Arhiva tekstova - Psihologija 10

Stranice

Tekst 10

Umetnost

Zanimljivosti

Putopisi

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Psihologija

Levorukost

SKRIVENA PSIHOLOGIJA UMA - I

Izvor: TCN

21.04.2011.

Pitanje - za�to je čovek levoruk ili desnoruk ostaje i danas jedna od najvećih misterija ljudskog roda. Da li je uistinu pogre�no biti levak? Mi�ljenja su podeljena, ali krenimo redom. Ko su levaci i da li se oni razlikuju od desnorukih osoba?

To su uglavnom mu�karci - dve trećine ih je pripadnika mu�kog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Ustanovljeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji levaci - imaju levoruku decu. �kotsko-irska porodica Ker (od gelske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine u svom zamku 'Fernihirst' izgradili specijalne stepenice da bi udovoljili mu�kim članovima obitelji koji su se bavili mačevanjem.

Ipak, levorukost se ne pripisuje isključivo genima. Oko 84 procenata levaka rođeni su u porodicama gde se 'stvari pridr�avaju i menjaju desnom rukom'. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi desnoruk.

Mnogi danas smatraju da čuđenje ne treba da izaziva pitanje: Za�to su neki ljudi levoruki, već - za�to je levaka tako malo? Levaci sačinjavaju samo 10 procenata stanovni�tva.

Tako je, dodu�e, kod ljudi. Sve druge vrste, od čimpanze do činčile, se u podjednakom broju slu�e ili levom ili desnom �apom.
U potrazi za obja�njenjem - kako funkcioni�e mozak kod levorukih, naučnici su do�li do zapa�anja da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i - obratno. De�njaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i sporazumevanje putem jezika sme�ten u levoj hemisferi mozga, dok je sa levacima opet drugačije. Samo u 15 odsto slučajeva njihov govor kontroli�e suprotna, to jest, desna strana mozga. Stručnjaci obja�njavaju da kod levorukih osoba, govor u 70 odsto slučajeva kontroli�e leva strana mozga, a 15 odsto preostalih imaju centar za govor i jezik u obe mo�dane hemisfere.

Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspolo�enje. Time se i obrazla�e za�to levoruki vi�e od drugih podle�u riziku da obole od �izofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levaci če�će podi�u ruku na sebe. Samoubistava je među njima oko tri puta vi�e u odnosu na desnoruke.

Pokazalo se, zatim, da su levaci znatno osetljiviji na delovanje pojedinih lekova. Američki istra�ivač Piter Irvin do�ao je do zanimljivog otkrića: Medikamenti sa antidepresivnim delovanjem, sedativi, pa čak aspirin, izazivaju u mo�danim ćelijama levaka znatno br�u reakciju. Uz to, čini se da su levoruki duplo vi�e podlo�ni �ećernoj bolesti, reumatoidnom artritisu, čiru, slabosti mi�ića... Jedan naučnik iz Glazgova ustanovio je da se u levaka 12 puta če�će javlja disleksija - nesposobnost čitanja i mucanje.
Sa tako nabrojanim predispozicijama postaje na prvi pogled neverovatno kako ti ljudi uop�te �ive. Ali, nije sve tako crno, naprotiv. Levorukost ima i svojih prednosti. Kamila Benbou, univerzitetski profesor iz Ajove u Americi, usvome istra�ivanju do�la je do zaključka da 20 odsto matematičkih genija pi�u levom rukom. Mensa, udru�enje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe izve�tava da je petina njenog članstva - levoruka.

Sposobnost da u sebi integri�u osobine 'logične' leve strane mozga i 'intuitivne' ili umetničke desne strane, često levacima omogućava da se iska�u u mnogim poljima ljudske delatnosti. Slavni zabavljači poput, Harpa Marksa, Merilin Monro i D�udi Garland bili su levoruki, ba� kao i Pol makartni i Rafael Nadal.

Levaci su odigrali ključnu ulogu i u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao �to su: Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga �ozefina, bili su levoruki.

Mikelanđelo je čuvenu Davidovu skulpturu vajao tako da je u njegovu levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zabele�ka o oko 700 levorukih koji su nepogre�ivo gađali kamenjem određeni cilj.

Levaci su oduvek imali pomalo poseban polo�aj. Za njih ka�u da su osobenjaci, bund�ije koje jo� od najranijeg detinjstva odbijaju da se pona�aju kao sav ostali svet. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim normalni.

Danas, učitelji i roditelji popustljiviji su i dozvoljavaju levorukoj deci da se, bez ometanja, pona�aju u skladu sa svojom prirodnom sklono�ću. Ali, uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i ima ih najvi�e 10-13 procenata.

Mnogi ogledi sa pacovima, mačkama, i sličnijim nama, �impanzama, pokazali su da jedva ako polovina od njih radije koriste jednu nego drugu �apu, pa i tada broj levaka i de�njaka je skoro ujednačen. Kakvo je, dakle, poreklo op�te prevage de�njaka kod čoveka? Odgovor na to, prividno bezazleno pitanje, zahteva najsavremenija znanja iz antropologije, neurologije i genetike.

Ta neravnote�a desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, zapazili znake upotrebe desne ruke na oruđima koja su pripadala prvim ljudima, pre vi�e od 30.000 godina. Čini se da je samo neznatan deo predmeta pripadao levacima. Neki paleontolozi su, čak, primetili predominaciju de�njaka kod primata od pre 1.9 miliona godina.

Uticaj kulture ne izgleda dovoljan da se objasni ta premoć. Svakak, ni jedno dru�tvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnoga to osuđuju. Priklanjanje desnoj ruci ponekad se protivi svakoj logici, jer arapske zemlje, na primer, imale bi velikog interesa da favorizuju upotrebu leve ruke, barem kad je reč o pisanju, budići da se ono obavlja sa desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi najče�će su de�njaci. Ipak, uprkos problemima kod učenja i, ponekad, čak, pritiscima, levaci su jo� uvek tu. Pitanje je, dakle, dvostruko: za�to su de�njaci tako brojni i za�to levaci, iako u manjini, jo� uvek postoje?

�to se tiče teorije o tome da su levaci kreativniji od de�njaka, to je vi�e popularno verovanje nego naučna stvarnost, ka�u istra�ivači. Ali do sada, pre svega ostalog, nema obja�njenja za�to levoruki predstavljaju manji ali stabilan deo stanovni�tva.
Da li je, mo�da reč o genetskoj pojavi? Porodično preno�enje sklonosti o kojoj govorimo dovoljno je često da se upitamo kakvu ulogu u tome imaju geni.

Po�to je 90 odsto čovečanstva desnoruko, dok se ostali primati ili podjednako slu�e i levim i desnim ektremitetima ili su ravnomerno de�njaci, odnosno levaci, mo�e se reći da je biti de�njak oznaka na�e vrste. Uticaj gena je, dakle, neporeciv. Čini se, međutim, malo verovatnim da ćemo jednog dana uspeti da utvrdimo da li sklonost ka levoj ruci treba vezati pre za posebnu genetsku konfiguraciju nego za opona�anje roditelja i rođaka. Ma kako bilo, ta sklonost je nasledna: manje od 10 odsto dece od majke i oca de�njaka su levaci, dok vi�e od 35 procenata dece od roditelja levaka i sami su levaci. Osobina koja se tako prenosi, čak i kad nije isključivo genetska, u stanju je da kroz generacije evoluira zbog promena okoline. Sa evolutivnog stanovi�ta, neutralno svojstvo koje ne pru�a nikakvu prednost niti izaziva smetnje u pogledu prilagođavanja, ne podle�e selekciji. Ukoliko bi takav slučaj bio sa nagla�enom sklono�ću ka jednoj ili drugoj ruci, procenat levaka i de�njaka morao bi da varira od jedne do druge skupine, kao kod drugih neutralnih osobenosti, kakav je na primer slučaj sa krvnim grupama.

Kada bi, dakle, levorukost značila prednost, ona bi bila generalizovana. I obratno, potpuno bi isčezla, ako bi predstavljala hendikep. Pitanje je, znači, za�to se odr�ava, a da se pri tome ne nameće.

Baveći se izučavanjem levorukosti kod stanovni�tva, neki znati�eljni naučnici istra�ivali su delovanje godina na tu osobenost.

IZNENAĐENJE: procenat levaka sa godinama opada na spektakularan način i to od 16% u desetim godinama do 0% u osamdesetim, sudeći po nekim istra�ivanjima. Najpouzdanija od tih anketa odnosi se na vi�e od milion osoba i daje varijaciju od 16% u desetim do 4% u osamdesetim godinama.

Znači li to da ljudi stareći menjaju pretpostavljenu ruku? Dru�tvena prinuda je sna�na: sva oruđa pode�ena su za de�njake, maltretirani levaci daju do znanja da je promena moguća. No, ta promena plod je intenzivnog učenja, pre svega u ranim godinama. Opredeljenje za desnu, odnosno levu ruku, ispoljava se prvih godina �ivota i skoro je nemoguće to izmeniti kod deteta posle devete ili desete godine. S druge strane, slobodniji odnos u odabiranju ruke pri pisanju, poslednjih dvadeset godina, nije osetnije izmenilo odnos de�njaka i levaka među stanovni�tvom.

Ako dru�tveni pritisak ne obja�njava skoro potpuno i�čezavanje levaka među osobama, to bi značilo da, u proseku, levaci mogu da se nadaju lo�ijem �ivotu od de�njaka. U stvari, izgleda da levorukima u �ivotu ide dosta lo�e. Brojne ankete otkrivaju da su, u odnosu na de�njake, levaci najče�će manji, kasnije ulaze u pubertet, trpe razne nelagodnosti u razvoju, če�će ih pogađaju neka oboljenja, �ečće su alkoholičari ili �izofreničari, a primećeno je da među levorukima ima vi�e mucavaca.

ZANIMLJIVOSTI O LEVORUKIM

■ Levoruke osobe su brojnije među decom čiji je IQ veči od 131
■ Levoruki imaju tri puta veće �anse da postanu alkoholičari, jer koriste desnu stranu mozga, manje kolerantnu na alkohol
■ Dvaput je vi�e levorukih mu�karaca nego �ena
■ Studija je pokazala da su levoruki mu�karci 15 odsto bogatiji od de�njaka koji su zavr�ili koled�, a 26 odsto od onih koji su zavr�ili fakultet
■ Ako su oba roditelja levoruka, �anse da i njihovo dete to bude su 50 odsto.Istovremeno, oba roditelja koji pi�u desnom rukom imaju samo 2 odsto �ansi da dobiju levoruko dete
■ Vi�e od 2.500 levorukih umire svake godine zbog kori�ćenja predmeta prilagođenih de�njacima
■ Dosti�u seksualnu zrelost 4-5 meseci kasnije od de�njaka
■ Levoruke osobe koje su se �logirale br�e se oporavljaju
■ U Pensilvaniji postoji koled�, jedini takav na svetu, gde mogu da se �koluju levoruki
■ Desna ruka simbolizuje mu�ku energiju, a leva �ensku
■ De�njaci �ive oko 9 godina du�e od levorukih
■ Četiri od pet dizajnera kompjutera bili su levoruki

Uprkos tom adaptivnom hendikepu, prirodna selekcija nije uspela da elimini�e levake. Taj paradoks zainteresovao je ekipu istra�ivača, koji ka�u: 'Levaci treba da imaju adaptivnu prednost koja im omogućava da kompenziraju dejstvo svog nedostatka'. Prednost koja mora da postoji u svim kulturama i odvajkada, ukoliko se �eli objasniti konstantnost odnosa de�njaka i levaka u toku čitave znane istorije čovečanstva. Koja je to prednost?

'Iznenađenje', odgovaraju istra�ivači. Iznenađenje koje levak priređuje de�njaku u međusobnoj borbi! To je hipoteza koju pomenuti naučnici predla�u - prednost levaka je, znači, u njihovoj malobrojnosti! De�njak je uvak spremniji da se suoči sa drugim de�njakom i da prati desnu ruku svoga protivnika. Naprotiv, biće manje ve�t u odbijanju udaraca nekog levaka koji, stoga, ima vi�e izgleda da iz sukoba izađe kao pobednik. Ta pobeda će osetno pobolj�ati njegov dru�tveni polo�aj i omogućiti mu da lak�e priđe �enama, čime se povećavaju izgledi da produ�i svoju lozu ili da pouzdanije obezbedi podizanje svog poroda, ukoliko ga ima.

Istra�ivači navode poznati primer kod Indijanaca Janomamoa, kod kojih ratovi imaju za cilj otimanje �ena od drugih plemena. Ta pojava je dolazila do izra�aja tokom čitave istorije čovečanstva. Ima li ona jo� uvek kakvog značaja u na�em savremenom �ivotu? Nije isključeno da se prednost levorukih ispoljava u bliskoj borbi ili borbi pri hvatanju u ko�tac, o čemu svedoče brojne savremene ratne epizode. Bilo bi, takođe, zanimljivo, izučiti pona�anje levaka u raznim situacijama kada pobeda u fizičkom sučeljavanju donosi uva�avanje ravnopravnih.

Da bi proverili ovu hipotezu, istra�ivači su proučavali uče�će levaka u situacijama gde je borbena ve�tina odlučujuća. Opredelili su se za anketu među studentima sportistima, polazeći od shvatanja da neki sportovi uvode u igru uzajamnu akciju pojedinaca u bliskom susretu. To je, očigledno, slučaj u boksu, d�udou ili mačevanju; ali i u tenisu, stonom tenisu, u ekipnim sportovima poput ragbija i ko�arke, gde vrsta ruke favorizuje neke igrače, zavisno od njihovog mesta na terenu. Kao kriterijum, istra�ivači su odabrali ruku kojom se baca, koja mo�e da ima manji kulturni i edukativni uticaj nego ruka kojom se pi�e. To je logičan izbor, po�to je reč o funkcionalnoj preferenciji vezanoj za vitalne pokrete strelca ili borca.

Rezultati su nesumnjivi: među studentima sportistima, levaci su če�ći nego u op�toj populaciji. Ta tendencija jo� je očiglednija kada se posmatra sportska elita: kod igrača tenisa nalazimo 15% levaka, 23 kod badmintona i boksa, 32 kod stonog tenisa i do 50 procenata kod mačevanja. Istovremeno, nikakva razlika ne primećuje se između op�te populacije i osoba koje se bave sportom u kome nema neposrednog sučeljavanja sa protivnikom, rečima, plivanjem ili kuglanjem.

Iako većina ljudi veruje da odluka o tome koja će mu ruka biti u svakodnevnom �ivotu primarna, predstavlja stvar ličnog izbora, ipak to nije tako. Naprotiv, u pitanju je unutra�nje opredeljenje svake ličnosti. Ko zna, mo�da ste ba� i vi potencijalno skloni da se vi�e slu�ite levom rukom, mada čitav �ivot pi�ete desnom.
Mo�da je tome doprinelo da odmalena roditelji decu usmeravaju da se prilagode svetu de�njaka...

Vrh strane >>>