Alexanthorn, Dnevničke bele�ke 27

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Bele�ka 27

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Nehargil

DNEVNIČKE BELE�KE

Bele�ka 27 - 09.09.2010

Vae Victis II

Suočavanje sa mračnom senkom

Svakodnevno nas izve�tavaju o nasilju. Marljivost medija je nemilosrdna, kao da se pla�e da ćemo ne�to vrlo va�no propustiti i tako sebi silno na�koditi. Na prvom mestu su ratovi, koji nikad neće prestati. Time �to se glorifikuju osobine neophodne u ratu, poput hrabrosti, srčanosti, izdr�ljivosti, �rtvovanja za svetu ideju, time se na jedan podmukao i mračan način i rat prihvata kao dobra stvar. Naročito se u na�oj kulturi, u kojoj se do skora ispraćaj u vojsku slavio uz bahanalije i neumereno tro�enje novca, smisao pogibije u ratu uzdigao do "carstva nebeskog”. Dobro su ljudi naučili kako se časno (i suludo) gine.

Zatim dolazi nasilje nad slabijima (�enama i decom), koje je utoliko stra�nije �to se de�ava u za�tićenom toplom domu, kad vuk oblači bakinu spavaćicu, stavlja kapicu uz umilno re�anje �ta će sve da uradi Crvenkapi. Kako da se za�titimo od nasilja onih za koje mislimo da nas vole i koji ka�u da nas vole? Vesti su uznemirujuće.

Policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila je četiri osobe zbog sumnje obljube nad detetom od sedam godina. U Guči je uhap�ena majka koja je zloupotrebila �estogodi�nje dete da prosi i igra po stolovima. U Kru�evcu, mu�karac je ubio ta�tu a te�ko povredio suprugu i tasta. Sa�a Mega je priznao tri silovanja. Novosadska policija uhapsila je N. S. (41) zbog sumnje da je obljubio ćerku. Zoran Stojković iz Despotovca je drvenom letvom tukao suprugu, a sina napao �ipkom i no�em. Leskovac - nedozvoljene polne radnje nad sedmogodi�njim detetom. Goran B. iz Mačvanske Mitrovice tukao suprugu i kapijom gađao policajca... Ima jo� koliko hoće�, samo treba otvoriti novine.

Nasilje nad �enama uzelo je maha, udvostručava se iz godine u godinu. U 2008. godini zabele�eno je 7.000 zlostavljanja, a u 2009. u prvih osam meseci ubijeno je 26 �ena. U Srbiji je svakih deset dana ubijena jedna �ena, a svaka treća je zlostavljana. �rtva je obično tridesetogodi�nja �ena, srednjeg obrazovanja, majka dvoje dece. Najče�ći oblici nasilja su morbidno ma�toviti i kao pozajmljeni iz filma strave i u�asa: lomljenje vilice, besomučno udaranje nekom alatkom (najče�će francuskim ključem) po glavi i cevanici, gađanje �erpom vrele supe, psihičko poni�avanje da pred gostima zavuče glavu u ma�inu za ve� i da laje.

Da bi se �rtva za�titila, napravljene su "sigurne kuće", neke vrste rezervata i kućnog pritvora za �enu i dete dok mu� nasilnik neometano �eta na slobodi. Na� zakon nasilje nad �enom jo� uvek tumači kao privatnu stvar, jer, na primer, ne dozvoljava �eni da u odbrani upotrebi suzavac ili sprej iz ta�ne. Sprej se smatra "gasnim oru�jem koje mo�e da nanese fizičke povrede” (valjda je za no�enje dezodoransa u ta�ni potrebna dozvola MUP-a) pa za njegovu upotrebu u cilju za�tite sledi kazna od 10.000 dinara ili 60 dana zatvora.

Neko će reći: Čekajte, nismo jedini, pa to sve postoji i kod drugih. Pogledajte Ameriku i druge evropske zemlje! Ideja da doka�emo sopstvenu nevinost ili da umanjimo krivicu tako �to ćemo naći druge prestupnike ne čini mi se dovoljno ubedljivom. To �to drugi imaju gangrenu ne umanjuje bol i truljenje sopstvene noge, to �to stalno prstom upiremo na zlo kod drugih i te�imo se kako u tome nismo usamljeni sprečava nas da sagledamo sopstveno i da se s njim uhvatimo u ko�tac.

Agresija i frustracija se javljaju kao posledica poni�enja koje se mora prevazići, ne napadom na slabije već osvajanjem mira i prihvatanjem gubitaka kroz tugovanje kao katarzičnu pripremu za ponovno prihvatanje �ivota. Ali svakodnevno smo suočeni i sa bolesnim produbljivanjem poni�enja kao dobrovoljnog nasilja, kada se ljudi pred kamerama sramno ogoljuju ili pristaju da �rtvuju sebe u nekom ofucanom "rijalitiju". Za�to? Da pomognem svojoj deci, da zavr�im kuću, da promenim �ivot... Razlozi "�rtvovanja” treba da ganu ali sve to zvuči krajnje licemerno sa debelim pornografskim pokrićem da je sve dozvoljeno. Ne bi me iznenadilo da neko, zarad novca koji bi mu omogućio da ozida �upu ili iskopa bazen u dvori�tu, uskoro pristane da ga pred TV kamerama obljubi tapir ili nosorog.

Suvi�e smo dugo stajali na podnevnom suncu i gledali u njega otvorenih očiju, zato je suočavanje sa mračnom senkom tako onespokojavajuće i bolno.

"Reč Greha je Ograničenje. O čoveče! ne odbij svoju �enu ako ona hoće! O ljubavniče, ako ti je volja, napusti! Nema spone koja mo�e zdru�iti razdvojene osim ljubavi: sve ostalo je prokletstvo. Neka ta zajednica mno�tva bude vezana i odvratna. Tako i sve tvoje. Ti nema� prava osim da vr�i� svoju volju. Čini to, i niko ti neće reći ne. Za čistu volju, ne osabljenu svrhom, oslobođenu strasti za rezultatom, svaki je put savr�en. Savr�en i Savr�en su jedan savr�en a ne dva. Ne, ni�ta su! Ni�ta je tajni ključ ovoga Zakona". (Knjiga Zakona I 41-46)

Bilo koja stvar koja ograničava, ometa ili odvraća volju jeste greh. Drugim rečima, greh je privid dijade. Greh je nečistoća. Ne sme biti svojine nad ljudskim telom. Seksualni nagon je jedan od najdublje sme�tenih izraza volje; on se ne sme ograničavati, bilo negativno, sprečavanjem njegovog slobodnog funkcionisanja, bilo pozitivno, insistiranjem na njegovom izvitoperenom funkcionisanju.
Ima li i�ta brutalnije nego sputati prirodni rast, ili deformisati ga? Ima li i�ta apsurdnije nego tra�iti da se taj sveti instinkt predstavi kao primitivan �ivotinjski čin, da se odvoji od duhovnog entuzijazma, bez koga je on tako umrtvljen da čak ne mo�e biti ni zadovoljavajući za osobe koje su u seksualnom odnosu? Seksualni čin je sakrament volje. Njegovo profanisanje je veliki zločin. Svako istinsko izra�avanje seksualnog čina je zakonito; svako suzbijanje ili iskrivljavanje istog protivno je Zakonu Slobode. Upotreba zakonske ili finansijske prisile da bi se iznudilo uzdr�avanje ili pokornost, u potpunosti je u�asna, neprirodna i apsurdna. Zakoni protiv preljube zasnivaju se na ideji da je �ena stoka, pa otuda voditi ljubav sa udatom �enom znači li�iti mu�a njenih usluga. To je najotvoreniji i najgrublji izraz ropskog polo�aja. Uplitanje u volju druge osobe predstavlja veliki greh, jer se time potvrđuje postojanje drugoga. Ta dualnost sadr�i patnju. U praksi je potvrđeno da su ljudi koji su spremni da se bore za svoja prava po�tovani i ostavljeni nasamo. Ropski duh tra�i da bude tlačen. Preporuka je "nevezivanje". Čak i prilikom meditiranja misli koje se vezuju za nadu u uspeh predstavljaju istu takvu prepreku kao i da se vezuju za neku nisku materijalnu ideju. To je okov, a cilj je sloboda. Čista volja je istinski izraz bića. Neprirodno je stremiti bilo kakvom cilju. Ozbiljno preporučujem proučavenje Svetog spisa Knjiga Dhao (Tao Te Đing). Probudi se!

Svaki mu�karac i svaka �ena su zvezde. Zato zvedo, blistaj u punoći sjaja svog!

Vrh strane >>>