|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ogledalo
16
Uspostavljanje novog seksualnog poretka Intervju: D�UDIT RISMAN
Autor: Biljana Đorović 17.10.2010.
Alfred Kinsi je tvrdio da 95 procenata Amerikanaca u�iva u devijantnom seksu, �to ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato �to ih upra�njavaju. Pedofilija, incest, homoseksualizam za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ograničenja koja su zabranjivala njihovo upra�njavanje.
Dr D�udit Risman je konsultant, naučni savetnik i biv�i predsednik Instituta za medije i obrazovanje, kao i autor velikog broja knjiga i naučnih radova koji pokrivaju mnoge naučne discipline. U njima Risman je istra�ila funkcionisanje seksualno-industrijskog kompleksa, čijem je utemeljenju najveći doprinos dao poznati i uticajni Alfred Kinsi. Pod okriljem Rokfelerove fondacije, Kinsi je omogućio uspostavljanje novog seksualnog poretka, čiju sr� čine homoseksualizam i pornografija. D�udit Risman je najcenjeniji naučni autoritet na polju ispitivanja negativnog uticaja pornografije na ljudski mozak. Posvetila je svoju naučnu karijeru analizi seksualno-industrijskog kompleksa, njegove skrivene agende, i posledica, koje su dramatično ugrozile poziciju čoveka po orvelijansko-hakslijevskoj matrici totalnog porobljavanja i kontrole jedinke. Studije D�udit Risman, kojima je razotkrila pomenutu skrivenu agendu rada Alfreda Kinsija – „Kinsi: zločini i konsekvence“; „Seksualna sabota�a: Kako je jedan čovek pokrenuo po�ast korupcije i zaraze u Americi“ – postavile su, kako ona sama smatra, čvrstu bazu za ponovno otvaranje slučaja Kinsi u Kongresu SAD. Na osnovu njenih istra�ivanja, u britanskoj produkciji, snimljen je dokumentarni film „Kinsijevi pedofili“, koji je �okirao evropsku javnost, ali ne i javnost Amerike, budući da tamo nije nikada prikazan.
* Va�a najnovija knjiga, objavljena nedavno pod nazivom: „Seksualna sabota�a: Kako je jedan čovek pokrenuo po�ast korupcije i zaraze na Ameriku“, pokazuje WND Press Realise, �okirala je javnost snagom argumenata kojima razobličavate najmračnije tajne seksualnog „istra�ivanja“ Alfreda Kinsija. Tu nastavljate da razotkrivate jednu od najbolje skrivanih naučnih prevara koja je postavila moralne osnove za seksualnu revoluciju u SAD �ezdesetih godina pro�log veka i normalizaciju homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta, sadomazohizma, grupnog seksa… - Da, 52 godine nakon �to je Alfred Kinsi objavio svoj zloglasni izve�taj 1948, seksualno pona�anje mu�karca, kojim je ostvario ogroman uticaj ne samo na američko dru�tvo, već i na moralni, socijalni i politički poredak �irom sveta, ne mo�emo da procenimo u�asavajuće efekte sveop�te promocije i prihvaćenosti njegovog rada. Kinsijeva „istra�ivanja“ uzdrmala su temelje morala i lansirale seksualnu revoluciju �ezdesetih godina, rezultirajući astronomskom incidencijom svih socijalnih patologija kakve su homoseksualizam, pornografija, sadomazohizam, porast silovanja, zlostavljanje dece, seksualno prenosive bolesti, nasilje, promiskuitet… Kada to ka�em ja zapravo citiram samog Kinsija koji je tvrdio da je, na osnovu svojih devijantnih primera kori�ćenih u svojim istra�ivanjima, dokazao da 95 procenata Amerikanaca u�iva u devijantnom seksu, �to ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato �to ih upra�njavaju. Pedofilija, bestijalnost, incest, homoseksualizam, preljuba, incest… za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ograničenja koja su zabranjivala njihovo upra�njavanje. I, zaista, nastupila je radikalna promena. Kako je to napisao Ernst Moris, Kinsijev advokat iz Nacionalne organizacije za ljudska prava (ACLU): „Bukvalno svaka strana Kinsijevog izve�taja dotakla je neku odrednicu pravnog kodeksa“. - Svakako je bila promovisana i od male, ali moćne manjine, umetničke, intelektualne, akademske i naučne elite. No, najva�niju ulogu u ugrađivanju Kinsijevih la�i u same temelje zvanične politike i �iroko prihvaćenih stavova, odigrala su dva čoveka: Hju Hefner, dok je bio student na koled�u, napisao je tezu o Kinsijevom izve�taju gde je demonstrirao divljenje prema čoveku koji je „pokretom ruke otvorio prostor neslućenog seksualnog buđenja u Americi“, da bi potom sledeći ideje svog gurua pokrenuo magazin Playboy, posvećen unapređenju seksualnog buđenja kroz „soft-kore“ pristup, i time, pornografiju učinio dru�tveno prihvatljivom. Drugi pasionirani čitalac Kinsijevog dela lansirao je homoseksualizam kao drugo, neodvojivo krilo seksualne revolucije. Bio je to Heri Hej, osnivač homoseksualnog pokreta. Sam Kinsi bio je biseksualac, pedofil, sadista i sadomazohist, zavisnik od pornografije i sve te njegove abrevijacije danas se smatraju kulturno prihvatljivim i �iroko su promovisane u popularnoj kulturi: filmovima, televiziji, knjigama, časopisima, reklamama. Svakako je kulturna validacija i mejnstrimizacija homuseksualnosti jedan od najvećih preokreta koji se mo�e smatrati Kinsijevim trijumfom.
* U svojoj knjizi „Kinsi: zločini i konsekvence“ ispitujete pozadinu rada Alfreda Kinsija i Instituta za seks na univerzitetu Indijana na čijem je čelu on bio… Va�e istra�ivanje pokazuje kakva je bila prava priroda ulaganja Rokfelerove fondacije u ovaj poduhvat: kontrola populacije, usmeravanje američkog načina �ivota i medijska manipulacija. To su zapravo zaključci do kojih je do�ao Rijsov komitet, komitet koji je osnovao Kongres SAD. - Godine 1954. Kongres SAD je zabrinut zbog uticaja koji velike fondacije, oslobođene plaćanja poreza, imaju na nacionalno, socijalno, ekonomsko i političko blagostanje. Nakon velikog skandala iz 1914, poznatog kao „Ludlou Masakr“, masakr �ena i dece u Rokfelerovim rudnicima uglja u Koloradu, organizovana su Kongresna saslu�anja o industrijskoj praksi Velikog Biznisa. Godine 1952. Koksova (Cox) komisija, nastavila je sa ovim istra�ivanjima, ali je ispitivala i izvesne neprofitne fondacije, kreirane od Velikog Biznisa. Istragom je od 1954. predsedavao republikanac Karol Rijs (Carol Reece) iz Tenesija, kongresmen i heroj iz Prvog svetskog rata. Rijsov komitet potvrdio je ono �to je sudija Vrhovnog suda, Luis Brandes (Louis Brandeis) jednom prilikom rekao u vezi sa ovim fondacijama: da su one postale dr�ava u dr�avi i da slu�e postizanju političkih ciljeva. Rijsova komisija izvestila je da je stara svetska aristokratija ujedinjena sa naslednicima američkih „barona pljačka�a“, uspela da ostvari kontrolu nad ogromnim resursima „delujući izvan političkog procesa“. - U prvoj polovini XX veka veliki biznis je prepoznavan kao pretnja američkim interesima. Rokfeler je u to vreme bio najomra�eniji čovek u Americi. On nije mogao da se pojavi u javnosti, a da ne bude izlo�en porugama i to ne samo radnika u čeličanama i rudnicima. Na savet svojih PR menad�era, osnovao je fondaciju koja je negovala filantropski imid� – davala velike svote novca za umetnost, nauku i slične delatnosti. No, bila je to samo slika kreirana za javnost, dok je u stvari mre�a ovakvih filantropskih fondacija oblikovala budućnost američke nacije i čovečanstva u skladu sa svojim vrednosnim konceptom i interesima, proizvodeći sve veću nepravdu i zaobilazeći sve demokratske mehanizme. Tako su i bili formulisani zaključci Rijs komisije. U izve�taju se ka�e i da su za razliku od korporativnih struktura, fondacije izuzete od uticaja deoničara, za razliku od vlade izuzete od kontrole naroda i za razliku od crkava izuzete od po�tovanja moralnih i vrednosnih kanona. Njihova opsesija i cilj uobličavali su se oko kontrole proizvodnje hrane, ratova i populacije (isuvi�e mnogo „pogre�nih“ ljudi – beskorisnih potro�ača hrane). - Rijsova komisija je istra�ivala aktivnosti ne samo Rokfelerove već i Fordove, Karnegijeve i nekoliko manjih fondacija, koje su shvaćene i definisane kao antiameričke: usmerene na podrivanje čitave strukture američke demokratije i republike. Ove fondacije su bile, dakle, optu�ene da koriste svoj novac ( neke od njih su raspolagale svotama novca koje su daleko prevazilazile bud�et SAD), koji je takođe pripadao američkom narodu, budući da se radilo o novcu oslobođenom od poreza, kako bi formatizovale SAD po meri svojih interesa i učinile da se čitava dru�tveno-ekonomska struktura remodelira. I na taj način ukine svaka mogućnost formiranja svesti ljudi koja bi mogla da ove interese ugrozi. Dizajn realizacije ovih ciljeva bio je veoma jasan i Rijs komisija ga je tako i formulisala: uni�tenje judeo-hri�ćanskih temelja američkog dru�tva. Posle Drugog svetskog rata prostor za ostvarenje ovih ciljeva postao je ceo svet.
* U svojoj studiji „Kinsi: zločini i konsekvence“, pokazujete da je od tridesetih godina XX veka kapital Rokfelerove fondacije bio usmeren na studije seksualne psihologije i pona�anja kao krucijalne za realizaciju tih ciljeva. - Upravo tako. Tada je otpočela, od ovih fondacija finansirana, aktivnost usmerena na formatizaciju nauke, umetnosti i kulture od strane moćnih interesa u skladu sa kojima su proizvođene nove naučne discipline, a starima razlabavljivani temelji, da bi se u pukotinama unela visokoparna jezička konfuzija i nestala svaka ideja o značaju i smislu istine, dobrote i lepote. Kinsijev Institut za seks je u tom smislu bio od najvećeg značaja. Rad perverznjaka, kakav je bio Kinsi, zadobio je naučni oreol i bio promovisan od strane ogromnog broja onih koji su takođe bili finansirani od strane Rokfelerove fondacije. Pojavio se značajan broj „naučnih“ studija koje su podr�ale Kinsijev prevrat na polju seksualnosti; Kinsijevi zaključci su predstavljani na univerzitetima, doktori medicinskih nauka su ih urlikali na svojim predavanjima, psihijatri su im aplaudirali; u radijskim programima neprekidno je ponavljana teza o neophodnosti revizije moralnih kodova u vezi sa seksom, dok su uredni�tva studentskih časopisa objavljivala tomove svojih izdanja posvećenih Kinsiju i njegovoj knjizi, tako da je ova pseudonauka ubrzano osvajala Ameriku, a potom se prelila i na ostali svet. * Ovakav preokret je bio omogućen time �to izve�taj Rijs komisije nije nikada predstavljen javnosti? - Ne. Istraga koju je sprovela Rijs komisija nikada nije ugledala svetlost dana zahvaljujući moćnoj političkoj intervenciji. Kinsijev fajl je zdru�enim naporima i republikanaca i demokrata stavljen u poseban sef, a komisiji je izričito stavljeno do znanja, da će njen rad biti obustavljen ukoliko se istraga o Kinsijevoj delatnosti nastavi i da će svaki član Kongresa za to glasati. I ne samo to: glavnom savetniku komisije Vormseru i direktoru istra�ivanja Normanu Dodu, rečeno je da se sva ispitivanja rada fondacija, izuzetih od plaćanja poreza, obustavljaju. Cenzura je bila ojačana odbijanjem svih vodećih medija da izveste javnost o radu ove komisije i njenim nalazima i tako je javnost ostala u potpunom mraku. Zahvaljujući stravičnom pritisku koji je dolazio sa najvi�eg nivoa, rad Rijs komisije je krajem 1954. obustavljen. Kinsijevi moćni prijatelji na najvi�im mestima, pobrinuli su se da on i osoblje njegovog Instituta ne budu izlo�eni proveri javnosti. Tako je do�lo do sveop�te liberalizacije seksa: seksualno obrazovanje u�lo je u �kole zasnovano na Kinsijevim „naučno utemeljenim“ nalazima, finansiranim i podr�anim od strane Rokfelerove fondacije, i moćnih interesa, koji su znali da je u pitanju prevara. I �to je jo� va�nije, Kinsijevo istra�ivanje je postavilo osnovu za ustanovljenje legislative, razvijene od strane Američkog pravnog instituta (čiji je osnivač, kao i SIECUS-a – Seksualno informacionog i edukacionog saveta SAD, takođe Rokfelerova fondacija) kao Model Penal Code, pa�ljivo dizajniranog da bi obezbedio pravnu podr�ku kinsizacije seksa u Americi. Bio je to veliki preokret na polju zakonske regulative koja je do tog trenutka zabranjivala seksualne odnose pre braka, vanbračnu zajednicu, sodomiju, homoseksualizam, za silovanje se dobijala do�ivotna robija, a u nekim dr�avama SAD i smrtna kazna, preljuba je bila protivzakonita i onaj koji bi je upra�njavao ostajao bi bez kuće, automobila, novca i starateljstva nad decom. Dakle promenjeni su svi zakoni koji su se ticali seksa i iz svih sfera koje su se doticale seksa morale su da budu revolucionisane, legalizovane, učinjene dru�tveno prihvatljivim i po�eljnim, a sve to je finansirala Rokfelerova fondacija. Zbog toga, mi danas plaćamo cenu u vidu seksualno prenosivih bolesti, povećanog steriliteta, impotencije, SIDE, itd, i to plaćamo opet Rokfelerovoj farmaceutskoj industriji, koja se pobrinula za vakcine, vijagru i ostale lekove preporučene od Svetske zdravstvene organizacije.
Etabliranje homoseksualizma i pornografije vidite
kao strate�ki interes onoga �to ste nazvali seksualno-industrijski kompleks. �ta
tačno podrazumevate pod seksualno-industrijskim kompleksom? Kao i kada je u pitanju homoseksualna propaganda i psiholo�ke akcije umek�avanja (desenzitizacije prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas, pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. I, opet su profesionalci Američke psihijatrijske asocijacije na njihovoj strani. Homoseksualci dobijaju pravo na usvajanje dece. Ud�benicima i nastavom na kojoj se promovi�e homoseksualizam, deca se korak po korak usmeravaju ka homoseksualnoj orijentaciji kao dru�tveno prihvatljivijoj. Zlostavljači dece dobijaju „status konsultanata“ u UN i organizuju serije konferencija, na kojima se donose konvencije, po kojima se u „prava deteta“ ubraja i „pravo na seks“. Homoseksualni brakovi su, i to bi trebalo veoma ozbiljno shvatiti, samo fasada kojom se maskira njihov osnovni cilj – pravo na usvajanje dece, �to je veoma opasno i stavlja decu u jednu u�asnu situaciju, čije se lo�e posledice ne mogu proceniti. To je tragična pozicija gde su deca eksperimentalni zamorčići i sva istra�ivanja pokazuju da su rezultati tog eksperimenta veoma lo�i. Piter LaBarbara je sproveo neka od istra�ivanja, ona nisu ispo�tovala kompletnu naučnu metodologiju jer ju je i nemoguće primeniti u jednoj takvoj situaciji, ali kao i takva, nekompletna, pokazala su, da ukoliko dete stavite u poziciju da �ivi u sredini u kojoj se menjaju uloge partnera, tamo gde je čest slučaj da neko od partnera umre od SIDE, dete je izlo�eno traumatičnim stanjima i iskustvima. I upravo to, ne isključuje veliku mogućnost da bude seksualno zlostavljano, zbog čega se, po mom mi�ljenju, ubrzano i radilo na tome da se deci omogući „pravo na seks“. Roditelji, dede i babe, tetke i svako kome je stalo do prava deteta na pravilan razvoj, trebalo bi da shvati da se nalazimo usred stra�nog rata, čija će �rtva, ukoliko se ne�to radikalno ne promeni, biti upravo deca. Kingsi, koga je holivudska A produkcija u tumačenju Lajama Nisena, prikazala kao novog Darvina, genija koji je ljudsku seksualnost otrgao iz kand�i mračnog puritanizma, i sam je bio opsesivni pedofil i sa svojim saradnicima u takozvanoj „sobi 34“ seksualno je zloupotrebio 317 dece u formi naučno-protokolarnog istra�ivanja. Saradnici su �topericom merili vreme za koje su deca, pod dejstvom stimulansa, dobijenih od „naučnika“, do�ivljavala ono �to je Kinsi registrovao kao orgazam.
|
|
|||||
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 03:29 |
