Arhiva tekstova - Psihologija 07 - Pozitivne misli leče

Stranice

Tekst 7

Umetnost

Zanimljivosti

Putopisi

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Psihologija

Pozitivne misli leče

Autor: J. SUBIN
Izvor: NOVOSTI

10.11. 2010

Koliko čovek sam mo�e da se odupre nervozi, besu i emocijama koje vode u bolest. Da bi pobolj�ao kvalitet �ivota svako sebi mo�e pomoći razmi�ljanjem.

Docent dr Milan Milić

Mi�ljenje i razmi�ljanje ne�to je čime se dičimo. Mnogo promi�ljamo, stalno smo opterećeni, a na kraju uvek ispadne da ili ne mislimo dovoljno, ili ne radimo to na pravi način!
Mnoge stvari, situacije i emocije, koje ga dovode do �ludila�, čovek u �ivotu ne mo�e

da promeni. Jednu, međutim, mo�e. A to je način razmi�ljanja.

Ovim problemom, uz vi�egodi�nje iskustvo, bavio se docent dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut u svojoj knjizi �2+2=4 - Psiholo�ki vodič za svaki dan� �Zavet�.

- Te�ko je promeniti razmi�ljanje i uverenje, ali je, opet, i to moguće - ka�e za �Novosti� dr Milić, direktor Op�te bolnice u Pančevu.

OD TEORIJE DO SAVETA

Da bi čovek znao da pomogne sam sebi mora da ima neku teoretsku podlogu - ka�e dr Milan Milić. - Psiholo�ki vodič "2+2=4�, trebalo bi da probudi interesovanja ljudi da se bave sobom.

Ljudi su prosto individualni u učenju, pa je nekome dovoljno da da� knjige i da shvati �ta treba da nauči, a opet ima i onih na koje deluje samo �iva reč.

- Ne ka�em da će čovek uspeti u potpunosti u tome, jer ima ljudi koji su skloni da besno reaguju, ali će vremenom naučiti da smanji svoju nervozu. Pa onda vi�e neće kada ga, recimo, iznervira �ef, besneti dva sata, već će se to postepeno smanjivati. Poznato je da od besa nema ni�ta, osim �to osoba �jede� svoju utrobu. A svaki minut smanjenog besa biće veliki uspeh.
Prema rečima na�eg sagovornika i autora psiholo�kog vodiča, za koji ka�e da je �samo za pametne�, nezadovoljstvo kod ljudi le�i u tome �to se ne razmi�lja, ne postavlja se dovoljno pitanja, ili se oslanja na neke op�te stvari. Svu nervozu čovek sam sebi pravi. Situacija koja osobu iznervira mo�e samo da bude povod, dok je uzrok u samom čoveku.

- Neko ili ne�to mentalno mo�e da vas ugrozi samo onoliko koliko to sami dozvolite, odnosno do mere koju vi određujete - ističe dr Milić. - Za početak je najbitnije da se kada dođe do neke situacije koja mo�e biti povod za nervozu defini�e prava emocija koja se iza toga krije. Jer, iza nervoze mo�emo naći strah, krivicu, bes, očaj, iritiranost... Tek potom se mo�e ići dalje u analizu misli koje stoje u osnovi, te eventualno menjanje istih nabolje.

Docent Milić ka�e da su različiti problemi zbog kojih se ljudi javljaju psihijatru za stručnu pomoć - od rastanka sa devojkom ili momkom, preko kriza zbog gubitka ili neuspeha, ostajanja bez posla, raznih strahova, pa sve do te�ih poremećaja. Tu su najpre depresije i neuroze, gde svakako prednjači panični poremećaj sa agorafobijom.

*A onda, svaki strah, koji se ne �uzme� u svoje ruke, lagano izjeda i uni�tava svog �gospodara�.

OSEĆAJ MANJE VREDNOSTI

Pacijenti jako te�ko do�ivljavaju to �to imaju problem sa strahom. Psihijatar Milić ka�e da najče�će misle da je to ne�to �to su oni izmislili, jer su slabići.

- Ovakve osobe se osećaju manje vrednim, naročito mu�karci, s obzirom na kult snage i stamenitosti koji ovde vlada. I tu odmah imate problem u paketu, strah i do�ivljaj sopstvene vrednosti.

Takvi poremećaji se relativno uspe�no tretiraju, zalečivi su. Sam pacijent mora da ulo�i napor, a psihoterapeut je tu da ga usmeri kako da se najbr�e oslobodi straha.

- Najče�ći problem kod paničara jeste taj �to oni do�ive nekoliko takvih napada, tako da pre�ive ogroman strah - priča dr Milić. - Mladi se najvi�e suočavaju sa ovim problemom, a provokativni faktori mogu biti različiti: psihoaktivne supstance, najče�će marihuane, neprijatno iskustvo, kada je telo van njihove kontrole, razni stresovi, mentalni i fizički, ali i takozvani ničim izazvani, bez vidljivog povoda nastali strahovi. Kada se strah jednom javi, ljudi �oslu�kuju�, i�čekuju ponovni napad, time ga praktično prizivaju, da bi to registrovali kao uznemirenost, pla�e se da će �poludeti�, �umreti�, svaki put kada se to ponovi samo sebi jo� vi�e �pumpaju� taj strah do nivoa panike.

*A kako su u strahu �velike� oči, problem je kako pobediti tako krupnu stvar.

- Kod ovakvih stvari najbitnije je menjati mi�ljenje i suočiti se sa samim strahom - nastavlja psihijatar Milić. - Ne treba pred njime zatvarati oči, već ići ispred njega. Zbog toga je potrebno da čovek bude na tom mestu, za njega najgorem na svetu. To je i najte�a metoda, ali u jednom danu tako mo�e da se oslobodi 98 odsto straha. Na�alost, za tu metodu �preplavljivanja� retko, gotovo nikad nema dobrovoljaca. Problem je taj �to niko ne sme do kraja da se suoči sa svojim strahom, a on najvi�e raste kada mu okrenete leđa. Većina ljudi se u tretmanu odlučuje za varijantu progresivne desenzitizacije, odnosno postepenog suočavanja.

*Da bi se pobolj�ao kvalitet �ivota, doc. dr Milić savetuje da svako sam sebi pomogne svojim razmi�ljanjem. To znači da treba da bude iskren prema sebi i svetu.

- Niko ne zna istinu i nema realnu sliku o sebi - dodaje doc. dr Milić. - Ponekad je, recimo, dovoljno priznati da nismo dovoljno hrabri za neke stvari, jer ako se la�emo da jesmo, takvo opterećenje je dobra osnova za pojavu mentalnih problema. Jednostavno, treba da se bavimo sobom, da vidimo koje su nam slabosti, snage, a ne da stvaramo fikcije.

Vrh strane >>>