|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Ars Magica
18
Besmrtnici U potrazi za večnim �ivotom Autor: Vuk Jeredić Izvor: Vodič za �ivot 08.01.2013
Jo� od drevnih vremena čovek ima potrebu za večnim �ivotom. Brojne su magijske i religijske prakse koje su se, svaka na svoj način, bavile ovim pitanjem. A da li je neko zaista prona�ao ključ, eliksir besmrtnosti? Da li je sumerska priča o Gilgame�u samo epski prikaz vladara Uruka ili je zaista veran dokaz o postojanju besmrtnika Utnapi�tima?
Sada već davne 1986. godine pojavio se film Gor�tak (Highlander). Film govori o besmrtniku Konoru MekLaudu (Connor MacLeod), �kotu koji �ivi od sredine 16. veka sve do danas, o besmrtnicima među nama i njihovoj borbi za "nagradu". Na kraju mo�e ostati samo jedan. Besmrtnik se mo�e ubiti samo dekaptacijom (odrubljivanje glave). Jasno je da je ovo prikaz drevnog rituala drakonskog kulta kojim se preuzima �ivotna snaga i iskustvo ubijenog. Sama "nagrada" prikazana je kao postizanje apsolutnog jedinstva i interakcije između "jednog" osvajača nagrade i planete Zemlje i svih �ivih bića. To je, na neki način, postizanje stanja prvobitnih prvosve�tenika i prvosve�tenica drakonskih kultova, koji su mogli da kontroli�u energiju planete Zemlje i da vr�e uspostavljanje energetskog balansa između svih �ivih bića.
Drakon (Crni Zmaj) simbol večnog �ivota i drevnih drakonskih kultova
Film je rađen po priči Gregorija Vajdena (Gregory Widen). Ne postoji bilo kakav trag koji bi nam ukazao da se mo�da radi o nekoj tradicionalnoj �kotskoj legendi, pa ipak, postojao je čovek koji je za sebe tvrdio da je besmrtnik. Njegovo ime je Semjuel Lidel MekGregor Meters (Samuel Liddell MacGregor Mathers).
MekGregor je bio jedan od najvećih okultista svoga doba, visoko rangiran mason, rozenkrojcer i jedan od osnivača magijskog reda Zlatne Zore u koji je uveo jo� jednog poznatog okultistu Alistera Kroulija (Aleister Crowley). ZanimIjivo je da su ovom redu pripadali Brem Stoker (Bram Stoker) tvorac Drakule, Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), Ema Kalve (Emma Calve) operska diva i prijateljica opata Sonijera i drugih francuskih ezoterika, a i na� malo poznati okultist Dimitrije Mitrinović, inače tvorac ideje o ujedinjenju evropskih naroda čiji su principi utkani u Povelju dana�nje Evropske Unije. Čak i u okviru same strukture reda Zlatne Zore mo�e se uvideti značajna etnička komponenta. Naime, vidimo da je najveći broj pripadnika Zlatne Zore pripadao onim etnikumima koji u mnogome vode svoje poreklo od drevnih Skito-Sarmata. To su �koti, Irci, a ima i Oksitanaca i Ju�nih Slovena. Ali vratimo se Metersu. Za�to je dodao sebi �kotsko prezime MekGregor? Meters je bio poliglota. Između ostalog govorio je koptski i gelski. Često se oblačio u staroegipatske ode�de. Jednom prilikom je izjavio da je on niko drugi do D�ejms IV (James IV) �kotski kralj, gor�tak koji nikad nije umro.
D�ejms IV D�ejms IV dolazi na tron �kotske 1488. godine, nakon pobune čiji uzroci nisu sasvim jasni. Uglavnom, pobunjenici su ubili D�ejmsa III i na tron postavili njegovog sina D�ejmsa IV. D�ejms je bio pravi renesansni vladar, poliglota (posliednji �kotski vladar koji je govorio gelskim), strastveni alhemičar. On je izveo takozvani "eksperiment jezičke deprivacije" (language deprivation experiment). Poslao je dvoje dece na ostrvo Inčkejt (Inchkeith) da ih odgaja nema �ena, kako bi video koji će jezik deca spontano razviti. D�ejms je mislio da će na taj način doći do primordijalnog jezika, onog koji je prethodio padu Vavilonske Kule. Po nekim glasinama deca su spontano počela da govore hebrejski. D�ejms je bio posvećeni alhemičar koji je uspeo da proizvede monoatomsko zlato. Bio je ekskomuniciran od strane Crkve 1513. godine. D�ejms staje na stranu Francuske u englesko-francuskom ratu i objavljuje rat Engleskoj. Iste godine 9. septembra on gine na bojnom polju, a njegovo telo nikada nije pronađeno. Postojale su glasine da je D�ejms pre�ivio u oti�ao u egzil.
Pre D�ejmsa eksperiment jezičke deprivacije je izvr�io Frederik II (Frederick II). Frederik II bio je jedan od najmoćnijih imperatora u istoriji Svete Rimske Imperije. Frederikovo rođenje obavijeno je velom misterije. Rođen u gradiću Jezi (lesi), blizu Ankone, 26. decembra 1194. Frederik je bio sin Henrija VI i Konstance. Neke hronike bele�e da je Konstanca imala 40 godina kada je dobila Frederika i da ga je porodila na gradskom trgu kako bi otklonila glasine o njegovom poreklu. Majka mu je umrla kada je imao 3 godine. Za njega ka�u da ga je podigla ulica. Frederik je bio u stalnom sukobu sa Crkvom koja ga je ekskomunicirala. Papa Grgur IX ga je nazvao antihristom. Njegova verska shvatanja bila su krajnje neortodoksna. Govorio je da su Hrist, Muhamed i Mojsije prevaranti koji su obmanuli čovečanstvo. On je, poput D�ejmsa IV, izvr�io eksperiment jezičke deprivacije sa decom, u �elji da spozna primodijalni jezik. Hroničari bele�e da je Frederik bio riđokos čovek prodornih zelenih očiju (�to je po nekim savremenim ezotericima posebno karakteristično za pripadnike pretpotopske prvosve�teničke kaste drakonskih kultova.. Pred kraj �ivota Frederik odlazi u Cisterinski manastir. Sicilijanske legende ka�u da nikada nije umro, da je po�ao u brda i da će se ponovo vratiti. Davno pre Frederika, eksperiment jezičke deprivacije prvi je izvr�io egipatski faraon Psamtik I.
Zanimljiva je povezanost poznatih "besmrtnika" sa okultnim i ezoterijskim organizacijama. Jedan od najpoznatijih besmrtnika je svakako grof Sen �ermen (St. Germain). Bio je alhemičar, osamnaestovekovni avanturista, posetilac evropskih dvorova i aristokratskih krugova. Po teozofima, neko ko je pripadao nepoznatim superiorima. Bio je hap�en kao pripadnik jakobitskog pokreta (onih koji su podr�avali kuću Stjuarta), rozenkrojcer, mason, martinista... O njemu je pisao i čuveni Kazanova. Po nekim legendama nikada nije umro. Postoje spekulacije da je grof Sen �ermen zapravo Rakoci Lipot Lajo� Giorgij Jozef Antal (Rakoczi Lipot Lajos Gyorgy Jozsef Antal) sin Francisa II Rakocija, princa Transilvanije, �to je posebno zanimljivo uzimajući u obzir da porodica Rakoci pripada Szekeli narodu, te da su porodično povezani sa porodicom Drakula i porodicom Batori, odnosno sa onim porodicama koje su činile okosnicu Reda Zmaja. Priče govore da je Sen �ermen upoznao jo� jednog navodnog besmrtnika, grofa Kaljostra (Cagliostro).
Grof Alesandro di Kaljostro Đuzepe Balzamo (Alessandro di Cagliostro Giuseppe Balsamo) rođen je 1743. godine u Palermu. O ovom Sicilijancu pisali su i Kazanova i Gete. Bio je čuven pustolov, alhemičar, ezoterik i mason koji je formirao brojne lo�e po evropskom kontinentu, stvorio je i masonski egipatski ritual, shodno čijem sistemu su i �ene mogle ući u masoneriju. Po sopstvenom priznanju u kabalu i alhemiju su ga uputili Malte�ki Vitezovi tokom njegovog boravka na Malti. Smatra se da je upravo on u Rim doneo jedno od najhermetičnijih alhemijskih dela Sveta Trinozofija (La Tres Sainte Trinosophie). Postoje podeljena mi�ljenja u vezi sa autorstvom ovog dela, neki ga pripisuju Kaljostru, neki Sen �ermenu. Grof Kaljostro utamničen je od strane Inkvizicije godine 1789. u kastelu San Anđelo. Po zvaničnoj biografiji ubrzo nakon utamničenja grof je umro u tvrđavi San Leo. Mnogi su tvrdili da je Kaljostro pre�ivio, da je pobegao, te da je shodno svojim alhemijskim znanjima ovladao tehnikom produ�etka �ivota.
Fulkaneli (Fulcanelli) je pseudonim nepoznatog francuskog alhemičara. Početkom 20. veka ovaj ezoterik je koristio navedeni pseudonim prilikom pisanja knjiga i davanja intervjua. Njegov učenik E�en Kanselje (Eugene Canseliet) svedoči o tome da je Fulkaneli uspe�no obavio transmutaciju 100 grama �ive u zlato. Kanselje je tvrdio da je Fulkanelijev učitelj bio Basilius Valentinus, alhemičar iz 15. veka. Zanimljivo je da je Fulkaneli jo� 1937. godine tačno opisao proces stvaranja atomske bombe, rekav�i da je to ne�to �to je odavno poznato, da je planeta nekada davno bila �rtva nuklearnog rata. Jasno je rekao da su�tina nije u samom rezultatu transmutacije, već u procesu, odnosno u transformaciji onog koji svedoči procesu transmutacije. Time je potvrdio staru magijsku izreku da je put va�niji od cilja. Prava alhemija jeste proces koji se odvija u nama. I Fulkaneli se bavio pitanjem primordijalnog jezika, onog koji je predhodio padu Vavilonske kule. Za Kabalu je govorio da etimolo�ki potiče od latinske riječi caballus (konj), a ovo je povezivao sa pričom o Trojanskom konju (opet Troja kao izvori�te primodijalne tradicije). Kanselje svedoči da je Fulkanelija video poslednji put 1953. godine u Pirinejima. Fulkaneli vi�e nije izgledao kao starac u osamdesetim godinama kakvim ga je pamtio Kanselje, već kao čovek u pedesetim.
Karlos Kastaneda (Carlos Castaneda) takođe govori o besmrtniku koji �ivi već vekovima, čoveku koji bi sa nagualima izvr�io svojevrsnu razmenu. On bi njima dao znanje a oni njemu ne�to od njihove energije, onoliko koliko je dovoljno da zaleči procep u svom energetskom telu i produ�i �ivot. Istinsko znanje za energiju, energiju za večni �ivot.
Priču o besmrtnicima nalazimo i medu indijskim joginima. Jogananda je u svojoj biografiji opisao susret sa Babađijem, večnim joginom za koga se ka�e da �ivi vi�e od 1000 godina i koji je zadr�ao mladalački izgled i dan-danas, a čije pravo ime, mesto rođenja i starost niko stvarno ne zna. U poslednje vreme o besmrtnosti se govori u kontekstu naučnih proučavanja Ijudske DNK, postupaka zamrzavanja i prezervacije delova Ijudskog tela (najče�će mozga), transformacije Ijudi u kiborge i raznih drugih transhumanih projekata. Upravo mogućnostima opstanka u večnosti inspirisana su brojna filmska i knji�evna ostvarenja savremenog Science Fiction-a i Cyberpunk-a. No, da li će nauka postati neoalhemija i da li će ove futurističke vizije postati realnost, za sada je neizvesno. Ono �to je sigurno jeste da priče o besmrtnicima postoje otkad se�e Ijudsko sećanje. Da li se radi samo o legendama i svođenju priče na strah od smrti, ili su neki medu nama zaista otkrili bo�anske tajne? Da li upravo sada pored nas, iako ga ne vidimo, korača besmrtnik, prkosnik, anđeo i đavo, kolekcionar vekova, samotan i bla�en?
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2013 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 30-01-2013 02:49 |
