Arhiva - Istorija 19 - Kuvanje po receptu Bogova

Stranice

Tekst 19

Zag Kia

Zvezdarijum

Kalendar

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

Istorija

Kuvanje po receptu Bogova

Autor: Branislava Petrović

Izvor: Revija Istorija

03.03.2012

Drevna Mesopotamija (grč. međurečje) bila je jedna od najrazvijenijih civilizacija svog vremena. U njoj je nastalo prvo pismo i prvi kalendar, a razlog njenog bogatstva le�ao je u plodnosti doline između dveju reka - Tigra i Eufrata, �to se podudara s dana�njim Irakom i �to je značilo obilje hrane. Stoga ne čudi �to je ova zemlja kolevka i jo� jednog, ali ne tako poznatog otkrića: na tri glinene tablice iz drevne Mesopotamije koje se nalaze na Univerzitetu Jejl u Sjedinjenim Američkim Dr�avama, klinastim pismom zapisani su prvi kulinarski recepti na svetu, koji datiraju iz perioda između 18. i 17. veka pre nove ere. Ne zna se zbog čega su Mesopotamci zapisivali ove recepte, koji naravno nisu kao dana�nji recepti s navedenom količinom sastojaka i vremenom potrebnim za spremanje, već najče�će sadr�e samo pobrojane sastojke, ali se pretpostavlja da su bili kori�ćeni u religijske svrhe.

Marduk i Enki

Meso u sosu, hleb i kolači od urmi verovatno su prino�eni Marduku, Bogu za�titniku grada Vavilona, u njegovom hramu. On bi jeo iza spu�tenih zavesa, a ostaci su odlazili kralju. Prema drugom izvoru, svi recepti su do�li od Enkija, Boga inteligencije, stvaranja i zanata. Ostalo je zapisano: Na kraljevom banketu u njegovoj ugodnoj palati slu�iće se velike divne datule pome�ane sa suvim gro�đem, puterom od svetih ovaca i najslađim medom (od urmi), a sve to izme�ano s finim bra�nom, po uputstvima Boga Enkija. Ovaj recept predstavlja tradicionalni kolač drevne Mesopotamije.

Kako bilo, iz recepata s tablica smo saznali da su Mesopotamci jeli supe, hleb i druge proizvode od bra�na, mlečne proizvode, sirupe i med, začine, voće i �itarice. Koristili su so i pili pivo, a znali su i za preko pedeset vrsta ribe.

Luk u svim jelima

Recepti su tako rafinirani i otkrivaju takvo kulinarsko umeće da niko ne bi ni pomislio da su takva jela mogla biti spravljana pre čak 4.000 godina. Skoro svi sačuvani recepti pominju praziluk, crni i beli luk, a jo� neke od namirnica koje se pominju su slačica, kim, korijander i menta. Griz, bra�no i sladni ječam davali su gustinu jelima, a dodavani su im i pivo, mleko, pa čak i krv.

Na glinenim svedočanstvima daleke pro�losti nalaze se i spiskovi mnogobrojnih botaničkih i zoolo�kih naziva kojima se se Sumeri i Asirci, stanovnici Mesopotamije, koristili. Najstarije pločice datiraju iz 2900. godine pre nove ere i sadr�e pobrojana imena �itarica, proizvoda od suvog mesa, povrća, ribe i ptica. Kasnije je od informacija sa ukupno 24 tablice napravljena enciklopedija iz koje smo detaljno saznali kako su se stanovnici Mesopotamije hranili. Tablice su bilingvalne, pisane na sumerskom i akadskom jeziku. Sumerski jezik ne pripada nijednoj jezičkoj porodici, ali je akadski semitski jezik, srodan hebrejskom i arapskom, �to je umnogome pomoglo da dobijemo uvid u mesopotamijski način ishrane.

Pivo na slamčicu

�itarice su igrale va�nu ulogu u Mesopotamiji. Glavni je bio ječam jer je lako mogao da se samelje u bra�no, kao i lan, koji je kori�ćen za jelo, ali i za spravljanje odeće, mre�a za lov i lekova. Od različitih vrsta bra�na Mesopotamci su mesili ukusne hlebove različitih ukusa i oblika, a od ječmenog bra�na pravili pivo. Koristili su mnogobrojne tehnike, tako da su razlikovali belo, crveno, svetlo, tamno i mutno pivo. Sladili su ga medom i začinjavali raznim aromama. Ponekad su ga razređivali vodom, ali je uglavnom bilo jako. Zanimljivo je da su pivo pili na neku vrstu slamke koja je na donjem delu imala svojevrstan filter kako bi izbegli krupne delove nesamlevenog ječma i druge nečistoće. Sve do Hamurabijevog doba, pivo su pravile �ene a tehniku pravljenja �titila su �enska Bo�anstva. U kraljevskoj palati pilo se najvi�e piva. Dvorani su imali pravo na jedan do četiri litra piva dnevno, u zavisnosti od polo�aja koji su imali na dvoru.

Skakavci kao deli�es

Tigar i Eufrat su Mesopotamcima bili stalan izvor ribe, a bili su pogodni za vrebanje divljih �ivotinja koje bi dolazile na pojilo. Na obalama su rasle palme, pa su i urme zauzimale va�no mesto u ishrani, jer su ih koristili kao zaslađivač.

Na manje plodnim delovima zemlje razvili su poseban sistem navodnjavanja koji je podrazumevao kopanje kanala za dovod vode iz reka do rezervoara u kojima je čuvana za su�ne periode. Na navodnjenoj zemlji uspevao je crni luk i praziluk, sočivo, p�enica i ječam, različiti začini i voće, poput smokava.

lako je poljoprivreda bila jedan od prvih izvora hrane, Mesopotamci su kasnije postali i farmeri, najvi�e na jugu, u Sumeru, na u�ću Tigra i Eufrata gde je zemlja bila najplodnija i gde je bilo najmanje su�e. Uzgajali su uglavnom koze i ovce, ali i svinje koje tada jo� nisu bile tabu na Bliskom istoku, kao i goveda. Stoku nisu koristili za jelo dok god je mogla da tegli. Ribu su jeli usoljenu ili dimljenu, uostalom kao i sve drugo meso, koje su i termički obrađivali. Poseban delikates u ju�noj Mesopotamiji bili su pečeni skakavci.

Majstori pečenja

Mesopotamci su zaista pripitomili vatru i u�li u sve njene tajne. Meso su pekli na otvorenom plamenu ili �aru. Uz pomoć vrelog pepela i krhotina postavljenih na �aru kontrolisali su temperaturu pečenja.

Kasnije su usavr�ili kupolaste peći s akumuliranom toplotom koja im je omogućila da hleb peku sa svih strana i polako, kontroli�ući toplotu vla�enjem vazduha. Razvili su i sistem barenja mesa uz pomoć posude sa tečno�ču koja je slu�ila kao medijum.

Hleb u obliku �enskih grudi

Na glinenim tablicama ostalo je zapisano da su Mesopotamci pravili najmanje 300 različitih vrsta hleba - sa dodatkom sira, susama, mleka, putera, ulja, piva, meda i voća. Hlebovi su bili ravni ili vazdu�asti, pravljeni u najrazličitijim oblicima: srca, glave, uveta, čak i �enskih grudi. Kalupi za hleb bili su izuzetno popularni. U palati u gradu Mari u dana�njoj istočnoj Siriji otkriveno je preko pedeset vrsta ovih kalupa.

Mesopotamski kolač

Najstariji sačuvani recept na svetu je obja�njenje za spravljanje jedne vrste kolača i potiče s početka drugog milenijuma pre nove ere. Evo kako se pravi:

Sastojci:

- bra�no

- ulje ili puter
- suvo voće (urme, jabuke, �ljive, smokve i kajsije)

- pinjoli

- začini [kim, korijander, beli luk)

Priprema:

Pome�ati bra�no i ulje (ili puter) i zamesiti glatko testo. Urme, suvo gro�đe, smokve, kajsije, �ljive, jabuke i semenke bora (pinjole) sa dodatkom kima, korijandera i belog luka koristite za filovanje testa. Peći na umerenoj vatri.

Vrh strane >>>