|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ogledalo
20
Veliki Brat u supermarketu
Autor: Nenad Ras 10.01.2011.
Koji ćete proizvod da kupite ne zavisi samo od vas. Velike kompanije nas pretvaraju u robove-potro�ače. U tu svrhu koriste najnovija naučna otkrića. Davne 1957. godine, stručnjak za marketing D�ejms Vikari je spretnim ubacivanjem rečenica "Pijte koka-kolu" i "Jedite kokice" unutar filmskog materijala, podigao prodaju pića za 57,5 a kokica za 18,1 posto. Eksperiment je nazvan "Nevidljiva reklama". Pored filmskog projektora Vikari je postavio tahistoskop, uređaj koji mo�e da prika�e slajd "u deliću" sekunde. Za vreme emitovanja filma on je "bleskao" na bioskopski ekran različite poruke svakih pet sekundi. Slajdovi su bili kratki, daleko ispod čulne granice koju bi posetioci mogli da opaze. Vođena njegovim istra�ivanjem jedna radio-stanica počela je da emituje subliminalnu poruku "Televizija je dosadna" dok je robna kuća u Torontu poku�ala da se sa porukom "Ako ukradete ne�to, bićete uhvaćeni" bori protiv kradljivaca.
Otkrivanje ovog eksperimenta izazvalo je lavinu negodovanja građana. Strah od kontrole podsvesti koju sprovode velike kompanije u bioskopima i na televiziji doveo je do pada gledanosti i poseta. Uzalud su naučnici nastojali da negiraju njihov uticaj. Bezobzirno kori�ćenje manipulativnih tehnika u propagandne svrhe i podmuklost procesa, opisani su u knjigama Vensa Pakarda "Tajna oru�ja" i D�ona Keneta Galbrajta "Bogato dru�tvo". Ove knjige izdate krajem pedesetih godina pro�log veka poku�ale su da skrenu pa�nju javnosti na ono �to se događa: Pakard je upozorio da se zbog zasićenja Ijudi tehničkom roborn, ti predmeti proizvode sa "planiranom zastarelo�ću". BUDITE MODERNI - KUPUJTE Tačnije, da bi Ijudi stalno kupovali jedan proizvod, na primer automobil, on mora da se pravi tako da bude kratkotrajan, da se posle nekoliko godina "samouni�ti". Istovremeno, proizvod se stalno "osavremenjivao" sitnicama koje će ga razlikovati od starog modela, s ciljem da se nesrećni vlasnik starog modela oseti posramljenim i zastarelim, makar mu kola bila u odličnom stanju.
Za uspe�nost takvih propagandnih tehnika bilo je neophodno stvaranje nezadovoljstva putem sve sofisticiranije primene psihologije i moći sugestije. "Testirane su skrivene če�nje, potrebe i porivi pojedinaca, kako bi se prona�le njihove ranjive tačke." Kada su jednom utvrđene, postajale su namerni ciljevi, te su stručnjaci za marketing u svojim porukama kod Ijudi izazivali osećaj krivice, anksioznosti, nezadovoljstva ili straha od zastarelosti. "Amerika je postala velika stvaranjem sve većeg nezadovoljstva" ka�e Vens Pakard. lako se Galbrajt u svojoj knjizi bavio vi�e ekonomskim nego psiholo�kim aspektima, zaključci mu se poklapaju sa Pakardovim. Moderna ekonomija, obja�njava, sama stvara potrebe koje potom nastoji da zadovolji. Proizvodnja zavisi od sračunatog stvaranja potra�nje, a potra�nja proističe iz kulture koja potro�nji pridaje veliku dru�tvenu vrednost. U dana�nje vreme reklame su kreirane tako precizno i sistematski, da nijedan segment nije slučajan. Na njima rade timovi psihologa, marketin�kih i grafičkih stručnjaka. Oni su u stanju da potrebu za proizvodima u očima kupaca poistovete sa egzistencijalnim nagonima čoveka. Često se de�ava da slika odnosi pobedu nad izgovorenom porukom. Zato se mnogo vremena posvećuje vizuelnom do�ivljaju emitovanog sadr�aja. Vodi se računa o svemu, pa i o izbeljivanju beonjača i zenicama koje moraju da budu u orgazmičnom "raspolo�enju". U 65 odsto �tampanih reklama �ene su prikazane sa otvorenim ustima, �to se smatra seksepilnim instrumentom zavođenja. Ako na sve pomenuto priključimo i neuromarketing, onda nam nema spasa! Naučnici skeniraju dobrovoljce magnetnom rezonancom kako bi otkrili �ta se de�ava u mozgu kupaca dok posmatraju slike potro�ačke robe. Njihova otkrića nude nove mogućnosti za manipulisanje potro�ačima. SVE SE VRTI OKO NOVCA
čije �are "skrivaju" reč seks Kada je 1994. godine neurolog Antonio Damasija izjavio da Ijudi koriste emocionalni deo mozga prilikom dono�enja odluka, a ne njegov racionalni deo, stručnjaci za marketing munjevito su reagovali preusmeravajući velike sume novca u finansiranje daljeg istra�ivanja ove tvrdnje. Glavni instrument za ovu akciju je magnetna rezonanca. Ona je upotrebljena za pokazivanje dotoka krvi u različite delove mozga, kako bi se otkrilo �ta se događa kod kupca u trenutku kupovine. Jedan od prvih i najinteresantnijih zaključaka bio je da odluka da li ne�to kupimo ili ne, traje svega dve i po sekunde! Eksperimente sa magnetnom rezonancom koriste i političari. Rezultati jednog od prvih istra�ivanja pokazali su da svi ispitanici imaju pojačanu aktivnost u centru za nagrađivanje kada ugledaju fotografiju svog favorita u predsedničkoj kampanji. Republikanci su pokazali jaču pozitivnu emocionalnu reakciju prema svakoj sna�noj liderskoj figuri. Reklamna kampanja biv�eg američkog predsednika D�ord�a Bu�a Mladeg je u mozgu republikanaca stimulisala i aktivnost u oblastima zadu�enim za racionalno odlučivanje. Za razliku od njih, kod simpatizera Demokratske stranke prizori terorističkog napada na Svetski trgovinski centar prikazani u Bu�ovoj kampanji izazvali su sna�nu reakciju u centru za detektovanje opasnosti u mozgu. To je naučnike navelo da zaključe kako simpatizeri Demokratske stranke u načelu vi�e strahuju od upotrebe sile. lako je jo� 1958. upotreba subliminalnih poruka zvanično zabranjena u Veliko] Britaniji, Australiji i Americi, tada�nje istra�ivanje je pokazalo da preko 60 odsto medija koristi ovu tehnologiju. Danas u Sjedinjenim Dr�avama ovu oblast reguli�e čak 1115 zakona. Kod nas, u Zakonu o ogla�avanju Republike Srbije, u članu 5. između ostalog stoji: "Zabranjeno je ogla�avanje usmereno na podsvest, kao i preporučivanje proizvoda i usluga tokom emisija koje nisu namenjene ogla�avanju i drugi oblici skrivenog ogla�avanja." U izve�taju UNESCO iz 1980. ka�e se da je "reklamiranje u su�tini svedeno isključivo na veličanje materijalističkih vrednosti potro�nje" te da je krivo za "pojednostavljivanje stvarnih Ijudskih situacija do nivoa stereotipa, eksploataciju anksioznosti i manipulaciju". Kada sledeći put krenete u trgovinu dobro promislite da li ste kupili ba� ono �to ste (zaista) hteli?
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 03:27 |
