Stranice

Crkva i magija kao "babe i �abe"

 

U �ta je po Vama najbolje da čovek veruje ili koga da po�tuje kao "omiljenog Boga"?

26.08.2011.

 

I. S.

A da pitam, postoje ve�tice/magovi/pagani ... da ne nabrajam. �ta je sa onim "ve�ticama" kod koje ide običan narod, one ka�u da im je Bog dao tu "moć" mo�da su većinom i varalice, ali ima i onih koji kako narod ka�e "pogađaju" a sad koje njima dao tu moć? Oni ka�u Bog i one ne pu�taju da neko ko nije kr�ten uđe u njihovu kuću. Kako to mo�e da se objasni i kako zapravo one znaju da neko nije krsten?

I jo� ne�to, koje je Va�e mi�ljenje o Viki?
Za neke je to sekta, za neke satanizam, za nekog je to normalno i za nekog onako ili ovako... za neke je čak i način da se deca ubace u sektu...

Zapravo ja ne verujem da postoji Bog, jedan Bog , od malena ja sam uvek pričao da postoje Bogovi dok su me drugi ispravljali...

Pročitao sam dosta tekstova koje ste napisali na Va�em sajtu i dosta toga mi je jasno, a pone�to i nije... Ko je rekao da su Bogovi međusobno ratovali? I ko je to "video" svojim očima...

I, kada je toliko religija, Bogova i svega toga... U �ta je po Vama najbolje da čovek veruje ili koga da po�tuje kao "omiljenog Boga"?

Izvinjavam se �to Vas ovako maltretiram i na va�em izgubljenom vremenu... Značilo bi mi kada bi ste odgovorili :)

Pozdrav!

 

Većina onih koji se izdaju za razne magove, astrologe, ve�tice i slično, jesu zaista obični �pekulanti i prevaranti. Ima među njima onih koji su stekli neka znanja ali ne i ve�tine i sposobnosti. Ima i onih koji imaju neke sposobnosti i to koriste, upotpunjeno delimično stečenim znanjem, za zarađivanje para. A ima i sto posto varalica. Dakle ima svakakvih. Tačno, ima i u na�em narodu raznih �ena, pa i mu�karaca koji imaju neke od tih ve�tina, ima i vidovitih. Neki rade za pare, a neki po sistemu ako im ne�to da�...

Kod nas su ljudi prilično religiozni, odnosno vi�e tradicionalni nego religiozni pa zbog toga navodno rade samo sa onima koji su kr�teni, �alju ljude da idu u manastire, da se klanjaju mo�tima svetaca, da piju svetu vodicu i slično. To su oni uglavnom "tralala" magovi i vidovnjaci koji su okru�eni ikonama, krstovima i slično. To koriste da bi tako privukli ljude i sebe prikazali kao dobre ili bele magove, a zapravo se opet radi o prevarantima. Čak i kad neko od njih i ima mo�da neku sposobnost, vidovitost ili kakvog znanja magijskih ve�tina, opet to uglavnom koriste za sa ličnu dobit i korist u materijalnom smislu. Naravno ima i onih koji se bave magijom s jedne strane, a s druge su opet, uslovno rečeno, vernici i misle da to tako mo�e da ide zajedno. Mađutim religija i magija nemaju nikakve međusobne veze. Magija čak isključuje religioznost, a religija ne samo �to ne prihvata magiju nego je čak i osuđuje. Svaki pripadnik crkve, sve�tenici posebno, će reči da svako ko se bavi magijom, pa čak i ako je okru�en ikonama, da je Đavolov sledbenik, da �uruje s Đavolom, da je Satanista i slično... Dakle, kada ugleda� kakvu me�avinu magijskog i religioznog, od toga se kloni, jer tu nisu sasvim čista posla... I opet, kao �to narod sam ka�e za svakakve papazjanije: "babe i �abe ne idu u isti ko�".

Odakle ljudima moći i sposobnosti? Ovo je oduvek bilo zanimljivo pitanje. I dok neki ka�u da se sa time rađa, drugi pak misle da im je to dar od Boga. Nije ba� tako, a opet bi, donekle, mogli biti u pravu i jedni i drugi. U čemu je onda stvar kod ovog paradoksa. Kao prvo, Bogovi ni�ta ne daju ako se to od Njih ne zatra�i. Naravno da postoje de�avanja kada neki od entiteta, Duhova ili Bogova, izravno deluje na na� svet ili na nekog čoveka podstičući izvesne aktivnosti, a da toga ljudi pojedinačno ili kolektivno nisu svesni. Ovo se događa prema Bo�anskom Promislu. No o tome ovde nije reč. Govorimo o ličnim sposobnostima i moćima, poput vidovitosti, moći lečenja i raznim sličnim magijskim ve�tinama. Prema svim tradicijama, bilo da su one religijske ili magijske, jedna je stvar potpuno identična. Čoveka kao biće stvorili su Bogovi u drevna vremena, i to jednim delom od svoje Bo�anske Prirode nadgrađujući njome zemaljsku prirodu čoveka primata. Time je čovek kakvog danas poznajemo postao jednim delom i Bo�ansko biće sa sposobno�ču Bo�anskog uvida, saznanjima, moćima i nizom sposobnosti. Eterična osnova Bo�anske prirode je utkana u biće svakog čoveka. U Eteru se pak nalaze zapisi celokupnog postojanja. Međutim, ovde je i jedna zamka. Čovek je jednom polovinom primat, fizičko i materijalno biće, smtno biće. U toj materijalnoj ogradi Bo�anska Priroda nije sputana, ali je zasenjena materijom kao "pokrovom" i kao takva je sme�tena u onaj deo bića koji se modernim jezikom naziva podsvest, ili nesvesno, koje je opet po svojoj inertnosti, pojedinačno i kolektivno. Razumljivije rečeno, a to čak potvrđuje danas i moderna psihoanalitička psihologija, naročito Jungovske �kole, u podsvesti, odnosno pojedinačno nesvesnom i kolektivno nesvesnom je sme�teno celokupno nasleđe svih znanja, ve�tina i sposobnosti. Eterični zapis istorije svakog bića i sveta u celini. Tu je ona "baza podataka" iz koje svaki čovek, kada stane na "prag svesti", crpi informacije. Nekada se to posti�e meditativnim udubljenjem, nekada intuitivnim uvidom, a nekada spolja�njim inspirativnim i stimuli�ućim faktorom eterizacije elektro magnetnih struja osnovnih Elemenata. Dakle, svaki se čovek rađa sa svim znanjima, ve�tinama i sposobnostima. Sve �to čovek radi tokom svog �ivota jeste da on prepoznaje ono �to već poseduje. U kojoj će meri to biti razvijeno kod svakog pojedinačno, zavisi od niza faktora, ali o tome ovde sada nije reč. Mo�e se zaklučiti da je um čovekov ta, simbolično nazvana, Kapija Bezdana. Um je čovekov ono �to se mo�e nazvati "smestili�te nesmestivoga", Bo�anske prirode, Izvora svake tvari. I na kraju ovog dela razmatranja bih rekao: magija je ve�tina čitanja Eteričnog zapisa.

Sledeće se pitanje odnosi na Vike (Wicca), a nije daleko od osnovne teme. O ovome je dosta knjiga napisano, postoje nebrojeni forumi i grupe, te se ja ne bih upustao u detalje tumačenja učenja Vike. Ali ću reći da je Vika, koja je danas u izvesnoj meri popularna, naročito na zapadu, poku�aj da se o�ivi stara magijsko religijska keltska tradicija druida i njihovog učenja, znanja, verovanja, rituala... Smatram da to nije ni izbliza uspe�no sprovedeno, s obzirom da u modernoj Viki ne postoji ono jezgro "�ive magije" Zbog toga se to mo�e karakterisati samo kao religija, o�ivljena stara verovanja i običaji. To je čak i rezultiralo priznavanjem Vike kao religije u Velikoj Britaniji, Americi i jo� nekim zapadnim zemljama. Uobičajeno je da se Vike smatraju paganima, no ovo je pogre�no, jer je paganizam pogrdan naziv hri�ćanske crkve za sledbenike starih religija i starih Bogova. Logičnije bi to bilo smatrati religijom prirode, starom religijom ili kao �to su to učinili pokreti u Belorusiji i Ukrajini, o�ivljavajući stare slovenske kultove, nazivajući sebe "pravoslavnim" jer to uistinu i jesu. Crkva je je to ime "pravoslavlje" uzurpirala za sebe kada je u neletu svojih misionara pokoravala narode i plemena �irom Evrope, čineći pri tom nebrojena zlodela.

Tačno je da neki Viku poistovećuju sa ve�tičarenjem, ali je ovo samo delimično tačno. Ve�ci i ve�tice su u ta stara vremena bili narodni �reci, lekari i posrednici između svetova, ljudi koji su svoj �ivot posvećivali op�tenju sa Bogovima. Zapravo bili su magovi u pravom smislu te reči. Ono �to je danas ostalo od toga je samo tradicija u poku�aju da postane Magija. Ali, sve dok ne za�ivi kao �iva Magija, ostaće samo tradicija u religijskoj formi.

Tačno je da neki Viku poistovećuju sa Satanizmom. Sam pomen Satane ovde jasno inklinira da je takvo tumačenje do�lo iz krila crkve. Za ovo mogu reči samo jedno. Oni koji slede ovakvo mi�ljenje nemaju pojma ni o Viki, ni o Satanizmu, a vala pojma nemaju ni o crkvi i hr�ćanskoj doktrini. Svaki će hri�ćanin u svom neznanju i indoktrinaciji zaslepljeno govoriti o Satanizmu kada govori o bilo kojem učenju koje nije hri�čansko. Za hri�ćane je sve satanističko �to je izvan crkve. Upravo je u ovom zaslepljujućem jednoumlju monoteizma i koren svakog zla. No o ovom pitanju monoteizma nekom drugom prilikom. To je isto tako prilično �iroka tema. A ovde dođosmo i do ovog poslednjeg pitanja: U �ta je najbolje da čovek veruje ili koga da po�tuje kao "omiljenog Boga"? Na ovo je nemoguće dati odgovor. Ovo je pitanje lične spoznaje sveta kroz sopstvo. Verovanje ili religioznost je samo prvi stepenik na Putu Spoznaje. Iza toga mora doći Znanje. Kojim će pravcem čovek krenuti, sasvim je lična stvar. Za ovo je neophodno samoodređenje sopstva, a to je moguće samo u �irokom uvidu. Ovo podrazumeva konstantno učenje, pručavanje, usavr�avanje. Zato čitaj i proučavaj, ali uvek sa zadr�kom i kritičkim odnosom. Svemu pristupaj bez prijemčivosti. Kontemplacija svake ideje, svake spoznaje je Ključ samoodređenja. Zato, ako ti neko ka�e ovo je Bog, ili ovo je Istina, ili ovo je Put, pa jo� ako uz to doda odrednicu Jedini, onda znaj da je prevarant.

Jedno drvo, nije slika �ume...