|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Nauka
20
Apofis - Nova apokaliptična teorija Kraj sveta 2036. godine
Izvor: Mistika 2010 06.03.2011
Ako pre�ivimo 2012, ne gine nam uni�tenje 24 godine kasnije. To bi bio laički zaključak apokaliptičnih prognoza mnogih stručnjaka iz SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske... Asteroid 99942 Apofis, sa prečnikom između 250 i 400 metara, nije najveći u solarnom sistemu, ali bi mogao da postane najpoznatiji. U petak, 13. aprila 2036. godine trebalo bi da prođe blizu planete Zemlje. Nadamo se... "Asteroid Apofis putuje prema Zemlji brzinom od 10 kilometara u sekundi. Njegova masa se procenjuje na preko 27 miliona tona, pa naučnici upozoravaju da bi eventualni udarac mogao da ima posledice nekoliko stotina puta veće od atomske bombe koja je bačena na Hiro�imu. Astronomi koji rade u raskoj opservatoriji Zvenigorod blizu Moskve poku�avaju da izračunaju putanju kojom bi ovaj asteroid mogao da se kreće. Ujedno nastoje i da smisle način kako da ga skrenu s puta prema Zemlji" ovako u najkraćem glasi saop�tenje ruskih stručnjaka o pretnji koja se nadvila nad planetu. Svakog dana na Zemlju padne preko 100 tona koječega iz svemira. Uglavnom je to fina pra�ina koja se razveje i padavina prođe nezapa�eno. Mnogo toga pljusne u okeane, u pustinje i u druga bespuća. Ponekad iz svemira doleti ne�to veće i te�e. Ako se te�ina onoga �to padne meri kilogramima, onda to mo�e da bude neprijatno.
OPASNOST VREBA
Izve�taji o mogućim udarima kometa i asteroida u Zemlju nisu novog datuma. Edmund Halej je pre nego �to je čuvena kometa dobila njegovo ime, objavio da će se ona vratiti i da će mo�da udariti u Zemlju i izazvati razaranja. Lako je pretpostaviti da su ga zbog ove izjave napadali za �irenje panike, dok ga je, mo�da, i nekoliko astronoma optu�ilo da svojim postupcima podriva kredibilitet profesije. To se redovno događa i u na�e vreme. Kada je asteroid Apofis otkriven 2004. godine i progla�en za potencijalno opasan, astronomi su govorili o verovatnoći od 1:37 da bi 2029. mogao da pogodi Zemlju. Na stazi oko Sunca ovaj asteroid napravi pun krug za 323,6 dana, pa Zemlju stalno pretiče, uz to �to na nekoliko mesta preseca njenu putanju. Kako sada stoje stvari, po svoj prilici će 2029. godine proma�iti Zemlju, ali je nejasno koliko će rizičan biti sledeći susret 2036. godine, �to zavisi od male povr�ine gravitacione ključaonice koja ima samo 400 do 600 metara u prečniku. To je mali region u svemiru u kome Zemljina gravitacija mo�e da poremeti kretanje asteroida i da ga natera da uđe u orbitu koja je dugačka 7/6 Zemljine orbite. Drugim rečima, na�a planeta bi se 2036. na�la na udaru potencijalno katastrofičnog asteroida.
SCENARIO UNI�TENJA
"Amerika je trenutno jedina nuklearna sila opremljena da u roku od jednog minuta ustanovi da li je reč o prirodnoj ili ve�tačkoj eksploziji. Druge zemlje, međutirn, ne poseduju takvu tehnologiju, �to u napetim situacijama mo�e da dovede do njihove pogre�ne reakcije i početka sveop�teg nuklearnog istrebljenja" ističu stručnjaci NASA. Ako za momenat ostavimo po strani mogućnost samouni�tenja, jer nas istorija uči da nam za tako ne�to nisu ni potrebni asteroidi, nameće se pitanje kako bi izgledao scenario u slučaju udara asteroida veličine Apofisa u Zemlju. Zavisno od smera kretanja u odnosu na planetu, asteroid mo�e da dostigne brzinu od preko 100.000 kilometara na sat. Od trenutka udara u gu�će slojeve atmosfere pa sve do pada na tlo, protekla bi samo jedna sekunda! Na nebu bi se stvorio strahoviti bljesak, mnogo jači nego �to ga je iko ikada mogao videti. Pri tolikoj brzini vazduh se sabija ispred asteroida, a sa sabijanjem se greje do temperature od blizu 60 hiIjada stepeni. To je deset puta vi�e nego na povr�ini Sunca. Od siline udara asteroid bi odmah ispario, dok bi se na mestu udara stvorio krater od preko sto kilometara u prečniku. Velike količine zemlje, pra�ine i kamenja odletele bi u vis i obavile planetu. Svuda bi kao ki�a padalo u�areno kamenje i vreo pepeo koji bi palili sve �to mo�e da gori. Potres bi pokrenuo zemljotrese, proradili bi vulkani i podigli se cunamiji. Vazdu�ni udar razarajuće snage u talasima bi prostrujao Zemljom. Vi�e hiljada kilometara od mesta pada, posmatrači bi u daljini videli visok, mračan zid uskovitlane pra�ine i čađi kako im se strelovito, ali potpuno nemo pribli�ava, jer je njegova brzina veća od brzine zvuka. Na drugom kraju planete niko ne bi znao da smrt dolazi, jer bi zbog poremećaja u jonosferi svi komunikacioni sistemi prestali da rade. Tog dana �ivot bi izgubilo nekoliko milrjardi Ijudi. Kada se haos smiri, nebo bi ostalo prekriveno gustim oblacima pra�ine i to bi tako trajalo godinama. Sunce ne bi dopiralo do tla i temperatura bi u prvi mah opala za desetak stepeni. Kasnije bi prekomerno porasla zbog ogromnih količina ugljendioksida i vodene pare kojom bi atmosfera bila ispunjena usled velikih po�ara i vulkanske aktivnosti. Biljke bi uvenule u tami, a biljojedi, ako bi i pre�iveli udar s neba, uginuli bi od gladi. Zatim bi i mesojedi ostali bez hrane. Sva iole krupnija stvorenja bi izumrla i na planeti bi opstali samo najotporniji i naj�ilaviji oblici �ivota. Ukupna inteligencija na Zemlji svela bi se na razum buba�vabe...
ODBRANA �IVOTA
Krajem pro�log veka američka vojska osnovala je posebne "svemirske" jedinice koje imaju zadatak da blagovremeno, pomoću najsavremenije opreme, pronađu i identifikuju objekte koji su potencijalno opasni po na�u planetu. Nekoliko sličnih mre�a koje pokrivaju pitanje "opasnosti iz svemira" uspostavljeno je i u drugim zemljama. "NE-AT", "LINEAR", "LEONOS", "MPC", "EONAS" samo su neke od njih. Međuu navedenim institucijama, međutim, postoje brojne nesuglasice, pa i manipulacije podacima koji imaju potencijalnu snagu kolapsa civilizacije. Ipak, usvojena je jedinstvena klasifikacija opasnosti od objekata u blizini Zemlje nazvana "Torinska skala". Gradacija je izra�ena brojevima od 1 do 10. Doskora nijedan objekt nije imao status veći od 1, dok asteroid Apofis trenutno ima status 4 i nalazi se u "�utom polju". Mnogi naučnici vide jedinu mogućnost odbrane Zemlje na način kako je to prikazano u filmu "Armagedon" iz 1998. godine. U pomenutom filmu NASA �alje ekspediciju u svemir sa zadatkom da sleti na meteor koji preti na�oj planeti i da postavi na njemu nuklearnu bombu koja bi ga raznela "pre nego �to on raznese nas". Glavni nedostatak ove teorije je taj �to se, kao i u filmu, ne mo�e predvideti na kolike će se komade asteroid raspasti i gde će oni krenuti. Drugi scenariji predviđaju spu�tanje letelice sa raketnim pogonom na asteroid, koja bi ga dobro pričvr�ćena za njegovu povr�inu u pogodnom trenutku skrenula. Tu metodu mnogi osporavaju jer se asteroidi prilično haotično okreću oko svoje ose. Mihael Kan koji radi u sektoru za analizu misija u Evropskoj svemirskoj agenciji u Darm�tatu, u Nemačkoj, o tome ka�e: "Projekat Don Kihot koji je počeo pre 10 godina predviđa da se 2011. godine po�alju dve letelice bez Ijudske posade do asteroida: prva, nazvana "Sančo Pansa" letela bi oko objekta i posmatrala njegovo kretanje, dok bi druga, "Hidalgo" do�la posle 6 meseci i udarila u asteroid, u poku�aju da promeni njegovu orbitu. Prva letelica bi nastavila posmatranje asteroida, da bi se utvrdilo da li je i koliko njegova orbita promenjena".
NEDOSTATAK NOVCA
Da li ćemo se na vreme pripremiti kako bismo izbegli opasnost iz svemira, zavisi od neizbe�ne i surove administracije. Naime, američki Kongres je pre nekoliko godina zadu�io NASA da prati sve asteroide koji mogu da predstavljaju opasnost, ali Svemirska agencija nema dovoljno novca da to valjano sprovede. "Svi podaci kojima raspola�emo ukazuju da imamo veliki problem kojim se ne bavimo na odgovarajući način. NASA je izračunala da joj je potrebno 800 miliona dolara do 2020. godine da bi izvr�ila postavljeni zadatak. Taj novac bi se ulo�io u zemaljske ili svemirske teleskope. Kad bi dobila 300 miliona, NASA bi bila u mogućnosti da pronađe većinu asteroida u okolini Zemlje prečnika većeg od 300 metara" rekao je Luis Fridman, izvr�ni dkektor grupe "Planetarno dru�tvo". O tome koliko ne znamo �ta nam se događa "pred vratima" svedoči i zapanjenost astronoma kada je pre nekoliko meseci objekat nepoznate veličine i porekla udario u Jupiter i na njemu napravio krater veličine Zemlje. Istina, zbog izuzetno sna�ne gravitacije, veličine i polo�aja Jupiter je podlo�niji udarima asteroida i kometa. Trenutno je NASA identifikovala pet objekata u blizini Zemlje za koje se pretpostavlja da postoji rizik veći od jedan prema milion da će udariti Zemlju i načiniti znatnu �tetu. Ovaj broj varira s vremena na vreme kako se neki novi objekat doda na listu ili se neki od postojećih, zbog novih podataka o njegovoj orbiti, obri�e sa nje. U pro�lom veku zabele�ena su tri velika udara asteroida. Poslednji se dogodio 1966. godine iznad Grenlanda i po svojoj snazi bio je jednak eksploziji od 100.000 tona klasičnog eksploziva TNT. Eksplozije slične snage dogodile su se 1908. iznad Sibira, 1930. iznad Amazonskog basena i 1940. iznad centralne Azije. Poslednji zaista veliki udarac, međutim, dogodio se pre oko 65 miliona godina. Tada su posle vladavine duge 160 miliona godina, dinosauri izbrisani sa lica Zemlje. Naravno, to je jedna od najpoznatijih vrsta koja je nestala posle tog udara. Nestali su i veliki morski gmazovi, leteći reptili, divovski pu�evi i mnoge vrste planktona. Mnoge ptičje vrste takođe su pretrpele gubitke, ali su uspele da pre�ive.
RUSI DOLAZE
Jedna od mogućnosti bila bi izgradnja čitave svemirske aparature koja bi slu�ila
za skretanje asteroida od putanje ka Zemlji.
IME KOJE OPOMINJE
Apep je bio suparnik boga Ra, onog koji jeste Svetlost i koji donosi Svetlost. Verovalo se da Apep �eli da proguta Sunčevu barku i svaki dan pre zore se odigravala bitka između bogova na Raovoj barci i Apepa. Zbog toga je bio neka vrsta crne rupe, prisiljavajući one koje je progutao u stanje nepostojanja, kojeg su se Egipćani uveliko bojali i gnu�ali. Kako je bio potpuno izvan sveta prirode, verovaio se da mu ne treba nikakva hrana osim udisanja vlastitih krikova.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 04:03 |
"Uskoro
će se ruski naučnici okupiti kako bi poradili na planu spasavanja Zemlje od
udara velikog asteroida", najavio je Anatolij Perminov, direktor ruske svemirske
agencije Roskosmos, i dodao: "Svakako da je bolje da potro�imo nekoliko stotina
miliona dolara za razvoj sistema za sprečavanje sudara, nego da čekamo da se
dogodi i pogine nekoliko stoti na hiljada Ijudi."
