|
|
|
|
|
|
Tajna dru�tva
4
Masonerija, laicizam i katolicizam Razgovor s Manuelom Guerom, autorom "Masonske zavere� Izvor: Zenit - 2010 08.01.2011
Manuel Guera Gomez, rođen u Viljamartinu 1931., diplomirao je na klasičnoj filologiji i patrističkoj teologiji i član je Akademije Doktoranata �panije. Bio je dekan Teolo�kog fakulteta severne �panije sa sedi�tima u Burgosu i Vitoriji. U razgovoru za agenciju Zenit je istakao: "Masonske metode su usko povezane s laicističkim shvatanjem, odlikuje ih istorijski relativizam i vode prema socijalno-kulturnom relativizmu promovi�ući ga.� * Je li izvikana masonska zavera legenda? - Treba razlikovati masone i masoneriju. Masonerija teoretski ne te�i za moći, ili da je ima u slu�bi vlastitih načela i interesa. Međutim, činjenica je da masoni postoje u skoro svim uticajnim međunarodnim organizacijama i u multinacionalnim kompanijama koje utiču na ekonomsku i političku moć. Logično je da oni nastoje nametnuti i �iriti svoja ideolo�ka načela (relativizam, laicizam, agnosticizam) gdje god se nalazili.
S druge strane, u anglosaksonskom svetu i nordijskim
zemljama, u Turskoj, masoni ne da �ele vladati, već su oni vlast. Tako je na
primjer vladar (kralj) Ujedinjenog kraljevstva - veliki
majstor
Velike ujedinjene lo�e Engleske (GLUI) te preko 150 drugih Velikih lo�a (po
jedna u svakom narodu i po jedna u svakoj dr�avi SAD-a). GLUI je 1995. imao
750.000 članova i 8.000 lo�a po čitavom svetu.
Vlada Tonija Blera
tra�ila je da se masoni, naročito dr�avni
slu�benici, javno deklari�u,
posebno ako deluju u policiji i pravosuđu. Pohvalno je da je preko 1.400
engleskih sudija dobrovoljno priznalo vlastitu
pripadnost masoneriji. Jasno je da ih ima mnogo vi�e. * Odgovara li istini podatak da su 60% članova Evropskog parlamenta masoni? - To je potvrdio Josip Korominas, veliki majstor Velike lo�e �panije (GLE), u martu 2006. On je napustio GLE 9. februara 2007., iako je potvrdio da nastavlja biti mason. Radi li se o novom rascepu koji uzrokuje stvaranje novog masonskog reda ili njegov prelaz u ne�to drugo? Činjenica je da su sva pitanja koja se odnose na porodična pitanja i bioetiku, u raskoraku s naukom Crkve i čak s prirodnim zakonom, izglasani u Evropskom parlamentu. * U Rimu se tek zavr�io kongres tokom kojeg se podsetilo na nesuklađenost između katoličanstva i masonerije, pa je odaslan poziv na dijalog s masonima radi dru�tveno-kulturnih pitanja. Kako mo�e doći do njega? - Bez obzira na objektivnu nesukladnost između masonerije i katoličanstva, katolici mogu raspravljati s masonima na raznim nivoima, osim onoga �to je Sveta Stolica, svesna opasnosti, rezervisala isključivo za svoju prevlast: �Nisu ovla�ćene lokalne crkvene vlasti da se izja�njavaju o prirodi masonskih dru�tava s procenom koja uključuje odstupanje od gore utvrđenog.� To je u skladu s izjavom kongregacije za nauku vere od 17. februara 1981. i Izjavom o masoneriji, 26. decembra 1983. Treba uzeti u obzir realnost i posledice masonske tajne. Kako se mo�e razgovarati s nekim koji nosi masku? Na kulturnom planu, makar teoretski, lak�e je voditi dijalog, nego na onom specifično verskom i ideolo�kom. Lak�e je razgovarati na međukulturnom nivou (o siroma�tvu, opismenjavanju, �ivotnoj sredini, zdravstvu, globalizaciji), nego na međuverskom nivou. Međutim, i na tom području dijalog s masonerijom nailazi na ozbiljne pote�koće jer masonski laicizam, otvoren ili prikriven, �eli marginalizovati verske posebnosti, ono �to nije zajedničko svim verama i etikama, i �eli veru zatvoriti u kućni pritvor, na nivo lične savesti i unutar hramskih zidova. U tom smislu masonerija u tradicionalno hri�ćanskim dr�avama dovodi do brisanja dru�tveno-kulturnih hri�ćanskih tragova, npr. jaslice ili priredbe te simbole bo�ićnog praznika (zvijezdu vodilju, tri kralja, pevače po ulicama tokom bo�ićnih praznika). * Je li masonerija zamena za religiju?
- Masoneriji, kao i jednom od njenih proizvoda Nju
Ejd�u, dra�i je izraz
"duhovnost�, koji ima veći subjektivni odjek od izraza
"vera�. * Kako ste se uspeli pribli�iti tom svetu koji je tajan? - Mnoge sam sate posvetio proučavanju konstitucija, pravila i obreda različitih federacija masonskih lo�a te u razgovoru s masonima i biv�im masonima u �paniji i Meksiku, u čitanju knjiga o masonima koje su napisali masoni ili nemasoni. Prije deset godina u Meksiku sam proveo leto svakodnevno pričajući o masoneriji sa univerzitetskim profesorima, masonima ili nemasonima. Proveo sam mnoga popodneva u posetima centrima različitih sekti, od kojih su neke bile paramasonske, a nalazile su se na rubovima gradova. * Da li je masonerija vi�e metoda nego sadr�aj? Čovek osim �to misli, on oseća i zami�lja. Osećaji i zamisli mogu prouzrokovati interferencije i pomutiti mentalnu bistrinu. Usprkos tome, ideje i verovanja usmeravaju čoveka; principi stvaraju i usmeravaju ljudske institucije, ali za postizanje cilja nu�no je uptrebiti prikladnu metodu. Grčka etimologija te reči označava "hod� koji treba prevaliti da bi se do�lo "do mete� - cilja. Kod masonerije metoda je uzdignuta do najvi�e kategorije i do maksimalne efikasnosti, i predstavlja jedan od "principa�, mo�da osnovni, koji je temelj za sve ostale. Upravo masonska metoda sadr�i jedan od razloga zbog čega masonerija ne mo�e biti usklađena s hri�ćanstvom. Usko je vezana za laicističko shvatanje, odlikuje je istorijski relativizam i vodi prema socijalno-kulturnom relativizmu promovi�ući ga. Alain Gerard, jedan od vođa Velikog Orijenta Francuske, priznaje da je "masonerija samo jedna metoda�. On veruje da mason mo�e imati svoje mi�ljenje, odnosno vlastita verovanja u jednu religiju, ali masonska metoda ga obvezuje da dovede u pitanje vlastito mi�ljenje i prihvati mogućnost da ono bude progla�eno la�nim ili prevladanim, u sintezi jačih razloga i s podr�kom većine. "Ne postoji prava rasprava ako se pre toga zna da, bez obzira na njen ishod, postoje tačke o kojima je neko uvek uveren da je u pravu�, rekao je. Otuda proizlazi masonska alergija na dogme, dogmatske i objavljene religije, posebno onu hri�ćansku. Masoni nastoje gledati demokratiju kao vlastito delo i demokratsku metodu (izglasavanje većinom glasova) kao ne�to prirođeno masoneriji, koja je �iri na sve stvarnosti, uključujući i istinu, dobro, itd. Sada�nji veliki majstor Velikog Orijenta Francuske �an Mi�el Kiliarde u izjavi za �La Voz de Asturias� 20. januara 2007., priznaje: "Mo�e se misliti da postoji nelaička (tj. nelaicistička, nemasonska) demokratija, ali s moje tačke gledi�ta, laicizam je napredak za demokratiju�. Iz toga proizlazi da su demokrati koji nisu laicisti ili masoni - zapravo - demokrati druge lige. *Ako su masoni kreativna manjina, jesu li hri�ćani isto? - Jasno je da masoni ne monopolizuju kreativnost. Iako različite prirode, ona je svojstvena - i ne u manjoj mjeri - i hri�ćanima, uz pomoć Bo�je milosti i izlivom Duha Svetoga. Kao potvrdu tome dovoljno je se setiti istorije crkve i njenog evangelizacijskog prilagođavanja dru�tveno-kulturnim uslovima, tako različitim, u dve hiljade godina njenog postojanja. "Ne, nije ruka Jahveova prekratka da spase niti mu je uho otvrdnulo da ne bi čuo� (Iz. 59:1) u na�im danima.
Kada je pre nekoliko godina
Jovan
Pavle II nazvao crkvene pokrete "novim
prolećem Duha", "ličnim
darom Duha koji nudi Crkvi u ovom istorijskom
trenutku", na početku sam to pripisivao njegovoj
velikoj dobroti. Dobra osoba, sveta, ne vidi nego dobrotu u svemu. Kakav bi ostao svet i Crkva ako bi crkveni pokreti, vaspitna i socijalna dela, nestali kao u bajci, ostavljajući neku vrstu crne rupe u crkvenoj i dru�tveno-kulturnoj galaksiji?
|
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 23-01-2013 02:23 |
