Arhiva tekstova - Ars Magica 4 - Lutanje po Abramelinu

Stranice

Tekst 4

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Ars Magica

Lutanje po Abramelinu

SA POSETAMA UZGREDNIM ATRAKCIJAMA DU� PUTA I RAZNI LIČNI SAVETI

Bil Hejdrik

11.09.2010

Predavanje o “Knjizi Svete Magije Abramelina Maga” zatra�ili su članovi i prijatelji Telema Lo�e. U vreme prezentacije, postojala su dva ili tri izdanja ove knjige, uključujući i Doverovo d�epno izdanje.

Sama knjiga potiče, navodno, od jednog izvora iz XIV veka. Postoji jo� nekoliko rukopisa neodređene starosti. Jedan ili vi�e lo�ijih rukopisa nalazi se u biblioteci Arsenal u Parizu. Postoje i neki u Londonu koje tzv. prevodilac, gospodin Mekgregor Meters, nije pomenuo.

On je tvrdio da je knjigu preveo u Parizu sa starog francuskog izdanja, ali se zna da je bio redovni posetilac onog mesta u Londonu gde su rukopisi bili čuvani. Jedan od tih londonskih rukopisa je na engleskom jeziku. Ger�om �olem pominje i jedan prevod na hebrejski jezik. Na� omiljeni plagijator zadnjeg veka, gospodin Mekgregor Meters, malo je “izglancao” svoje delo. Objavio je mnogo magijskih knjiga u pro�lom veku i bio saosnivač Reda Zlatne Zore. Većina njegovih knjiga su kao prevodi prodavane na ime članarine, a u su�tini su sve prepisane iz engleskih izvornika. U mnogim Metersovim knjigama čitamo pompezne priče o te�koćama prilikom prevođenja. Mo�da je umesto toga pre trebalo da se po�ali “kako je rukopis bio lo�”. Metersova obja�njenja imena duhova u Abramelinovoj Knjizi verovatno su prepisana ili prerađena iz hebrejskog rukopisa u Londonu. On je samo polovično obradio zabele�ke o duhovima a onda ga je njegov izdavač verovatno isplatio unapred. Preteče ove knjige zamagljene su iz tog razloga. Ima i netačnih tvrđenja datih o izvornom rukopisu.

STRUKTURA I MIT

Izgleda da je “Knjiga Svete Magije Abramelina Maga” zaista delo iz XIV veka. Ta knjiga je podeljena na tri dela. Prvi, narativni deo, verovatno je izmi�ljen: priča o tome gde je ova Magika nastala, za�to je va�na i u kom cilju je zapisana. Neobični kvadrati, ispod kojih se nalaze napomene o njihovom značenju, nalaze se u trećem delu knjige. Sredi�nji deo knjige sadr�i prilično zanimljiv opis o tome kako treba početi sa učenjem da bi se izvodila Magika. Abramelinov pristup je gotovo jedinstven po tome �to je napisan tako da omogući učenicima da izaberu svoj vlastiti način rada. Međutim, okolnosti XIV veka stvaraju probleme savremenim čitaocima. Mi danas u na�em okru�enju ne posedujemo mnogo toga �to su oni tada imali. Da bi se ova knjiga osavremenila treba odgovoriti na sledeća pitanja: Kako da sve ovo primenite? Koja su ograničenja? Gde da pronađete adekvatne predmete?

Evropa četrnaestog veka je bila, po dana�njim merilima, prilično retko naseljena. Bilo je mnogo gradova i sela, ali se onda�nji način �ivota dosta razlikovao od dana�njeg. Ako ste hteli mogli ste �iveti izvan grada, jer vas ne bio ko�talo gotovo ni�ta da pronađete parče neobradive zemlje. Mo�da bi vam neko ponudio sme�taj, niko vam ne bi smetao. Mogli ste podići kućicu i biti sami na neograničeno vreme. Niste morali da brinete oko unajmljivanja posluge: ona je bila jeftina. Nahranite ih, i to im je sasvim dovoljno. Sve one osnovne �ivotne potrebe mogle su se zadovoljiti bez ikakvih pote�koća: nema poreskih uplatnica, nema televizije, nema radija, nema isku�enja. Putovati bilo gde tada bi iziskivalo dosta vremena, tako da je bilo vrlo malo uznemiravanja posetilaca od strane nenajavljenih posetilaca.

U magijskom delu knjige nalazi se mnogo neobičnih dijagrama i dosta moralnih opaski tipa: “Ovo je zlo”, “Ovo je dvosmisleno”, “Ovo je opasno”, “Ovo je pouzdano”. Čitajući ovo čovek bi mogao pomisliti da su ove napomene jednostavna i razumljiva upozorenja, ali nije tako. Različite kulture daju definicije u vezi sa onim �ta je prihvatljivo a �ta ne u op�tem poimanju Dobra i Zla. Samo pre nekoliko vekova, obične stvari koje mi danas činimo bile bi smatrane smrtnim grehovima. Bilo je čak sumnjivo posedovati ogledalo, jer i ogledalo bi moglo biti instrument crne magije. Ono prikazuje ne�to �to u stvari ne postoji. Odraz u ogledalu nije pravi, nema nikoga tamo iza. To je iluzija, a iluzija je smatrana zlom magijom. Prema tome, dana�nja televizija je crna magija, filmovi su crna magija, �minka isto tako. Mno�tvo moralnih odrednica u Abramelinovoj knjizi zasnovano je upravo na takvom načinu mi�ljenja.

S druge strane, imati posla sa Đavolom po Hri�ćanskoj definiciji, nije uvek smatrano crnom magijom. To je ne�to sasvim prirodno, budući da se čak i zlo stvorenje mora pokoravati Bogu. Sveti ljudi ga mogu i moraju kontrolisati. Takvo je mi�ljenje vladalo u četrnaestom veku. Smatrano je normalnim da određeni religiozni praktičari, sve�tenici i Papa, imaju moć da upravljaju Đavolom i da ga navedu na dela. Postoje legende iz tog vremena koje se uzimaju kao moralni primeri takve prakse (vidi “Zlatna legenda”). Shvatite, da je pri čitanju ovih starijih knjiga, potrebno malo vi�e tumačenja izraza i njihove primene. Neke stvari koje izgledaju stra�no tajnovite i neizvodljive nisu uop�te takve. �ta je devičanski pergament? Jednostavno, to je neupotrebljen papir. U to vreme kao papir se uglavnom koristio �ivotinjski pergament, načinjen od �tavljene ko�e. U narednim vekovima upotrebljavana je jedna vrsta biljnih vlakana, dok mi danas obično koristimo drvnu masu. “Devičanski pergament” je jednostavno podrazumevao ne�to �to niko nije već upotrebljavo pa kasnije izbrisao ili sastrugao. Na devičanskom pergamentu nema napola vidljivih ostataka nekog ranijeg zapisa.

Tema knjige obrađuje jedan zanimljiv deo mitologije, veoma slične onoj o Rozenkrojcerima u kojoj autor tvrdi da je magijsku ve�tinu naučio u Arabiji od lutajućeg mudraca po imenu Abra-Melin. Pretpostavlja se da je Abramelinovu knjigu napisala osoba po imenu “Abraham Jevrejin”. Mi danas nerado govorimo o ljudima na tako etnički određen način, ili mo�da ne primećujemo kada to činimo. Namera u ovoj knjizi je bila da se istakne da je njen autor bio veoma poseban, mo�da zato �to je Abraham bio legendarni prethodnik i praotac svih dana�njih Religija, uključujući i Judaizam, Islam i Hri�ćanstvo. Ka�em “legendarni” jer postoje čudne priče o Abrahamu u Starom Zavetu. Uzmite, na primer, priču o �rtvovanju ovna umesto njegovog sina Isaka - tako je obo�avan bog Marduk, a ne Jehova. Marduk je zahtevao od svojih poklonika da provedu mu�ko dete kroz vatru, i to obično ono prvorođeno ili, u ovom slučaju, ono koje je prvorođeno sa zakonitom �enom, a ne najstarije dete sa nekom od konkubina.

Priča se da je Terah, Abrahamov otac, do�ao sa Avramom (Abrahamom) iz Haldejskog grada Ura, Vavilonskog grada-dr�ave. Terah je jednostavno bio Vavilonjanin koji nije mogao da se snađe u Uru. Lutao je pustinjom sa svojom porodicom i nastavio da radi ono na �ta je navikao. Mo�da se nije slagao sa susedima i njihovim bogovima. Abrahamov otac je napustio Ur i konačno se naselio u zemlji Haran. Verovatno je prihvatio samo jednog boga, jer nije ba� zgodno putovati sa gomilom njih. Bogovi su u ono vreme te�ili od 20 - 25 kg, po dobrom komadu. Oni manji su se mogli izlomiti ako bi svi zajedno bili vezani u istu vreću. Bilo je ute�no sa njima razgovarati i činili su vam prijatno dru�tvo, ali lepo je imati i malo mesta za hranu u ruksaku. Abraham (najpre je njegovo ime bilo Avram) imao je svoje vreme lutanja, i svi rezervni bogovi koje je njegov otac mogao da zadr�i bili su nesumnjivo prete�ki za no�enje. Mo�da je Avram nasledio samo jednog idola od Teraha, dok su preostali razdeljeni među ostalim članovima porodice. U svakom slučaju, “Abraham” je imao samo jednog boga, i njegovo je ime bilo odličan paravan, budući da je moglo predstavljati Velikog Patrijarha i slično. Ukoliko se ne shvati su�tina, onda je to “Abraham Jevrejin” - Ba� taj! Abraham za sve. Kasnije knjiga razotkriva da to nije bio onaj stari Abraham, već neki onda�nji, tipični lutajući Jevrejin iz četrnaestog veka. To ne treba me�ati sa “Lutajućim Jevrejinom”, jednom potpuno drugačijom hri�ćanskom pričom.

ZAVE�TANJA

Autor počinje posvećivanjem knjige svom drugom sinu, Lamehu, �to je jo� jedno biblijsko ime. Nastavlja dalje da priča da je njegov sin prvenac dobio glavni deo nasledstva, ugledajući se na pojednostavljenu tradiciju zasnovanu na slo�enijoj priči o patrijarhu Abrahamu u Bibliji. Taj prvobitni Abraham je imao nekoliko sinova. Sinovi njegovih konkubina trebalo je da dobiju manji deo, a Isak, Sarin sin, glavni deo nasledstva. Obično se smatralo da glavno nasledstvo pripada najstarijem sinu glavne �ene. Najstariji sin na�eg Abrahama dobio je Svetu Kabalu uz pomoć koje se Svet mo�e stvarati i uni�tavati. Sve se mo�e promeniti, stvoriti, razoriti, datom vla�ću nad silama kako iznad Zemlje tako i ispod nje. To nije tek neko nejasno obja�njenje, već deo Kabale zvani Mase Merkava (M'asseh Merkabah), stariji od hri�ćanske epohe a verovatno i od jevrejskih predaka.

KNJIGE �IVE! MERKAVA IZLAZ

Evo na�e prve “usputne atrakcije”. Vratićemo se glavnoj temi u narednim delovima ovog “Lutanja”. Biće korisno naučiti ne�to o magijskim knjigama i Svetoj Kabali pre nego �to se vratimo ovoj izuzetnoj magijskoj knjizi. Merkava nije ona dobro poznata stvar obično razmatrana u knjigama o Kabali sa brojevima i tome slično. Mase Merkava je sama po sebi ne�to. Postoje dokazi za to u Egipatskoj “Knjizi Mrtvih”. Isto gradivo je i tamo, ista vrsta rituala, ista vrsta opisa. Ako je postojao neki istorijski Mojsije ili Mo�e, Mase Merkava mo�e biti ono �to je preneto iz Egipta za vreme lutanja po pustinji. Prema kabalističkoj legendi, najpre be�e jedna Tora pre stvaranja Sveta, Tora Praznine. To nije bila pisana knjiga. Bio je to �ivi Duh. Hri�ćanstvo je verovatno iskoristilo ovu ideju i nazvalo je “Reč” ili “Logos”, ali izgleda da je ta ideja zajednička drevnim narodima.

U pričama o Kabali, Tora sadr�i sve �to je moglo biti, �to bi moglo biti, �to će biti, �to je bilo. Sve to je postojalo kao �to misao postoji u umu. Za ovo se ka�e da je sadr�aj tvorčevog uma, prvobitni obrazac, koji na neki način podseća na Platonove arhetipove. “Nevidljiva Tora” je izraz koji se koristi i danas u Kabali. Ova Nevidljiva Tora sadr�i reč koja je iza�la da bi stvorila sve stvari u Univerzumu. Nazvana je knjigom jer sadr�i znanje. Koliko od tog znanja postignete, toliko moći ćete i imati. Tumaranje, mlataranje, urlanje na vetru, ili praćenje kretanja planeta i tome slično nije vi�e potrebno. Potrebno je samo znanje, i “sve se odvija samo po sebi”. Treba prihvatiti tu ideju, malo je uop�titi i modernizovati. Uvek postoji sklonost da se ove priče prihvate na način: “O, da, da...”, “Kad ono!?”, “Pitam se �ta bi to moglo biti!”, “Nije li to čarobno!?” i drugih racionalizacija kako bi se izbeglo ozbiljno razmatranje. Koncept je potpuno validan i sasvim savremen. �ta mislite da je nauka? Izra�avajući se na ovaj način, neko mo�e reći da je to jednostavno poku�aj da se ponovo zadobije jezik Nevidljive Tore, putevi mi�ljenja i znanja koji mogu stvoriti i uni�titi svet. Hidrogenska bomba je isto ono �to se de�ava na Suncu, a ne ne�to �to tek nejasno podseća na to. To je jedno te isto. Jedina razlika je u veličini. Ljudi koji su izmislili hidrogensku bombu naučili su reč za “sunce” u Nevidljivoj Tori. Naučili su reč za njenu moć. Jedan od naučnika, posmatrajući prvu eksploziju nuklearnog oru�ja, sklon da citira Bagavad Gitu, rekao je: “Ja, ru�ilac svetova, evo, stigao sam”. Ovakve stvari su istinska magijska knjiga. Jezik kojim je ta knjiga napisana nije nijedan ljudski jezik, već čisti jezik misli. Osnovni cilj magijske obuke jeste da se postigne lakoća izra�avanja tim jezikom, jezikom koji se iskazuje pojavom stvari, idejama i onime �to je zaista viđeno, pre nego glasovima i rečima.

Za nastavak otvori ili,

preuzmi ceo tekst pogodan za �tampu i arhiviranje (pdf)

Bil Hejdrik - Lutanje po Abramelinu

Takođe, mo�ete preuzeti i knjigu

Sveta Magija Abramelina Maga

Vrh strane >>>