|
|
|
|
|
|
|
|
Kon Don Razgovori s povodom
Odgovor dvadeset ćetvrti Samoinicijacija i inicijacija Čime to mora da čovjek bude obdaren da bi bio Adept? 20.09.2012
M.M. Jedna mnogo bitna stvar me zanima. U pitanju je stranica koja je posvećena Gospodaru Svjetlosti (RADOST SOTONE-LUCIFERA). Sviđa mi se nauka koja je data tamo, pa me lično zanima da li je pametno da se uradi posvećenje LUCIFERU, kako bi imali mnoge otvorene puteve, i kako bi mogli lak�e da stupimo sa Njegovim Demonima u kontakt, i kako bi nam tek tad On podario svoju visoku mudrost. Oni smatraju da drugačije ne �eli i da On, kao i Njegovi Demoni mrze krugove i naredbe i da se sa njima mo�e ostvariti jedan lijep i ljudski odnos. Ja jo� nisam spreman za spiritualne poteze, ali me posveta zanima. Nije li to isto kao i PAKT sa SOTONOM-luciferom, tačnije Crnim Jarcem sa hiljadu mladih sledbenika, jer va�e učenje mi odzvanja u glavi (NE POTPISUJ NI�TA). Posveta glasi - Trebaće ti: 1 ili vi�e crnih, plavih ili crvenih sveća (koliko god �eli�), sterilizovana igla ili �ilet, parče čistog papira, dovoljno velikog da napi�e� molitvu, suvo pero kojim će� da potpi�e� svoje ime krvlju (umoči vrh pera u svoju krv). Napi�i sledeću molitvu: Pred svemoćnim i neopisivim Bogom Satan/Luciferom i u prisustvu svih Demona Pakla, koji su Istiniti i Originalni bogovi, Ja (napi�i svoje puno ime) se odričem svakih i svih pro�lih vernosti. Odričem se la�nog Jevrejsko/Hri�ćanskog boga Jehove, odričem se njegovog podlog i bezvrednog sina Isusa Hrista, odričem se njegovog prljavog, odvratnog i trulog svetog duha. Progla�avam Satanu/Lucifera kao mog i jedinog Boga. Obećavam da ga priznajem i po�tujem u svim stvarima, bez rezervisanosti, bez �elje za uzvraćanjem ičeg, bez njegove mnogostruke pomoći u uspe�nom dovr�enju mojih nastojanja. Va�no je okupati se pre svakog rituala koji izvodi�, ovo se čini iz po�tovanja. Kada si spreman, mo�e� da upali� sveću. Uzmi iglu, ubodi levi ka�iprst, iscedi malo krvi. Potpi�i svoje ime krvlju. I�čitaj molitvu naglas ili u sebi. Savij papir i zapali ga u plamenu sveće. Mnogi od nas su ostali u meditaciji dok se sveća nije ugasila sama. Na kraju rituala, zatvori sa rečima �neka tako bude�. I uzvikni �Slava Satani!� VAS SLU�AM. HVALA...
V.R. Kad pričam sa vama i gledam sajt va�, na trenutak se vratim u drevno vreme izgubljenih civilizacija. Mo�da zvučim kao samodivljenje, ali gledanje u vatru, �etanje prirodom, posjećivanje napu�tenih mjesta - zar nema ljep�eg osjećaja. Magija dolazi vremenom i radom. Vi nemate ego, pa neshvaćate vrijednost koju za mene imate. Rijetko ko �eli svom voljom pomoći izgubljenima. I hvala �to imate kapljice vjere. Jer bolje jedan pametni nego milion glupih. Jedno me interesuje kad imate vemena odgovorite ako imate �elje. Čime to mora da čovjek bude obdaren da bi bio Adept? �ta to magavan ne smije nikad zaboravit?
P.S. Aleksandre hteo bih te ne�to upitati koja je to univerzalna te�nja svih pravih magova. Je li to potpuno prosvetljenje, potpuna spoznaja, izgradnja velikog dela..? A i ovo bih te upitao da li mi na putu ka magijskoj spoznaji mogu pomoći Smaragdne Tablice, mislim da li se tajne u njima zapisane mogu razotkriti u potpunom smislu i postići sve ono o čemu veliki Tot govori?
Hajde da razmislimo o tome kakava je razlika između ovog, gore postavljenog, zaveta (posvećenja) Satani i kr�tenja u crkvi gde se takođe upućuju molitve trojednom Bogu slične sadr�ine, mada preko sve�tenika. Kolika je istovetnost samog rituala vidi se i iz ovoga �to sledi:
- Satanista ka�e: "Odričem se la�nog
Jevrejsko/Hri�ćanskog boga Jehove, odričem se njegovog podlog i
bezvrednog sina Isusa Hrista, odričem se njegovog prljavog,
odvratnog i trulog svetog duha." Očito je da ovde nema nikakve razlike u onom magijskom i su�tinskom smislu. Ista je to stvar samo različitog usmerenja. I obe varijante su izraz pokloni�tva, pripadanja i samopodređivanja, �to je zapravo krajnji izraz religijske svesti čoveka. Ni jedno ni drugo nisu Sveta Magija iako koriste magijski ritual u osnovi. Ni jedno ni drugo nisu izraz oslobođenja du�e, već njenog dobrovoljnog samoorobljavanja. Ovde, u vrednosnom smislu, nema ničega osim čistog antagonizma između hri�ćanstva i satanizma. Dalje, ono �to je va�no postaviti ovde kao pitanje, jeste poni�tavanje starih zaveta. Iz iskustva znam da na ovo gotovo niko ne obraća pa�nju. Mnogi su mi�ljenja da ako izgovori ili napi�e "odričem se svih pro�lih vernosti i zaveta" da je time sve zavr�io. Ali, ja vam ka�em da to nije ba� tako. Kad bi se sve tako olako rečima zavr�avalo, za�to je onda potrebno zapečatiti zavet delom svojeg tela, u crkvi je to pramen kose zapečaćen u vosku, a u satanizmu je običaj potpisivanja zaveta krvlju? Da li je uop�te bilo ko svestan moći i snage samog "pečata"? On je dakako veći izraz moći od svake izgovorene reči. U njemu je za�eta sva snaga i moć izvedenog rituala. Na ovo se ne obraća pa�nja i �ta ostaje kao rezultat? Za čoveka ostaje vezana i jedna i druga energija. To �to se neko mentalno odrekao jedne energije ne znači da je ona i time poni�tena. Zapravo ona se ne mo�e poni�titi, ali se mo�e i mora transformisati kroz Obred Raskivanja. O ovom obredu neću govoriti jer nije dozvoljeno javno prenosti "Tajnu Raskivanja", jer bi ona mogla biti zloupotrebljena u tom smislu da bi neko zlonameran mogao ovaj obred vr�iti "u nečije ime" i u tajnosti njime izdejstvovao poni�tenje nečijeg zaveta ili za�tite koju nosi. U ovom smislu ću napomenuti i jednu činjenicu. U crkvi je praksa da se obred kr�tenja odraslih vr�i uz jo� neke dodatne obredne radnje koje se upravo odnose na preobra�aj svih predhodnih dela ili zaveta datih pre kr�tenja. Naravno da to nije potrebno kad je u pitanju kr�tenje novorođenčeta. Jasno se tu vidi da je mladi satanizam, proistekao iz antagonističkog oportunizma hri�ćanstvu, jo� uvek malo dete u poređenju sa snagom na kojoj je izgrađena crkva, pa i dru�tvo u celini. Malo je onih koji su u stanju da kroz dubinsko sagledavanje prodru u su�tinu stvari. No, plitkost i povr�nost inače su karakteristike zapadnjačkog prostog čovečijeg uma koji u egoističnom zanosu misli kako on mo�e sve �to mu se prohte i onako kako mu se prohte. Mo�e naravno, da čini �to mu je volja, ali to je samo iluzorna zaslepljenost ega. Uistinu, tu se samo jedno ropstvo zamenjuje drugim, a istinsko oslobođenje sopstva ostaje i dalje zasenjeno izvitoperenim egom. Sve �to ti samozvani i samoproklamovani "osve�ćeni" čine, čine to na mentalnom nivou, koji je, uzgred rečeno uz grubi materijalni, najni�i nivo postojanja. Zbog toga i postoji odsustvo svake moći. Zar nije tako? Ne�to ne bih rekao da ima toliko moćnih magova, jer da ih ima, bio bi ovaj svet zaista drugačiji. Ono čega ima to su samo umi�ljeni umovi, jedni orobljeni tradicijom i religijom i drugi od ovog navodno samooslobođeni, a svi zajedno udavljeni u iluziji mentalne slobode. Ovde sam pomenuo samo hri�ćanstvo i satanizam, ali isto je i u svim drugim religijama i posvećeničkim učenjima. Naravno da ima i onih koji na "raskivanje" obraćaju pa�nju i u svojim učenjima najpre pristupaju ovome, a tek kasnije posvećenju. Ali ko jo� u ovom modernom svetu o tome razmi�lja? Ko jo� uop�te ima sposobnost dubokog promi�ljanja? Većina se uglavnom zaleti i u tom egoističnom poletu zami�lja kako čini pravu stvar, a ne vidi kako jo� dublje zakopava svoje sopstvo. Ne retko je da to ljudi čine i vi�e puta, pa čak i istovremeno posvećenje u različite sisteme, verujući da će time biti bli�e otkrivanju tajni i spoznaji. Kada razgovaram sa ljudima, ja obično pitam: "A odakle tebi to saznanje?" Ka�u ljudi: "Pročitao sam ovde", ili: "Pročitao sam onde." Ili ka�u: "Rekao mi je onaj..." Ili: "Čuo sam da je ovo..." I �ta ja tu imam uop�te dalje da pričan sa nekim ko dozvoljava da spolja�nji svet oblikuje njegov unutra�nji svet. Tu se priča zavr�ava i sagovornika uvek ostavljam u njegovim zabludama i egotripovima iluzornog uma. Sa takvima nema razgovora. Ovo je najva�nia stvar koju sam naučio: "Sve dok dopusta� da spolja�nji svet oblikuje tvoj unutra�nji svet, neće� doći do spoznaje". �ta ovo znači? Kako to spolja�nji svet oblikuje unutra�nji? Mislim da sam na ova pitanja vi�e puta davao odgovore u mnogim mojim tekstovima i predavanjima, i čini mi se da se konstantno mnogi vrte u krug ponavljajući jedno isto pitanje samo na različite načine formulisano. Ljudski je um prijemčiv i lako povodljiv naročito za senzacionalizmom. Neprestano bombardovanje sa svih strana raznim otkrićima, saznanjima, re�enim tajnama i misterijama, nebrojenim metodama za postizanje svega i svačega, dovelo je do odsustva kriterijuma za stvaranje vrednosnog sistema. Zar se niko nije nikada zapitao za�to ima toliko napisanih knjiga koje razmatraju jednu te istu stvar, za�to ima toliko različitih odgovora na isto pitanje i pri tom svi tvrde da donose istinu? I u ovo moderno doba gde je internet izgleda postao "sve i svja" sa vi�emilionskim brojem raznoraznih virtuelnih stranica navodni istinski odgovori se mno�e poput pečurki posle ki�e. I niko se opet ne zapta za�to postoji toliko odgovora na jedno te isto pitanje? Naravno da ima i mnogo pitanja, ali izgleda da na svako postoji "hiljadu i jedan" odgovor. Za�to? Upravo zbog gore pomenute prijemčivosti ljudskog uma i njegove povodljivosti za spolja�njim impulsima. Upravo zbog toga da se ne pronađe odgovor na pitanje. Već sam to pominjao ranije. U staro doba devedeset odsto ljudi je bilo nepismeno i njima je bilo lako manipulisati serviranjem informacija i njihovim doziranjem. Danas imamo devedeset odsto "pismenih" kojima je jo� lak�e manipulisati upravo serviranjem mno�tva informacija gde se čovek u toj prezatrpanosti jednostavno izgubi bez ikakve sposobnosti i kriterijuma da razazna vrednost. I situacija je posve ista kao �to je i bila. To �to većina ume da čita i pi�e ne znači i da je stvarno pismena. Formalna pismenost većine slu�i isključivo za manipulaciju. Sva istra�ivanja potvrđuju da je vi�e od �ezdeset i pet odsto ljudi na planeti i dalje funkcionalno nepismeno, a razlog za to je upravo prijemčivost koju spomenuh. Ponekad mi se čini kao da ljudi u svojim glavama imaju neku ljepljivu masu umesto mozga, pa se tako lepe za servirane informacije ko muve, da ne ka�em na �ta. A onda kad nakon izvesnog vremena taj lepak popusti i u um dopre neka nova informacija onda najdenput čovek u sebi usklikne: "Bio sam u zabludi, sad sam otkrio istinu"- do sledeće prilike i sledeće informacije... I tako kroz čitav �ivot. Budite malo iskreni prema sebi pa sagledajte koliko ste puta bili ubeđeni u ne�to govoreći da je to prava stvar i da ste prona�li odgovor, da bi se posle izvesnog vremena i nekog novog saznanja "prestrojili" odbaciv�i staro mi�ljenje i "prigrliv�i" to novo saznanje kao sada "pravu stvar". Ja sam sebe mnogo puta uhvatio u takvoj situaciji, dok na kraju nisam shvatio da su to tek nekoliko različitih odgovora među onih "hiljadu i jedan", i dok nisam svatio da je za pro�ivljavanje hiljadu i jednog odgovora potreban hiljadu i jedan �ivot. Jeste da je �ivot čoveka samo trenutak istrgnut iz večnosti i da se večnost ne mo�e potro�iti, ipak je svaki oblik spolja�nje spoznaje gubljenje vremena. No. nije to gubljenje vremena u njegovom funkcionalnom smislu. Učenje i uvećanje znanja jeste potrebno, ali ako se sve svede na izučavanje i isprobavanje, te razumsko poimanje �ta je bolje ili vrednije, nikamo se neće stići. I u tom smislu je to izgubljeno vreme. Nema univerzalne te�nje. Stvari koje se navode kao potpuno prosvetljenje, potpuna spoznaja, veliko delo i slično, su samo simbolički izra�ane apstrakcije. Mag �ivi �ivot po principima magijske spoznaje i u skladu sa Univetrzalnim Zakonima. Te�nje i ciljevi su različiti onoliko koliko smo i svi mi različiti. Magija nije religija pa da ima jedan ili nekoliko univerzalnih ciljeva. Magijski se �ivot sastoji iz mno�tva malih ciljeva koji se posti�u i realizuju, a te univerzalne kategorije kao prosvetljenje, spoznaja i slično, posti�u se upravo kroz ove male ciljeve. Potpuna ili apsolutna spoznaja ne postoji, niti postoji konačno delo. Sve �to je apsolutno i konačno znači da je do�lo do svog kraja i ispunjenja. Iza toga jedino mo�e da sledi nepostojanje. A kako �ivot nije nepostojanje već večno kretanje, to znači da ne postoji ni�ta apsolutno i konačno. Čak ni Bogovi nisu apsolutna i konačna bića. I oni neprestano uzrastaju u svojoj moći... Paradoksi na koje se nailazi tokom učenja i saznavanja postoje sve dok se na svet gleda kao na spolja�njost. Tek kada se kroz unutra�nje biće gleda na svet oko sebe i na sve svetove koji nas okru�uju i paralelno postoje, tada paradoksi nestaju i tada se otkrivaju tajne. Tako se jedino dolazi do spoznaje. Paradigme postoje samo da bi postojala pometnja i da bi ljudi ostali u zabludi te tako i daleko od spoznaje. Uzmimo primer: negde ćete čuti da Satana ili koje god mu ime dali, predvodi Demone i da Jahve gospodari Anđelima. Tu je i svakovrsna hijerahija uspostavljena, međutim niti Satana predvodi Demone, niti Jahve predvodi Anđele. Hijerarhija Onostranog sveta se ne mo�e posmatrati kroz prizmu na�eg pojavnog sveta i titularisanja. Ona je posve drugačija. Svi entiteti su samostalna bića i rukovode se jedino Univerzalnim Zakonima, a hijerarhija koja se izvodi ljudska je tvorevina nastala kao sistemsko poimanje njihovih pojedinačnih nadle�nosti, njihovih moći i znanja kojima vladaju. Tako da ako se s prijemčivo�ću pristupa tumačenju onoga �to razne paradigme tvrde da je tako, uvek će se biti u nedoumicama i paradoksima koji se te�ko mogu razmeti. Sve treba proučavati, ali ničemu ne treba pristupati. To je tajna magijske spoznaje. I uvek se pristupa s promi�ljanjem kroz sebe. Svako se delo i�čitava kroz kontemplativnu meditaciju. To je druga va�na stvar spoznaje, jer istina nigde nije zapisana, ni u jednom spisu niti u knjigama. Sve su to uglavnom alegorije koje treba da podstaknu na spoznaju promi�ljanjem. Većina napisanih knjiga je samo plod mentalnih opservacija i ni�ta vi�e. Spoznaja dolazi uvek iznutra, nikada spolja. I ba� ono �to zovemo unutra�njim glasom, taj unutra�nji glas koji povremeno čujemo, njega treba da slu�amo, i nikad ga ne smemo odbaciti. Ali taj glas nije glas razuma koji razmatra stečene činjenice, analizira ih, upoređuje i vrednuje kroz klasifikacije, taj glas je glas intuicije, glas direktnog uvida kroz op�tenje Sopstva sa Univerzumom. Tako se dolazi do spoznaje. Tako se otkrivaju tajne i razumevanju misterije i alegorije. Tako se postaje Adept. Nikakva paradigmična inicijacija i zavet nisu potrebni da bi se do�lo do istinske spoznaje. Sve inicijacije su samo tvorba paradigmi koje te�e da se institucionalizuju ili su se već institucionalizovale. Tvrdnja kako tamo neko dru�tvo krije izvesne tajne koje će se otkriti samo posvećenicima, elementarna je glupost. Mag koji je uspeo da kroz svoje iskonsko sopstvo ostvari kontakt sa Univerzumom i time kontakt sa svakim bićem Univeruma bez obzira na njegovu moć i nadle�nost, takav je stekao i sposobnost da otkije svaku tajnu i primi svako znanje. Zavetovanje bilo kojem biću ili entitetu bez obzira na njegov rang ili rangiranje koje sam čovek proizvodi u svojoj svesti, je akt vezivanja. To skoro sva bića vole, pa i vi bi isto tako voleli da za sebe ve�ete mno�tvo onih koji će da vas vole i obo�avaju, i da ne nabrajam �ta sve jo�. Kad čujete ili pročitate negde da entiteti, koji god to bili, zahtevaju potpisivanje Zaveta i da samo na taj način oni daju svoju mudrost, znanje i moć, znajte da je ovo la� i da je to samo tvorba paradigme koja te�i da obezbedi svoj institucionalni �ivot. Tačno je i da mnogi entiteti to tra�e od ljudi, ali to nisu zahtevi niti uslovljavljavanje, već isku�avanje sopstva. Entitet, ma ko on bio, prvenstveno �eli da zna s kim ima posla, ko je i kakav je čovek koji se obraća, koji priziva. Ako je to poklonički odnos, svaki entitet će se s nipoda�tavanjem odnositi prema čoveku. Ako ko sebe smatra nedostojnim i nemoćnim pred bilo kojom bestelesnom silom, takav je sebe već ograničio. Stoga jasno stoji moje upozorenje, nikakv sporazum, ugovor ili zavet, s bilo kojim entitetom ne treba praviti. Svaki preuzeti zavet je priznavanje podređenosti. Vezivanje, kao �to rekoh, koje predstavlja samoorobljavanje, a time i onemogućavanje usavr�avanja i uzdizanja. Samo onaj mag koji pred biće neko stane nevezan bilo kojim zavetom ima status slobodnog i samostalnog bića u uzrastanju i samo su takvom svi putevi otvoreni. Samo takav stiće bo�anstveno dostojanstvo i mo�e stati pred svako biće i od svakog zatra�iti sve ono �to du�a njegova i�te. I ne samo �to mo�e zatra�iti, takav uvek i dobija ono �to tra�i. E sad, to koliko smo svi mi različiti u svojim stremljenjima i ciljevima kojima te�imo, toliko su različita i razumevanja ovog pitanja. Ako ko sebe do�ivljava u podređenom polo�aju u odnosu na neki entitet, onda je to njegov izbor i njegovo pravo. Stoga ja razumem i prihvatam kao lični izbor svakog ko se odluči na bilo koji vid inicijacija i posvećenja. To je neotuđivo pravo. Ali znajte ovo: Logos je uvek Logos, kako god shvatili i tumačili ovaj starogrčki termin. Stoga, izgovorena i zapečaćena Reč uvek ostaje Reč. Delo uvek ostaje izvr�eno Delo. Ili, �to bi na� narod rekao: "Posle jebanja nema kajanja." Jedini istinski Zavet ili inicijacija jeste prvo i veliko samoposvećenje kojim se mag zavetuje samom sebi pred Univerzumom i predstavlja sebe imenom i pečatom svim ravnima postojanja i svim bićima Univerzuma. To je jedini Zavet koji se preuzima i koji se kao takav kroz ritual samoinicijacije unosi u Eter i koji kroz ritual postaje eterični zapis (eterični kod) u Univerzumu koji će svaki entitet prepoznati. Sam ritual je trojedan. Zapravo sastoji se iz tri nivoa samoinicijacije od kojih je svaki ponaosob inicijacija sama za sebe. Ta tri nivoa inicijacije kroz koje se izra�ava volja aspiranta predstavljaju preuzimanje Magijskog Zaveta. Budući da je svaki Zavet neopoziv, on mora biti dobro razmotren. Zato je bolje ne preuzimati bilo koji zavet unapred, jer sa porastom razumevanja, mo�e se doći do spoznaje da se preuzeti manji zavet ne mo�e usaglasiti sa većim. To će se gotovo sigurno dogoditi, i zato se mora zapamtiti da je dilema ovakve vrste najgora u kojoj se mag mo�e naći, budući da je su�tina Volje u njenom sa�imanju u jednu tačku (skupna tačka sopstva). Druga va�na stvar u razmatranju Magijskog Zaveta sastoji se u njegovoj pravilnoj pripremi. On se mora preuzeti za jasno određenu i potpuno shvaćenu svrhu i nikada se ne sme dozvoliti da se izađe izvan toga. Prva inicijacija, samoinicijacija, je prva, najveća i najsvetija �rtva. Zbog toga ne treba pristupati ovom Zavetu olako. Zbog toga je i ustanovljena Preinicijacijska Magija. Ono �to je za jednog čoveka hrana, za drugog je otrov. Ova izreka se mo�e primeniti i na magijski �ivot. Ono �to je za jednog dobro, za drugog čoveka mo�e biti zlo. Zbog toga je va�no da se kroz Preinicijacijsku magiju preuzimaju, takozvani "mali zaveti" koji mogu da budu veoma korisni za čoveka koji nije jo� uvek sposoban da mudro koristi ono �to mu �ivot pru�a. Tek kad ovlada svim segmentima Preinicijacijske Magije mo�e se upustiti u pripremu za ulazak u Sveto Kraljevstvo Magije kroz Sveti čin Samoposvećenja. Dotle, aspirant će samo te�iti da dosegne Kraljevstvo, upisujući u svoj prvi Magijski Dnevnik svaki korak, svaku radnju i obred koji čini kroz savladavanje i primenu u �ivotu magijskih postulata. Ne postoji moć, koja se ne mo�e staviti u slu�bu Magijske Volje. Svaki je ritual svojevrsno samoisku�avanje pred Univerzumom koje predstavlja mogućnost da ta moć kojoj se te�i počne da se ceni zbog same moći, �to bi bilo uvredljivo, a ne zbog mogućnosti da se spozna istinska Priroda Stvarnosti, �to je jedino ispravno. Kroz Preinicijacijsku Magiju, aspirant se samoodređuje i priprema za izvr�enje Velikog Dela. I tek kad je potpuno siguran da je spreman da konačno preuzme svoj Prvi Zavet kroz Samoinicijaciju, tada pristupa pripremama za ovaj Veliki i Sveti čin. Druga inicijacija, odnosno drugi vi�i nivo samoinicijacije koji dolazi kasnije, se smatra paradoksalnim Zavetom, jer podrazumeva naj�ire posvećenje u sticanje znanja i ve�tina. Ova Druga inicijacija je Zavet Svete Poslu�nosti. Ovo je posvećenje u Magijski sistem (paradigmu) jer on, ne samo �to vodi do savr�ene slobode, već predstavlja i obuku za ono Samopredavanje koje je krajnje ishodi�te Treće Inicijacije. Ovo jeste svojevrstan paradoks jer se odnosi na ulazak u pradigmu iz koje treba da se izađe. Velika vrednost Druge inicijacije je u tome �to nikada ne gubi stečeni sjaj spoznaje upravo iz tog razloga �to se u nju ulazi nakon Preinicijacijske Magije, koja otvara vrata spoznaje. Ukoliko učitelj, pred kojim se pola�e Zavet, zna svoj posao, on će brzo otkriti sve ono �to njegovom učeniku ne odgovara, i naviknuće ga ba� na to. Neposlu�nost unutar same paradigme koja se na početku javlja predstavlja unutra�nji sukob dve volje u učeniku. Stoga ova druga inicijacija treba omogući prevazila�enje tog unutra�njeg sukoba koji nije ni�ta drugo do ego. Volja izra�ena u Drugom Zavetu, treba da bude povezana sa najvi�om Voljom preko činjenice da je preuzeta u nameri da se otkrije ta najvi�a Volja, i da se izbori s prolaznom voljom koja se zasniva samo na prolaznim razmi�ljanjima. Stoga učitelj mora da nastoji da ne�no i nepokolebljivo podstiče svog učenika, malo po malo, sve dok poslu�nost ne počne bezpogovorno da sledi naređenje, bez obzira o kakvoj se vrsti naređenja radi. Lično se ovde "zaboravlja". Tako se prevazilazi i ponitava ego, odnosno, dovodi u podređeno stanje sopstvu. Su�tina Druge inicijacije je pokoravanje ega, kako bi Sopstvo bilo u mogućnosti da primi balgodat Spoznaje i realizuje sticanje svih ve�tina i sposobnosti. Ovo je dug put koji se ne bez razloga naziva isku�eni�tvom. Tek na kraju ovog naukovanja aspirant zaista pristupa istinskom određenju Sopstva. Tada prestaje da postoji svaka paradigma i on pristupa poslednjoj, Trećoj Velikoj Inicijaciji kroz koju staje licem pred Bogove. Tek tada i samo po Blagodati Najvi�eg Promisla, aspirant postaje mag. Njegov �ivot tad postaje paradigma za sebe, a on kroz Obo�enje postaje Adept sam po sebi. Tačno uputstvo kako se postaje adept ne postoji, jer kada bi postojao odgovor na pitanje kako se postaje adept onda bi se adepti toliko namno�ili da bi se sretali svuda redom i na svakom koraku. Neki se rađaju kao adepti i to su svakako avatari. Neki to postaju u samo jednom trenu duhovnog buđenja i prosvetljenja i to su svakako oni odabrani po Bo�anskom Promislu. Oni koji se osmele da kroče na Stazu Spoznaje, adeptom će postati dugotrajnim i stalnim radom na sebi za sebe i kroz sebe za svet oko sebe. I ovo poslednje je to �to magavan nikada ne sme da zaboravi, ni u jednom trenu, �ta god da radi i kakav god �ivot da �ivi.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2012 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 24-01-2013 03:43 |
