Tipitaka - Pali kanon

19.06.2010

Tipitaka (pali ti, "tri," + pitaka, "ko�ara") ili pali kanon jeste zbirka tekstova prevashodno na jeziku pali, koja predstavlja doktrinarnu osnovu theravada budizma. Zajedno sa drevnim komentarima (Athakatha), ona čini korpus klasičnih theravadskih tekstova.

Pali kanon je ogromna zbirka literature: u engleskom prevodu -- koji pokriva znatan deo, mada ne celokupan kanon - ovi tekstovi zauzimaju vi�e desetina hiljada �tampanih strana. Naravno, sa domaćim prevodima stoji neuporedivo lo�ije. Veliki napor u tom pravcu ulo�io je Čedomil Veljačić.

Tri dela Tipitake su:

Vinaya pitaka

Zbirka tekstova koji se odnose na pravila pona�anja unutar sanghe -- zajednice bhikkhua (monaha) i bhikkhuni (monahinja). Daleko vi�e od puke liste pravila, Vinaya pitaka sadr�i takođe priče kojima se opisuje nastanak svakog pravila, pa tako dobijamo detaljan opis na koji način je Buda re�avao problem odr�avanja harmoničnih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice.

Sutta pitaka

Zbirka govora, pripisanih Budi i nekolicini njegovih najbli�ih učenika, koja sadr�i su�tinu učenja theravada budizma.

Abhidhamma pitaka

Zbirka tekstova u kojima su osnovni doktrinarni principi izlo�eni u Sutta pitaki prerađeni i reorganizovani u konzistentan sistem pogodan za istra�ivanje fenomena uma i materije.

VINAYA PITAKA

Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcioni�e mona�ka zajednica (sangha). Vinaya sadr�i skup pravila pona�anja za monahe i monahinje lično (Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridr�avaju radi harmoničnog funkcionisanja zajednice u celini.

U početku, sangha je �ivela harmonično i bez ikakvih čvrstih normi pona�anja. Vremenom, međutim, kako je sangha postajala brojnija i evoluirala u jednu kompleksniju zajednicu, neizbe�no su se javljale situacije kada su neki članovi sanghe postupali pogre�no. Kad god bi neka od njih privukla Budinu pa�nju, on bi postavio pravilo i uz to odgovorajuću kaznu za prekr�aj, kako bi odvratio ostale članove sanghe od neprimerenog pona�anja u budućnosti. Već sam Budin prekor bio je dovoljan da stvar dovede u red.

To nije prikladno, neznalice, to nije valjano, to nije vredno samotnjaka, to ne treba činiti. Kako si mogao, neznalice, oti�av�i u beskućnike i pod okrilje ove Dhamme i discipline tako dobro izlo�ene [počiniti taj i taj prekr�aj]? ... To nije na dobrobit ni onima koji ne slede put, niti će povećati broj onih koji slede put, već je to, neznalice, na �tetu i jednima i drugima i izaziva kolebanje u njima.

Vinaya pitaka, deo I, I.B. Horner (ed.) (London: Pali Text Society, 1982), str. 36-7.

Sve u svemu, ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni (monahinje). Po�to su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od slučaja do slučaja, prirodno je da se kazne znatno razlikuju po te�ini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah ophodi sa nedovoljno po�tovanja) do trajnog isključenja iz sanghe (na primer, ako monah počini ubistvo).

Ovakva mona�ka tradicija i pravila na kojima je ona izgrađena ponekad su bili kritikovani - naročito na Zapadu - kao neva�na za "savremenu" praksu budizma. Neki na Vinayu gledaju kao na zaostatak jednog prevaziđenog patrijarhalnog sistema, zasnovanu na gomili proizvoljnih pravila i običaja koji samo zamagljuju su�tinu "prave" budističke prakse. Ovo usko gledi�te ispu�ta iz vida jednu ključnu činjenicu, a to je da smo mi, jedino zahvaljujući jednoj neprekinutoj liniji monaha koji su konzistentno odr�avali i �titili pravila Patimokkhe tokom skoro 2.600 godina, danas u izuzetnoj prilici da primimo neprocenjivo učenje dhamme. Da nije bilo Vinaye - i onih koji i danas nastavljaju da je odr�avaju u �ivotu - ne bi bilo ni budizma.

Korisno je imati na umu da nigde u čitavom pali kanonu Buda ono čemu je podučavao nije opisao samo kao "vipassanu" ili "koncentraciju" ili ne�to slično. Umesto toga, on ga naziva "Dhamma-vinaya" - učenje (dhamma) i disciplina (viinaya) - sugeri�ući time da se radi o jednom neraskidivom spoju mudrosti i ve�banja u moralu, a ne pukoj zbirci meditativnih tehnika ili atraktivnih filozofskih ideja. Vinaya je, otuda, jedna njegova neizostavna strana i temelj čitave Budine nauke, neodvojiva od Dhamme, vredna da je proučava svaki sledbenik - bio on zaređen ili ne.

Nezaređeni sledbenici će u Vinayi pronaći mno�tvo vrednih pouka o ljudskoj prirodi, uputstava kako uspostaviti i odr�avati harmoničnu zajednicu ili organizaciju, kao i produbljeno tumačenje same Dhamme. Ali njezina najveća vrednost le�i, mo�da, u njezinoj moći da nezaređene inspiri�e na razmi�ljanje o izuzetnim mogućnostima koje postoje u �ivotu ispunjenom istinskom posvećeno�ću, u �ivljenju u harmoniji sa dhammom.

ČETIRI DELA VINAYA PITAKE

I. Suttavibhanga

Ovaj deo sadr�i kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "pričom o nastanku" za svako od njih. Ova pravila su sa�eta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje. Pravila Patimokkkhe su grupisana na sledeći način:

- Parajika: pravila čije kr�enje povlači isključenje iz sanghe (4 za monahe, 8 za monahinje)
- Sanghadisesa: pravila čije kr�enje povlači jedno ili vi�e okupljanja Sanghe (13, 17)
- Aniyata (neodređena) pravila (2, 0)
- Nissaggiya pacittiya: pravila čije kr�enje povlači gubljenje prava i ispovest (30, 30)
- Pacittiya: pravila čije kr�enje povlači ispovest (92, 166)
- Patidesaniya: pravila čije kr�enje povlači priznavanje (4, 8)
- Sekhiya: pravila treninga (75, 75)
- Adhikarana samatha: pravila za izglađivanje nesporazuma (7, 7)

II. Khandhaka (Mahavagga)

Uključuje nekoliko tekstova nalik na sutte, između ostalog Budin opis perioda neposredno posle probuđenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i priče o tome kako su se neki od njegovih najpoznatijih učenika priključili sanghi i potom i sami dostigli probuđenje. Takođe su data pravila za ceremoniju zaređenja, za recitovanje Patimokkhe na dane predanosti (uposatha) i različiti postupci na koje su monasi obavezni tokom okupljanja zajednice.

III. Khandhaka (Cullavagga)

Ovaj deo sadr�i dalju razradu mona�ke etikecije i du�nosti, kao i pravila i postupke za razmatranje prekr�aja koji se dogode unutar sanghe. Takođe, tu je priča o tome kako je ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.

IV. Parivara

Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa sa�etkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za različite svrhe upućivanja u njih.