|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Istorija
8
Bogovi Severa
Autor: Ratomir Bursać 25.01.2011
Ako se prihvati činjenica da je nordijska mitologija nastala iz bespo�tedne borbe severnih naroda sa snegom, ledom i uzburkanim morem, kao i neprestanim okr�ajima na kopnu i moru, shvatićemo za�to su njihove priče mračne i hladne, neretko nasilne i gotovo uvek pro�ete strahom od srd�be prevrtljivih i nepredvidjivih bogova. Kada je hri�ćanstvo stiglo do Severa razvoj nordijske mitologije je naglo prekinut a mitovi u koje se nekad verovalo, isčezli su iz pamćenja. Vikinzi su, međutim, kolonizovali Island, gde je hri�ćanstvo imalo manji uticaj pa se tamo očuvala paganska vera. Na Islandu su prvi put zabele�eni predhri�ćanski nordijski mitovi. U starijim Poetskim Edama iz desetog veka i mlađim Proznim Edama iz kasnijeg perioda nalaze se podrobni opisi kosmogonije, mitologije i tradicije nordiskih naroda. Ede se mogu podeliti na dve grupe - mitolo�ku, u kojoj su glavne ličnosti bo�anstva i koje su glavni izvor za poznavanje nordijske mitologije, i herojsku u kojoj su zabele�ene priče o mitskim herojima. Priće o herojima sačuvane su i u nordijskoj Volsungs sagi i tevtonskoj Pesmi o Nibelunzima, koje su napisane između ll00. i l300. godine.
NASTANAK SVETA
U početku behu dva prvobitna elementa - led na mestu nazvanom Niflheim i vatra unutar sveta Muspelheima. Ovi elementi su bili razdvojeni Ginungagapom ili "Zjapećom prazninom". Kad se iskra iz Muspelheima spojila s ledenom kapi iz Niflheima u "Zjapećoj praznini" stvoren je prvi ljudski oblik. Zvao se Imir. Iz znoja ispod njegovih ruku i stopala narasli su prvi čovek i prva �ena koji behu preci rase Divova. Imira je hranila prvobitna krava, Audumla. Hranila se li�ući ledenu santu, tako praveći prvog boga Burija. Njegov sin Bor i �ena mu Bestla su roditelji Odina, Vilija i Vea. Njih trojica su ubili Imira, pa su se skoro svi divovi osim Bergelmira i njegove �ene utopili u njegovoj krvi. Tako je kasnije obnovljena rasa neprijatelja bogova. Odin, Vili i Ve su polo�ili Imirovo telo u centar "Zjapeće praznine" i od njega stvorili zemlju. Njegovu krv su upotrebili za vode, meso za kopna, kosti su pretvorene u stene, zubi u kamenje, a kosa u drveće. Imirove obrve su zidine koje okru�uju sredinu tog prostora - Midgard. Njegova lobanja čini nebesa; pridr�avaju je četiri patuljka - Istok, Zapad, Sever i Jug. Oblaci su Imirov Mozak. Prvi Ijudi su bili Ask i Embla (Jasen i Brest), isklesani iz dva stabla. Odin im je podario �ivot, Vili razum i mogućnost kretanja, a Ve oblik, govor i čula. Prema odinističkim verovanjima, svetovi le�e među granama jasena Igdrasila. Ovo stablo ima tri korena a svaki od njih se hrani na drugom izvoru. Jedan od njih se prote�e do Asgarda gde le�i sveti izvor Urda. Kraj tog izvora se nalaze tri sestre Urd (Pro�čost) Verdandi (Sada�nost) i Skuld (Budućnost) koje čuvaju tajne Svemira i stvaraju nadolazeće �ivotne staze. Drugi koren zavr�ava na mestu gde je bila "Zjapeća praznina". Tamo je izvor u kome div Mimir čuva mudrost i razumevanje. Jedino �ivo biće koje je popilo gutljaj vode sa izvora, bio je Odin, koji je zauzvrat dao svoje oko. Treći koren jasena je u hladnom Niflheimu, gde je izvor Hvergelmir. Zmija Nidhog, okru�ena nebrojenim manjim zmijama, glođe taj koren. U granama jasena postoji devet svetova: dva prvobitna sveta, leda i vatre. Zemlja čovečanstva je Midgard. Divovi �ive u Jotumheimu, Tamni Elfovi ili Patuljci �ive u Svartalheimu, a Sveti Elfovi u Ljosalfheimu. Dve grupe bogova - Vanir i Aesir naseljavaju Vanaheim, odnosno Asgard. Do Asgarda se dolazi preko trobojnog plamenog mosta, koji čuva Heimdal. Du�e umrlih od prirodnih bolesti odlaze u Hel. Du�e hrabrih ratnika poginulih u bitkama odlaze u Valhalu, jednu od Odinovih dvorana, gde se svakodnevno pripremaju za konačnu bitku - Ragnarok. Valhala je zuzetno velika: ima 540 vrata, toliko velikih da kroz svaka mo�e da prode 800 ratnika. Izgrađena je od sjajnih �titova i strela. Svake večeri se u Valhali odr�ava zabava, na kojoj ratnici poginuli u bitkama jedu meso vepra Saehrimnira.
PODELA BOGOVA
Na početku su nordijski bogovi bili podeljeni u dve grupe Aesiri Vaniri. Aesirisu bili bogovi ratnici koje je predvodio Odin. Vaniri su bili starija rasa bogova koji su donosili mladost, zdravlje, plodnost i sreću, a bili su i majstori magije. Kada je proročica i čarobnica Gulvajg posetila Aesire, nije im pričala niočemu drugom osim o svojoj Ijubavi prema zlatu. Aesiri su je sa odvatno�ću slu�ali i poku�ali da je ubiju tako �to su je gurnuli u vatru. Iako je zgorela do pepela Gulvajg se obnovila. Tri puta je spaljena i uvek se vraćala u �ivot. Kada su čuli za to Vaniri su se razljutili i krenuliu rat. Razmirice su izglađene posle dugotrajnih sukoba i bogovi su sklopili mir. Radi učvr�ćivanja mira razmenili su taoce: Vaniri su poslali Njorda i njegovu decu Freju i Frejra u Asgard, a Aesiri su u Vanahajm poslali Honira i Mimira. Vremenom su Vaniri asimilovani i od tada svi bogovi �ive u Asgardu. Mit o sukobu Aesira i Vanira je zapravo priča o germanskim osvajanjima evropskog severa, sukobima sa zemljoradničkim stanovm�tvom, i dugotrajnom procesu uzajamnog prilagođavanja, tokom koga su doseljenici asimilovali starije stanovni�tvo, vekovima čuvajući elemente kulture koju su usvojili. Iz svega su nastali mitovi o bogovima. Vrhovni bog nordijskog Panteona je Odin, bog rata, mudrosti, poezije, proricanja i čarobnja�tva, ali i bog mrtvih. Odin �ivi u Asgardu, u palati Valaskjalf. Dok sedi na prestolu, posmatra �ta se događa u svih devet svetova nordijskog univerzuma. U tome mu poma�u dva gavrana Hunin i Munin koji svakog dana obleću svetove i pričaju �ta su videli. Odin se uobičajeno prikazuje kao mudar starac duge bele brade ili kao ratni zapovednik sa zlatnim �lemom na glavi, kopljem u desnoj i �titom u levoj ruci. Kao bog vetra Odin ja�e na svom osmonogom konju Sleipniru. Poput mnogih bogova, ima moć da preuzme oblik koji �eli i poseti zemlju da bi video kako se Ijudi pona�aju i kako će postupati s njim oko ne znaju ko je. Odinovi sinovi su Tor, Balder, Vithar, Bragi, Bali, Tir i Holder. Odinova �ena je Friga. Pored braka, ona �titi materinstvo, ali je istovremeno i boginja Ijubavi i plodnosti. Pod njenim nadzorom je čitava priroda. Fula, njena sestra ili njena slu�kinja, bila je jedna od �esnaest boginja koje su je slu�ile i oličavale razna svojstva.
Smatra se da Friga zna sudbinu svake osobe, ali je nikada ne otkriva. Zahvaljujući toj sposobnosti Friga je znala da će njen sin Balder biti ubijen. Poku�ala je da to spreči tako �to je zatra�ila zakletvu od svih biljaka, stvorenja, elemenata i metala da mu neće nauditi. Svi su polo�ili zakletvu osim imele koja je smatrala da je premlada i premala da bi mu mogla nauditi. Tako se verovalo da je Balder imun na sve pa bi drugi bogovi iz zabave bacali stvari na njega, sve dok zli bog Loki nije nagovorio slepog boga Hoda da baci koplje npravljeno od imele. Smrtno pogođen Balder je odveden u Hel, a Friga je molila Helu da joj ka�e �ta da učini kako bi sina vratila iz mrtvih. Hela joj je odgovorila da će ga vratiti u �ivot ako svako �ivo biće zaplače za Balderom. Sva �iva bića su �alila, osim starice Tok, koja je u stvari preru�eni zli bog Loki. Zbog toga Balder i dalje čeka u Helu sa svojom suprugom i vratiće se tek posle Ragnaroka kako bi pomogao u vladanju svetom. Najpoznatiji Odinov sin je Tor, bog groma, plodnih brakova, domaćeg ognji�ta i vatre. Kao i njegov otac, u�ivao je u čestim posetama zemlji. Bio je prijatelj smrtnika, a neprijatelj divova. Imao je nadljudsku snagu i isti takav apetit. Njegova crvena brada, simbol munje, plamtela je na vetru dok je hrlio u bitku na kočijama koje su vukle koze. Torovo čarobno oru�je je čekić, Mjolnir, koji se uvek, kao bumerang, vraća. Pored toga koristi i sekiru, gvozdene rukavice i pojas koji mu daje snagu. Oličenje vatre kao ru�iiačke sile i zla bio je Loki. Fizički lep, ali zle prirode. Njegova izrazita crta je lukavstvo. lako zao i nečastan, Loki je hrabar ratnik. Povezan je sa vatrom i magijom i sposoban je da se pojavljuje u mnogo razičitih oblika. D�in po rođenju, Loki je postao član Aesira zahvaljujući krvnom pobratimstvu sa Odinom. lako je prihvaćen u krug Aesira, Loki je mrzeo bogove, i �eleo je da ih uni�ti i da sru�i vasionu. Počinio je mnoga ubistva. Bogovi su ga za kaznu prikovali za stenu i iznad njega okačili zmiju iz čijih čeljusti u se slivao otrov na glavu. Njegova �ena, Sigin, do�la je da mu pomogne i podmetnula je sud u koji je sakupljala otrov. Svaki put kad bi se okrenula da isprazni sud, otrov je padao Lokiju na lice. On se tako previjao od bolova, da to izazivalo zemljotrese.
Zli bog Loki Loki je sa div-�enom Angrbodom imao troje dece: vuka Fenrira, zmiju Srenjeg sveta i Hel, boginju mrtvih. Sa �enom Sigin imao je dva sina, koji su se zvali Nari i Vali. Najmlađe dete zlog Lokija je Hel, boginja mrtvih. Kada se rodila bogovi su je oduzeli od majke i zatvorili u efelhajm, vla�no, mračno i močvarno mesto podeljeno na devet nivoa, u kome su boravili mrtvi. Obično je opisuju kao u�asnu ve�ticu, pola �ivu pola mrtvu, pola crnu pola plavu. Hranila se ljudskim mozgom i ko�tanom sr�i. Postelja joj je bila Briga, sud iz koga je jela Glad, no� Gladovanje, a stalni pratioci Odlaganje i Sporost. U početku su svi pokojnici boravili u Helhajmu, ali je to kasnije ograničeno na �ene, decu i mu�karce umrle od starosti ili bolesti, dok su du�e ratnika palih na bojnom polju odlazile u Valhalu. Helhajm je bio opasan ogromnom rekom Gjol, koju je bilo nemoguće preći. Mrtve du�e je preko reke prevozio d�in Farbauti, Lokijev otac. Na ulazu u ovu oblast stajao je ogromni pas Garm, koji odgovara Kerberu iz grčke mitologije. Drugi čuvar je bio d�in Hraesvelg, koji sedi na ivici sveta i posmatra čitavu oblast. Organizacija nordijskog sveta mrtvih, lako veoma podseća na Had iz grčke mitologije, sačuvala je odlike starijih sistema verovanja - njime vlada boginja, a �tite ga polubo�anstva koja imaju znatno vi�i status nego u klasičnoj varijanti Hada. Najstarije dete Lokija i �ene diva Angrbode bio je Fenrir, monstrum u obliku vuka. Bogovi su se upla�ili proročanstva da će jednog dana Fenrir i njegova porodica biti odgovorni za razaranje sveta, pa su zbog toga uhvatili Fenrira i zatvorili ga u pećinu. Dok je jo� bio �tene nije bilo razloga za strah, ali kad je odrastao, bogovi su odlučili da ga učine bezopasnim. Niko nije imao hrabrosti da se suoči sa ogromnim vukom, pa su re�ili da ga prevare: rekli su mu da je slab i da neće moći da se oslobodi okova koje bi mu stavili. Fenrir je prihvatio izazov i prihvatio je da ga okuju. Neočekivano, uspeo je da raskine lance, sve dok patuljci nisu napravili čarobni lanac "od zvuka mačjih �apa, postolja planine, �enske brade i ptičjeg ispljuvka". Ovaj lanac je Fenrira dr�ao vezanog sve do poslednjeg dana bogova, Ragnaroka.
ODLUČUJUĆA BITKA
Hn�ćanski mit o Armagedonu, poslednjem boju u kome će se sukobiti sile dobra i zla, ima korene u nordijskoj mitologiji i mitu o Ragnaroku. Svojstveno severnim narodima, ovu bitku neće najaviti truba već zvuk roga.
Posle tri zime - Zime Vetrova, Zime Vukova i Zime Mačeva - petlovi Fjalar i
Gulinkambi će zakukurikati i objaviti početak Ragnaroka, poslednje bitke gde će
sami bogovi umreti, boreći se protiv zla. Svi svetovi, bogovi, smrtnici i
d�inovi biće uniiteni. Bogovi će se ponovo uzdići. Kći boginje Sunca će zauzeti majčino mesto. Ovakva vrovanja predpostavljaju nov početak, zbog ciklične prirode svih procesa.
*** Talas stvaranja neopaganskih organizacija nije mogao da zaobiđe ni verovanje u Odina, Tora i druge bogove sa severa Evrope, pa je 1972. godine na Islandu i dve godine kasnije u SAD osnovano dru�tvo Astartu. Članovi ovog dru�tva predstavljali su se kao vernici koji ispovedaju staru religiju predaka. Pripadnost nije ograničena samo na severnjake, već na svakog ko u staroj religiji nalazi istinu. Ne čudi �to je parlament Islanda priznao Astartu kao zvaničnu religiju već 1973. godine, da bi to do sada učinile i Danska, Norve�ka, �vedska i �panija. lako u SAD postoji mnogo grupa Astartu, vlada odbija da im da status religiozne grupe. Mo�da se razlog krije u tome �to se savremeni odinizam često povezuje sa neonacističkim i rasistićkim grupama koje imaju iste simbole i ističu prevlast belaca.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2011 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 29-01-2013 01:26 |
