanju Buda obja�njava
kako se �tetne osobine srca mogu izbrisati uz pomoć meditacije.
Govor o ispravnom razumevanju Dug i
va�an govor po�tovanog Saripute, sa posebnim delovima o korisnom i �tetnom,
četiri plemenite istine, dvanaest faktora uslovljenog nastanka i nečistoćama.
Govor o temeljima sabranosti Ova
sutta nudi detaljna praktična uputstva za ve�banje sabranosti pa�nje.
Kraći govor o lavljem riku Buda
objavljuje da se jedino praktikovanjem u skladu sa Dhammom probuđenje mo�e
postići. Njegovo učenje se ralikuje od drugih religija i filozofija time �to
jedino dosledno pobija svako učenje o sopstvu.
Veliki govor o lavljem riku Buda
nabraja deset moći Tathagate, njegove četiri vrste neustra�ivosti i druge
superiorne kvalitete koji mu daju pravo da "lavljim rikom" svima objavi svoje
oslobođenje.
Veliki govor o patnji Ovde Buda
opisuje zamke jurnjave za čulnim zadovoljstvima: Takav �ivotni smer sigurno nam,
pre ili kasnije, donosi bol i nesreću.
Mali govor o patnji
Govor o ćupu meda Čovek kojem je
zapravo do ćaskanja pita Budu �ta je njegovo učenje. Budin odgovor ne zbunjuje
samo tog čoveka, već i grupu monaha koji su se tu zatekli. Po�tovani. Mahakaćana
na kraju daje obja�njenje i uz to analizira �ta je potrebno da bi se uklonili
psiholo�ki izvori konflikta u čoveku.
Dve vrste razmi�ljanja Buda se
priseća događaja koji su ga vodili do probuđenja i otkriva svoje otkriće da
misli ispunjene po�udom, zlovoljom i �eljom za povređivanjem ne vode do
probuđenja, dok one ispunjene suprotnim kvalitetima (uzdr�anost, nezlovolja i
ne�kodljivost) vode.
Uklanjanje ometajućih misli Buda
nudi pet praktičnih metoda mudrog reagovanja na �tetne misli (misli vezane za
�elju, odbojnost i neznanje).
Poređenje sa testerom Buda priča
priču o mudroj robinji koja isprobava strpljenje svoje gazdarice, ukazujući joj
tako na pomanjkanje strpljenja. Buda daje i nekoliko upečatljivih poređenja kako
bi ilustrovao način na koji treba da razvijamo strpljenje.
Poređenje sa zmijom Buda strogo
prekoreva one svoje sledbenike koji pogre�no interpretiraju osnovne postavke
njegovog učenja.
Kočija Koristeći poređenje sa
konstrukcijom kočija, po�tovani Punja Mantaniputa obja�njava odnose delova puta
i cilja svetačkog �ivota.
Govor o plemenitoj te�nji (prevod
Čedomil Veljačić). Neposredno posle probuđenja, Buda ne oseća potrebu da o svom
duhovnom otkriću govori bilo kome, niti da druge podučava onome �to je saznao.
Ipak, na molbu bo�anstva, uvidev�i da postoje ljudi kojima su oči tek malo
natrunjene i koji su sposobni da ugledaju istinu, kreće na put propovednika dug
četrdesetak godina.
Poređenje sa otiskom stope velikog
slona (prevod Rastislav Kobac). Sariputa obja�njava četiri elementa (zemlja,
voda, vatra i vazduh), vezivanje za njih onda kada ih smatramo delovima
"sopstva" i način da razbijemo tu iluziju.
Veliki govor u �umi Gosinga (prevod
Čedomil Veljačić). U prazničnoj večeri punog Meseca zaseda skup najuglednijih
Budinih učenika. Svako od njih izla�e �ta on smatra ključnim kvalitetima
budističkog monaha.
Veliki govor Saćaki U ovoj sutti
Buda nabraja svoje nekada�nje meditativne prakse i asketske pothvate koji su ga
na kraju doveli do otkrića puta probuđenja.
Bramani iz Sale Buda tumači grupi
brahmina kako nečiji postupci - telom, govorom, mi�lju - određuju njegovu sreću.
Kratko razja�njenje nauke. Monahinja
Dhamadina razla�e grupu pitanja o Dhammi koja joj je postavio njezin biv�i mu�:
pitanja o samoidentifikaciji, poni�tenju, prodiranju u pravu prirodu osećaja i
dostizanju nibbane.
Kraći govor o praksi. Je li ne�to
ispravno zato �to nam se čini ispravnim?
MAJJHIMAPANNASA PALI
- Kandaraka sutta (MN 51)
Asketa psećeg zaveta. Ako se
pona�ate kao pas, to ćete i postati. Ova dirljiva sutta slu�i kao sna�na opomena
da bi svoje postupke trebalo da biramo sa mnogo većom pa�njom.
Govor princu Abhaji (Neboj�i). Buda
obja�njava kriterijume za određivanje je li ili nije pogre�no ne�to izreći. Ovaj
govor je divan primer Budine ve�tine kao učitelja: ne samo da govori o ispravnom
govoru, već u isto vreme daje primer ispravnog govora.
Mnogo vrsta osećanja. Po�to je re�io
nesporazum oko klasifikovanja osećanja, Buda nabraja različite vrste
zadovoljstava i u�itaka koje neko biće mo�e osetiti.
Savet Rahuli u Ambalatiki. Buda
o�tro upozorava svog sina, isku�enika Rahulu na opasnosti laganja i ističe
va�nost neprestanog motrenja na pravu prirodu na�ih motiva.
Veliki govor Rahuli. Savet Rahuli
kako da uvidi pravu prirodu svega �to do njega dopre putem čula.
Kratak razgovor s Malunkjinim sinom.
Po�tovani Malunkjaputa preti da će se razmona�iti ukoliko Buda ne odgovori na
sva njegova metafizička, spekulativna pitanja. Koristeći čuveno poređenje sa
čovekom ranjenim otrovnom strelom, Buda ga podseća da se neka pitanja
jednostavno ne isplati postavljati, jer vremena je tako malo.
Govor u Nalakapani. Buda mladim
prido�licama daje prvu pouku o kontemplativnom proči�ćenju i učvr�ćenju duha u
zadubljenosti.
Govor Vaćagoti o vatri. Buda
obja�njava lutalici za�to on ne zastupa nijedno spekulativno stanovi�te.
Koristeći poređenje sa uga�enom vatrom, on liustruje sudbinu oslobođenog bića.
Za Magandiju. Ovom prilikom Buda
podučava člana neke hedonističke sekte tome �ta je istinsko zadovoljstvo i
istinsko zdravlje.
O Ratapali. Ratapala se priseća
četiri zapa�anja o ovom svetu koja su ga nagnala da, kao zdrav i imućan mladić,
napusti domaćinski �ivot i postane monah.
Razgovor sa Angulimalom. Čuvena
sutta u kojoj Buda preobraćuje okorelog ubicu i pretvara ga u monaha koji, i
pored u�asnog kammičkog nasleđa, uspeva da stigne do konačnog oslobođenja.
O onome ko je drag. Pasenadi, kralj
Kosale, ima istaknuto mesto u mnogim govorima kao predani sledbenik Budin. U
ovog govoru saznajemo kako je - zahvaljujući pronicljivosti kraljice Mallike -
kralj postao naklonjen Budi.
Razgovor asketi Seli. Buda uverava
učitelja Selu i 300 njegovih učenika u svoje prosvetljenje..
Razgovor sa Ćankijem. Nadmeni mladi
braman ispituje Budu o čuvanju, probuđenju za i dostizanju istine. Odgovarajući,
Buda opisuje kriterijume za odabir pouzdanog učitelja i kako najbolje učiti od
takve osobe.
UPARIPANNASA PALI
- Devadaha sutta (MN 101)
Za Sunakatu. Buda iznosi problem
meditanata koji precenjuju svoj napredak u meditaciji. Ova sutta zavr�ava se
upozorenjem da je svako ko smatra kako je oslobođenje zapravo dozvola za
neobuzdano pona�anje sličan nekome ko ne sledi lekareva uputstva posle
operacije, ko svesno ispija ča�u otrova ili ko svojevoljno pru�a ruku ka zmiji
otrovnici.
Govor Ganaka Mogalani. Buda izla�e
postupni trening budističkog monaha i sebe opisuje kao "onoga ko pokazuje put".
Čuvar Mogalana. Po�tovani. Ananda
obja�njava kako sangha odr�ava svoje jedinstvo i unutra�nju disciplinu posle
smrti Budine. Zanimljivo je da ova sutta pokazuje da rana budistička praksa nije
ostavljala mesta za mnoge prakse koje su se razvile kasnije, kao �to je
imenovanje nosilaca jedne linije učenja, izbor crkvenih poglavara ili kori�ćenje
mentalnih nečistoća kao osnove za ve�banje koncentracije.
Kraći govor o noći punog meseca.
Kako prepoznati -- i postati -- osoba sa integritetom.
Velika četrdesetica. O prirodi
plemenite ispravne koncentracije i njezinoj međuzavisnosti sa ostalim faktorima
plemenitog osmostrukog puta.
O sabranosti pa�nje na dah. Jedan od
najva�nijih tekstova za početnike i iskusne meditante podjednako, ova sutta je
Budin "vodič" kroz čitav tok meditativne prakse, koristeći kao sredstvo
meditaciju na dah. Uporno praktikovanje sabranosti na dah vodi onoga ko je
praktikuje postepeno kroz 16 sukcesivnih faza razvoja, kulminirajući u potpunom
probuđenju.
Sabranost pa�nje na telo. Ova sutta
slu�i kao dodataka Anapanasati sutti i obja�njava va�nost učvr�ćivanja �iroke
svesnosti tela u meditaciji da bi se razvilo zadubljenje (jhana). Buda ovde
koristi nekoliko divnih poređenja!
Sa�eti govor o ni�tavilu. Buda
upućuje po�tovanog Anandu u praksu koja vodi do "ulaska u ni�tavilo", kao vrata
oslobođenje.
Govor o kroćenju Uz pomoć analogije
sa kroćenjem slonova, Buda obja�njava kako on kroti svoje učenike.
Za Bhumiju. Da li �elja za
probuđenjem utiče na put ka probuđenju? Prema ovom govoru, pitanje �eljenja ili
ne�eljenja neva�no je sve dok razvijamo odgovarajuće kvalitete koji sačinjavaju
put ka probuđenju. Ovaj govor je takođe veoma jasan o tome da postoje pravi i
pogre�ni putevi prakse: kao �to bi se moglo reći, ne uliva se svaka reka u more.
Govor Anurudi. Imali li razlike
između meditativnog i kontemplativnog zadubljenja duha.
O smetnjama. Ovaj govor sadr�i jednu
od najzanimljivijih i najdetaljnijih uputa za negu duhovnog zadubljenja, koju
Buda daje Anurudi i jo� dvojici pustinjaka prilikom posete njihovom �umskom
boravi�tu.
Svečani dan. Buda nagla�ava
neophodnost ulaganja napora upravo sada da bi se razvio uvid. Sada je sve �to
imamo, "jer - ko zna - sutra smrt mo�e doći".
Kratko izlaganje o kammi. Buda
obja�njava kako kamma utiče na sreću i nesreću bića.
Veliko izlaganje o kammi. Buda
otkriva neke od suptilnijih nijansi u delovanju kamme.
Izreka i razja�njenje. Kako se
odnositi prema spolja�njim objektima a da um ne postane njima uznemiren i kako
se usredsrediti u sna�nim stanjima zadubljenja a da ne postanemo njima
zarobljeni. To nije lako, ali je moguće.
Analiza svojstava. Jetka priča u
kojoj lutalica, tragajući za Budom, zapravo sreće Budu ne prepoznajući ga. On
uviđa svoju gre�ku tek po�to ga je Buda poučio o četiri odrednice i �est
svojstava iskustva. Izvanredna ilustracija Budine tvrdnje: "Ko god vidi Dhammu,
vidi mene".
Nandakova pouka redovnicama. Nandako
poučava monahinje tako �to analizira sastojke bića i njihovu prolaznost.
�est �estica. Kako kontemplacija o
�est čula vodi do razumevanja ne-sopstva i, na kraju, do probuđenja.
Veliki govor o �est medijuma čula.
Kako jasno razumevanje �est čula vodi do razvijanja krila probuđenja i konačno
do izbavljenja.
SAMYUTTA NIKAYA
Samyutta nikaya, treći deo Sutta pitake, sadr�i 2.889 sutta grupisanih u pet odeljaka (vagga). Svaka vagga je dalje podeljena u samyutte, u kojima su govori povezani zajedničkom temom. Samyutte su dobile ime prema toj temi, pa tako, na primer, Kosala samyutta (u Sagatha vagga) sadr�i sutte u kojima je sagovornik kralj Pasenadi iz zemlje Kosala; Vedana samyutta (u Salayatana vagga) sadr�i govore u kojima se analiziraju osećaji (vedana) i tako dalje.
SAGATHA VAGGA (samyutte I-XI) I Devata samyutta - Bo�anstva (deva) - Ogha-tarana sutta (SN I.1)
Prelazak preko bujice. Buda
obja�njava kako je on "pre�ao bujicu" �elje.
U divljini. Za�to monasi koji �ive
osamljeni u �umi izgledaju tako srećni?
Savest. Divna kratka poduka o
jedinstvenosti i vrednosti savesnosti.
O Samidiju. Boginja (devata) se
čudi: za�to gubiti vreme na meditaciju u očekivanju neke nagrade u budućnosti,
kada mo�emo u�ivati u čulnim u�icima ovde i sada?
Komad kamena. Posle jednog poku�aja
da ga ubiju, Buda pokazuje ličnim primerom kako se treba odnositi prema bolu.
(Kuća) u plamenu. Bo�anstvo (deva)
posećuje Budu i recituje divne stihove o neophodnosti davanja.
Davalac. Buda obja�njava bo�anstvu
pravu vrednost različitih vrsta poklona.
�elja. Kratak i elegantan rezime
Budinog učenja. Ubijanje. Buda ukazuje na jednu stvar koju vredi ubiti.
II Devaputta samyutta - Sinovi bo�anstava - Kamada sutta (SN II.6)
Kamadina tu�balica. Buda uverava
kolebljivo bo�anstvo da, iako put ka oslobađanju mo�e biti dug i te�ak, on
zaista mo�e biti pređen.
Molitva bo�anstva Meseca za za�titu.
Molitva bo�anstva Sunca za za�titu.
U ove dve sutte Buda interveni�e u korist dva bo�anstva koja je zarobio zli
demon. Ova sutta pripada grupi paritta (za�titničkih) sutta koje se pevaju u
manastirima prilikom svečanosti i različitih ceremonija. Utara, sin deve. Činiti dobro i skupljati zasluge: je li to najbolje čemu mo�emo te�iti u ovom kratkom �ivotu?
III Kosala samyutta - Pasenadi, kralj Kosale - Dahara sutta (SN III.1)
Mladost. Buda podseća kralja
Pasenadija da nečije godine nisu mera njegove mudrosti.
Privr�enost. Ako zaista brinete o
sopstvenoj i dobrobiti drugih, tada pa�ljivo birajte svoje postupke!
Malo. Buda upozorava kralja
Pasenadija na opasnosti bogatstva i luksuza.
Razmi�ljanje. Kralj Pasenadi otkriva
�ta motivi�e ljude da la�u.
Bitka (1)
Bitka (2). Dve priče o bitkama
između suparničkih kraljeva, u kojima se na bolan način ukazuje kako u ratu nema
sigurnosti ni za pobednika ni za pobeđenog.
Pa�ljivost. Buda otkriva jedan
kvalitet srca koji nam mo�e ponuditi sigurnost.
Bez naslednika (1). Buda savetuje
bogatom domaćinu kako da na pravi način koristi i u�iva u svom bogatstvu.
Bez naslednika (2). Daj velikodu�no
i bez �aljenja ili će� patiti na isti način kao i ovaj bogati domaćin.
(Kvaliteti) ovoga sveta. Tri stvari
ovoga sveta koje neizbe�no vode do propasti i patnje.
Ve�tina gađanja lukom i strelom. Svi
mi znamo da velikodu�nost vodi donosi povoljne rezultate, ali kome treba da
dajemo poklone kako bismo po�njeli najveću nagradu? Poređenje sa planinama. Buda izla�e kralju Pasenadiju jedan uznemirujući govor o blizini smrti i neophodnosti praktikovanja dhamme.
IV Mara samyutta - Mara (smrt) Priče o tome kako Mara isku�ava Budu i uzalud poku�ava da ga nadmudri. - Nandana sutta (SN IV.8)
U�ivanje. Je li posedovanje nečega
izvor radosti ili �alosti? Mara i Buda raspravljaju o ovom pitanju.
Komad kamena. Mara se ruga Budi dok
se ovaj odmara posle poku�aja da ga ubiju.
Zemljoradnik. Mara objavljuje svoje
vladanje nad čulnim svetom, ali Buda obja�njava kako on (Buda) boravi na onom
mestu do kojeg Mara nikada ne mo�e stići. Vladalac. Mara, videći da je Buda razvio četiri temelja snage (iddhipada), poku�ava da ga ubedi da napusti mona�ki �ivot i postane pravedan i moćan vladar ovoga sveta.
V Bhikkhuni samyutta - Monahinje. Priče o poku�ajima Mare da otera monahinje sa njihovog mesta za meditaciju u �umi postavljajući im provokativna pitanja. Bez izuzetka, te mudre �ene odlučno pobeđuju Maru. - Alavika sutta (SN V.1)
Bhikkhuni Alavika. Mara: Za�to se
gnjaviti sa meditacijom? Za�to ne u�ivati u zadovoljstvima �ivota?
Bhikkhuni Soma. Mo�e li �ena da
dostigne probuđenje? Po�tovana sestra Soma razre�ava ovo pogre�no postavljeno
pitanje.
Bhikkhuni Gotami. Mara: Za�to se
mučiti sedeći u osami u sred �ume?
Bhikkhuni Viđaja. Mara: Za�to makar
samo na kratko ne prekinemo meditaciju i odemo na ples?
Bhikkhuni Upalavana. Mara: Za�to
samoću i opasnost �umskog �ivota ne zameni� za ne�to �to je sigurnije?
Bhikkhuni Ćala. Mara: Pa �ta ima
lo�e u tome da se ponovo rodimo?
Bhikkhuni Upaćala. Mara: Za�to se ne
pripremati za srećno preporađanje među bo�anstvima?
Bhikkhuni Sisupaćala. Bhikkhuni
Sisupaćala pokazuje Mari kako sleđenje puta Dhamme ne znači slepo dr�anje za
neku krutu filozofiju.
Bhikkhuni Sela. Mara poku�ava da
zbuni sestru Selu metafizičkim pitanjima. Bhikkhuni Vađira. Da li vam se de�avalo da se, dok meditirate, povedete za nekim zadivljujućim - ali krajnje spekulativnim - tokom misli? Bhikkhuni Vađira pokazuje kako da se pona�ate u takvoj situaciji.
VI Brahma samyutta - Brama bo�anstva - Ayacana sutta (SN VI.1)
Molba. Neposredno posle probuđenja,
Budu posećuje Brama Sahampati, koji ga moli da podučava Dhammu, radi onih "u
čijim očima je tek malo trunja"
Po�tovanje. Ubrzo posle probuđenja,
Buda posmatra svet oko sebe, tragajući za drugim bićem koje bi sada s pravom
mogao smatrati svojim učiteljem. Potpuno oslobođenje. Četiri neposredna očevica govore o Budinoj smrti.
VII Brahmana samyutta - Bramani - Akkosa sutta (SN VII.2)
Uvreda. Koji je najbolji odgovor
kada je neko ljut na vas? Ako domaćin ponudi hranu gostu, ali gost odbije
ponudu, kome pripada ponuđena hrana?
Čvor. Đata Bharadvađa postavlja Budi
svoje čuveno pitanje: "Ko mo�e razvezati ovaj čvor (�elje)?" Budin koncizan
odgovor ubrzava Đata Bharadvađino preobraćenje i, potom, dostizanje stupnja
arahanta.
Govor Devahiti
Bogata�. Dirljiva slika patnje koju
oseća otac kada ga nezahvalna deca zaborave u njegovim poznim godinama. Kako vi
postupate sa svojim roditeljima? Graditelj. Kakav koristan rad mo�emo obaviti meditirajući u podno�ju drveta u �umi?
VIII Vangisa-samyutta - Po�tovani Vangisa - Ananda sutta (SN VIII.4) Ananda (Uputstva Vangisi). Po�tovani Ananda nudi savet po�tovanom Vangisi o tome kako da savlada po�udu.
IX Vana samyutta - �uma - Viveka sutta (SN IX.1)
Osama. Deva dolazi u pomoć monahu
čije su misli odlutale tokom meditacije.
Anuruda. Supruga po�tovanog Anurude
iz prethodnog �ivota, kada je �iveo na nebu trideset tri bo�anstva, posećuje ga
i poziva da se tamo vrati.
Vađi princ. Ako ste se ikada
zapitali o meditaciji: "Za�to da se gnjavim oko toga?", poslu�ajte savet ove
boginje.
Neprikladna pa�nja. Podstrek za
razmi�ljanje monahu kojeg muče sopstvene misli. Kradljivac mirisa. Jeste li ikada pomislili kako bi trebalo da imate anđela čuvara, nekog ko će vas upozoriti uvek kada krenete da učinite ne�to pogre�no? Evo ga jedan koji nudi lekciju o prilje�nosti i samopouzdanju.
X Yakkha samyutta - Jaka demoni - Sudatta sutta (SN X.8)
O Sudati (Anatapindika).
Anatapindika, bogati dobročinitelj koji će kasnije pokloniti sanghi čuveni
manastir u gaju koji je otkupio od princa Đete, ovde prvi put sreće Budu. Govor Alavaka jaki. Demon yakkha isku�ava Budu zagonetkama i preti mu: "Ako ne mo�e� da mi odgovori�, pomutiću ti um ili rasporiti srce ili ću te zgrabiti za noge i zavitlati na drugu obalu Ganga."
XI Sakka-samyutta - Sakka (kralj deva) - Dhajagga sutta (SN XI.3)
Najvi�e merilo. Je li vas ikada
tokom meditacije savladao strah? Buda ove misli nudi kao protivotrov.
Pobeda onoga ko bolje zbori. Divan
opis takmičenja dva bo�anstva u tome ko će izlo�iti prikladniji način da
odgovorimo na bes druge osobe.
XII Abhisamaya-samyutta - Paticca-samuppadda (uslovljenost nastanka) - Paticca-samuppada-vibhanga sutta (SN XII.2)
Analiza uslovljenog nastanka. Pregled lanca uslovljenog nastanka.
Za Kaćajana Gotu (O ispravnom razumevanju).
Buda obja�njava po�tovanom Kaćajana Goti kako se uslovljenost nastanka
primenjuje za produbljivanje ispravnog razumevanja.
Goli isposnik. Kako nastaje "čitavo to gomili�te
patnje" i kako ono nestaje? U to upućuje Buda golog isposnika Kasapu.
Budala i mudrac. Kakva je razlika između
budale i mudraca?
Nu�ni preduslovi. Buda obja�njava da kada
uslovljenost nastanka jasno sagledamo i razumemo, pogre�na stanovi�ta i
konfuzija nestaju.
Zavisnost. Ovde Buda tumači da mentalne nečistoće
nestaju kada sagledamo i razumemo uslovljenost nastanka. Lanac uzročnosti ovde
uključuje jedan dodatni skup faktora kojih nema u "standardnom" lancu
uslovljenog nastanka.
Govor Bumiji. �ta je izvor zadovoljstva i bola?
Po�tovani Sariputa razja�njava neke zablude.
Govor Upavani. Jedan od najva�nijih govora a
centralnu temu Budinog učenja, o uzroku patnje.
Ovo je nastalo. �ta karakteri�e razliku između
nepa�ljive osobe, one koja praktikuje Dhammu i one koja je do kraja razumela
Dhammu?
Ovaj svet. Kako ovaj svet nastaje i nestaje u skladu
sa zakonom uslovljenog nastanka.
Kosmolog. Jedinstvo svih bića je ne�to �to se
podučava kao osnovni budustički princip, ali ovaj govor pokazuje da je Buda
odbacivao ovu ideju. To je samo jedan od ekstrema koji je izbegnut podučavanjem
uslovljenosti nastanka.
Prijanjanje. Buda koristi prekrasno poređenje sa
vatrom da bi opisao prirodu vezivanja za čulne u�itke..
Tamo gde je strast. Buda opisuje četiri faktora
za koja um po navici prijanja. Oni koji uspeju da savladaju strast za tom
"hranom" mogu sprečiti novo rođenje, starenje i smrt.
Grad. Buda prepričava priču kako je, u noći
probuđenja, ponovo otkrio davno zaboravljene zakone uslovljenog nastanka i
četiri plemenite istine. Govor Susimi. Buda obja�njava Susimi da razvijanje psihičkih moći nije pretpostavka za prosvetljenje. (Obratite pa�nju, međutim, da se u onoj sutti ne ka�e kako razvijanje zadubljenja (jhana) nije neophodno.)
XIII Abhisamaya-samyutta - Realizacija
- Nakhasikha sutta (SN XIII.1) - Vrh
prsta
XIV Dhatu-samyutta - Elementi XV Anatamagga-samyutta - Nezamislivi počeci samsare i preeporađanja - Assu sutta (SN XV.3)
Suze. "Čega
ima vi�e, suza �to ste ih prolili preporađajući se i tumarajući tim dugim, dugim
putem... ili vode u četiri velika okeana?"
. Skačemo iz jednog rođenja u drugo, kao �to bačen
�tap poskakuje po tlu.
Ophrvan nedaćama. Kada sretnete nesrećnu osobu,
prisetite se da ste i vi jednom bili takvi.
Sreća. Kada sretnete srećnu osobu, prisetite se da
ste i vi jednom bili takvi. Majka. Te�ko je sresti nekoga ko nije bio, u nekom trenutku bezgranične pro�losti, va�a majka, otac, sin, kćer, sestra ili brat.
XVI Kassapa-samyutta - Po�tovani Maha Kasapa - Jinna sutta (SN XVI.5) Starost. Po�tovani Maha Kasapa obja�njava za�to je odlučio da i dalje meditira u �umi iako je jo� davno dostigao stupanj arahanta.
XVII Labhasakkara-samyutta - Dobici i nadoknada - Kumma Sutta (SN XVII.3)
Kornjača. Slava i status: kao da idemo unaokolo sa strelom zabodenom u leđa.
Balegar. Slava i status: kao da idemo unaokolo i
nosimo veliku gobilu balege. �akal Slava i status: kao da smo �ugavi �akal.
XVIII Rahula-samyutta - Po�tovani Rahula XIX Lakkhana-samyutta - Po�tovani Lakana XX Opamma-samyutta - Poređenja - Nakhasikha sutta (SN XX.2)
Vrh
prsta. Buda nudi poređenje za dragocenost �to smo se rodili u ljudskom obliku.
Poslu�enje hrane
Koplje. Dve sutte o izuzetnoj moći mette (ljubavi
ispunjene saosećanjem).
Strelac. Kako brzo prolazi �ivot! Na koji bi
način, imajući to na umu, trebalo da �ivimo svoj �ivot? Klin. Budi pa�ljiv: Mnogo je danas popularnih učenja koja mo�da zvuče umilno za u�i, ali ona nisu nu�no Budino učenje.
XXI Bhikkhu-samyutta - Monasi - Upatissa sutta (SN XXI.2)
O
Upatisi (Sariputa). Ima li na svetu ičega čiji bi gubitak rastu�io arahanta? [Monah] po imenu Stari (O samoći). Buda obja�njava pustinjaku pravo značenje samoće.
KHANDHA VAGGA (samyutte XXII-XXXIV)
XXII Khandha-samyutta - Sastojci prijanjanja-preporađanja - Nakulapita sutta (SN XXII.1)
Za
Nakulapitu. Buda obja�njava vreme�nom domaćinu Nakulapiti kako na� um ne mora
biti bolestan čak i ako nam je telo bolesno.
U Devadahi. Po�tovani Sariputa obja�njava koji je
najbolji način da se Budino učenje izlo�i radoznalim, inteligentnim ljudima.
Za Haliddakanija. Po�tovani Maha Kaćana
obja�njava domaćinu �ta znači �iveti kao monah, oslobođen dru�tva, oslobođen
čulnih strasti, oslobođen �udnje i oslobođen raspravljanja.
Teret. Čovek čitav �ivot za sobom vuče teret, a da
toga nije ni svestan. Gomilajući teret sanja o rasterećenju. A put vodi zapravo
preko utrnuća �elje.
Povod. Buda razrađuje prethodni govor i
nastajanje "tereta" ra�članjuje kroz poznati lanac uslovljenog nastanka (patića
samuppada). No, "karakteristično je za Budinu interpretaciju tih lanaca ovo:
kada se sve te spone, kojima je učvr�ćen teret, razre�e, onda ne preostaje
'nosilac tereta'. Ispostavlja se da je bio iluzija neznanja i nedovoljnog
uvida."
Pretpostavke. Buda govori o pretpostavkama
na kojima počiva verovanje u postojanje sopstva.
Sastojci. Buda daje pregled učenja o pet
sastojaka.
Vezanost. Kada je prijanjenje za svaki od pet
sastojaka potpuno napu�teno, sledi probuđenje.
(Četvorostruki) krug. Direktno znanje o "četiri
kruga" u pogledu sastojaka (znanje o sastojcima, njihovom nastanku, njihovom
nestanku i putu koji vodi do njihovom nestanka) rezultira probuđenjem.
Sedam osnova. Buda kako se postaje arahant
ovladavanjem sedmostrukom ve�tinom analiziranja pet sastojaka.
O obilje�ju ne-sebe. Budin drugi govor u
kojem razmatra princip anatta (ne-ja) zajedno sa grupom od pet asketa. Pomoću
dijaloga sačinjenog od pitanja i odgovora Buda demonstrira da ne mo�e postojati
trajno sospstvo ni u jednom od pet sastojaka, a za koje smo skloni da ga
identifikujemo kao "ja". Kao rezultat ovog razgovora, svih pet monaha dosti�u
puno probuđenje (arahatta).
Razgovor sa Mahalijem. Govor srodan sa govorom
Upanisa sutta - Povod (XXII.23), u kojem se jo� jednom ističe da je uzrok
proči�ćenja bića odvratnost prema svih pet sastojaka koji ga čine.
U Palilejaki. Uprkos tome �to je čuo mnoge
Budine govore, monah se jo� uvek muči kako da svoju praksu meditacije br�e
dovede do �eljenog rezultata. Buda obja�njava da cilj mo�e biti postignut
razumevanjem da je svaki od pet sastojaka prolazan, stvoren i uslovljen u svom
nastanku.
Jamako. Po�tovani Jamaka tvrdi da kada arahant
umre, on-ona je potpuno poni�ten. Po�tovani Sariputa ga izvodi iz tog pogre�nog
stanovi�ta i time ga dovodi do probuđenja.
Za Anuradu. Po�tovani Anurada je zaokupljen
pitanjima o sudbini arahanta posle smrti. Buda ga izvodi iz tog začaranog kruga
konfuznog razmi�ljanja i upućuje ga da jedina stvar vredna kontemplacije jeste
patnja i njezin prestanak.
Razgovor sa Kemakom. Isposnik Kemako obja�njava
starijim monasima svoje shvatanje Budinog uvida o nepostojanju trajne su�tine u
bilo kojem od pet sastojaka bića.
Reka. Buda izla�e da je osoba koja pogre�no uzima
pet sastojaka kao da su "ja" liči na čoveka u rečnoj struju koji uzalud poku�ava
da se uhvati za granje drveća ili busenje trave na obali.
Pena. Buda daje nekoliko �ivopisnih poređenja kako
bi opisao prazninu pet sastojaka.
Povodac (1)
Povodac (2). Oni koji jo� nisu pronikli u prirodu
pet sastojaka osuđeni su da se vrte u krug, kao pas povodcem vezan za stub.
Brod. Buda obja�njava da probuđenje ne dolazi
�eljama podstaknutim razmi�ljanjem, već samo svojevoljno ulo�enim naporom.
Prijanjanje. Za koje fenomene mi to prijanjamo.
Odgovor: za svaki od pet sastojaka. Vrlina. Po�tovani Sariputta obja�njava kako svaki meditant - početnik i arahant, podjednako - treba da kontemplira pet sastojaka (khandha).
XXIII Radha-samyutta - Po�tovani Radha - Mara sutta (SN XXIII.1)
Smrt. "Dokle se�e vlast smrti?" To je pitanje koje
muči monaha Radhu. Biće. Buda opisuje jedno dramatično poređenje kako bi objasnio način na koji mo�emo da presečemo svoju vezanost za pet sastojaka.
XXIV Ditthi-samyutta - Stanovi�ta XXV Okkantika-samyutta - Ponavljanje XXVI Uppada-samyutta - Nastanak XXVII Kilesa-samyutta - Nečistoće - Cakkhu sutta (SN XXVII.1)
Oko. Za�to �elju vezanu za �est čula valja
napustiti.
Oblici. Za�to �elju vezanu za objekte �est čula
valja napustiti.
Svest. Za�to �elju vezanu za svest valja
napustiti.
Kontakt. Za�to �elju vezanu za čulni kontakt valja
napustiti.
Osećaj. Za�to �elju vezanu za osećaje valja
napustiti.
Opa�aj. Za�to �elju vezanu za opa�aje valja
napustiti.
Namera. Za�to �elju vezanu za namere valja
napustiti.
�elja. Za�to �elju vezanu za �udnju za objektima
čula valja napustiti.
Svojstva. Za�to �elju vezanu za �est dhatu
(elemenata) valja napustiti. Sastojci. Za�to �elju vezanu za pet khanda (sastojaka) valja napustiti.
XXVIII Sariputta-samyutta - Po�tovani Sariputa XXIX Naga-samyutta - Nage XXX Supanna-samyutta - Garude XXXI Gandhabbakaya-samyutta - Gandaba deve XXXII Valahaka-samyutta - Deve ki�nog oblaka XXXIII Vacchagotta-samyutta - Po�tovani Vaćagota XXXIV Samadhi-samyutta - Koncentracija
SALAYATANA VAGGA (samyutte XXXV-XLIV)
XXXV Salayatana-samyutta - �est čula - Adittapariyaya sutta (SN XXXV.28)
Propoved o vatri. Nekoliko meseci posle probuđenja, Buda izgovara ovu propoved
skupu od 1.000 asketa koji obo�avaju vatru. U za njega karakterističnom,
briljantno slu�aocima primerenom stilu podučavanja, Buda koristi metaforu koja
brzo prodire do srca njegovih slu�alaca, u ovom slučaju, metaforu o vatri. Po�to
su saslu�ali ovu propoved, svi slu�aoci dosti�u puno probuđenje (arahatta).
Za Migađalu. Za�to je tako te�ko naći istinsku
samoću? Buda obja�njava za�to, bez obzira kuda oti�li, izgleda kao da vas neki
od va�ih najgorih saputnika uvek u stopu prate.
Upasena. Po�tovani Upasena, na samrti po�to ga je
ujela zmija, ostaje potpuno pribran dok upućuje poslednje reči po�tovanom
Sariputti i otkriva time da je potpuno oslobođen od bilo kakvog identifikovanja
sa telom.
Govor o vidljivosti istine.
Svet. Buda obja�njava kako sve stvari na svetu imaju
jednu zajedničku nesrećnu karakteristiku. Da li �elite da ostane vezani za jedan
takav svet?
Ni�ta. Buda obja�njava po�tovanom Anandi na koji
način je svet ispra�njen od bilo čega �to se s pravom mo�e nazvati "sopstvom".
Za Punju. �ta biste vi uradili sa svojim umom dok
vas tuku i prebijaju? U ovoj sutti Buda upućuje Punju da napusti u�ivanje u svih
�est čula. Zatim Buda ispituje Punju da vidi jesu li njegovo strpljenje i
samokontrola dovoljno razvijeni da bi mogao da boravi u Sunaparanti, mestu
poznatom zbog svojih neprijateljski raspolo�enih stanovnika.
Koncentracija. Buda preporučuje praktikovanje
koncentracije kao način da se uvidi nestalnost svih �est vrata čula.
Nije tvoje. Da li o "travi" ili "li�ću"
razmi�ljate kao da je to va�e "ja"? Naravno da ne. Na isti način, osnov za
osećaj o postojanju toga "ja" ne mo�e se pronaći bilo gde u području čulnog.
Moć Mare. Buda tumači da kada se jednom potpuno
oslobodimo trčanja za čulnim zadovoljstvima, tek tada smo konačno van doma�aja
Mare, otelovljenja zla i smrti.
O Baradvađi. Po�tovani Pindola Baradvađa
obja�njava kralju različite alate koje mo�emo koristiti kako bismo sami sebi
pomogli da odr�imo odluku o celibatu.
Govor Udajiu.
Postupak. Buda obja�njava obja�njava kako "stara"
kamma (postupci koje su počinili u pro�losti) i "nova" kamma (postupci koje
činimo sada) utiču na to �to nam se događa sada.
Za Kotitu. Po�tovani Sariputta obja�njava
po�tovanom Maha Kotiti da na� problem ne le�i ni u čulima kao takvima, niti u
objektima za koja ta čula prijanjaju, već da umesto toga patnja proističe iz
�elje i strasti koje izviru iz vezanosti za oboje.
Kornjača. Ako mudro stra�arimo nad na�im čulima,
kao �to se kornjača brani od napada uvlačeći se u sigurnost svog oklopa, tada
smo sigurno van doma�aja Mare.
Zagonetno drvo. Buda obja�njava kako smirenost
(samatha) i uvid (vipassana) funkcioni�u zajedno kao "brzi par glasnika" �to
meditanta vode dalje ka nibbani.
Lauta. Su�tina uvida (vipassana): Kada na sastavne
delove rasklopite lautu, tragajući za njezinom muzikom, �ta pronalazite? Kada
razlo�ite pet sastojaka tragajući za "sopstvom" �ta pronalazite? Merica ječma. Ova sutta, iako je mo�da pomalo van konteksta, daje nekoliko lepih poređenja kao ilustraciju sklonosti uma da sam sebi stvara patnju.
XXXVI Vedana-samyutta - Osećaj - Samadhi sutta (SN XXXVI.1)
Koncentracija. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do nibbane.
Sreća. Kako razmevanje prirode osećaja vodi do
okončanja strasti.
Napu�tanje. Istinsku slobodu pronalazimo kad
napustimo navikom stečene obrasce razmi�ljanja (anusaya).
Ponor bez dna. Buda uči da ako na intezivan
fizički bol odgovorimo sabrano�ću pa�nje mo�emo sebe spasiti od toga da upadnemo
u bezdani ponor teskobe i patnje.
Da se zna. Iza čak i najsrećnijih i
najprijatnijih osećanja skriva se trajan bol koji je moguće, ispravnim
ve�banjem, prevazići.
Strela. Pogođen strelom fizičkog bola, neznalica
stvar jo� pogor�ava stavljajući povrh toga jo� i mentalni bol, ba� kao da su ga
pogodile dve strele. Mudrac oseća ubod samo jedne strele.
Bolnica (1). Buda posećuje bolnicu i nudi savet
monasima kako da smrt dočekaju ispunjeni sabrano�ću.
U bolesničkoj sobi (2). Ova sutta je skoro
identična sa prethodnom, jedino �to se ovde ka�e da osećanje zadovoljstva itd.
zavisi od kontakta a da ne zavisi od tela .
Prolaznost. Nepostojanost osećanja.
Ukorenjenost u čulnom utisku. Kako čulni
utisak podstiče nastanak osećaja.
Osamljenje . Buda obja�njava kako praktikovanje
jhana vodi do vi�ih stupnjeva utrnuća i smirenja. Međutim, tek kada su nečistoće
potpuno iskorenjene, sti�e se do istinskog mira i spokojstva.
Na nebu (1). Osećanja nastaju i nestaju, kao
vetrovi �to lete nebom.
Na nebu (2). U ovoj suti ponavljaju se prozni
delovi prethodne sutte, bez stihova.
Gostionica. Osećanja dolaze i odlaze, kao putnci u
gostionu kraj druma.
a Anandu (1). Buda obja�njava po�tovanom Anandi
nastanak, opasnosti od i izbavljenje od osećaja.
Za Anandu (2). U ovoj sutti sam Buda postavlja
po�tovanom Anandi ista ona pitanja kao i u prethodnoj sutti i odgovara na njih
na isti način.
Osmostruko (1).
Osmostruko (2). U ovim suttama ponavljaju se
ista pitanja i odgovori iz SN XXXVI.15, samo �to su slu�aoci sada "mno�tvo
monaha".
Drvodelja sa pet alata. Buda opisuje mnogo
vrsta sreće koje mo�emo iskusiti upornim ve�banjem. Za kojom vrstom sreće vi
tragate?
Govor monasima. Ovaj tekst, upućen izvesnim
monasima, ponavlja glavne delove prethodne sutte, bez uvodnog dela.
Govor Sivaki. Da li se sva na�a iskustva
mogu pripisati pro�lim postupcima (kamma)? Buda obja�njava da oni koji tako
govore verovatne ne govore na osnovu sopstvenog direktnog iskustva. (Obratite
pa�nju da se ovim ne ka�e da se neke stvari - na primer vreme, slučajnosti itd.
događaju van dejstva zakona kamme!)
Sto osam osećanja. Nabrajanje 108
vrsta osećanja. (3x6x6=108.)
Govor monasima
Znanje o pro�losti
Znanje
Govor Sambahuli
Kontemplativci i bramani (1)
Kontemplativci i bramani (2)
Kontemplativci i bramani (3)
Proči�ćen od osećanja. Ova sutta sadr�i
jedino nabrajanje tri vrste osećanja - prijatna, bolna i ni-prijatna-ni-bolna. Nesvetovan. Buda opisuje različite stupnjeve sreće i oslobođenja - od ovozemaljskih do transcendetnih - koji su svima nama dostupni.
XXXVII Matugama-samyutta - Sudbine �ena XXXVIII Jambhukhadaka-samyutta - Lutalica Jambukadaka - Dukkha sutta (SN XXXVIII.14) Patnja. Po�tovani Sariputta opisuje tri vrste patnje (dukkha) i kako ih do kraja razumeti.
XXXIX Samandaka-samyutta - Lutalica Samandaka XL Moggallana-samyutta - Po�tovani Mogalana XLI Citta-samyutta - Domaćin Citta - Isidatta sutta (SN XLI.3)
O Isidati. �ta je izvor verovanja u postojanje
sopstva? Dirljiva priča po�tovanog Isidate, mudrog mladog monaha, koji odbija
poziv starijeg monaha da podučava Dhammu, već umesto toga odlazi u �umu i
nestaje zauvek. Bolest (Poslednji sati domaćina Ćite). Ćita, na samrtnom odru, izla�e svojim prijateljima, porodici i skupu bo�anstava, inspirativno učenje o velikodu�nosti.
XLII Gamani-samyutta - Seoske stare�ine - Talaputa sutta (SN XLII.2)
Glumac Talaputa. Komičari i glumci pazite:
zasmejavanje ljudi ne mora uvek biti naročito preporučljivo zanimanje, kao �to
je to Talaputa naučio.
Za Jodađivu (Ratnik). Buda upozorava vojnika da
ne očekuje povoljno ponovno rođenje samo zato �to je počinio junačka dela na
bojnom polju.
[Bramani] iz Zapadne zemlje. Buda
obja�njava kako su principi kamme i preporađanja neizbe�ni kao i zakon
gravitacije. Birajte pa�ljivo svoje postupke, inače ćete potonuti poput kamena!
Truba od �koljke. Buda razja�njava ključnu tačku
kamme: premda nikada ne mo�ete poni�titi prethodne lo�e postupke, postoje načini
da ubla�ite njihove neizbe�ne pogubne posledice. Za Gandabaku. Za�to do�ivljavamo patnju i teskobu? Koristeći jednostavne analogije, Buda daje jasan i prodoran odgovor.
XLIII Asankhata-samyutta - Neuslovljeno (Nibbana) XLIV Avyakata-samyutta - Neoznačeno - Ananda sutta (SN XLIV.10) Za Anandu (o sopstvu, ne sopstvu i ne-sopstvu. Za�to Buda nije zauzeo stav o pitanju da li ili ne postoji sopstvo?
MAHA VAGGA (samyutte XLV-LVI)
XLV Magga-samyutta - Plemeniti osmostruki put - Avijja sutta (SN XLV.1)
Neznanje. Buda obja�njava da je neznanje uzrok
pogre�nog razmevanje, pogre�ne odluke, pogre�nog govora itd., dok jasno znanje
podstiče nastanak ispravnom razumevanju i svim ostalim faktorima osmostrukog
puta..
Polovina (svetačkog �ivota). U ovoj čuvenoj sutti
Buda ispravlja po�tovanog Anandu, ukazujući da imati "ljude dostojne po�tovanja"
za prijatelje nije polovina već ceo svetački �ivot.
Analiza puta. Sa�etak plemenitog osmostrukog
puta. Bujice. Mnogi govori pominju "prelazak preko bujice". Ovaj govor nabraja bujice koje treba preći i kako to treba učiniti
XLVI Bojjhanga-samyutta - Sedam faktora probuđenja - Himavanta sutta (SN XLVI.1)
Himalaji (o faktorima probuđenja). Sa�etak sedam
faktora probuđenja.
Bolest. Buda upućuje po�tovanog Maha Kasapu, koji
je veoma bolestan, u sedam faktora probuđenja. Hrana (za faktore probuđenja). Buda opisuje kako mo�emo "hraniti" ili "izgladnjivati" povoljne i nepovoljne sklonosti u umu u skladu sa tim na koji način koristimo svoju pa�nju.
XLVII Satipatthana-samyutta - Četiri temelja sabranosti - Sukunagghi sutta (SN XLVII.6)
Soko. Buda koristi ljupku parabolu -- o sokolu
koji hvata prepelicu daleko od njoj poznatog lovnog područja - kako bi ukazao na
va�nost da um dr�imo na njegovom pravom području: četiri temelja sabranosti.
Majmun. Buda preporučuje zadr�avanje uma na
dobroj teritoriji - na četiri temelja sabranosti - kako bismo izbegli da bude
ulovljen poput majmuna u klopci..
Kuvar. Buda obja�njava kako napredovanje u
meditaciji zavisi od jasnog uočavanja toga �ta um vodi ka koncentraciji a �ta
ne, te onda i prilagođavanju svoje prakse, ba� kao �to i kuvar za svako jelo
bira koje će začine koristiti.
Saveti monahu. Buda upućuje Anandu u
četiri temelja sabranosti pa�nje, u usmerenu i neusmerenu meditaciju, savetujući
ga kako da prevaziđe telesnu uznemirenost i mentaln utromost.
O Ćundi (Sariputina smrt). Dirljivi opis �alosti
po�tovanog Anande zbog smrti po�tovanog Saripute i načina na koji ga je Buda
ute�io, upućujući ga da mu Dhamma bude ostrvo i oslonac!
Za Utiju. Poduka monahu Utiji da obuzda izazove
čula kao preduslov za negu u vrlini
U Sedaki (1: Akrobata). Je li meditacija izraz
sebičnosti? Uz pomoć lepog poređenja sa dvojicom akrobata, Buda konačno re�ava
ovu dilemu.
U Sedaki (2: Kraljica lepote). Koliko je sna�na
va�a koncentracija? Isprobajte ovaj test koji predla�e Buda: Mo�ete li da na
glavi odr�avate ča�u napunjenu uljem dok neposredno ispred vas ple�e i peva vama
omiljena filmska zvezda? Analiza temelja sabranosti. Sa�etak četiri temelja sabranosti i načina njihovog razvijanja.
XLVIII Indriya-samyutta - Pet mentalnih svojstava - Indriya-vibhanga sutta (SN XLVIII.10)
Analiza mentalnih sposobnosti. Sa�etak
pet mentalnih svojstava: uverenost, istrajnost, sabranost, koncentracija, uvid.
Starost. Buda, sada već starac - ali onaj koji je
pobedio starost, bolest i smrt - iznosi upečatljiv prekor o starosti. Istočna stra�ara. Buda i po�tovani Sariputa raspravljaju o ubeđenosti i da li je ima u onima koji su videli Besmrtnost. Sla�u se u tome da dok sami ne do�ivimo Besmrtnost, njezino postojanje mo�emo priznavati jedino na osnovu poverenja.
XLIX Sammappadhana-samyutta - Četiri ispravna napora L Bala-samyutta - Pet snaga LI Iddhipada-samyutta - Četiri osnove snage - Brahmana sutta (SN LI.15)
Za bramana Unabu. Po�tovani Ananda obja�njava
Unabi da put Dhamme ima određen cilj - napu�tanje �elje - koji se mo�e dostići
jedino razvijanjem sna�ne �elje za okončanjem �elje Analiza osnova snage. Buda obja�njava kako se ove četiri osnove razvijaju.
LII Anuruddha-samyutta - Po�tovani Anuruda - Gilayana sutta (SN LII.10) Bolest. Po�tovani Anuruda obja�njava drugim monasima kako se brani od toga da bol usled njegove fizičke bolesti ne ugrozi njegov um.
LIII Jhana-samyutta - Jhana (menntalno zadubljenje) - Anuruddha sutta (SN. LIII. 9) Anurudin govor. O četiri upori�ta pa�nje.
LIV Anapana-samyutta - Sabranost pa�nje na dah - Vesali sutta (SN LIV.9)
Govor u Vesaliju. Po�to je uzimanje raznih vidova
odvratnosti kao objekta meditativnog zadubljenja imalo lo�e posledice po mona�ku
zajednicu, Buda ovoga puta savetuje praktikovanje sabranosti pa�nje na dah
(anapanasati). Za Anandu (o sabranosti pa�nje na dah). Buda obja�njava po�tovanom Anandi kako uporno praktikovanje sabranosti pa�nje na dah (anapanasati) vodi, postupno, do potpunog probuđenja.
LV Sotapatti-samyutta - Ulazak u struju LVI Sacca-samyutta - Četiri plemenite istine - Dhammacakkappavattana sutta (SN LVI.11)
Pokretanje točka Učenja. Ovo je
Budin prvi govor, odr�an ubrzo posle probuđenja grupi od pet monaha sa kojima se
do tada ve�bao u asketskom podvi�ni�tvu u �umi tokom niza godina. Ova sutta
sadr�i su�tinu učenja o četiri plemenite istine i plemenitom osmostrukom putu.
Po�to je saslu�ao ovaj govor monah Kodana dose�e prvi stupanj probuđenja, čime
je rođena mona�ka zajednica (ariya sangha).
Listovi drveta simsapa. Buda poredi znanje stečeno
probuđenjem sa svim li�ćem u �umi, a učenje koje iznosi svojim slu�aocima sa
�akom li�ća. Potom obja�njava za�to ne obja�njava i ostalo svoje znanje. Alka. Ovde je Budino čuveno poređenje sa slepom morskom kornjačom, koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao �anse za probuđenje.
ANGUTTARA NIKAYA Zbirka "brojčano grupisanih" govora
Anguttara nikaya, četvrti deo Sutta pitake, sastoji se od sutta raspoređenih u jedanaest knjiga (nipata) prema brojčanom sadr�aju. Na primer, prva nipata - "Knjiga jedinica" - sadr�i sutte koje obrađuju ne�to čega ima samo jedno; druga nipata - "Knjiga dvojki" - sadr�i sutte u vezi sa parovima stvari (na primer, sutta o smirenosti i uvidu, druga o dvoje ljudi kojima nikada ne mo�emo dovoljno da se odu�imo [roditeljima], zatim o dve vrste sreće itd.); treća nipata sadr�i sutte u vezi sa tri stvari (na primer, sutta o tri vrste hvale vrednih postupaka; druga o tri vrste prekr�aja i tako dalje). Na prvi pogled ovo mo�e izgledati kao prilično cepidlačka i nepotrebna klasifikacija, ali ona se zapravo često pokazuje kao veoma korisna. Na primer, ako se nejasno sećate da je neko ne�to rekao o pet predmeta vrednih svakodnevne kontemplacije i �eleli biste da otkrijete originalni odlomak u kanonu, mogli biste da traganje počnete sa "Knjigom petica" u Anguttari.
1 Knjiga jedinica - Ekaka nipata I Cittapariyadana vaggo (AN I.1-10)
Zaokupljen um. Ne postoji ni�ta �to tako
zaokupi um mu�karca kao �to je t otelo �ene. [pali]
Uklanjanje prepreka. Ne postoji ni�ta
�to tako zaokupi um mu�karca kao �to je t otelo �ene. [pali]
Neprilagodljivo. Ne postoji ni�ta tako
neprilagodljivo kao �to je neizve�ban um. [pali]
Neukroćen um. Ne postoji ni�ta �to tako sigurno
vodi ka nesreći kao neukroćen um. [pali]
Sreća. Velika je razlika između bistrog i zamućenog
uma. [pali]
Blistav. Um je po svojoj prirodi blistav; ali
neuka osoba ne mo�e čak ni da vidi kada je on zatamnjen nečistoćama. [pali]
Ulaganje napora. Marljivost donosi jo�
nenastale dobre stvari i uklanja već nastale lo�e stvari. [pali]
Dobri prijatelji. Dobitak mudrosti je
najveći dobitak. [pali]
Nepa�ljivost. Nepa�ljivost je najveća nesreća.
[pali]
Pogre�no učenje. Ono �to nije učenje ne
predstavljajte kao ispravno učenje. [pali] Nijedna druga stvar. Pogre�no razumevanje, kao nijedna druga stvar, �teti umu. [pali]
2 Knjiga dvojki - Duka nipata II Adhikarana vaggo (AN II.19)
Parnica. Treba napustiti ono �to je �tetno i
razvijati ono �to je korisno. [pali]
Budale. O dve vrste budala i dve vrste mudraca.
[pali]
Skup. Kad se monasi okupljaju, kakvi treba da
budu? [pali]
Bića. Koji su ljudi na korist ovome svetu?
[pali] Sreća. Postoji vi�e vrsta sreće, ali koja je od njih najveća? [pali]
3 Knjiga trojki - Tika nipata - Lakkhana sutta (AN III.2)
Obele�ja. Kako razlikovati mudraca i budalu?
Kolar. Buda se priseća prethodnog
�ivota kada je bio kolar "ve�t u obradi drveta". Sada, kao Buda, ve�t je u
obradi misli, reči i dela.
Prvi govor o trgovcu. Poredeći trgovca i
monaha, Buda pokazuje kako se napreduje u imetku ili vrlini, a kako ne.
Bolesnici. Buda poredi podučavanje Dhammi sa
lekarskom terapijom.
Za Hataku (O lagodnom snu u hladnoj �umi). Je li
udoban dom najbolja garancija za dobar san?
Proči�ćenje. Buda opisuje uvide koji su ga kao
mladića naveli da ode u beskućnike i kako ti uvidi mogu uticati i na na�e
�ivote.
Vladajući principi. Buda opisuje tri vladajuća
principa koja na�e praktikovanje Dhamme odr�avaju na pravom putu. Ali pazite,
nema mesta na kojem se mo�emo sakriti od svojih lo�ih postupaka!
Dva čoveka (1)
Dva čoveka (2). Buda nudi savet dvojici starih
bramana, koji se prbli�avaju koncu �ivota.
Za Vaću (O velikodu�nosti). Svaki akt
velikodu�nosti donosi zaluge, ali neki vi�e od drugih.
Zastranjivanje. Buda obja�njava kako tri uobičajena
stanovi�ta o bolu i zadovoljstvu, ako ih sledimo do krajnjih logičkih
konsekvenci, mogu voditi u neaktivan �ivot. Zatim pokazuje kako bol i
zadovoljstvo zapravo nastaju i kako mogu biti prevaziđeni..
Pouka Kalamama. Čuveni govor u kojem Buda
obja�njava grupi skeptika kriterijume za prihvatanje nekog učenja i podstiče ih
da u zaključivanju koriste sopstveni razum i iskustvo.
Razgovor sa Salhom. Po�tovani Nandaka, arahant,
razgovara sa laikom Salhom i počinje od elementarnih principa, da bi stigao sve
do prirode stanja arahanta.
Temelji dana predanosti (uposatha). Buda
obja�njava Visaki, nezaređenoj sledbenici, pravi i pogre�an način po�tovanja
praznika uposatha. One koji ga na pravi način po�tuju sigurno očekuje nebeska
nagrada.
Razgovor sa lutalicom Ćanom. Po�tovani Ananda
upućuje Ćanu kako da izbegne mentalne nečistoće strasti, odbojnosti i
obmanutosti.
Razgovor sa sledbenikom fatalista. Po�tovani
Ananda daje ve�t odgovor na pitanje: "Čije učenje je ispravno? Čija praksa je
ispravna?"
Sagovorniku iz plemena Sakja. Mahanama iz plemena
Sakja pita Budu: "�ta dolazi prvo: koncentracija ili mudrost?" Po�tovani Ananda
odgovara u Budino ime, jer se ovaj oporavlja od bolesti.
Pravilo i praksa. Jesu li religiozni putevi
plodonosni? Odgovara po�tovani Ananda.
Ve�banja (1)
Ve�banja (2). Buda sumira tri vida praktikovanja
Dhamme koja treba razvijati.
Neodlo�nost. Ba� kao �to zemljoradnik ne mo�e
tačno predvideti kada će plod biti zreo, ni mi ne mo�emo predvideti kada će doći
probuđenje. Zato, samo uporno nastavite sa svojom praksom, a ostalo će doći samo
po sebi.
Grumen soli. Koristeći nekoliko nezaboravnih
poređenja, Buda obja�njava za�to posledice nemoralnih dela mogu izgledati te�e
za jednog čoveka nego za drugog. Pouka: jačajte svoju vrlinu!
Ispirač nečistoće
Teme. U ove dve sutte Buda nas poziva da
svoj um ve�bamo sa vi�e ve�tine, proči�ćujući ga kao �to zlatar proči�ćuje rudu
zlata. Proči�ćenjem, kao usputni efekti, javljaju se u nama i tzv. natpirodne
moći.
Vrh krova- Kada je um za�tićen, svi na�i postupci --
i njihovi rezultati -- takođe se za�tićeni. Kada nije, postaje čangrizav i
trune.
Osnovni uzrok. Kako nastaju postupci koji
vode ka patnji, kako nastaju postupci koji vode ka sreći? [pali]
Pronicljivost. Buda opisuje tri oblika mudrosti:
telesnu, verbalnu i mentalnu. [Ovo je jedna od sutta koje je kralj A�oka (oko
270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima razmi�ljaju svi
budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.]
Govor u Gotamaka svetili�tu. �ta jo� vi�e
�eli� od Budinog učenja?
Za Anurudu. Ta�tine ima čak i u onome ko je
daleko odmakao putem.
Trule�. Buda prekoreva nesmotrenog monaha:
"Mona�e, mona�e, ne dozvoli da trune�! Onaj ko sam dozvoli da istrune i smrdi,
nema načina da spreči da se oko njega muve ne roje i ne napadaju ga!"
Natpisi. Koliko ste čvrsto vezani za ljutnju?
Dopu�tate li joj da duboko prodre u va�u psihu, nalik duboko urezanom natpisu u
steni? Nepromenljivost Dhamme. Buda obja�njava da, bez obzira da li u svetu postoji neki Buda ili ne, tri karakteristike postojanja - prolaznost, patnja i nepostojanje sopstva -- uvek ostaju.
4 Knjiga četvorki - Catukka nipata - Anubuddha sutta (AN IV.1)
Razumevanje. Za�to nastavljamo da besciljno lutamo
u samsari? Zato �to jo� nismo ostvarili četiri plemenita kvaliteta na�eg srca.
Niz tok. Podsećanje da popularni savet da se "samo
pustimo niz tok" nema upori�te u Budinom učenju.
Jarmovi. U mnogim govorima Buda govori o "vrhunskom
miru od jarma". U ovom govoru opisuje o kakvim jarmovima je reč i kako se dolazi
do tog mira.
Skretanje s puta. Buda obja�njava razliku između
ostajanja "na kursu" i "stranputice" u praktikovanju Dhamme.
Govor u Kalaka parku. Iako Buda do kraja razume
stvari, on ne zauzima konačan stav ni o jednoj od njih.
Govor o tradicijama plemenitih. Buda opisuje
četiri dobre osobine monaha: zadovoljan je ogrtačem, hranom i sme�tajem i nalazi
zadovoljstvo u negovanju povoljnih stanja uma. (Ovo je jedna od sutta koje je
kralj A�oka (oko 270-232 pre n.e.) odabrao da ih proučavaju i često o njima
razmi�ljaju svi budisti, bilo da su zaređeni ili nisu.)
Veze zajedni�tva. Kvaliteti koji poma�u da se
porodica -- ili bilo koja zajednica -- odr�i na okupu.
Bez nazadovanja. Ako je neko iskren u svojoj
te�nji da dostigne probuđenje, ova četiri vida praktikovanja Dhamme bi trebalo
neprestano da razvija.
Koncentracija. Buda obja�njava kako koncentracija,
kada je do kraja razvijena, mo�e doneti bilo koji od četiri po�eljna rezultata.
Pitanja. Ovde se Budino učenje o
ve�tini pona�anja i govora pro�iruje i na ovladavanje ve�tinom odgovaranja na pitanja.
Za Rohitasu. Buda obja�njava bo�anstvu da mi ne
moramo da putujemo do na kraj sveta kako bismo stigli do kraja patnje. Ne treba
da lek tra�imo dalje do upravo u ovom telu.
Iskrivljavanja. Četiri vrste pogre�nih predstava
koje nas dr�e vezane za krug preporađanja.
Prepreke. Kao �to oblak pomrači Sunce i Mesec,
tako �elja pomrači um asketa i bramana. [pali]
�ivot u skladu. �elite li da sa svojim
supru�nikom �ivite i u budućim �ivotima? Evo kako...
Govor Supavasi. Dajući hranu plemenitima, mi
ujedno i za sebe četiri dobitka stičemo. Koja četiri? [pali]
Bez dugova. Bogatom patronu Anatapindiki Buda priča o
četiri vrste bla�enstva u kojima domaćini mogu da u�ivaju. Za neka od njih je
potrebno bogatstvo, ali neka su i besplatna.
Zmija. Kako praktikovanje mette (saosećajne ljubavi)
mo�e slu�iti kao za�tita od nesreće.
Častan čovek. Jeste li častan čovek? Način na
koji govorite o sebi i drugima otkriva mnogo o integritetu va�e ličnosti.
O nedokučivim stvarima. Buda upozorava da ukoliko
provedete suvi�e mnogo vremena mozgajući o ove četiri stvari jedino �to ćete
postići je da poludite.
Trgovina. Postoji razlog za�to nekim ljudima
trgovina uspeva a drugima ne.
Tama. Buda obja�njava kako se nečija dobrota ne
meri njegovim bogatstvom, lepotom, statusom itd., već dobrotom njegovih
postupaka.
Koncentracija (Smirenost i uvid). Buda obja�njava
kako se ispravna praksa meditacije sastoji od razvijanja i uvida (vipassana) i
smirenosti (samatha).
Ugarak. �ta je bolje: praktikovati Dhammu za
svoje dobro ili za dobro dugog? Odgovor na ovo vas mo�e iznenaditi.
Savlađivanje strasti. �ta to zapravo znači
praktikovati Dhammu za svoje - ili za tuđe - dobro?
Munje. Ljudi koji po ceo dan sede i čitaju sutte,
a da zapravo ne praktikuju učenje su poput munja iza kojih ne usledi ki�a.
Meditirajte!
Za Kesija, krotitelja konja. Buda obja�njava Kesiju,
krotitelju konja, kako on podučava Dhammu. Kesi je toliko odu�evljen Budinim
obja�njenjem da se odlučuje da sledi Budu do kraja �ivota. Ovo briljantno
izlaganje treba da proučavaju svi učitelji -- ne samo Dhamme -- jer otkriva
mno�tvo nivoa na kojima valjano učenje deluje: Buda govori rečima koje slu�alac
razume (kroćenje konja), sa uspehom koristi poređenja i ve�to odgovara na pravo
pitanje koje le�i iza učenikovog zahteva ("Molim te, mo�e� li me obučiti?")
Kamd�ija. Koliko vam jo� dukkhe treba pre nego �to
zaista počnete da praktikujete Dhammu? �ta treba da vas zaista motivi�e? Da bi
istakao poentu, Buda koristi prekrasno poređenje rasnog konja kojeg na akciju
podstiče njegov jahač. Đihaa!
Smerovi delovanja. Kada smo suočeni sa izborom, kako
se odlučujemo u kojem smeru da delujemo? Buda ovde nudi nekoliko korisnih
saveta.
Osobe. Buda obja�njava mesto preporađanja koje se
mo�e očekivati za one koji neguju srce ispunjeno saosećajnom ljubavlju.
Monahinja. Po�tovani Ananda podučava monahinju
da, iako se �elja mo�e iskoristiti da se prevaziđe �elja, a ta�tina da se
prevaziđe ta�tina, isti princip se ne mo�e primeniti na seksualni odnos.
Zajedno. Po�tovani Ananda opisuje puteve do
stanja arahanta na kojima smirenost i uvid rade ruku pod ruku.
Bazen za otpadne vode. Buda koristi neka
upečatljiva poređenja da bi opisao prevazila�enje identifikovanja sa sopstvom iz
neznanja.
Ratnik. Iskusan meditant - nalik velikom ratniku
- razvija ova četiri kvaliteta.
O onome �to je čuto. Za�to princip istinitosti ne
podrazumeva potpunu iskrenost i otvorenost.
Neustra�ivi. Buda obja�njava bramanu Janusoni
četiri načina da se prevaziđe strah od smrti.
Braman Vasakara. Buda razgovara sa bramanom
Vasakarom. [pali]
Obele�ja. Kako mo�ete prepoznati dobru i mudru
osobu? Buda obja�njava koje kvalitete treba tra�iti i kako ih uočiti.
Traganja. Za čime tragate? Tragate li za srećom
na raznim pogre�nim mestima ili zapravo �elite trajnu, plemenitu sreću?
Za Malunkjina sina. Četiri su načina na
koja se �eđ za �ivotom javlja u isposniku u kojemu jo� mo�e da se javi:
O porodicama. Kako porodice gube ili čuvaju svoj posed.
5 Knjiga petica - Pancaka nipata - Vitthara sutta (AN V.2)
Pet snaga. Pregled pet "snaga" (bala) koje treba
razvijati praktikujući Dhammu.
Propadanje. Postoje kvaliteti koji vode monaha u
propast. I postoje oni koji ga vode ka sreći. [pali]
Korist. Kako praktikovati Dhammu na dobrobit svoju i
drugih.
Poduprto. Pet faktora koji vode do ispravnog
razumevanja.
(Nemerljiva) koncentracija. Buda ohrabruje
praktikovanje Brahma vihara ili plemenitih stanja uma (metta, karuna, mudita i
upekkha) kao osnove za ve�banje koncentracije, jer ona vodi ka pet va�nih uvida.
Faktori koncentracije. Buda izla�e "plemenitu
koncentraciju zasnovanu na pet faktora," da bi objasnio kako razvijanje četiri
svetovna stupnja zadubljenja (jhana) vodi do razvoja natprirodnih moći i do
probuđenja.
Govor princezi Sumani. Sumanu zanima koje blagodeti
mo�emo očekivati od dare�lljivosti
Za generala Sihu (O velikodu�nosti). General Siha,
poznat po svojoj velikodu�nosti, pita Budu o plodovima velikodu�nosti koje je
moguće iskusiti u ovom �ivotu. Buda opisuje četiri takva ploda; u peti plod
(srećno preporađanje) Siha mo�e samo da veruje.
Prikladni pokloni. Pokloni dati u pravoj prilici
donose najveći plod. Ovde Buda opisuje pet takvih prilika. [Ovu suttu monasi
često pevaju u vreme darovanja obeda ili drugih poklona.]
O obroku. Kad god neko poklanja hranu, automatski
poklanja uz to jo� pet divnih stvari, kako onome ko prima poklon, tako i onome
ko ga daje. [Ovu suttu monasi često recituju kada ih daruju obedom ili drugim
poklonima.]
Poverenje. Pet nagrada koje nezare�eni sledbenik mo�e
očekivati od toga �to ima poverenje u Trostruki dragulj.
Dobrobiti koje donosi (bogatstvo).
Buda opisuje bogatom domaćinu Anatapindiki pet ispravnih načina kori�ćenja svoga
novca, koji donose ogromne dobrobiti onome ko daje - dobrobiti koje traju i onda kada
bogatstva vi�e nema. [Ovu suttu monasi često pevaju u vreme darovanja obeda ili
drugih poklona.]
�ta je dobrodo�lo. Buda obja�njava Anatapindiki kako
istinska sreća ne mo�e nikada biti postignuta samo time da je �elimo, već treba
stvarati zasluge i slediti put prakse.
Savet kralju Kosale. Po�to je kraljica Malika umrla,
njezin mu� kralj Pasenadi je ophrvan �alo�ću. Buda savetuje kralja kako da se
oslobodi opsesivne tuge.
Predmeti kontemplacije. Buda opisuje "pet
činjenica o kojima bi trebalo često razmi�ljati, bilo da smo �ensko ili mu�ko,
laici ili zaređeni"
Ratnik (1)
Ratnik (2) Dve sutte o tome kako monah mora dobro
da pazi na svoj celibat uprkos svim isku�enjima, ukoliko �eli da dostigne
krajnji cilj.
Govor o budućim opasnostima (1)
Govor o budućim opasnostima (2)
Govor o budućim opasnostima (3)
Govor o budućim opasnostima (4)
U Andakavindi. Pet stvari koje je Buda
podsticao svoje novozaređene monahe da čine. Laici na njih takođe treba da
obrate pa�nju!
Bolesniku. Buda opominje bolesnog monaha da dr�eći
se čvrsto pet posebnih objekata meditacije čak i bolesnik mo�e da dostigne
probuđenje.
U agoniji. Pet smrtnih prestupa za koje se ka�e
da svakoga sprečavaju u bilo kojem od plemenitih postignuća u ovom �ivotu.
Nemojte da činite te stvari, mo�e vam biti samo gore.
Osobe Buda daje pet kvaliteta velikog
kralja i pet kvaliteta Tathagate, kako sam sebe naziva. [pali]
Nesavitljiv. Buda koristi upečatljive slike sa
bojnog polja da bi podvukao va�nost ovladavanja čulima.
Govor o onome koji slu�a. Pet kvaliteta koje bi
trebalo razvijati kako bi se postigla kontrola nad čulima i postala zaista
proči�ćena osoba.
Nagrada za čestitog čoveka. Pet je darova
koji sleduju čestitom čoveku.
O Udajinu. Buda obja�njava po�tovanom Anandi pet
preduslova da bi čovek mogao druge da podučava Dhammi.
Uklanjanje ozlojeđenosti. Pet korisnih
pristupa ozlojeđenim ljudima.
Parija. Buda opisuje pet kvaliteta koji određuju
stepen nečije posvećenosti tome da bude budistički nezaređeni sledbenik. Koje od
njih i vi posedujete? Slu�anje o Dhammi. Pet nagrada od slu�anja o Dhammi.
6 Knjiga �estica - Chakka nipata - Pathama-ahuneyya sutta (AN VI.1)
Prvi razlog za po�tovanje. Zbog kojih
osobina je monah vredan po�tovanja? [pali]
Put ka prijaznosti. Buda opisuje kako se ophoditi
sa sebi ravnima na način koji podstiče obostrano osećanje zajedni�tva,
prijateljstva i po�tovanja.
Nakulini roditelji. Mudra domaćica te�i svog očajnog
mu�a, koji je na samrti zbog opake bolesti
Svesnost smrti (1)
Svesnost smrti (2). Smrt mo�e doći u svakom
trenutku. Jeste li spremni?
Usporedba sa slonom
Dug. Kako pad pod vlast čulnosti liči na pad u velike
dugove.
Za Sonu. U ovoj čuvenoj suti Buda koristi poređenje sa
�timovanjem instrumenta da bi uputio po�tovanog Sonu u va�nost uravnote�enosti
napora tokom praktikovanja meditacije. Kao rezultat ovog podučavanja, po�tovani
Sona je dostigao stupanj arahanta i potom opisuje kvalitete koji karakteri�u um
arahanta.
Prodorno. Buda opisuje da se ovladavanje Dhammom
posti�e meditacijom o �est faktora uma, od kojih svaki treba do kraja razumeti
na �est različitih načina. Ova sutta sadr�i divne stihove koji ukazuju na pravi
uzrok vezanosti zasnovane na čulnosti.
Prepreke. Buda nabraja �est kvaliteta koji
sprečavaju i �est koji podstiču razvoj povoljnih stanja uma.
Prepreke za kammu. Jo� jedna grupa od �est
kvaliteta koja nas, ukoliko je prisutna, čini nesposobnim da razvijamo povoljna
mentalna stanja. Dobro slu�anje. Budina uputstva o tome kako dobro slu�ati Dhammu, tako da zaista mo�e da dopre do na�eg srca.
7 Knjiga sedmica - Sattaka nipata - Dhana sutta (AN VII.6)
Blago. Ako neko u srcu poseduje ovih sedam blaga, onda
on nije �iveo uzalud.
Za Ugu. Buda obja�njava Ugi da u srcu ima sedam blaga
koje je, za razliku od ovozemaljskog blaga, uvek bezbedno od "po�ara, poplave,
kraljeva, lopova ili zlih naslednika".
Uslovi da monasi ne skrenu sa puta.
Sedam uslova koji vode ka dugovečnoj dobrobiti sanghe.
Veza. Buda obja�njava kako povođenje za seksualnim
porivima samo vodi do jo� veće patnje.
Davanje. Buda opisuje neke od motiva koji nas navode
da budemo velikodu�ni. Karmički plod koji �anjemo kao rezultat davanja presudno
zavisi od na�ih motiva.
Za Kimilu. Dakle, ka�ete da biste �eleli da budizam
procveta i na Zapadu. U ovoj sutti Buda obja�njava po�tovanom Kimili �ta je
potrebno onima koji �ele da vide kako dhama �ivi dugo, jako dugo.
Klanjanje. Da li ponekad zadremate tokom
meditacije? Ovde Buda uočava da po�tovanom Maha Mogalani glava klone dok
meditira i nudi mu postepeni lek za prevazila�enje pospanosti.
Ljut čovek. Buda opisuje sedam opasnosti
prepu�tanja ljutnji. Oprezno! Osećaj za Dhammu. �elite li da budete vredni tuđeg po�tovanja? Ovde Buda opisuje sedam kvaliteta koji čoveka čine vrednim po�tovanja i počasti.
8 Knjiga osmica - Atthaka nipata - Panna sutta (AN VIII.2)
Rasuđivanje. Buda izla�e ve�tine koje treba razviti
kako bi se i mudrost razvila.
Osećanja za ovaj svet. Osam uslova na kojima
počiva ovaj svet. Buda obja�njava razliku između običnog i probuđenog čoveka, i
to kroz prizmu njihovog reagovanja na neuzbe�ne uspone i padove u �ivotu.
Za �ivka (O laičkom sledbeniku). Buda obja�njava
kako laički sledbenik mo�e najbolje da radi na dobrobit drugih.
Za Anurudu Buda priča o osam dobrih kvaliteta u
srcu koji nas, ako se uporno neguju, vode ka cilju.
Nagrade. Buda priča o osam nagrade koje se mogu
očekivati od moralnog pona�anja.
Posledice. Buda opisuje neprijatne posledice
odstupanja od pravila morala.
Uposatha praznik. Buda sumira osam Uposatha
dana.
Govor Visaki o uposatha prazniku, sa osam
ve�bi. Buda obja�njava Visaki, predanom nezaređenom sledbeniku, kako treba
praktikovati osam uposatha ve�bi i kako je divan plod te prakse. Buda nam ovde
govori da bi čak i drvo -- da ima svest -- imalo ogromne koristi od takvih
ve�bi; utoliko je veća dobrobit za ljude koji ih praktikuju!
Za Gotamu. Buda obja�njava Mahapađapati Gotami
(svojoj pomajci) kako da uoči razliku između učenja koje je u skladu sa Dhammom
i onoga koje nije. Ovih osam kriterijuma su i danas podjednako valjani!
Uslovi za dobrobit (Za
Digađanu). Buda upućuje bogatog domaćina kako da sačuva i uveća svoj imetak i
sreću, na svetovnom i duhovnom planu.
Ukratko (Dobra volja, sabranost i
koncentracija). Buda opisuje ve�be četiri Brahma-vihare i četiri temelja
sabranosti kao oblike ve�banja koncentracije. Koreni lenjosti i podizanje energije. Da li vam ova opravdanja za izbegavanje meditacije zvuče poznato? "Suvi�e sam gladan!", "Suvi�e sam sit!", "suvi�e sam umoran!". "Suvi�e sam bolestan!"? Ovde Buda nudi pouzdan savet za prevazila�enje ove vrste lenjosti.
9 Knjiga devetki - Navaka nipata - Sambodhi sutta (AN IX.1)
Samoprobuđenje. Buda obja�njava kako prijateljstvo
sa ljudima ispunjenim vrlinom jeste jedan od ključnih preduslova na putu
probuđenja.
Govor Nandaki. Dve su stvari koje u dru�tvu drugih
isposnika treba praktikovati: govor o Dhammi ili negovanje plemenite ćutnje.
Za Sutavanu. Devet nemoralnih postupaka koje potpuno
probuđen čovek nije u stanju da učini.
Utrnuće. Po�tovani Sariputa obja�njava po�tovanom
Udajinu kako i najrafiniranija i najprijatnija mentalna stanja jesu jo� uvek u
carstvu dukkhe; samo se nibbana mo�e istinski nazvati "prijatnom".
Krava. Buda obja�njava da ukoliko poku�ate da pređete
na sledeći nivo koncentracije pre nego �to ste ovladali prethodnim, sigurno ćete
se okliznuti, poput nepa�ljive krave na strmoj padini.
Mentalno zadubljenje. Meditacija, poput gađanja lukom
i strelom, jeste ve�tina koja se vremenom usavr�ava i to ve�banjem, ve�banjem,
ve�banjem...
Za Tapusu (O odvraćenosti). Buda priča kako dugi
put meditativne prakse, koji se zavr�ava probuđenjem, počinje prepoznavanjem
vrednosti odvraćenosti.
�ivi svedok
Izbavljen putem uvida Izbavljen na oba načina. U ovoj grupi kratkih sutti po�tovani Ananda odgovara na uporno zapitkivanje po�tovanog Udajina o značenju nekoliko ključnih termina koje je Buda upotrebio u nekim govorima: �ta je ’�ivi svedok’? �ta znači ’izbavljen putem uvida’? �ta znači ’izbavljen na oba načina ’? Po�tovani Ananda pokazuje ovde da razvijanje zadubljenja (jhana) predstavlja integralan deo razvijanja mudrosti.
10 Knjiga desetki - Dasaka nipata - Sacitta sutta (AN X.51)
Sopstveni um. Buda nudi upustva o tome kako čitati
sopstveni um.
Koren. �ta je koren svih pojava (sabbe dhamma)? Je li
i nibbana jedna pojava ili je ipak kraj svih pojava?
Za Girimanandu. Buda upućuje po�tovanog
Girimanandu, koji je bolestan, u deset tema za meditaciju koje mogu da leče i um
i telo.
Predmeti razgovora. Buda iznosi deset
preporučljivih predmeta razgovora, kao alternativu ogovaranju.
�elje. U ovom govoru nabrojano je deset razloga, od
najmanje vrednog do najvrednijeg, za usavr�avanje u moralu i istrajnost u
razvijanju smirenosti (samatha) i uvida (vipassana). Zanimljivost ove diskusije
jeste da Buda ne postavlja uvid i jhanu na odvojene puteve prakse i zapravo
navodi uvid, zajedno sa smireno�ću, kao pretpostavku za ovladavanje sa sva
četiri zadubljenja.
Mr�nja. Kada se u umu javi mr�nja, �ta radite? Ovde
je deset preporuka koje mo�ete razmotriti kao protivotrov.
Za Bahunu. Čega se to oslobađa probuđeno biće?
Uverenja. Domaćin Anathapindika upućuje grupu
nebudističkih asketa u prirodu ispravnog razumevanja.
Za Kokanudu (O gledi�tima). Po�tovani Ananda
obja�njava da mudrost nije zasnovana na priklanjanju ovom ili onom gledi�tu.
Purgativ. Ponekad i najbolji lekovi za telo ne
deluju. Ovde Buda nudi "plemeniti purgativ" za um koji uvek deluje. Za kovača Ćundu. Buda obja�njava Ćundi da istinsko proči�ćenje dolazi ne od svetih rituala, već od negovanja ve�tine misli, govora i pona�anja.
11 Knjiga jedananaestica - Ekadasaka nipata - Kimattha sutta (AN XI.1)
Kakva je svrha? Za�to nas Buda uvek opominje da
negujemo moral (sila)? Zato �to svi drugi povoljni mentalni kvaliteti koji vode
do probuđenja zavise od njega.
O voljnom postupku. Dobri kvaliteti u srcu prirodno
vode do razvijanja drugih dobrih kvaliteta. A sve to počinje sa moralom (sila).
Za Mahanamu (1). Buda upućuje domaćina Mahanamu u
va�nost razvijanja �est sabranosti (sabranost na Budu, Dhammu, sanghu, sopstvene
vrline, sopstvenu velikodu�nost i bo�anstva).
Za Mahanamu (2). Buda dalje upućuje domaćina
Mahanamu u va�nost razvijanja �est sabranosti, podsećajući ga da te sabranosti
razvija bez obzira u kojem je polo�aju, "dok si u poslu, dok se odmara� u domu
okru�en decom". Govor o ljubavi. Buda nabraja jedanaest dobrobiti koje proističu iz praktikovanja metta (blagonaklona ljubav ili dobronamernost) meditacije.
KHUDDAKA NIKAYA Zbirka kraćih knjiga
Khuddaka nikaya ili "Zbirka kraćih knjiga" (pali khudda = "manji, kraći"), peti deo Sutta pitake, jeste raznovrsna zbirka "knjiga" koje sadr�e kompletne sutte, stihove i manje fragmente učenja o dhammi. Mnoge od njih pomno su čuvali i pamtili predani budisti �irom sveta tokom niza vekova i nude nadahnjujuće stihove o probuđenju prvih monaha. Osamanest knjiga Khuddaka nikaye su: 1. Khuddakapatha ("Kratki odlomci") - Zbirka devet kratkih odlomaka koji su mo�da slu�ili kao podsetnik za skoro zaređene monahe i monahinje. Sadr�i nekoliko ključnih tekstova koje prilikom ceremonija pevaju i dan danas nezaređeni i monasi �irom budističkog theravadskog sveta. Ti odlomci su formula o uzimanju utoči�ta; deset pravila morala; Metta, Mangala i Ratana sutta; tu su i neke sutte ( 7 i 8) va�ne za sticanje "zasluga" (punna). 2. Dhammapada ("Put ispravnosti") - Veoma omiljena zbirka 423 kratke strofe koju su vekovima proučavali i učili napamet milioni budista �irom sveta. Divne, jezgrovite mudrosti koje sadr�i su podjednako vredne i za nas danas. 3. Udana ("Nadahnuća") - Bogata kolekcija kratkih sutta, od kojih se svaka zavr�ava strofom koju izgovara Buda. Ovde ćete naći parabolu o slepcu i slonu ( Ud VI.4); priču o Nandi i "nimfama sa nogama golubice" (Ud III.2) i mnoga druga nezaboravna poređenja (na primer: Ba� kao �to okean ima samo jedan ukus - ukus soli - isto tako dhamma-vinaya ima samo jedan ukus, ukus slobode". (Ud V.5). 4. Itivuttaka ("Tako je rečeno") - Kolekcija 112 kratkih sutta, u proyi i stihu, od kojih svaka dotiče jedan vid dhamme. Itivuttaka je dobila ime po pali frazi kojom počinje svaka od sutta: iti vuttam Bhagavata, "Ovako reče Buda." 5. Sutta nipata ("Zbirka sutta") - 71 kratka sutta, uključujući i čuvenu Karaniya metta suttu (Govor o blagonaklonosti), Maha-mangala suttu (Govor o najvećoj za�titi) i mnoge druge. 6. Vimanavatthu ("Priče o nebeskim boravi�tima") - 85 pesama, od kojih svaka obja�njava kako su različita dobra dela dovela do rođenja u nekom od nebeskih boravi�ta. 7. Petavatthu ("Priče o gladnim duhovima") - 51 pesma, od kojih svaka obja�njava koja su različita lo�a dela dovela do rođenja u bolnom boravi�tu "gladnih duhova" (peta) 8. Theragatha ("Pesme prosjaka") 9. Therigatha ("Pesme prosjakinja") - Ove dve knjige, prevod Čedomira Veljačića 10. Đatake ("Priče o rođenjima") - 547 priča u kojima se opisuju neki od Budinih �ivota tokom dugog putovanja Bodhisatte ka probuđenju. 11. Niddesa ("Izlaganje") - Komentari Sutta nipate. Neki naučnici pripisuju Niddesu Budinom glavnom učeniku po�tovanom Sariputi; drugi nastanak ovog spisa datiraju mnogo kasnije. 12. Patisambhidamagga ("Put razlikovanja") - Analiza određenih pojmova iz Abhidhamme. 13. Apadana ("Priče") - Biografije, u stihu, Bude, 41 paććekabude ("utihnuli" Bude), 549 bhikhu arahanta i 40 bhikhuni arahanta. 14. Buddhavamsa ("Istorija mnogih Buda") - Biografija Gotame Bude i 24 Bude koji su mu prethodili. 15. Cariyapitaka ("Ko�ara pona�anja") - Priče, u stihu, o 35 Budinih prethodnih �ivota. Te priče, koje je navodno Buda ispričao na nagovor po�tovanog Saripute, ilustruju Bodhisattino praktikovanje sedam od deset parami (savr�enosti). 16. Nettippakarana - Samo u tajlandskoj i burmanskoj Tipitaki. 17. Petakopadesa - samo u tajlandskoj i burmanskoj Tipitaki. 18. Milindapañha ("Pitanja kralja Milinde") - Samo u burmanskoj Tipikati. Fascinantan dijalog između arahata po�tovanog Nagasene i grčkog kralja Milinde (Menander). Kralj, filozof i vičan debatama, bombarduje po�tovanog Nagasenu pitanjima, jednim za drugim, i na svako od njih Nagasena na majstorski način odgovara. Poput tolikih priča iz pali kanona, i ova ima povoljan ishod: kralj, impresioniran znalačkim odgovorima svoga sagovornika, prihvata budizam, predaje kraljevstvo u ruke svome sinu i pridru�uje se sanghi, da bi na kraju postao arahat.
|
Naslovi: Sutta pitaka
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 27-01-2013 06:42 |
