|
|
|
|
|
|
Ekosfera
1
Ne �elimo pustinju u Srbiji! Intervju: Irene Barret Autor: Spomenka Milić Izvor: TREĆE OKO - 2011 04.02.2011
Ipak, ova solucija ne dopada se svima, i sve je vi�e onih koji di�u svoj glas. Među prvima, oglasio se Ekolo�ki pokret Novog Sada, koji je podr�ao inicijativu građana Srbije za potpisivanje peticije protiv GMO, a koju je iz dijaspore napisala na�a sagovornica Irene Barret. Do sada je sakupljeno 5.000 potpisa, a to je - tek početak. Irene je decenijama �ivela u inostranstvu (Kalifornija i Kanada), gde je stekla zvanje savetnika za prirodnu medicinu. Vratila se u Srbiju (kako ka�e, to je bio "zov du�e�) i nastavila studije medicine. Ima kćerku Aleksandru i baka je malog Andreja, iako niko po njenom izgledu i vitalnosti ne bi rekao - da je baka. Tajna je, najverovatnije, u zdravom načinu �ivota i veganskoj ishrani, koja podrazumeva isključivo presno voće, povrće i izdanke �itarica, no o ovome - drugim prilikom. Kako obja�njava, Irene je u Kanadi i SAD mnogo lak�e dolazila do organske hrane... - Ovde je to te�e: postoji potra�nja, ali ne i ponuda. Od pet miliona hektara obradive zemlje, veoma mala povr�ina - svega oko 3.000 hektara, koristi se za sertifikovano organsku proizvodnju. Mislim da je razlog u tome �to proizvođači nemaju dovoljno podr�ke, bez obzira �to Srbija ima velike potencijale, jer postoje velike povr�ine prirodnog zemljista koje nije tretirano hemijskim sredstvima. U razgovoru sa proizvođačima čula sam, na primer, da imaju te�koća da nabave organsko seme. Zatim, ne postoje gotova prirodna za�titna sredstva. Takođe, nema ni organizovane prerade, da bi organska hrana mogla da se plasira. Na�alost, najveći deo organske proizvodnje u Srbiji namenjen je izvozu, a bilo bi lepo kada bi organska hrana bila dostupna i stanovnicima Srbije, po ceni pristupačnoj običnom čoveku. Samim tim, pobolj�alo bi se i stanje zdravlja nacije. Budućnost je u negovanju biopoljoprivrede, posebno malih gazdinstava, i u osnivanju porodičnih farmi. Ako bi se, na primer, poljoprivrednici udru�ili u zemljoradničke zadruge, imali bi vi�e podr�ke, a sertifikovani organski proizvođači mogli bi da razmenjuju semenje. Jedan od razloga �to kod nas ne postoji vi�e zvanično organske hrane jeste �to su sertifikati za organsku proizvodnju prilično skupi. Ima proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom ali, jednostavno - nemaju sertifikat. Inače, postoji podatak da bi samo u prve tri godine organske proizvodnje Srbija zaradila sedam milijardi evra, a sada je bar polovina stanovni�tva na ivici egzistencije. * �ta neku hranu određuje kao organsku? - Po zvaničnoj definiciji Organizacije za poljoprivredu pri UN i Svetske zdravstvene organizacije, organska proizvodnja je sistem upravljanja proizvodnjom koji promovi�e ozdravljenje ekosistema, sjedinjujući biodiverzitet i bilo�ke cikluse. Organska hrana se gaji bez upotrebe sintetičkih i hemijskih sredstava, na zemlji�tu koje najmanje tri godine nije tretirano ve�tačkim sredstvima. * Da li �organsko� podrazumeva da nije hibridno ili da nije genetski modifikovano? - U svakom slučaju, ne sme biti genetski modifikovano. U nedostatku autohtonog semena i onog sertifikovano organskog, dozvoljeno je hibridno, ali samo ukoliko se uzgaja po zahtevima organske proizvodnje. Nedavno je u Selenči (Vojvodina) otvoren centar za organsku proizvodnju, pa ćemo u budućnosti imati sertifikovano organskog semena. Ipak, po�eljno je da seme ne bude hibridno, jer je va�no po�tovati biodiverzitet. I hibridna i genetski modifikovana proizvodnja forsiraju monokulture. Va�no je da razumemo da zakone prirode treba po�tovati: kada se koriste hemijska sredstva, uni�tavamo zemlju. Zato se u organskim ba�tama, takozvanim bioba�tama ne koriste nikakva hemijska sredstva - ni pesticidi ni herbicidi. Postoje prirodni načini da se zemlji�te obogati i prirodni načini da se biljka za�titi. * Postoje biljke koje prirodno �tite jedne druge? - Tako je, postoje biljke - prijatelji. Na primer, neven �titi �argarepu i luk, a mo�e da se sadi i uz krompir. Isparenje korena nevena suzbija belog crva i odbija leptire �tetočine. Kadifica sprečava leptira kupusara da polo�i jaja... A luk i �argarepa su prirodni prijatelji: luk odbija muvu koja �teti �argarepi, a paradajz brani kupus od kupusnog moljca. Protiv bolesti - najbolji su preparati napravljeni od biljaka - onaj od belog luka �iti paradajz od plamenjače, dok tečnost dobijena potapanjem li�ća paradajza - suzbija kupusnu muvu... Jedna divna bioba�ta nalazi se u telu Torak u op�tini �iti�te, a vodi je Mariana Lelea. Ova ba�ta je ostvareni plan profesorke Branke Lazić iz Novog Sada, a ovde se odgaja vi�e od 80 vrsta autohtonih biljaka. * Kako stoje stvari sa domaćim, autohtonim semenom? - Koliko mi je poznato, ne postoji prodajno mesto za stare autohtone vrste semena u Srbiji. Postoje instituti koji imaju banke semena, ali - ne bave se prodajom. * Za�to su autohtone vrste bolje od hibridnih? - Voće i povreće izraslo iz autohtonog, starog semena sa ovog prostora, biolo�ki je vrednije, zdravije, iako ne daje prinose kao hibridno. Na na�im prostorima, zbog dobrih uslova za �ivot, postoji, recimo oko 3.000 različitih vrsta samoniklih autohtonih lekovitih biljaka. A autohtone, originalne vrste povrća i voća sa ovih prostora su ugro�ene i zato ih treba čuvati kao blago! * �ta mislite o eventualnoj legalizaciji GMO u Srbiji? - Kod nas je jo� na snazi zakon koji zabranjuje uzgajanje i promet u komercijalne svrhe genetski modifikovanih organizama, ali jo� postoji mogućnost da ćemo, u skladu sa zahtevima Evropske unije, i pod uticajem američkog lobija - taj zakon promeniti. Nadam se da se tako ne�to ipak neće desiti. Naime, genetski modifikovani organizmi su entiteti koji ne postoje u prirodi: nastali su u laboratoriji, neprirodnim spajanjem dve različite vrste. Nave�ću samo neke zastra�ujuće primere: spojen je genetski materijal krava i pauka, da bi se dobilo mleko od kojeg se stvaraju izuzetno čvrste niti - pa se od njih prave policijski panciri. Ili, na primer - svinji dodaju ljudske gene - da bi br�e rasla. Genetski modifikovani organizmi su strana materija za na�e telo, na�e telo to ne prepoznaje, pa se javljaju toksične reakcije. Takvi entiteti nisu stabilni, pa se genetski materijal odvaja iz takvog organizma i mo�e da se ugradi u na�e telo, pa i mi sami postajemo - genetski modifikovani. * Da li se ove promene mogu sprečiti termičkom obradom hrane?
- Ne! Bakterije iz te hrane, koje su i same genetski
modifikovane, izazivaju mutaciju na�ih bakterija, koje �ive u simbiozi sa nama,
pa onda, na primer, te bakterije počnu da proizvode pesticide. O čemu se radi?
Recimo, u soju se genetskom modifikacijom ugrađuju bakterije koje proizvode
pesticide, pa se ka�e - evo, spasili smo �ivotnu sredinu,
ne moramo da koristimo toliko puno pesticida, jer će ih sama soja proizvoditi. A
�ta se de�ava kada mi to pojedemo? Mutacijom na�ih bakterija stvaraju se
bakterije koje sada u nama proizvode otrovne materije, pa mi sami postajemo
fabrika pesticida, �to, naravno, nije dobro za na�e zdravlje. * Da se vratimo na �tetnost po zdravlje... - Sterilnost, smanjenje mozga, Alchajmerova bolest, karcinom, dijebetes, alergijske reakcije i toksične reakcije - to je sve dokazano na oglednim �ivotinjama. Utvrđeno je da genetski modifikovana hrana ne �teti samo �ivotinji koja je jede, već i njenom potomstvu. Ovakva hrana pokreće genetski rulet, jer se ne mo�e predvideti kada će se i u kojoj generaciji, ako potomstva uop�te i bude, bolesti pojaviti. Pouzdano se zna da će se bolesti uzrokovane ishranom genetski modifikovanom hranom javiti, ali nemoguće je otkriti u kojem se tačno genetski nestabilnom novokomponovanom entitetu nalazi krivac za bolest, niti se takva bolest mo�e izlečiti. Postoji duga lista od 65 naučno dokazanih rizika po zdravlje o kojima se mo�e pročitati na sajtu Instituta za odgovornu tehnologiju www.responsibletechnology.org. Inače, ne postoji nijedna dugoročna studija, koja bi sa sigurno�ću dokazala da genetski modifikovana hrana nije �tetna. * Čime se uop�te opravdava tendencija uvođenja GMO? - Često argumentom da će se tako nahraniti gladni. Međutim, ako se takvo seme posadi regionima gde vlada glad, recimo - pora�će biljke koje uspevaju na su�i, ili na zemlji�tu sa previ�e aluminijuma, ali - izazvaće bolesti. I kako bi se onda, na taj način, zbrinula gladna populacija i siroma�ni? Tako �to je problem re�en time �to ih - nema vi�e... Takođe, nije tačno da genetski modifikovani usevi donose bogatiju �etvu, vi�e roda i veću zaradu. To mo�e da se desi prve godine, ali, nakon toga, zemlji�te potpuno osiroma�i. To su dva najveća razloga koja kao trojanski konj slu�e za uvođenje tog semena: nahraniće gladne i poljoprivredni proizvođači će mnogo zaraditi, �to apsolutno nije tačno. Kada korporacija proda seme, proizvođač mora da potpi�e ugovor da neće tu�iti korporaciju za gubitke ili za bilo kakve ne�eljene posledice uzgajanja. Prilikom svake nove setve mora se kupovati novo seme, jer je seme sterilno. A i da nije sterilno - ne sme da se čuva, jer je privatno vlasni�tvo korporacije, patent. �ivot nije kreiran da bi bio industrijsko vlasni�tvo niti patent. * Da li imate podatke o GMO u Srbiji? - Po nekim podacima GM soja je na na�im njivama prvi put otkrivena jo� 1998. godine. Godine 2001. Ivana Dulić Marković dozvolila je uvoz GMO sačme. Posle toga, 2001. poljoprivredna inspekcija je u okolini Čeneja kod Novog Sada otkrila sedam hektara "mutiranog� useva. Radi se o takozvanoj "roundup�� soji, otpornoj na totalni herbicid "roundup�. Kako je tada utvrđeno, seme ove GMO soje bilo je kupljeno na novosadskoj Najlon pijaci i na pijaci u Sremskoj Mitrovici, a prodavalo se pod la�nim imenom, kao domaća sorta �ravnica�. Inače, GMO soja se svake godine pronađe na na�im njivama. Tokom 2006. u zemlju je ilegalno u�lo oko 11 tona genetski modifikovane soje. Zahvaljujući inspekciji, ta soja je oduzeta pre početka setve. Ali, i pored strogih kontrola, 2005, u Mačvi je otkrivena genetski modifikovana soja na 370 hektara kod 270 proizvođača, i na području Surčina - na 55 hektara. Mera je bila da se ta soja pod strogom kontrolom preuzme i preradi u sojinu sačmu, kako se seme i sledeće godine ne bi na�lo u setvi. Tada je od seljaka preuzeto ukupno 7.800 tona GM soje, a od toga je oko 2.500 tona bilo na području Vojvodine. U 2008, parcele sa modifikovanom sojom otkrivene su u Mačvi, na oko 40 hektara, u op�tinama �abac i Bogatić i u Sremskom okrugu na oko 30 hektara. U 2006. godini u termoelektrani �Nikola Tesla A� u Obrenovcu uni�teno je oko 8.400 kilograma GM soje koju je zaplenila inspekcija u Mačvi i Sremu. Ta soja je čuvana za novu setvu i, da je ona obavljena, sa 82 hektara dobilo bi se novih 300.000 kilograma soje. * Koliko su na�i ljudi obave�teni o manama GMO? - Neki građani su svesni �ta se de�ava i odu�evljava me njihov entuzijazam i ljubav prema svom narodu i ovim prostorima. Mnogi, na�alost, nisu obave�teni ili su u zabludi, zato �to im nije bila dostupna istinita informacija. Na primer, evo �ta se nama de�avalo kada smo organizovali potpisivanje peticije na ulici: delili smo letke koji su sa malo reči rekli ono osnovno. De�avalo se ljudi uzmu papir, prođu desetak metara, pročitaju i vrate se da potpi�u. To je zato �to do tada nisu znali o čemu se radi. Sve u svemu, velika većina vratila bi se da potpi�e. * Gde ste sve bili sa svojom kampanjom? - Za sada, u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, a planiramo i druga mesta. Savesni građani Srbije su zabrinuti za svoje potomstvo i za budućnost ovog naroda, jer se radi i o sterilitetu, a mi i inače imamo belu kugu. Tačno je da sam ja iz Kanade napisala tekst peticije, a to je bilo samo seme koje sam posadila u plodnu zemlju. * Kome ljudi mogu da se obrate ako �ele da se pridru�e? - Mogu se pridru�iti Facebook grupi Stop GMO in Serbia, Stop GMO u Srbiji. Tu se nalaze korisne informacije, pripremljen tekst peticije, tabela za potpise, kao i formular koji se predaje 48 sati pre javnog okupljanja MUP-u, ako neko �eli da organizuje potpisivanje na javnom mestu. A mogu se obratiti i Ekolo�kom pokretu Novog Sada. Planiramo da se ogla�avamo u medijima, da organizujemo tribine i panel diskusije, kako bi istina o GMO do�la do svih i da bismo dali na znanje nadle�nima �ta građani misle, pa tako i ostvarimo svoja Ustavom zagarantovana prava. Ne osećamo da je akciji kraj i nećemo dozvoliti da zakon koji bi dozvolio GMO bude "proguran�. �elimo da ostavimo budućim generacijama u amanet zdravu plodnu zemlju, a ne pustinju, u �ta se mo�e pretvoriti zbog �tetnih uticaja hemijskih sredstava i �roundup� herbicida. �elimo da očuvamo ekolo�ki sistem, �ume, livade, vode ove divne zemlje i da na�a deca �ive u zdravom okru�enju.
|
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 23-01-2013 02:27 |
Srbi su ponosni na domaću
kuhinju i hranu, međutim, kada odete na pijacu, �anse su sve manje da kupite
onaj