|
|
|
|
|
|
Tajna dru�tva
5
Ru�a i Krst - Nikad zavr�ena priča Autor: Kristofer Mekinto�
Izvor: The Rosicrucians, Weiser
Books, Boston 10.01.2011
Koja je korist baklji, svetla i lupe, onima koji ne �ele videti? Heinrich Khunrath
Intelektualno-duhovna matrica kojoj mo�da ponajvi�e nalikuje je slobodno zidarstvo, s kojim, kako sam pokazao, ima određenih povezanosti, iako puni opseg tih veza ostaje nejasan. Mi znamo da su rozenkrojcerski elementi, u stvari, bili pridodati slobodnom zidarstvu u 18. veku, te da i dalje postoje u obliku Rose Croix slobodnog zidarstva kao i u Societas Rosicruciana. Ali veza mo�e ići čak i puno dalje u pro�lost. Mo�da je upravo rozenkrojcerski katalizator doneo promenu operativnog u spekulativno slobodno zidarstvo. Dalja će istra�ivanja, nadamo se, baciti vi�e svetla na ovo pitanje. Svođenje Ru�e i Krsta na njene bazične elemente ostavlja tek malo vi�e od imena, simbola, legende, određene ezoterične asocijacije te naličja gnostičkog tipa. Međutim, nekako, ovaj čudni organizam je uspeo pre�iveti i narasti u periodu vi�e od tri veka. Kako i za�to? Jedan od odgovora jeste da im je upravo njihova neodređenost pomogla pre�iveti. Ru�a i Krst su često menjali svoje boje i oblike kako bi bolje pristajali svome okru�enju, međutim i dalje su ostali neidentifikovani. Samoprozvani adepti su davali ekstravagantne tvrdnje svih oblika u ime Rozenkrojcera, bez ikakve opasnosti da budu kontradiktorni, budući da niko nikada nije bio u poziciji da ka�e od čega se "istinska" Ru�a i Krst sastoji. Pokretu nikada nije nedostajalo učenika, ljudsko biće voli misterije, a Ru�a i Krst je misterija par excellence. Sledeći istoriju pokreta Ru�e i Krsta kroz njegove mnoge manifestacije do dana�njih dana, prirodno je zapitati se koje lekcije ta istorija nudi. Jedna od lekcija jeste razumevanje da nebulozna ideja mo�e biti stvar moći ukoliko se obuče u misteriju i, u isto vreme, predstavi u obliku jednostavnog, ali sugestivnog simbolizma. Drugi je da takva ideja mo�e voditi u slepe ulice kao i u avenije svetla. Iako je pokret iznedrio mnoge značajne ličnosti, takođe je inspirisao ljude koji izvorno �ude za "Novom Zorom". Rozenkrojceri su pomogli da se odr�i duh alhemije koja nagla�ava homeopatiju i dalje nas inspiri�e da "čitamo Knjigu prirode" s osećanjem obo�avanja. Njihova holistička, univerzalistička vizija je prisutna u pokretima kao �to je antropozofija. Ima i zasigurno obogaćujući učinak na umetnost i literaturu. Jo� jedan aspekt Ru�e i Krsta kojeg su se malobrojni pisci dodirnuli, ali koji ja smatram va�nim, jeste njihov kvalitet zaigranosti, ne�to �to je nedvosmisleno prisutno u gnostičkoj tradiciji koja je toliko uticala na Rozenkrojcere. Dualistički svet gnostika, s njegovim demijurgom koji je stvorio fizički svet, ne mora biti sumoran i depresivan. Radije, on otvara mogućnost gledanja na svet kao veličanstveni opsenarski trik, s demijurgom kao opsenarom, čijoj ve�tini se divi i aplaudira. Ali pre ili kasnije predstava će se zavr�iti i vi ćete morati napustiti teatar. Iz ovog ugla gledanja, gnosticizam prestaje biti negativni, melanholični pogled i umesto toga postaje zaigran i slavljenički.
Često je "majstora koji se smeje" te�ko razlikovati od hoh�taplera - u stvari, osoba mo�e biti oboje u isto vreme. Istina je ilustrovana u jednom od okultnih romana i priča Nemca Gustava Meirinka (1868-1932). Meirink je imao vi�e od akademskog interesa za ezoteriju. Bio je član ezoterične lo�e Plave zvezde u Pragu, koja je bila povezana s grupom starijeg tkača koji je navodno primio rozenkrojcersku inicijaciju. U kratkoj priči zvanoj Majstor Leonard (izdanoj 1916), Meirink opisuje nadrilekara i čudotvorca nazvanog �repfer. Mo�da je malo vi�e od slučajnosti �to je izabrao isto ime kao i slobodnozidarski agitator iz 18. veka, dvostrukog karaktera, spomenutog u 8. poglavlju. Meirinkov �repfer je opisan kao znati�eljno kontradiktorna individua: Doktor �repfer je jeo vatru, gutao mačeve, pretvarao vodu u vino, probadao bode�e kroz obraze i jezik bez krvarenja, isceljivao opsednute ljude, čarolijom terao povrede, prizivao duhove, opčinjavao ljude i stoku.
Svakodnevno Leonard je shvatao da
je čovek prevarant koji nije znao niti čitati niti pisati, a ipak je izvodio
čudesa... U ovom opisu, Meirink otkriva paradoksalnu činjenicu da se ezoterično znanje često prenosi kroz kanale naoko na lo�em glasu. Čovek u isto vreme mo�e biti jeftini �arlatan i snabdevač najvi�e mudrosti. U stvari, te�ko je zamisliti velikog mističnog učitelja modernijih vremena koji nije imao element prevaranta ili �oumena u sebi. To se odnosi na nedavne figure poput Levia, Croulija i Gurđijeva. Nigde ova istina nije očitija nego u istoriji pokreta Ru�e i Krsta. Ja verujem da je najplodonosniji način gledanja na Ru�u i Krst ne kao na specifičnu doktrinu ili autoritet koji se preneo kroz neprekidan niz grupa, nego radije kao način na koji su određene individue odlučile izraziti unutra�nju potragu. Svaki tragaoc za istinom mora izabrati simbologiju koja nabolje pristaje njegovoj posebnoj potrazi. Ciklus Grala je jedan primer takve simbologije. Ru�a i Krst je drugi. S vremena na vreme, ljudi koji su osetili da ih privlači ovaj simbolizam okupili su se zajedno s različitim nivoom formalnosti. Ali potraga sama po sebi je suvi�e varljiva u svojoj prirodi da se ikada prepusti analizi. Te grupe su kao "Savez" opisan u romanu Hermana Hesea "Putovanje na istok". U ovoj moćnoj maloj noveli, Heseov pripovedač opisuje svoje uče�će u grupi putnika, u kojoj je svaki predan ostvarenju nekog svog ličnog sna kroz to putovanje. Kasnije, pripovedaču je data dozvola od strane vođa saveza da pristupi svim tajnim arhivima grupe kako bi mogao napisati izve�taj o bratstvu. Ali odmah nakon �to je počeo pregledati arhiv, suočava se sa zbunjujućim područjem dokumenata koji ispunjavaju sobu za sobom, dokumentima, često pisanim stranim jezicima koje ne mo�e razumeti. Uskoro shvata, s osećajem poniznosti, da je zadatak iznad njegovih mogućnosti i proklinje svoju aroganciju u mi�ljenju da je takav poduhvat moguć. Mo�da je jednako arogantno poku�ati napisati istoriju pokreta Ru�e i Krsta, i ako sam ja ustrajao tamo gde je Heseov junak odustao, to je bilo zbog nade da otvorim pukotinu svetlosti na nejasan objekt. Ostaju drugi velovi da se maknu. Ali to mora ostati privilegija individualnog tragaoca.
|
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 23-01-2013 02:23 |
