Arhiva tekstova - Misterije 21 - Tajno oru�je Ramzesa II

Stranice

Tekst 21

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Misterije

Tajno oru�je Ramzesa II

Zapisi govore da je egipatski faraon sam uni�tio moćnu hetitsku vojsku u bici kod Kade�a. Ostalo je zagonetno kako je to izveo. Nije li upotrebio čudnovato a stra�no oru�je koje se pominje i u starim indijskim epovima?

Autor: Fani Okič

Izvor: Treće Oko, 1990.

26.07.2012

Veoma malo Ijudi zna da nasuprot glavnog ulaza u Palatu Ujedinjenih naroda stoji ugrađen ugovor o večitom prijateljstvu, trajnom miru, teritorijalnoj neprikosiiovenosti, nenapadanju i međusobnoj pomoći koji je sklopljen 1286. godine pre nove ere između egipatskog faraona Ramzesa II i velikg hetitskog kralja Hattusilija III. Ugovor je sklopljen posle kontroverzne bitke kod Kade�a na reci Orontes gde su se kao protivnici sreli egipatski faraon Ramzes i hetitski suveren Muvatalis. Kraljevstvo Hati, dr�ava Hetita, bilo je, pored Egipta i Vavilona, treća svetska velesila. Uni�tenjem tamponske dr�ave Hurita, poznatije pod imenom kraljevstvo Mitani, hetitska dr�ava postala je sused Egipta. Pohlepa hetitskog kralja �upiluliume izazvala je pogranične sukobe i obostrano takmičenje za pridobijanje vazalskih kne�eva. �upiluliuma je umro od kuge koju su u zemlju doneli egipatski ratni zarobljenici iz pograničnih sukoba, a i njegov naslednik Arnavuda takođe je veoma brzo umro od iste bolesti. Sledeći faraon Marsuli II bio je veoma obrazovan ali nenasilan vladar, pa su njegovi vazali to smatrali kao slabost i jedan za drugim otkazivali mu poslu�nost. Jo� u te�oj situaciji na�ao �e njegov naslednik Muvatalis, koji je postao vladar gotovo istovremeno kada je u Egiptu seo na faraonski presto mladi, ambiciozni faraon Ramzes II, koji je čvrsto re�io da pro�iri granice svog kraljevstva.

Bitka kod Kade�a

Mo�da je egipatski sve�tenik Pentauer pomalo pristrasno opisao bitku kod Kade�a, gde su se sukobile dve tada�nje svetske velesile, ali je ipak opravdano pitanje: čime, kakvim oru�jem je lično ratovao zlatokosi egipatski faraon?

Sam Ramzesov rodoslov i izvor Ramesida jo� su puni praznina i zagonetki. O Ramzesu I, koji je osnovao 19. dinastiju, nije poznato gotovo ni�ta, osim da je kao iskusan vojskovođa nasledio Horemheba, poslednjeg faraona 18. dinastije, koji je umro bez potomstva. Zvao se Paramesu i vladao samo dve godine. Rodom je bio iz delte Nila, u kojem se iz saharskih predela slivao talas severnjačkih Garamanata, zlatokosog naroda koji je posle katastrofe koja je zadesila Okopolarni kontinent �iveo u dijaspori i postepeno prelazio u Egipat.

Simbolično uzeto - sa Ramesidima se zatvorio krug. Egipatsku kulturu su inicirali i gradili pripadnici istog ogranka čovečanstva - drevni visokorazvijeni civilizatori iz Okopolarnog kontinenta kojima je počela, da bi se sa kasnijim potomcima severnjačkih Garamanata, �to su bili Ramesidi, zavr�ilo čudo koje se zvalo Egipat. Ramzes, zlatokos i natprosečne visine (173cm) u odnosu na autohtone �itelje Egipta, nije bio Egipćanin već Garamant. User-maat-Ra-Setepen-Ra, �to je bilo njegovo vladarsko ime, u četvrtoj godini vladavine zakoračio je u maloazijski prostor i hetitski vladar Muvatalis bio je tako reći prinuđen da mobili�e sve svoje vazale i krene u odlučujuću bitku protiv egipatskog nametIjivca. Svu silnu, gotovo nebrojenu vojsku, Muvatalis je plaćao i bio je siguran u pobedu, koja, bi mu donela ono �to je bilo jednako va�no za Egipat i Hetite: prevlast u Siriji.

Bitka kod Kade�a, mada je potanko analizirana - od pruskog generala Carla von Clausevvitza (Karl fon Klauzevic) u neprevaziđenom delu "O ratu" pa sve do savremenih istra�ivača i stručnjaka - jo� nije razja�njena i veoma različito je interpretirana. Muvatalisova dobro naoru�ana, uve�bana i plaćena vojska, koja je u svom sastavu imala 2.500 bornih kola sa po tri ratnika u svakim, već u samom početku spretnom vojnom taktikom razbila je Ramzesovu elitnu diviziju "RA", u kojoj su bili i njegovi sinovi, i prodrla čak do njegovog glavnog stana. Ramzes se bez vojske na�ao oči u oči sa hetitskom falangom.

Sam protiv svih

Jedva da je imao vremena da skoči u svoja borna kola, kojima je upravljao njegov mladi, zlatokosi ađutant Mena, i da sam jurne pravo u među Hetite. Ono �to se posle odigralo na rati�tu sporno je sve do na�eg vremena i smatrano kao Petauerova pristrasnost i Ramzesova ta�tina, uklesana u zidove Abu Simbela: Njegovo veličanstvo upalo je u vojsku hetitskih neprijatelja i mnogih zemaIja, koje su bile s njim. Ramzes je smogao neviđenu moć kao Set i bio je u tim trenutcima nalik na Sekmet. Tako je njegovo veličanstvo potuklo svu vojsku bednog odpadnika iz Hatija zajedno sa svim velikim kne�evima, njihovom braćom i vođama svih zemalja koji su do�li s njim, njihovu pe�adiju i njihove vozače bornih kola, tako da su jedan za drugim padali na lice. Njegovo veličanstvo je ubijalo svakog tamo gde je stao i tako su ratnici le�ali mrtvi pred svojim konjima, dok je njegovo veličanstvo bilo samo i nikoga nije bilo uz njega. Hetiti su bespomoćno stenjali: "To stvarno nije čovek koji se obru�io na nas". Kasnije se Ramzes �alio: "Nijednog kneza nije bilo uz mene, nijednog vozača bornih kola, nijednog oficira moje pe�adije, nijednog ratnika sa mačem. Svi su me ostavili, nijedan nije ostao
da bi se borio uz mene". Po�to se Ramzes obratio molitvom bogu Amunu i obećao mu velike darove, (neki tumači te bitke smatraju da je Ramzes pobedio ni vi�e ni manje nego - autosugestijom, zami�ljajući da je uz njega sam Amun... "Ponovo mi se vratila hrabrost", ka�e Ramzes posle molitve Amunu, "moje srce kipti od radosti. Pred mojim neprijateIjem sam kao Mont, sve �to �elim desiće se. Pred mojim neprijateIjem sam kao Baal. Radostan posmatram kako le�i 2.500 zaprega koje su me sa svih strana okru�ivale, razbijene u komadiće ispred mojih konja. Nijedan neprijatelj nema vi�e hrabrosti da bi se borio sa mnom. Njihova srca su se obeznanila, njihove ruke su klonule. Vi�e ne mogu streljati lukom i vi�e nemaju srca prihvatiti koplje. Napravio sam da su padali u vodu kao krokodili, prevrtali su se jedan preko drugog i pobijao sam ih kako sam hteo. Nijedan se vi�e nije podigao ni okrenuo, ko je pao oble�ao je zauvek".

Prvo psihičko oru�je?

Zar je Ramzesova pobeda bila stvarno rezultat autosugestije posle molitve Amunu? Nemoguće je verovati da je sva silna hetitska vojska i 2.500 bornih kola - svaka sa po tri ratnika - pusti da je uni�ti jedan jedini čovek kao da su ovce a ne prekaljeni vojnici. Zar se mo�e zamisliti takav učinak sa ratnom spremom kao �to su luk i strela? Luk između jedne i druge strelice tra�i izvesno vreme dok se ponovo prinese ramenu, nacilja i odapne; zar su sve to vreme Hetiti mirno stajali i čekali Ramzesove strele? Mada je Ramzes predstavljen kako sa lukom i strelom proganja Hetite, to mo�e biti samo simbolika iza koje se u Egiptu krije toliko toga �to jo� nije otkriveno i pravilno protumačeno. Ako bi takav prikaz bitke bio samo faraonova ta�tina i la� - zar je moguće zamisliti da bi jedan faraon, koji je za svoju vojsku i svoj narod oličenje istine i pravde, tako bezočno lagao i svoju vojsku koja je bila sa njim i svoj narod? Zar se u tom slučaju ipak ne bi na�ao neki pisar koji bi, revoltiran tolikom neistinom, barem kri�om negde nataknuo ne�to o tome? Mada u Egiptu takvi "pro�vercovani" zapisi postoje, nijedan se ne odnosi na bitku kod Kade�a. Ramzes, međutim, pobuđuje grozu i među svojim ratnicima: "Pazite se, čuvajte se", upozoravaju jedni druge, "sa njim je velika Sekmet! Sa njim je, kod njegovih konja, njezina ruka je uz njegovu. Ako mu se samo neko pribli�i udariće iz njega vatreni �ar i sagoreće mu udove!" �ta god da je bio, Ramzes nije bio to �to znamo o njemu iz izvora egiptologije. Nijedan smrtnik, pa ni Ramzes, ma koliko bio mlad i brzoplet, ne bi sam pojurio na čitavu neprijateljsku vojsku sa 2.500 bornih kola. Sa druge strane, Hetiti nisu bili kukavički narod. Njihovi ratnici ispoljavali su u bitkama neviđenu hrabrost i posve je neprihvatljiva misao da bi se upla�ili jednog čoveka, ma koliko bio hrabar i nepredvidljiv.

Ramzes je u toj bici upotrebljavao oru�je koje je daleko nadma�ilo uobičajenu ratnu spremu tog doba. Oru�je, koje je moralo ostati tajna. Prema opisu bitke, bilo je to ne�to �to je stvarno psihički onesposobilo Hetite u tolikoj meri da je Ramzes bez svoje vojske mogao da ih prepla�i. Da li je to oru�je bilo na psihičkoj bazi, ne�to kao "mohanastra" iz indijskih epova?

Ponizno pismo

Takva hipoteka dobija potvrdu u jednom za Hetita nemoguće poniznom pismu koje Muvatalis upućuje Ramzesu nakon prvog okr�aja! "Knez Hatija njegovom veličanstvu Ramzesu! Ti si Set i Baal u jednom licu. Strah i groza pred tobom �ire se zemIjom Hetita kao po�ar. Sada ti ovde govori tvoj sluga koji ti veli da si utelovljeni sin boga Raa. Daje ti udru�enu zemlju: Zemlja Kadi i zemlja Hati stoje ti na raspolaganju. Zar misli� da bi bilo dobro da i dalje ubija� svoje protivnike? Pogledaj, ubijao si juče, pobio si ih bez broja. Zar hoće� sada uni�titi svoje vlasni�tvo? Ne uni�tavaj vlastitog imanja, o kraIju svemogući, pobedniče u bici. Pokloni nam �ivot da ti verno slu�imo!" Tu nastaje pitanje koje nema zadovoljavajućeg odgovora: za�to je Ramzes re�io da prekine ratni sukob? Sukob koji nijednoj strani nije doneo koristi? Hetitska vojska bila je gotovo uni�tena i Ramzes bi bez muke mogao zauzeti Kade� i Amuru. Za�to je odustao? Prema svemu �to se o njemu zna, Ramzes nije bio sentimentalan. Pa ipak, da li je shvatio da je to, u krajnjoj liniji, bratoubilački rat? Hetiti i njegovi preci imali su zajedničku pradomovinu. Posle smrti svoje najdra�e �ene Nofretari o�enio se hetitskom princezom, kćerkom Hattusilija III koji je hetitski presto preuzeo nakon smrti Muvatalisovog naslednika Mursilija II. Sporazum skopljen između Hattusilija i Ramzesa i danas u Palati Ujedinjenih nacija podseća narode savremenog sveta kako se mogu ostvariti mir i koegzistencija. Da li su ga pročitali svi koji u Palatu Ujedinjenih nacija ulaze?

Vrh strane >>>