|
|
|
|
|
|
|
|
Thornal Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije
Istorija
4
Arhiva Thornal 07.08.2010
Dok je Evropa bila zavijena u Srednjevekovnu tamu, ovaj inovativni narod sačinio je astronomske mape neba, razvio jedini pravi i originalni sistem pisanja na američkom kontinentu, usavr�io matematiku i neverovatno precizan kalendar. Bez prednosti koje pru�aju metalne alatke, bez zapre�nih �ivotinja pa čak i bez točka, Maje su gradili velike gradove koji i danas zadivljuju svojom arhitektonskom precizno�ću i raznoliko�ću. Njihovo kameno nasleđe, koje je pre�ivelo mnoge vekove, nastavlja da �ivi na mestima poput Palenque, Tikal, Tulum, Chich�n Itz�, Cop�n i Uxmal, kao i među sedam miliona potomaka civilizacije Maja.
Maje
Gradeći na nasleđenim izumima, znanjima i idejama ranijih civilizacija kao �to su Olmeci, pamte se i po svojoji studioznoj i dekorativno bogatoj ceremonijalnoj arhitekturi, uključujući hramove-piramide, palate i opservatorijume sagrađene u potpunosti bez kori�tenja metalnih alatki. Bili su ve�ti zemljoradnici, krčili su velike povr�ine tropske �ume i gradili pozama�ne podzemne rezervoare za ki�nicu tamo gde nije bilo dovoljno povr�inske vode. Poznavali su i ve�tine pletenja, bili dobri grnčari i krčili puteve kroz d�ungle i močvare podstičući razvoj zanata i razmenu zanatlijskih proizvoda sa udaljenim narodima i plemenima. Oko 300. godine pre Hrista Maje su usvojile hijerarhijski sistem vladavine sa kraljevima i plemstvom. Civilizacija se zatim razvila u detaljno strukturisana kraljevstva tokom Klasičnog perioda koji je trajao od 200. do 900. godine nove ere. Njihovo dru�tvo sastojalo se od mnogo nezavisnih dr�ava, a svaka od njih imala je sela u kojoj su se stanovnici prete�no bavili poljoprivredom ali i urbana sredi�ta sagrađena oko ceremonijalnih centara. Civilizacija Maja počinje da propada oko 900. godine nove ere kada su - iz razloga koji do danas ostaju pod velom misterije - Maje sa juga napustile svoje gradove. Kada su Maje sa severa asimilirane u dru�tvo Tolteka oko 1200. godine nove ere njihova dinastija je praktično i zavr�ena, iako su neki periferni centri nastavili da prosperiraju sve do dolaska �panskih Konkvistadora početkom XVI veka. Istorija Maja mo�e da se okarakterizuje kao ciklus uspona i padova: gradovi-dr�ave se uzdi�u do slave pa zatim propadaju samo da bi bili zamenjeni novim, jo� većim. Mogla bi, također, da se okarakterizuje i kao istorija kontinuiteta i promene, vođena religijom koja ostaje temelj njihove kulture. Oni koji i danas po�tuju drevne Majanske tradicije kao �to su verovanje u uticaj kosmosa na �ivote na zemlji i potreba iskazivanja po�tovanja Bogova kroz rituale izra�avaju se kroz moderni spoj Hri�ćanstva i Majanske vere.
Ljudi, Geografija i Jezik Maja
Do trenutka kada je civilizacija Maja dostigla svoj vrhunac (200-900. godine nove ere), Maje su se prostirale na oko 311 hiljada kvadratnih kilometara teritorije podeljene u tri glavna područja: • Nizinsko područje tropskih �uma, koje se prote�e od severozapada Hondurasa kroz Pet�n regiju Gvatemale u Belize i Chiapas. Ovo područje postalo je srce civilizacije Maja Klasičnog perioda i ponosilo se veličanstvenim gradovima kao �to su Cop�n, Yaxchil�n, Tikal i Palenque. • Visoravni Gvatemale i obale Pacifika, gde je uticaj Asteka u ranom klasičnom periodu prouzrokovao razlike u kulturnom razvoju Centralnih, ili Maja nizije • Severno poluostrvo Yucat�n, gde se nalaze Labn�, Chichen Itz� i Uxmal, karakterizuje oskudna vegetacija, tanak sloj zemlje i malo povr�inske vode. Nakon kolapsa gradova u nizijama, na kraju klasičnog perioda, pojačala se migracija Maja na Yucat�n gde su nastavili da �ive sve do dolaska militantno nastrojenih Tolteka. Reke: Nekoliko reka izvire u planinama i teče prema Tihom Okeanu na zapadnoj obali i prema Meksičkom zalivu u ju�nim nizijama Pet�n-a. Ove reke su slu�ile kao plovni putevi za kanue na putu od jednog grada ka drugom. Većina Majanskih gradova klasičnog perioda izgrađena je pored reka koje su obezbeđivale vodu za stanovni�tvo kao i plovne puteve i pristup trgovinskim rutama. Samo u nizijama severnog Yucat�na nema većih reka. Pra�uma: Većina Mezoamerike, izuzev planinskih masiva vulkanskog porekla, prekrivena je gustom pra�umom. Pra�uma predstavlja neku vrstu staklene ba�te, sa mnogo toplote, vode i svetlosti i u njoj raste izuzetno velik broj različitih biljnih vrsta. Za razliku od bogatog humusa koje obezbeđuju �ume umerenog temperaturnog pojasa, zemlji�te u pra�umi je siroma�no i slabog kvaliteta. Da bi pre�ivela, tropska vegetacija je razvila vrlo efikasan sistem korenja koje apsorbuje hranjive sastojke iz uginulih biljaka koje se brzo raspadaju zbog visoke temperature i vla�nosti vazduha. Zemlji�te: Zemlji�te visokog kvaliteta preovladava u ni�im delovima visoravni na jugu gde su vulkanske erupcije obogatile tlo. Kontinentalna klima i plodne doline učinile su visoravni na jugu popularnim područjem za naseobine i pored pretnje erupcija vulkana u okolini. Danas na ovom području �ivi najveći broj pripadnika Maja naroda. Jezik: Iako su narodi koji su govorili jezikom Maja na ovom području međusobno delili mnoge sličnosti, njihova geografska raspr�enost uslovila je evoluciju jezika u mnogo srodnih jezika i narečja, ali sa dovoljno različitosti da u dana�nje vreme različite grupe Maja naroda ne mogu da se međusobno razumeju. Ovakva raznolikost jezika nimalo ne doprinosi naporima da se prevedu hijeroglifski zapisi drevnih gradova-dr�ava. Naučni svet jo� uvek poku�ava da rekonstrui�e porodično stablo jezika Maja i danas nalazimo različite interpretacije, ali je op�te prihvaćeno da je četiri ili pet jezičnih grupa nastalo jo� u Srednjem Pre-klasičnom periodu.
Drevni gradovi Maja
Gradovi Maja retko su bivali raspoređeni u pravilne mre�e i čini se da su razvijani neplanski. Maje su bile u stanju da ru�e hramove i palate i grade ih ponovo iznova i tako kroz vekove. Zbog ovako nasumičnog načina gradnje, danas je često veoma te�ko sa sigurno�ću odrediti tačne granice gradova Maja. Neki gradovi bili su okru�eni odbrambenim kanalima i zidovima ali je ovakav način gradnje neobičan kada su Maje u pitanju. Gradske zidine retka su pojava, sa izuzetkom nekoliko nedavno otkrivenih gradova iz vremena kolapsa Maja civilizacije, kada su odbrambeni zidovi odjednom podignuti oko gradova pod opsadom.
Iako su hramovi-piramide bile najveće strukture u gradu Maja, velika većina građevina bile su palate, jednospratne zgrade građene kao hramovi-piramide ali na mnogo ni�im platformama i sa nekoliko desetaka prostorija oblo�enih gipsom. Za razliku od hramova-piramida, palate su često sadr�avale jedno ili dva velika unutra�nja dvori�ta. Danas nema usagla�enog obja�njenja čemu su ustvari slu�ile ovakve palate. Vladari i vladajuća kasta mogla je da �ivi na ovakvim mestima, iako su prostorije veoma sabijene, male i spartanski opremljene. Arheolozi predla�u verziju po kojoj je plemstvo verovatno �ivelo u građevinama koje su imale mnogo kraći vek trajanja i kojima se danas izgubio svaki trag. Po njihovom mi�ljenju, u ovakvim palatama sa malim, gusto sabijenim prostorijama mogli su da �ive monasi ili sve�tenici, iako nalazimo veoma malo dokaza o postojanju mona�kih redova ili religijskih organizacija među narodima Maja. Neke regije imale su veoma malo povr�inske vode pa su neki gradovi, Tikal naprimer, imali velike ve�tačke rezervoare za vodu kako bi stanovnici mogli da čuvaju rezerve vode koju su koristili tokom su�ne sezone. Mnogo gradova ponosilo se plesnim podijumima, neki su imali javna kupatila, verovatno usvojena iz Meksika. Va�niji gradovi imali su spomen ploče i spomenike podignute na popločanim trgovima ili ulicama, obično ispred va�nih hramova i palata. Spomen-ploče su se nalazile na malenim platformama koje su podr�avale strukturu hramova-piramida i obično se ispred njih nalazio nizak i na vrhu ravan oltar.
Dru�tvo
Prvi stanovnici koji su naseljavali poluostrvo Yucat�n bili su lovci koji se pojavljuju pre oko 11.000 godina. �iveli su nomadskim načinom �ivota okupljeni u mala porodična plemena. Oko 2500.godine pre Hrista započeli su uzgoj �itarica i napustili nomadski način �ivota smestiv�i se u sela okru�ena kukuruznim poljima. Maje su stvarale obradive povr�ine sekući i paleći �ume. Uzgajali su �itarice ali i pasulj, tikve i duvan. Na zapadnim visoravnima do obradivog zemlji�ta dolazili su pravljenjem terasa na obroncima i padinama brdovitih terena, u nizijama su krčili �ume. Svake dve godine pomerali su ba�te i njive na nove lokacije, a iskori�teno zemlji�te su ostavljali netaknuto deset godina kako bi zemlji�te imalo vremena da se obnovi.
�iveli su u malim selima u kojima su kuće imale popriličan broj članova familije. Njihove kuće sa krovom pletenim od pruća obično su imale jednu veliku prostoriju, koja je bivala pregrađena drvenim stubovima, međusobno povezanim pletenim prućem i oblepljenih blatom čineći zidove. Ovakve kućice slu�ile su prvenstveno za spavanje, a dnevne aktivnosti kao, naprimer, kuvanje obavljale su se napolju. Podela rada između mu�karaca i �ena bila je jasno definisana. Mu�karci su gradili kuće i obrađivali zemlju a �ene pripremale hranu, pravile odeću i brinule se o svim ostalim potrebama domaćinstva. Ovakve davne metode i porodične tradicije pre�ivele su vekove i danas se praktikuju u mnogim seoskim sredinama. Do Srednjeg Preklasičnog perioda, verovanja i ideje Olmeca naroda o hijerarhijskim metodama organizovanja dru�tva verovatno su se infiltrirale u dru�tvo Maja. Maje na visoravnima juga ujedinile su se pod vođstvom kraljeva ili poglavica visokog ranga, ali je većina Maja nizija izdr�ala pritisak da se povinuje, zadr�avajući plemenske konfederacije koje nisu priznavale veći autoritet od onog kojeg su imale njihove seoske stare�ine. U Kasnom Preklasičnom periodu pojavljuje se «ahau», ili kralj, i niču kraljevstva �irom Maja teritorija. Sledećih hiljadu godina obele�ili su prisustvo kraljeva i kraljevina među narodima Maja. U svakom takvom kraljevstvu, dru�tvo je bilo organizovano hijerarhijski, uključujući kraljeve, plemstvo, učitelje, pisare, ratnike, arhitekte, administratore, zanatlije, trgovce, radnu snagu i zemljoradnike. Pored glavnog grada, kraljevstva su uključivala i okolne gradove, sela i zaseoke i poveće zemljoradničke farme u vlasni�tvu bogatijih familija. Verovatno postoji vi�e razloga koji su naveli Maje da napuste stari način �ivota sa malim poljoprivrednim zajednicama kojima su vladale lokalne stare�ine i prihvate novi način �ivota u kompleksnim kraljevstvima Klasičnog perioda. Pronalazak načina za sakupljanje ki�nice i racionalnije kori�tenje obradivog zemlji�ta koje je donosilo vi�e prinosa verovatno su dva najva�nija činioca koja su omogućila promenu. Brojna radna snaga organizovana je u izgradnju i odr�avanje kompleksa vodovoda (rezervoara, cisterni i kanala) i brigu oko obradivog zemlji�ta. Ova dostignuća omogućila su povećanja u proizvodnji hrane, omogućavajući stvaranje zaliha koje su zatim omogućile razvoj i jačanje trgovinskih puteva sa okolnim dr�avama/kraljevstvima, ali i porast stanovni�tva. Potreba za vladom koja bi se brinula o brojnim detaljima novog, komplikovanijeg urbanog i seoskog načina �ivota mo�e delimično da objasni razloge koji su naveli Maje da prihvate kralja kao vrhovnog vladara. Gradovi koji su nastavili da rastu po veličini i broju stanovnika zauzimali su i koristili sve vi�e i vi�e obradivog zemlji�ta. Broj stanovnika je rastao iz dana u dan, delom zahvaljujući prilivu ljudi izvan granica regija. Porast stanovni�tva, su�e i uni�teni ili nedovoljni prinosi �itarica dovodili su do nesta�ica hrane i slabije ishrane među stanovni�tvom. Kada bi �etva propala, stanovni�tvo je bivalo primorano da se preseli na drugo mesto kako bi pre�ivelo. Pored toga, jo� nekoliko stvari moglo je da utiče na kolaps gradova u ju�nim nizijama oko 900.godine nove ere: • Razvoj neprijateljstava u kasnijem Klasičnom periodu • Visoka cena sve če�ćih ratovanja • Tro�kovi izdr�avanja kraljeva i plemstva i građenja sve većih, vi�ih i komplikovanijih hramova • �rtvovanje običnog naroda ( u ranom Klasičnom periodu samo kraljevi i zarobljeno plemstvo bivalo je prino�eno kao �rtva bogovima) Koji god bili razlozi za to, Maje su odlučili da se vrate mnogo jednostavnijem načinu �ivota, gajeći kukuruz i �iveći u malenim selima kako, uostalom, �ive i danas. Maje sa severa također su u�li u novu fazu kada su pali pod uticaj Tolteca i drugih grupa koje zu �ivele na poluostrvu Yucat�n. Ova era nastavila se sve do dolaska �panskih Konkistadora 1541.godine, era koja se pretvorila u mračan period u kojem je spaljivana Maja literatura u nameri da se u potpunosti uni�ti i izbri�e religija Maja naroda.
Kosmologija i religija Maja
Zemlja u svojoj ravnoj formi je po njihovom verovanju ustvari bila povr�ina leđa d�inovskog krokodila koji se odmara u bazenu punom vodenih ljiljana. Kao �to je zemlja imala svog krokodila, tako je nebo imalo svoju dvoglavu zmiju, koncept koji se verovatno bazira na činjenici da je reč «nebo» u rečniku Maja veoma slična reči «zmija». Na hijeroglifima, ne samo da je telo nebeske zmije označeno njenim vlastitim znakom ukr�tenih traka, već i sa Suncem, Mesecom, Venerom i drugim nebeskim telima.
Danas se veoma malo zna o bo�anstvima Maja. Maje su imale velik broj bo�anstava, a barem 166 imalo je i svoje ime. Svaki od njih posedovao je nekoliko aspekata. Neki su bili i mu�kog i �enskog pola, neki su pak mogli da budu i mladi i stari istovremeno, i svako bo�anstvo koje je predstavljalo neko od nebeskih tela imalo je i svoje drugačije lice za Podzemni svet, koje se pojavljivalo kada bo�anstvo «umre» svake večeri. Neki izvori pominju jedno vrhovno bo�anstvo, po imenu Itzamn�, za�titnika umetnosti i nauke koje je zaslu�no i za stvaranje pisma. Njegova supruga bila je Ix Chel, boginja pletenja, medicine i rođenja, a bila je i drevna boginja Meseca. Uloga sve�tenstva bila je blisko povezana sa kalendarom i astronomijom.. Sve�tenici su kontrolisali učenje i rituale i bili zadu�eni za računanje vremena, festivale, ceremonije, verske praznike i proslave, proricanje budućih događanja, lečenje bolesti, pisanje i rodoslove. Sve�tenici su mogli da zasnivaju bračne zajednice i sinovi su često dobijali priliku da naslede polo�aje svojih očeva. Svi rituali Maja zasnivali su se na Svetom Cikličnom kalendaru koji je imao 260 dana i svi ritualni obredi imali su simbolična značenja. Uzdr�avanje od polnih odnosa strogo se po�tovalo pre i za vreme takvih obreda, i samopovređivanje je bivalo podsticano kako bi se obezbedila krv kojom su se posvećivale relikvije.
Kao ljudske �rtve prino�eni su zatvorenici i zarobljenici, robovi i posebno deca; siročad i deca iz nedozvoljenih odnosa koja su kupovana specijalno za ovakve prilike. Pre ere Tolteka umesto ljudskih �rtava če�će su kao �rtve prino�ene �ivotinje - ćurke, psi, veverice, prepelice i iguane samo su neke od vrsta koje su smatrane dostojnim Bogova Maja. Za vreme prino�enja ljudskih �rtava sve�tenik je kao pomoćnike imao četiri starija mu�karca zvana chacs, nazvana u čast Boga Ki�e, zvanog Chac. Oni bi za vreme ceremonije dr�ali �rtvu za ruke i noge dok bi joj druga osoba zvana nacom otvarala grudni ko�. Sve bi se ovo de�avalo uz prisustvo chilam-a, �amana koji je primao poruke bogova u stanju transa i čija proročanstva je tumačilo prisutno sve�tenstvo. Maje su verovale da, nakon smrti, ljudi ulaze u svet Podzemlja kroz pećine ili kroz cenote. Kralj bi, nakon smrti, pratio put povezan sa kosmičkim kretanjem Sunca i zatim pao u Podzemni svet; ali su kraljevi posedovali natprirodne moći i bivali su ponovo rođeni u Zvezdanom Svetu i postajali bogovi. Strah od smrti prirodnim putem bio je rasprostranjen među narodima Maja, pogotovo zato �to mrtvi nisu «automatski» i�li u raj. Obični ljudi sahranjivani su ispod podova vlastitih kuća, usta su im punjena hranom i kamenčićima od �ada. Sahranjivani su sa predmetima religijskog karaktera kao i predmetima koje su koristili za vreme �ivota; grobnice sve�tenika sadr�avale su knjige.
Nakon invazije �panskih Konkistadora pojavljuje se mnogo sličnosti između hri�ćanskih verovanja i verovanja Maja. Neki arheolozi ukazuju na mnoge sličnosti: i Maje i Hri�ćani su palili razne mirise tokom vr�enja verskih obreda, veličali su otelotvorenja bogova predstavljena kao slike, imali sve�tenstvo i veoma detaljne obrede usko povezane sa ritualnim kalendarom. U dana�nje vreme, većina Maja sledi religiju sačinjenu od davnih verovanja Maja, animizma i Katolicizma. Neke Maje, na primer, i dalje veruju da su njihova sela ceremonijalni centri sveta potpomognutog bogovima na sva svoja četiri ugla. Kada jedan od ova četiri boga prebaci teret svoga tela sa jedne na drugu nogu, prema njihovom verovanju, nastaju zemljotresi. Nebo iznad njih pripada Suncu, Mesecu i zvezdama; ali je Sunce naprimer, jasno povezano sa Hristom a Mesec sa devicom Marijom.
Među njima također postoji natprirodno verovanje u duhove �uma. Neka sela u dana�nje vreme imaju četiri para krstova i četiri «duha jaguara» ili balam na sva četiri ulaza u selo kako bi se sačuvali od zla. Poljoprivredni običaji i dalje nala�u prizivanje bo�anstava �ume, a i dalje se veruje da su zli vetrovi koji su na slobodi uzrokuju bolesti �irom sveta.
Pismo i Hijeroglifi
Sistem pisanja Maja arheolozi smatraju najsavr�enijem sistemom ikada razvijenom na području Mezoamerike. Maje su pisale koristeći 800 individualnih znakova ili glifova, uparenih u stupce koje se čitaju zajedno s leva na desno od vrha ka dnu.
Hijeroglifi su bivali uklesani u kamen i drvo na spomenicima i arhitekturi Maja, ili su slikani na papiru, gipsanim zidovima i grnčariji. Jedinica koju su maje koristile za pisanje, a koja je ekvivalent dana�nih reči i rečenica u modernom jeziku je cartouche. Maja cartouche sadr�avao je barem tri ili četiri glifa, a neki su imali i do pedesetak glifova. Svaki cartouche sastojao se od različitih glifova, prefiksa i sufiksa. Maja nisu imale alfabet kakav se danas koristi �irom sveta. Pisanja Maja nisu jednostavna za prevođenje iz vi�e razloga. Prvo, glifovi ne predstavljaju samo zvukove ili ideje, oni mogu da predstavljaju oboje, tako da nije lako znati na koji način bi svaki glif ili cartouche trebao da se pročita. Pored toga, mnogi Maja glifovi mogu da imaju vi�e od jednog značenja, i mnogi Maja pojmovi mogu biti pisani na vi�e nego načina. Brojevi, na primer, mogu biti pisani kao numerički simbol, kombinacijom ili kao slika Boga kojeg povezuju sa tim brojem , ili kombinacijom pomenutih. Pojedini glifovi predstavljaju vi�e od jednog fonetičkog zvuka, dok u isto vreme predstavljaju i ideju. To znači da svaka ideja mo�e biti pisana na vi�e različitih načina. Na primer, ime kralja Palenque, Pacal, čije ime doslovno prevedeno znači 'ručni �tit', ponekad se pojavljuje kao slika �tita za ruke, a ponekad fonetički kao pa-cal-la, a u nekim slučajevima kao kombinacija slikovnog simbola i fonetike.
Maje su pisanje smatrale darom Bogova. Najstarije Maje nisu umele da čitaju, zato �to je ve�tina čitanja i pisanja ljubomorno čuvana od strane malobrojne elitne klase, koja je verovala da samo oni mogu da komuniciraju direktno sa Bogovima i posreduju između Bogova i običnog naroda. Od samog početka Maje su koristile pisanje kao propagandno oruđe, vi�e nego sredstvo za bele�enje istorije. U hijerarhijskom dru�tvu gde su se elite takmičile za presti�ne i vladarske pozicije, pisanje se koristilo da ojača vladarevu vojnu snagu i da ozakoni njegovo poreklo od plemenitih predaka i Bogova. Zapisi na kamenim spomenicima su bili namereni da prika�u vladare u najboljem svetlu, tako da stari zapisi pi�u uglavnom o istorijskim događajima, brakovima, rođenjima, vojnim kampanjama i pobedama, vladarevim i drugim dinastičkim aferama. Maja glifovi su također slikani na pločicama pravljenim ili od jelenske ko�e ili od izbledelog papira napravljenog od smokvinog drveta koje je tada bilo pokriveno sa tankim slojem gipsa i savijeno kao harmonika. Zapise takve vrste slikali su visoko trenirani pisari i sadr�e rituale, hronologije i va�ne događaje. Većinu takvih Maja zapisa spalili su �panski Konkistadori u XVI veku kada su poku�ali da pokatoliče Maje i privedu ih Hri�ćanstvu. Nekolicina preostalih zapisa su dragocen izvor informacija o religioznim verovanjima Maja i njihovim ritualima i bele�e informacije o Bogovima koji su povezani sa svakim danom u kalendaru Maja kao i astronomske bele�ke koje daju osnovu ciklusa Venere i drugih nebeskih tela.
Četiri poznata pre-�panska zapisa do sada otkrivena pi�u uglavnom o religiji i astronomiji. Oni su većinom pisani u arhaičnom Yucatec jeziku, jednom od trideset i jednog jezika Maja. • Drezdenski zapis koji sadr�i 78 stranica i verovatno je napisan u gradu Chich�n Itz� u razdoblju od 1200-1250 godine. Neki arheolozi veruju da je ovaj zapis pola veka stariji i da je mogao biti napisan negde drugde u Yucat�nu. Drezdenski zapis sadr�i kalendare, računanja dana, predskazanja, tabele pomračenja i pomeranja planete Venere, kao i proročanstva. Zapis je dugačak 3.5 metra i veruje se da ga je slikalo najmanje osam pisara. • Madridski zapis sastavljen je iz dva dela - također je poznat i kao Tro-Cortesano zapis. Sastoji se od 112 stranica i sadr�i religiozne zapise i predskazanja. • Paris ili Peresano zapis sastoji se od 22 stranice i sadr�i predskazanja i kalendar. • Grolier zapis je poslednji koji je otkriven i prvi put javno je objavljen u Grolier Klubu u New Yorku u ranim sedamdesetim godinama. Pronađen je u drvenoj kutiji u pećini u Chiapas.U lo�em je stanju i sadr�i oko pola od 20 stranica dugačke tabele koja govori o pomeranjima planete Venere. Ovaj Zapis je iz 1230 godine, �to ga čini najstarijim zapisom iz razdoblja pre dolaska �panaca.
� Popol Vuh je velika epska poema koju su napisale Quiche Maje i koja čuva njihovu svetu i svetovnu historiju. Zapisana je sa strane vladara Quiche Maja u Chichicastenango između 1554 i 1560 godine koristeći Rimsko pismo • Chilam Balam su knjige pesama, proročanstva i kalendari sačuvani prepričavanjem i nebrojenim prepisivanjem. Ove knjige sadr�e posmatranja, kalendare i predskazanja proroka po imenu Balam, i poznate su po svom mestu porekla. • Dnevnici Cakchiquel-a su također poznati kao Solola Hronike i napisani su 1605 godine u jeziku Cakchiquel-a. Dnevnici su prvo prevedeni u engleski jezik a posle u �panski, a po sadr�aju su slični Popol Vuhu. • Prikaz stvari u Yucat�nu je napisan sa strane Oca Diega de Lande, koji je bio odgovoran za uni�tavanje velikog broja tekstova, zapisa i dokumenata starih Maja. Neki smatraju njegovu knjigu kao obja�njenje za�to je uni�tio toliko zapisa; drugi to vide kao pokajanje Lande zbog uni�tavanja toliko mnogo zapisane historije. Postoje također i 93 različita istorijska i geografska zapisa Maja. Oni pi�u o flori, fauni, stanovnicima i ru�evinama, a uključuju i običaje, tradiciju i istoriju. 1962 godine hijeroglifi Maja su po prvi put sortirani. Od 1980 godine veliki napredak načinjen je u de�ifrovanju novih glifova nađenih u Palenque, Tikal i drugim gradovima. Taj napredak obećava da mnoge misterije koje okru�uju Maje mo�da jednoga dana budu razre�ene.
Matematika
Matematika koju su koristile Maje najsofisticiraniji je matematički sistem ikada razvijen na Američkom kontinentu. Njihov sistem računanja zahtevao je samo 3 simbola: tačku koja je predstavljala jedinicu, crtu koja je imala vrednost pet i �koljku koja je predstavljala nulu. Ova tri simbola kori�tena su u različitim kombinacijama pri računanju vremena i bele�enju raznih datuma u kalendaru, u pro�losti i u budućnosti, a kori�tenje ova tri simbola bilo je toliko jednostavno da su čak i ljudi bez ikakvog obrazovanja bili sposobni da vr�e jednostavne aritmetičke operacije neophodne za trgovinu i razmenu dobara i usluga. Sama činjenica da su Maje razumevale vrednost nule je od neprocenjivog značaja - većina civilizacija sveta tog vremena nije poznavala i koristila nulu u aritmetičkim operacijama. Maje su za svoja računanja koristile brojevni sistem sa bazom 20 umesto dana�njih 10. To znači da su umesto brojeva poput 1, 10, 100, 1 000, i 10 000 koje mi danas koristimo Maje koristile 1, 20, 400, 8 000 i 160 000. Brojevi su, uključujući datume u kalendaru, pisani odozdo nagore umesto horizontalno kako ih mi danas pi�emo. Broj 3 naprimer predstavljale su tri tačke postavljene horizontalno jedna do druge, broj 12 predstavljale su dve crte, jedna iznad druge, sa dve tačke iznad njih, broj 19 pisan je uz pomoć tri crte sa četiri tačke iznad njih. Brojevi veći od 19 predstavljani su na isti način, ali je tačka stavljana iznad broja za svaku grupu od 20. Tako je naprimer broj 32 pisan uz pomoć simbola za broj 12, ali sa tačkom povrh njega koja je predstavljala dodatnu grupu od 20. Tako je sistem mogao da se pro�iruje u beskonačnost.
Sistem matematičkih simbola omogućavao je čak i neobrazovanim ljudima da sabiraju i oduzimaju kako bi trgovali. Da bi sabrali dva broja, naprimer, simboli za oba ta broja bili bi ispisani jedan pored drugoga a zatim sa�eti u jedan novi celi broj koji je predstavljao zbir dva broja. Tako, naprimer, dve crte i tačka koje predstavljaju broj jedanaest mogu biti pridodane jednoj crti koja predstavlja broj pet čineći tako tri crte i tačku, odnosno �esnaest. Maje su verovale da neki brojevi imaju veću va�nost od drugih i imali su svoje svete brojeve. Tako je jedan od tih posebnih brojeva bio i broj 20 a predstavljao je ukupan broj prsta na obe ruke i noge. Trinaest je također bio sveti broj po broju izvornih, originalnih bogova Maja. I 52 je bio sveti broj koji je predstavljao broj godina u jednoj grupi, veličini koja je po konceptu slična jednom veku ili nizu od stotinu godina. Broj 400 također je bio sveti broj, a predstavljao je broj bogova noći. Maje su također koristile glifove koji predstavljaju glave kao numeričke znakove. Broj 1 naprimer često je predstavljan kao mlada zemaljska boginja, broj dva predstavljan je kao bog �rtvovanja i tako dalje. Ovi glifovi su slični drugim glifovima koji predstavljaju bo�anstva i to je uzrok mnogim nesuglasicama i nesporazumima koji se javljaju tokom de�ifrovanja glifova. Da bi zabuna bila jo� veća, glifovi koji predstavljaju brojeve mogli su da budu pisani i kao zbir. Tako je naprimer broj 13 mogao biti napisan kao glif koji predstavlja broj 10, a za njim bi zatim sledio glif koji predstavlja broj 3. Ovakvi numerički glifovi mogli su isto tako da se koriste u kombinaciji sa običnim tačkama, crtama i �koljkama. Matematika je bila va�na disciplina u kulturi Maja pa je danas nalazimo i u njihovoj umetnosti; na freskama, na kojima se prepoznaju pisari ili matematičari sa zapisima koji sadr�e brojeve, a koje oni nose pod rukom. Interesantan je podatak da je prvi takav matematičar koji je identifikovan na jednom od glifova bila �ena.
Kalendar Maja
Od svih davnih kalendara, kalendar Maja i drugih kultura Mezoamerike je najkompleksniji i najinteresantniji. Mesec je po njemu imao 20 dana i imao je 2 različite kalendarske godine: • Religiozni kalendar Maja Sveti Ciklus ili tzolkin, koji je imao 260 dana i
Neodređena Godinu ili haab koja je imala 365 dana. Ova dva kalendara podudarala su se svake 52 godine. Ovaj period od 52 godine nazivao se „sve�anj" i Majama je značio otprilike isto �to nama danas predstavlja jedan vek. Sveti Ciklus od 260 dana sastavljen je od dva manja ciklusa Svaki od dana predstavljen je imenom boga koji nosi vreme preko neba i tako označava smenu dana i noći. Imena dana su Imix, Ik, Akbal, Kan, Chiccan, Cimi, Manik, Lamat, Muluc, Oc, Chuen, Eb, Ben, Ix, Men, Cib, Caban, Eiznab, Cauac i Ahau. Neki od ovih su bogovi �ivotinja, kao �to je Chuen - pas i Ahau - orao. Arheolozi su istakli da Majanski redosled �ivotinja ima sličan redosled sa lunarnim zodijakom mnogih Istočnih i Jugoistočnih Azijskih civilizacija. U 260 dnevnom tzolkin-u, vreme ne teče pravolinijski, nego se kreće u ponavljajućem krugu sličnom spirali. Dva ciklusa od 13 i 20 dana prepliću se i ponavljaju bez prekida. Kalendar bi počeo sa 1 Imix, 2 Ik, 3 Akbal, i tako dalje sve do 13 Ben, nakon čega se ciklus nastavlja sa 1 Ix, 2 Men, i tako dalje. Ovoga puta dan Imix bio bi pod brojem 8 Imix, i poslednji dan u 260-dnevnom ciklusu bio bi 13 Ahau. Niko nije siguran kako je tako neobičan kalendar uveden u upotrebu. 260-dnevni ciklus mo�e da pove�e nekoliko nebeskih pojava, uključujući konfiguraciju Marsa, pojave Venere, ili sezone pomračenja. Mo�e čak da predstavi i interval između začeća bebe i njenog rođenja. 260-dnevni kalendar je kori�ten da odredi va�na događanja kako za ljude tako i za bogove. Bio je kori�ten da imenuje pojedince, predoči budućnost, da odredi povoljne dane za bitke, brakove i tako dalje. Svaki dan imao je svoje znamenje i svoju asocijaciju, i nemilosrdni mar� od 20 dana je bio kao neprekidna ma�ina za proricanje koja je određivala sudbine Maja. Neodređena godina ili haab, koja je brojila 365 dana slična je dana�njem, modernom kalendaru. Sastavljena je od 18 meseci od kojih svaki sadr�i 20 dana, sa nesrećnim periodom od 5 dana na kraju. Ovaj svetovni kalendar bavio se isključivo godi�njim dobima i poljoprivredom i bio je baziran na sunčevom ciklusu. Meseci su se, po redu, zvali ovako: Pop, Uo, Zip, Zotz, Tzec, Xuc, Yaxkin, Mol, Chen, Yax, Zac, Ceh, Mac, Kankin, Maun, Pax, Kayab i Cumku. Nesrećni period od 5 dana je bio poznat kao uayeb, i smatrao se za zlosutno vreme koje je moglo da uzrokuje opasnost, smrt i lo�u sreću. Po Majanskom "sunčevom" kalendaru pretpostavlja se da je nova godina počinjala u Julu po na�em dana�njem kalendaru sa mesecom zvanim Pop. Majanski 20-dnevni mesec uvek je počinjao sa zavr�etkom prethodnog meseca i nastavljao se sa danima od 1 do 19 dok je 20 dan opet bio početak sledećeg meseca i tako dalje. Iz tog razloga Maje su verovale da svaki mesec vr�i uticaj na sledeći. Prema tome bi nova godina u kalendaru Maja počela sa 1 Pop, praćena sa 2 Pop, sve do 19 Pop i bila nastavljena sa početkom meseca Uo koji bi se označavao kao 0 Uo, pa tek onda 1 Uo, 2 Uo, i tako dalje.
Povezivanjem kalendarskih godina (Tzolkin i Haab) nastaje ciklus od 18 980 dana ili pribli�no 52 kalendarske godine. Kraj ovog ciklusa od 52 godine uvek je unosio strah u ljude jer se verovalo da bi do�lo do kraja sveta i nebo bi palo na zemlju ukoliko bogovi nisu bili zadovoljni načinom na koji su ljudi izvr�avali svoje obaveze. 52-godi�nji ciklus je međutim bio neadekvatan da meri proticanje vremena. Iz tog razloga nastao je treći kalendar nazvan Dugački kalendar koji je bio baziran na sledećim vremenskim jedinicama: kin (jedan dan); uinal (mesec sadr�an od 20 dana); tun (godina od 360 dana ili 18 meseci); katun (20 godina); baktun (400 godina). Postojale su i veće vremenske jedinice koje su se zvale: pictun, calabtun, kinchiltun i analtun. Svaki analtun je bio jednak periodu od 64 miliona godina! Dugački kalendar počinje od samog postanka pa sve do danas. Datum tog postanka je 3114. godina pre Hrista ili 3113 godina pre Hrista po dana�njem kalendaru. Ta godina je postavljena kao početna godina - slično kao �to i mi koristimo Hristovo rođenje. Da označi datum, kalendar Maja koristio je 5 brojeva u ovom redosledu: baktun, katun, tun, uin, kin. Ovo bi bilo napisano kao, na primer: 9.10.19.5.11 10 Chuen 4 Kumku, �to se prevodi kao 9 baktun-a (1, 296 000 dana), 10 katun-a (72 000 dana), 19 tun-a (6840 dana), 5 uinal-a (100 dana), 11 kin-a (11dana). To daje zbir od 1,374,951 dan (pribli�no 3 764 godine) od postanka. To bi, prema kalendaru koji danas koristimo bila 651. ili 652. godina nove ere. Jedna od najvećih uloga ovih kalendara nije bila da odredi tačan datum nego da uskladi postupke vođa Maja sa istorijskim i mitolo�kim događajima. Dela koja su bogovi izvodili po tim mitovima ponovo su izvođena od strane vođa Maja, često na godi�njicu originalnog događaja, koju su sve�tenici Maja prethodno pa�ljivo izračunali. Kalendar je također kori�ten da označi vreme pro�lih i budućih događaja. Neki spomenici Maja, na primer, bele�e događaje koji su se desili pre 90 miliona godina, dok drugi predviđaju događaje koji bi trebalo da se dese za 3 000 godina. Kalendar također predviđa budućnost na principu dana�njeg horoskopa. Na primer, Maje su verovale da datum rođenja osobe određuje njenu sudbinu kroz �ivot. Tako je svaka osoba od svog rođenja bila pod uticajem određenog boga. Neki bogovi su bili povoljniji od drugih, a dete rođeno pod uticajem dobrog boga smatrano je srećnim. Dete rođeno pod uticajem ne toliko dobrog boga je moralo kroz čitav svoj �ivot da se brine da mu bog bude naklonjen, posebno za vreme peroda od 5 nesrećnih dana sunčevog kalendara. Mnogi naučnici su se pitali za�to je kalendar Maja toliko komplikovan. Delomično, iz razloga �to su sve�tenici Maja sve odluke u vezi datuma donosili shodno sa svetim (duhovnim) događajima i poljoprivrednim ciklusima. Iz tog razloga nije bilo potrebno za prosečnu osobu da razume kalendar, tako da su sve�tenici mogli da ga razrađuju koliko god su to smatrali potrebnim. Stari kalendar Maja se jo� uvek koristi u ju�nom Meksiku i brdovitim predelima Maja pod starateljstvom sve�tenika koji jo� uvek koriste 260-dnevni kalendar u svrhu obo�avanja i drugih �amanističkih aktivnosti.
Astronomija
Uz pomoć račvanog �tapa, i posmatranja golim okom astronomi-sve�tenici su izračunavali putanje Venere i drugih nebeskih tela. Iz bele�ki na osnovu svojih posmatranja mogli su da predvide pomračenje sunca sa velikom precizno�ću. U gradovima Maja, ceremonijalne građevine bile su precizno postavljane u skladu sa kompasom. Za vreme letnje ravnodnevnice, na primer, bilo je pode�eno da sunčeve zrake prolaze kroz male otvore u opservatorijama i osvetljavaju unutra�nje zidove. Druga pode�avanja bila su na spolja�njim zidovima hramova i palata. Najpoznatiji primer ove vrste mo�e da se vidi u Chichen Itza, glavnom gradu Maja na poluostrvu Jukatan. Ljudi se jo� uvek sakupljaju svake godine, kao �to su to radili kroz vekove, da posmatraju kako sunčeve zrake osvetljavaju stepeni�te piramide posvećene bogu Quetzalcoaltl-u, Perjanoj Zmiji. Za vreme jesenje ravnodnevnice, Sunce postepeno osvetljava stepeni�te piramide i glavu zmije na svojoj bazi, kreirajući oblik zmije koja klizi niz svetu planinu prema Zemlji. Za�to su se Maje toliko trudile da podese svoje ceremonijalne građevine i hramove sa Suncem i zvezdama? Delimično, iz po�tovanja prema bogovima. Pacal-ov grob u Hramu Natpisa u Palenque, na primer, je poravnat sa Suncem. Za vreme zimske ravnodnevnice Sunce zalazi iza visokog grebena koji se nalazi iza hrama, postavljenog u liniji sa krovom hrama. Kako sunce prelazi preko neba, zrake ulaze kroz vrata hrama, oslikavaju se na zadnjem zidu, i izgleda kao da silaze niz stepenice hrama u Pacal-ov grob. Pacal-ova smrt i ulazak u Podzemlje se izjednačava sa smrću Sunca i njegovim ulaskom u Podzemlje. Opservatorijumi koje su gradile Maje kao, uostalom, i mnoge druge građevine građene su u skladu sa kretanjem nebeskih tela. Jedan od primera jeste skup hramova u mestu Uaxactun, koji obele�ava polo�aj izlaska Sunca za vreme letnje sunčeve ravnodnevnice, dve ravnodnevnice i zimsku sunčevu ravnodnevnicu. Polo�aj hrama Caracol u Chichen Itza je također u skladu sa pojavom nebeskih tela kao �to su Plejade i Venera. Hram u Uxmal, naprimer, sadr�i na stotine simbola Venere. Astronomska poređenja i nebeske pojave definisale su rituale Majanskih vođa. Imenovanja kraljeva pojedinim centrima bila su usklađena sa letnjom ravnodnevnicom. U Palenque, natpis pokazuje da je Pacalov sin Chan-Bahlum posvetio skupinu hramova u obliku krsta 23. Jula 690. godine - �to se poklapa sa vezom Jupitera, Saturna, Marsa i Meseca. Mo�da je Majama ovaj događaj predstavljao praiskonsko rođenje tri pretka bogova dinastije Palenque sa Prvom Majkom (Mesecom), i to bi bio prigodan trenutak za gradnju spomenika.
Maje su verovale da su bogovi vodili Sunce i Mesec preko neba. Maje su verovale da čak i u mračnim noćima Sunce i Mesec nastavljaju svoje putovanje kroz podzemlje, pod pretnjom zlih bogova koji su poku�avali da ih zaustave. Iz tog su razloga Maje verovale da nebeska tela trebaju ljudsku pomoć, koju su oni pru�ali kroz svete rituale kao �to su mučenja i prino�enja ljudskih �rtava. Majama je pru�anje ovakve pomoći jednostavno značilo cenu koja treba da bude plaćena da bi se nastavio �ivot univerzuma. Smrt u takvim ritualima bila je privilegija i donosila je besmrtnost umrlima ili onima koji su prinosili same sebe kao �rtve. Ciklusi nastajanja i razaranja koji su se neprestano ponavljali kao �to je to opisano u mitologiji Maja bili su podsetnik na posledice do kojih bi do�lo ukoliko bi se negirale obaveze prema bogovima. Ljudska rasa imala je konstantnu odgovornost prema bogovima koji su omogućavali postojanje ljudskog �ivota. Prema kalendaru Maja, svaki period od 52 godine signalizovao je ponovnu mogućnost uni�tenja sveta. To je bilo zastra�ujuće vreme kada su se bogovi i druge sile nastanka i haosa borile u svetu smrtnika, odlučujući na taj način sudbinu svih �ivih bića na Zemlji. Planeta Venera bila je Majama posebno značajna; bog Quetzalcoatl, na primer, bio je poistovećen sa Venerom. Drezdenski Kodeks, jedna od četiri pre�ivele hronike Maja, sadr�i pro�iren tabelarni prikaz pojavljivanja Venere, i bivao je kori�ten za predskazivanje budućnosti. Maje su gledajući u nebo, posebno Veneru, odlučivale i o ratovima �to se vidi i u mnogim reljefima. Ratovi povezani sa pokretanjima Venere bili su pro�ireni po čitavoj Mezoamerici. Kalendari Maja, njihova mitologija i astrologija bili su integrisani u jedan sistem verovanja. Narodi Maja posmatrali su nebo i kalendare da bi predvideli pomračenja Sunca i Meseca, cikluse planete Venere i pomeranja sazve�đa. Ove pojave značile su mnogo vi�e nego puka mehanička pomeranja nebesa, i verovalo se da su to bila dejstva bogova koji su ponavljali mitolo�ke događaje iz doba nastanka sveta. I danas u regionima u kojima �ive Maje postoje sve�tenici koji prate 260-dnevni kalendar da bi predočili buduće događaje kao i za druge �amanističke aktivnosti. Mnoge komponente ovog sistema verovanja su nastale na nebu, ali su bile manipulisane na Zemlji od strane astronoma-sve�tenika koji su vezivali svete strukture kosmosa sa de�avanjima na Zemlji.
Maje danas
Maje danas broje oko 6 miliona ljudi čineći tako najveću domorodačku grupu ljudi severno od Perua. Neke od najvećih grupa Maja nalaze se u Meksiku. Najva�niji od njih su Jukateci ( 300 000 ), Tzotzil (120 000), i Tzeltal (80 000). Jukateci �ive na toplom, tropskom poluostrvu Jukatanu, a Tzotzil i Tzeltal �ive u brdovitim područjima koja se nazivaju Chiapas. Preostale velike grupe Maja uključuju Quiche i Cakchiquel Maje koji �ive u Gvatemali, Chontal i Chol Maje koji su nastanjeni u Meksiku i Kekchi Maje koji zive u Belizeu. Svaki od 31 grupe Maja kroz čitavu Centralnu Ameriku govore različite, međusobno nerazumljive jezike, premda svi pripadaju jezičkoj familiji Maja.
Među najosetljivijim grupama Maja danas su grupa koja se zove Lakandon i koja naseljava tropske �ume područja Chiapas. Lakandonci su malena grupa koju sačinjava 200 ljudi ( po popisu iz 1980. godine ) i privlače veliki interes istrazivača iz razloga �to oni nikada nisu pokr�teni i jo� uvek praktikuju drevnu religiju Maja, �to ih stavlja pod veliki pritisak od strane dana�nje civilizacije. 50-ih godina ovog veka Lakadonci su jo� uvek i�li u lov sa lukom i strelom. Od tada su njihova stani�ta otvorena za prolaz putnika i za turiste i sami Lakadonci putuju van svoje �ume da prodaju svoje rukotvorine. Postoji velika zabrinutost da njihov način zivota neće pre�iveti jo� dugo. Maje se suočavaju sa velikim izazovima pored prodora turizma. Regioni Maja bili su pod uticajem velikih političkih pomeranja u poslednjh nekoliko decenija. Mnogo ljudi izgubilo je �ivot i ekonomska situacija se znatno pogor�ala. Veliki broj pripadnika naroda Maja izgubio je �ivot u građanskim ratovima. Mnogo njih iz dr�ava kao �to je Gvatemala morali su da napuste svoje domove i potra�e utočiste u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Dr�avama i Kanadi. Pripadnici grupa za ljudska prava bore se da stave tačku na nepravde koje se vr�e nad ovim narodom i vlade rade na tome da nađu trajno re�enje za probleme diskriminacije i kulturnog genocida.
Kako �ume nestaju, tako nestaju i njena blaga. Sav �ivot u divljini nestaje, drevne ostav�tine Maja izlo�ene su pljačka�ima, i cela poglavlja ljudske istorije bivaju izbrisana ili pod pretnjom. Članovi zabranjenih dru�tava za za�titu okoline često se suočavaju sa pretnjama smrću i spaljivanjem njihovih stra�arskih mesta od strane ljudi koji profitiraju od uni�tavanja �uma. Narod Maja bivao je suočen sa velikim izazovima od kojih se mnogi nastavljaju i u dana�nje vreme. Neki etnolozi čak i sumnjaju u sposobnost kulture Maja da pre�ivi napade dana�njeg doba. Ali, pogled na načine na koji su Maje opstale i sačuvale svoju kulturu do danas, svoju zemlju i način verovanja daje nadu u opstanak. Maje su uspele da sačuvaju tradiciju u poljoprivredi i trgovini. Kao i njihovi preci, većina domaćinstava se bavi uzgojem kukuruza i zanatstvom, tkanjem naprimer, a zatim se deo proizvoda prodaje na tr�i�tu. Za razliku od svojih predaka, većina mu�karaca napu�ta svoja sela i odlazi u nizije gde jedan deo godine rade na planta�ama kafe i pamuka. Drevni kalendar Maja također je pre�iveo svo ovo vreme. U visoravnima, gde se nalaze većine zajednica Maja jo� uvek postoje �amani čiji posao je da prate drevni kalendar Maja i da sprovode tradicionalne rituale kako za individue tako i za celu zajednicu. Intelektualci, pripadnici naroda Maja, počeli su da shvataju da se raznovrsne jezičke skupine Maja moraju dr�ati zajedno kako bi sačuvali svoju kulturu kao i svoje jezike. Iznenađujuće je to da se stanovni�tvo Maja povećava a ne opada kako bi to mnogi očekivali, a neki veruju da će njihova povećana svesnost o sebi kao o jednom narodu sa veličanstvenom proslo�ću i sposobno�ću da se prilagodi pomoći da pre�ive jo� mnogo vekova.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 29-01-2013 01:25 |
Pradomovina Maja naziva se
jo� i Mezoamerika, etno-geografsko područje u Centralnoj Americi koje
obuhvata Gvatemalu, Belize, severozapadne delove Hondurasa i El Salvadora i
Meksičke provincije Yucat�n, Quintana Roo, Campeche i Tabasco. Postoje
indicije da je narod koji zovemo Maja migrirao iz Severne Amerike na
visoravni Gvatemale oko 2600. godine pre Hrista, �iveci seoski,
poljoprivredni način �ivota. Kultura pre-klasičnih Maja mnogo toga preuzela
je od starije civilizacije Olmeka koja je do�ivela procvat oko 1200 godina
pre Hrista.
Hramovi-piramide bile su najimpozantnije
građevine grada Maja Klasičnog perioda. Građene su na ručno klesanim
blokovima krečnjaka i nadvisivale su sve ostale okolne građevine. Iako su
sami hramovi imali jednu ili vi�e prostorija, one su bile toliko uske da su
verovatno kori�tene samo u ceremonijalne svrhe bez masovnog prisustva
javnosti. 
Verovalo se da nebo ima trinaest slojeva i da
svaki zaseban sloj ima svoje bo�anstvo. Najvi�e od svih bila je muan ptica,
nalik vrsti sove. Podzemlje je imalo devet različitih slojeva, a svaki od
njh imao je pripadajućeg Gospodara Noći. Podzemni svet bio je hladno i
nesrećno mesto i, prema verovanju, destinacija za većinu Maja posle smrti.
Nebeska tela kao �to su Sunce, Mesec i Venera su također, prema verovanju,
prolazila kroz Podzemni svet svaki put kada nestanu ispod horizonta.
Ostale va�ne knjige Maja su:
• Solarni kalendar Maja
