Arhiva tekstova - Misterije 18

Stranice

Tekst 18

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Misterije

Bajan Kara Ul

MISTERIOZNI DISKOVI SA SIRIJUSA

Izvor: TCN

21.04.2011

Da se pre 12 hiljada godina u planinama na kinesko - tibetanskoj granici sru�ilo nekoliko vanzemaljskih letelica dokazuju i pronađeni skeleti neljudskih bića i čudni kameni diskovi sa �ljebovima.

Pred samo izbijanje Drugog svetskog rata, 1938. godine, kineski arheolozi otkopali su, u jednoj te�ko pristupačnoj pećini, ostatke malih skeleta. Pored njih nađeni su i kameni diskovi sa nerazumljivim zapisima.

Tek 1962. godine istra�ivači su uspeli da ih de�ifruju i pročitaju zapanjujuću priču o vanzemaljskim posetiocima, koji su pre�iveli pad i razbijanje njihove letelice, pre 12.000 godina. Nesreća se dogodila u oblasti planinskog lanca Bajan Kara Ula. Te vesti o zagonetnom otkriću zapadni mediji su tada tretirali kao 'komunističku propagandu, kojoj ne treba verovati ni reč'. Međutim, Nemac Hartvig Hausdorf boraveći i istra�ivajući u Kini, imao je sasvim drugu priču.

On tvrdi da misteriozni kameni diskovi zaista postoje i da očigledno ukazuju na to da su predstavnici neke daleke vanzemaljske rase nekada davno posetili planinsko područje Bajan Kara Ula. Ono se prote�e du� kinesko - tibetanske granice i puno je mre�asto povezanih pećina.

U vreme kada počinje ova priča, grupa arheologa prona�la je u jednoj od tih pećina precizno uređene grobove neke vrlo neobične rase. Prema skeletima, tela su im bila kratka, a lobanje neproporcionalno velike. U početku su naučnici mislili da su te pećine bile obitavali�te majmuna, ali vođa ekspedicije, profesor, Či Putei, odbacio je takvu mogućnost, jer nikad nije čuo da majmuni sahranjuju mrtve.

DO�LI IZ OBLAKA

Prilikom vađenja kostiju neidentifikovanih bića, jedan arheolog na�ao je na dnu groba kameni disk. Jedna kru�na rupa u sredini i jedan �leb koji spiralno ide ka unutra ili ka van, zavisno kako se gleda, bile su jedine uočljive karakteristike. Jesu li nai�li mo�da na CD disk kamenog doba?

Detaljnije ispitivanje pokazalo je da u �lebu postoji puno raznih ureza, odnosno znakova. Arheolozi su zaključili da je je svaki disk u stvari, jedna knjiga za koju niko nema rečnik da bi je preveo. Svi pronađeni diskovi, zajedno sa drugim nalazima iz pećine sa tog područja, čuvani su u Pekingu. Sledećih dvadesetak godina stručnjaci su poku�avali da de�ifruju zapise sa kamenih diskova.

Najzad, 1962. godine, profesor Cum Um Nui uspeo je da odgonetne tajanstvenu poruku. O svom 'prevodu' izvestio je samo u�i krug prijatelja i kolega, jer mu je Pekin�ka akademija za preistoriju zabranila da o otkriću informi�e javnost. Dve godine posle zabrane, profesoru Cum Um Nuiju i četvorici njegovih kolega dozvoljeno je da objave zaključke njihovog rada. Istra�ivanje su nazvali: 'Op�ti zapis koji govori o kosmičkoj letelici koja se, kako pi�e na diskovima, spustila na Zemlju pre 12 hiljada godina'.

Ti diskovi, od kojih su 716 izvađeni iz jedne pećine, govore o stanovnicima jednog drugog sveta u planinama Bajan Kara Ula. U tim pećinama �ivelo je pleme Han. U jednom delu de�ifrovanog teksta ka�e se da su 'Dropi iza�li iz oblaka u svojim vazduhoplovima', a onda su se razbili o planinu. Pre�ivela bića izazvala su paniku među pripadnicima plemana Han. �ene, deca i starci su se posakrivali, a ratnici su počeli da progone i ubijaju 'uljeze iz oblaka'.

Kada su, najzad, pripadnici plemena Han shvatili znakovni jezik Dropa, zaključili su da su ovi, u stvari, veoma miroljubivi. Tada im je bilo �ao �to su Dropi do�iveli nesreću i �to ne mogu izgraditi novi kosmički brod za povratak na matičnu planetu. Mnoge kolege profesora Cum Um Nuija bile su skeptične, pa čak i podsme�ljive prema njegovom 'prevodu' zapisa sa diskova, pa je on pre�ao u Japan, gde je uskoro i umro.

Od otkrića Bajan Kara Ula diskova, arheolozi su bili mnogo vi�e zainteresovani za istoriju tog područja. Priča, bar onako kako ju je preveo profesor Cum Um Nuji, izgledala je sve realnija. I legende koje su kru�ile, naročito ona o niskim, mr�avim �utim ljudima koji 'su do�li sa oblaka pre mnogo vremena', ako da su potvrđivale profesorovo otkriće. Procenjuje se da kameni diskovi i ostali sadr�aji iz pećina potiču iz perioda oko 10 hiljada godina pre Hrista. Zidovi pećine bili su oslikani izlaskom Sunca, Meseca i Zemljom, a sve to je bilo povezano isprekidanim linijama. �to je najneverovatnije, pećine Bajan Kara Ula bile su i dalje nastanjene plemenima Had i Dropa. Ovi drugi bili su vrlo čudni, visoki jedva oko 1.3 metra, a nisu bili ni Kinezi ni Tibetanci.

VIBRIRAJU I ZUJE

Izve�taj o de�ifrovanju zapisa sa kamenih diskova iz pećine sa planina Bajan Kara Ula, objavljen 1964. zainteresovao je mnoge pojedince i organizacije. Naučnici u tada�njem Sovjetskom Savezu, zatra�ili su od Kine kamene diskove da bi izvr�ili njihovu hemijsku analizu. Kinezi su im iza�li u susret, a iznenađenje je bilo veliko, jer je utvrđeno da kameni diskovi sadr�e visok procenat kobalta i jo� nekih metala. Dr Vječeslav Zajcev napravio je i jedan eksperiment. Stavljao je kamene diskove na jednu specijalnu ma�inu sličnu gramofonu. Kada bi se diskovi zavrteli, počeli bi 'vibrirati' ili 'zujati' kao da neki elektricitet prolazi kroz njih u određenom ritmu. Utisak jednog drugog naučnika bio je 'kao da se zatvara ili stvara deo električnog kruga'. Nakon ispitivanja kameni diskovi su vraćeni u Kinu. Za vreme takozvane Kulturne revolucije, �esdesetih godina, prestaje svako interesovanje za njih i za zapise o njima.

Austrijski in�enjer Ernst Vagerer uspeo je 1974. godine da fotografi�e dva kamena diska iz Bajan Kara Ula u Banpo muzeju, u Ksijanu. Nemac Hartvig Hausdorf je u martu 1994. zajedno sa Peterom Krausom oti�ao u Kinu.

Hausdorf je kasnije ispričao: 'U Ksianu smo posetili Banpo muzej, tragajući za diskovima koje je Vegerer fotografisao dve decenije ranije. Ali na� optimizam nije bio nagrađen. Nigde nismo mogli naći ni traga kamenim diskovima. Upitali smo o tome na�e vodiče i profesora Vanga Zhijuna, direktora Muzeja. U početku su negirali postojanje diskova, ali kada smo im pokazali fotografije Zhijun je priznao da je jedan od njegovih prethodnika zaista dao Vegereru dozvolu da fotografi�e kamene diskove i da, znači, oni postoje ili su postojali. Direktor koji je tada dao dozvolu za fotografisanje, ubrzo je podneo ostavku i od tada mu se gubi svaki trag.

Zatim nam je direktro Zhijun pokazao jednu knjigu o arheologiji u kojoj su se mogle videti fotografije diskova. Posle toga odveo nas je na mesto gde su muzejski artefakti bili či�ćeni i katalogizirani. Na jednoj stolici stajala je uvećana kopija kamenog diska. Direktor Zhijun je rekao kako je pre nekoliko godina stiglo naređenje od pretpostavljenih da se svi tragovi o diskovima moraju izbrisati i da se ta priča proglasi za veliku la�'.

PRIČA DOKTORA EVANSA

Peter Krasa i Hartvig Hausdorf nai�li su takođe na priču jednog Engleza. Doktor Karil Robin Evans putovao je u Kinu 1947. godine. Pre polaska na put, profesor Loladorf mu je pokazao jedan kameni disk za koji je verovao da je nađen u Severnoj Indiji. Taj disk je izgleda pripadao plemenu Dzopa (ne Dropa sa početka teksta), koji ga je koristio u verskim ceremonijama. Kameni disk imao je poluprečnik od 12 i debljinu pet centimetara.

Profesor Loladorf stavio je taj disk na vagu, a nju je povezao sa pisaćom ma�inom. Primećeno je kako je kameni disk, u periodu od tri i po sata, očigledno gubio i dobijao na te�ini. Posle jednog dana ova promena u te�ini stvarala je jednu �tampanu liniju na papiru u pisaćoj ma�ini. Ta promena u te�ini dopu�tala je pisaćoj ma�ini da �tampa, ostavljajući znake na papiru. Kameni diskovi su mogli na neki način da kucaju! Kako je mogao kameni disk gubiti na te�ini? Robin - Evansov izve�taj o ovom događaju pisan je te 1974. godine, ali je objavljen tek 1978., četiri godine posle njegove smrti.

Posle susreta sa profesorom Loladorfom, dr Robin Evans krenuo je prema planinama Kine, u traganje za plemenom Dzopa. Najpre je pro�ao kroz Lasu na Tibetu, gde ga je primio 14. dalaj lama, tada dvanaetogodi�njak. Zatim je sa tibetanskim nosačima krenuo put tibetanskih planina. Jednog dana nosače je uhvatio paničan strah. Pejsa� je imao zastra�ujući izgled i nosači su hteli da se vrate kućama. Njihov strah ilustruje koliko je područje Bajan Kara Ula bilo misteriozno i neistra�eno. Ipak, dr Robin Evans uspeo je nekako da stigne do plemena Dzopa i zadobije njihovo poverenje. Dobio je i instruktora koji ga je učio osnovama jezika Dzopa. Zatim mu je Lurgan - La, verski vođa Dzopa, ispričao istoriju plemena. On je tvrdio da je njihova zavičajna planeta u Sirijusovom sistemu (Sirijus je najsjajnija zvezda na nebu, udaljena oko osam miliona svetlosnih godina od Zemlje). I neka druga plemena, na primer, Dogoni sa Malija, tvrde da potiču od bića iz Sirijusovog sistema.

Lurgan - La je tvrdio da su iz Sirijusovog sistema na na�u planetu bile poslane dve ekspedicije. Prva, pre vi�e od 20 hiljada godina, a druga 1014. godine pre nove ere. U toku te druge posete nekoliko kosmičkih brodova se razbilo o planinu, a pre�iveli nisu mogli da napuste Zemlju. Lurgan - La tvrdi da su Dzopi direktni potomci tih bića. Među stvarima dr Robin Evansa bila je i jedna veoma značajna fotografija: kraljevski par Huejpa - La i Viz La (na slici levo).

Bili su visoki 1.2 i 1.07 metara. Ali, ne samo �to su bili neobično niski, nego im je čitav izgled bio čudan. Dr Robin Evansa najvi�e je mučilo da li su plemena Dropa i D�opa jedno te isto pleme. Izgledalo mu je da je Dropa ispravno kada se speluje, a D�opa, ili jo� pre, Tsopa, pri izgovoru.

Bilo kako bilo, postavljala su se jo� dva pitanja. Naime, datum na kamenim diskovima onaj od pre 12 hiljada godina, nije se nikako poklapao sa tvrdnjama verskog vođe Dzopa o vremenu pre 20 hiljada godina i o 1014. godini pre nove ere. Da li su zapise na kamenim diskovima o Dropima - 'posetiocima iz oblaka', pisali pripadnici nekog lokalnog plemena, naprimer, Han, ili su ih pisale same Drope. Da li su se lokalni stanovnici me�ali sa plemenom Dropa? Mnogo je pitanja, a malo odgovora.

Sve u svemu, očigledno je postojanje misterioznih kamenih diskova i zapisa o njima, a jo� očiglednije da oni koji znaju istinu o njima - ćute kao zaliveni!

Vrh strane >>>