Arhiva tekstova - Ogledalo 21 - Povratak Bogova na Olimp

Stranice

Tekst 21

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Ogledalo

Povratak Bogova na Olimp

Autor: Νεμάνια Αρχαιολόγος

Foto: Arhiva Thornal

30.03.2011

Antička mnogobo�ačka religija vraća se u Grčku posle skoro dva milenijuma. Odlukom Prvostepenog atinskog suda obo�avanje dvanaest olimpskih bogova predstavlja poznatu religiju koja se slobodno mo�e ispovedati u okviru zakona grčke dr�ave. Sudska odluka doneta je na zahtev verskog udru�enja "Elinais" čiji članovi veruju u Zevsa i ostala antička bo�anstva.

Atinski sud je prihvatio zahtev ovog udru�enja i njegov statut kojim se, između ostalog, predviđa odr�avanje verskih obreda venčanja, kr�tenja i sahrana u prisustvu sve�tenika i sve�tenica starogrčke paganske religije. Udru�enje "Elinais" će od Ministarstva prosvete i vera i Ministarstva kulture zatra�iti dozvolu za osnivanje hramova i odr�avanje obreda u postojećim antičkim hramovima kakvi su oni na atinskom Akropolju, Posejdonov hram na Sunionu i mno�tvo drugih po čitavoj Grčkoj.

Pre uspeha verskog udru�enja "Elinais" bilo je nekoliko jalovih poku�aja drugih udru�enja da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije. Pre tri godine ovo udru�enje se obratilo i grčkom Komitetu za prava čoveka. U pro�losti se i Grčka pravoslavna crkva protivila priznavanju starogrčke paganske religije. Donedavno je preovlađujući stav u Grčkoj bio da je antička mnogobo�ačka religija nestala zajedno sa antičkom kulturom pre dve hiljade godina i da se mogu registrovati samo kulturna, ali ne i verska udru�enja po�tovalaca Zevsa, Atine i drugih bogova sa Olimpa.

Grčka pravoslavna crkva nije reagovala na odluku atinskog suda da zvanično registruje pagansku starogrčku religiju. Jedan od razloga je verovatno i činjenica da, iako je reč o kuriozitetu, ipak se radi o marginalnoj pojavi u dominantno pravoslavnoj zemlji. Naime, procenjuje se da broj onih koji su u Grčkoj naklonjeni paganskoj veri u olimpska bo�anstva, ne prelazi dve hiljade ljudi. Poslednjih godina su Ministarstvu prosvete i vera podnete dve molbe za osnivanje starogrčkih paganskih hramova na koje i pored intervencije ombudsmana jo� nije odgovoreno. Članovi udru�enja "Elinais" se nadaju da će posle odluke atinskog suda o njihovoj zvaničnoj registraciji lak�e dobiti dozvolu za hram.

Udru�enje stagogrčke paganske religije "Elinais" su, u oktobru pro�le godine, osnovale dvadeset tri osobe. U statutu udru�enja koji ima osamnaest članova navodi se da je njihov cilj slobodno ispovedanje vere antičkih Helena od praistorijskog perioda do danas. Kao religija starih Grka defini�e se obo�avanje dvanaest olimpskih bogova, ostalih bo�anstava, heroja i predaka. Navodi se i da će se odr�avati obredi u čast poginulih u bitkama kod Termopila, na Maratonu, kod Salamine i u drugim antičkim bitkama. Naime, Pravoslavna crkva odr�ava obrede samo za poginule u bitkama iz hri�ćanskog perioda grčke istorije.

Verski obredi bi trebalo da se odr�avaju u hramovima i na svetim mestima antičkih Grka, a po dobijanju dozvola od vlasti. Te�ko je zamisliti da bi grčko Ministarstvo kulture moglo dozvoliti odr�avanje verskih obreda u antičkim hramovima koji su spomenici kulture, mnogi i pod za�titom Uneska. Već decenijama se ulazak u antičke hramove dozvoljava samo stručnjacima jer bi ih i sam prolazak miliona turista koji svake godine posećuju Grčku o�tetio.

Pristalice paganske starogrčke religije imaju nameru i da odr�avaju obrede porodičnog karaktera kakvi su venčanja, kr�tenja i sahrane, ali ne pretenduju da im ovi obredi budu priznati od dr�avnih matičnih slu�bi. Naime, hri�ćanski i muslimanski obredi su priznati od dr�avnih matičnih slu�bi i ogromna većina Grka se venčava i kr�tava samo u crkvi, a ne i kod matičara.

Versko udru�enje "Elinais" biraće na skup�tini sve�tenike i sve�tenice u sveti savet. Obredi će biti javni i otvoreni za posmatrače. Predviđa se pevanje himni olimpskim bo�anstvima i kori�ćenje poznatih antičkih simbola kakve su statue bogova. U čast bo�anstava će se, za razliku od antičkog doba, podnositi samo takozvane beskrvne �rtve: plodovi voća, biljke, mirisne trave, vino, ulje i drugo.

Stari Grci su kao �rtve podnosili �ivotinje, ali bi u dana�nje vreme, uzimajući u obzir stroge sanitarne odredbe EU o klanju domaćih �ivotinja, te�ko bilo obezbediti dozvolu za �rtvovanje �ivotinja. Moguće je i da bi se pobunule organizacije za za�titu �ivotinja.
U Grčkoj, �Pokret za povratak Helena� nastoji �to je moguće vernije da rekonstrui�e drevne religijske običaje svojih predaka. Osnivač Pokreta i predvodnik ceremonija je 61-godi�nji Trifon Olimpios (ovim prezimenom je zamenio svoje pravo prezime Kostopulos). Izbegao je u �vedsku u vreme Vojne hunte i na univerzitetu u �tokholmu dugo je predavao filozofiju, pre nego �to je odbacio tradicionalna hri�ćanska uverenja i započeo kampanju za o�ivljavanje paganskog kulta koji je dominirao �ivotom Grčke pre vi�e od dva milenijuma. Iako se po povratku u Grčku posvetio pomenutom op�tem cilju, i čak praktičnom ličnom obo�avanju panteona starih grčkih bogova, �to uključuje i svakodnevne molitve i ponude cveća i voća koje se stavljaju na kućni, paganski oltar - Olimpios ipak uverava, da je njegova helenska vera pre svojevrsna �ideologija� nego �religija�, čak tvrdi da uop�te i nije "religiozan�. On, naime, �eli da aktivno�ću svog udru�enja, a preko drevne religije svojih predaka, istinski vaskrsne značaj sveop�te starogrčke tradicije, kulture i vrednosti, koji su po njemu veoma dugo, neopravdano i �tetno po identitet grčkog naroda, bili na margini. A smatra da od toga mo�e da ima koristi i svet. U Grčkoj ima jo� nekoliko sličnih udru�enja, koja su međutim takođe uzalud poku�avala da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije, odnosno da budu registrovana kao verske zajednice te religije.

Ne mora se obavezno biti Grk da bi bio helenista-vernik. Nema specifičnih preobraćeničkih rituala, inicijacija ili zakletvi na vernost. Izvan Grčke postoje i druge slične verske zajednice, na primer u SAD jedna masovnija, tzv. Helenion, pa jo� neke nezavisne grupe - u severnoj Kaliforniji, Bostonu... Postoji jedna i u Australiji...

Oni veruju da su bogovi individualna bića sa različitim ličnostima i voljom. Takođe, da je moguće ostvariti vezu sa bogovima i prizvati njihovu dobru volju i pomoć kroz obo�avanje odnosno bogoslu�enje, �rtve-ponude, molitvu. Odnosno, mo�e se imati intenzivno lično iskustvo u kojem ćemo osetiti dodir sa na�im bogovima. Helenisti po�tuju, primarno, 12 olimpskih bogova - Zevs, Hera, Atena, Hefest, Apolon, Artemida, Demetra, Dionis, Hermes, Ares, Posejdon i Afrodita, zajedno sa Hadom i Hestijom. Slave ih, odnosno njihove dane, po pouzdanim kalendarima starih Grka, i �to je moguće vernije načinu na koji su to oni činili.

Tolerantni su prema drugim religijama, i monoteističkim i politeističkim, takođe prema drugim rekonstruisanim paganskim verama. Čak dosta helenista-neopagana po�tuje Hrista, kao velikog duhovnog učitelja, etičara i religijskog reformatora�, zaključuje Kembel, ali nagla�avajući da nikako nije u redu �to Heleniste neretko progla�avaju satanistima. Uostalom, ka�u oni: �Grci nisu znali za Pakao, bog Had nije isto �to i Satana, kako neki hoće da ga predstave. Ni Pan nije đavo - kako ga neki vide zbog jarećih nogu i rogova..."

Međutim, valja istaći da Grčka nikako nije izuzetak. U čitavoj Evropi (kao i u svetu) u poslednje vreme sve vi�e sna�e neopaganistički pokreti, odnosno o�ivljavaju drevne mnogobo�ačke religije gotovo svih evropskih naroda. Zato se, jednim imenom, mogu nazvati (a i nazivaju ih zvanično) - Rekonstruicističkim paganskim verama. Ovaj put ćemo ih samo ukratko predstaviti.

Najrasprostranjeniji i najmasovniji takav pokret, i sa najvi�e grana, sigurno je tzv. Njicca, moderna misterijska religija zasnovana, kao �to njeni osnivači tvrde, na tzv. Njitch-kultu (paneevropskom prehri�ćanskom kultu obo�avanja Velike Boginje, odnosno Majke Zemlje, koji međutim ne treba me�ati da opskurnim ve�tičarenjem).Najra�ireniji je u V. Britaniji i Zapadnoj Evropi.

Pokreti Asatru i Forn Sed o�ivljavaju paganske religije nordijskih naroda, ponovo slave stara bo�anstva poput gromovnika Tora ili Odina. Na Islandu je Asatru čak 1970. godine priznata kao legalna religija, dok je u Norve�koj Forn Sed priznat od vlasti kao verska zajednica.

Tu su zatim Keltski rekonstruistički paganizam i Neodruidizam, pa litvanska (neo)paganska Romuva i letonska Dievturiba. U Italiji sna�i pokret Religio Romana, koji nastoji da �to vernije rekonstrui�e starorimska paganska verovanja i prakse. U Rusiji pak polako za�ivljava tzv. Rodnoverie, neopaganski pokret zasnovan na slavljenju slovenskih bo�anstava (Perun, Svarog, Svetovid itd), drevnim obredima, predanjima, folkloru. A kod nas od pre izvesnog vremena postoji udru�enje Slovenski krug, koje bi se, takođe, mogao smatrati neopaganističkim...

Vrh strane >>>