|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Zanimljivosti
10
Najveći cvet najvi�e zaudara
Autor:
Viktor Lazić 07.11.2010
Za razliku od velikih gradova, kada odete u d�unglu, nikada niste sami. Na svega �est odsto zemljine povr�ine koje se mogu označiti sanskritskom rečju �d�angala", u značenju neobrađena zemlja, divljina, �ivi 57 odsto svih �ivih vrsta na planeti. Većina tih dragih bića je gostoljubivija, pričljivija i dru�eljubivija od ljudi. Retko koja je smrtonosna kao na�e ubistvene reči. Zelenilo ponekad predstavlja pravi zid, koji je i za o�trice mačeta neprobojan. Naučnici veruju da otkrivanje novih vrsta �ivih bića tek predstoji. Samo 2008. godine u d�unglama jugoistočne Azije pronađeno je pedesetak nepoznatih vrsta �ivotinja! Priroda je najveća apoteka na svetu, u kojoj je sve besplatno! Ovde u izobilju rastu lek za malariju, prirodna �vijagra", ali i prirodna antibebi pilula, kao da ste na zelenoj polici - od kokaina do antibiotika. U pra�umama �ivi čak 82 odsto različitih biljnih vrsta na zemlji. U svojim malim pohodima na pluća planete nailazio sam na neobične sagovornike - bilje, �ivotinje i zemlju koja je govorila rečitije od mnogih besednika koje sam slu�ao. U svom romantičarskom zanosu, jo� kao tinejd�er, ma�tao sam da devojci poklonim cvet izvanrednog izgleda, raflesiju arnoldi, najveći cvet na svetu, te�ak i do jedanaest kilograma i s prečnikom većim od jednog metra. Kada sam sa vodičem uspeo da ga konačno pronađem u d�unglama Sumatre, shvatio sam da bi ovaj cvet svaku devojku pre onesvestio, ne toliko zbog izgleda koliko zbog nesnosnog smrada! Jo� dok smo joj se pribli�avali, na skoro kilometar udaljenosti, osetili smo jak zadah trulog mesa. Pomislio sam da se u blizini nalaze le�evi uginulih �ivotinja, kad sam iza �bunja ugledao �armantni crveni cvet sa sitnim belim tufnicama.
Počela je da me hvata nesvestica dok je moj vodič iz torbe vadio gas-masku i
turio mi je pod nos uz reči: �Ako �eli� da raflesiju pokloni� devojci,
obavezno joj ponesi i gas-masku!" Raflesija je parazitska biljka, bez listova i korena, koja sokove crpe iz druge biljke. Cveta samo dve nedelje godi�nje, od avgusta do oktobra. Tada horde turista unajmljuju vodiče kako bi je videli. Smrad je neodoljiv za insekte i bube, koje zatim dolaze i poma�u joj u vođenju ljubavi. Naime, postoje mu�ki i �enski cvetovi, tako da se za kratko vreme cvetanja polena ta dva pola moraju izme�ati kako bi se dobila nova jedinka. Kad je ljubav u pitanju, smrad se mora oprostiti. U blizini raflesije ugledao sam čitavu stenu prekrivenu biljkama meso�derkama. Niz velikih zelenih i crvenih tuba koje samo čekaju da insekt doleti i - tap, zatvori se poklopac i do viđenja �ivote. Moj vodič D�imikur obo�ava tu biljku mnogo vi�e od raflesije. Jednom mu je kom�ija poklonio da je uzgaja u ba�ti. Taj dobroćudni čovek preminuo je usled nesporazuma sa slonom, koji je bez ikakvog razloga seo na njega i zgnječio mu i srce i du�u. Meso�derka mu je zbog toga ostala kao draga uspomena i dan kada ju je dobio na poklon slavio je kao rođendan. Jednom je, �eleći da je počasti, u čeljusti ubacio ostatke hamburgera koji je njegov brat doneo posle posete nekom velikom gradu. Ispostavilo se da ta �ljupka dama", kako je zove, nije bila ljubitelj brze hrane, pa je ubrzo uginula. Od tada ni on ne konzumira zapadnjačku kuhinju. Ako �teti biljkama, sigurno nije zdravo ni za ljude. Pričao mi je legende kako su nekad duboko u d�ungli �ivele biljke ljudo�derke, drveća sa ogromnim pipcima kao u hobotnice, koje bi progutale čoveka za nekoliko trenutaka. Veruje se da takva stvorenja sigurno i danas postoje. Nauka poznaje vi�e od 650 biljki meso�derki, ali nije istra�ila ni trećinu d�ungli u svetu. Veruje se da je mo�da neki naučnik i nabasao na ljudo�derku, ali verovatno nije stigao nikome da o tome priča. Pre Sumatre, meso�derke sam video i na Borneu. Uglavnom izgledaju kao kese od li�ća sa čeljustima koje se zatvaraju kada insekt u njih uđe... D�imikur mi je pokazao manje primerke, ali u Maleziji sam video neke prilično velike, sigurno četrdesetak santimetara visoke zamke �arkocrvenkaste boje, dok su na Sumatri uglavnom zelene. Nekim vrstama ove biljke treba vi�e od sto godina da se razviju u punu veličinu i nikada ne stare, tako da, teoretski, mogu da �ive do kraja postojanja planete, pod uslovom da ih ljudi ne uberu za svoj herbarijum. Meso�derke i raflesija u svojoj lepoti i surovosti imaju ne�to od mu�ke neustra�ivosti. Mo�da se ba� zbog toga u kineskoj medicini koriste za proizvodnju kreme za ulep�avanje �enskog tena.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 01:20 |
