Stranice

Mnogo puta sam čuo pitanja poput ovog: Da li je zaista moguće sve ono o čemu magija govori? Zaista je te�ko započeti razgovor sa nekim ko postavi ovakvo pitanje. I moj odgovor najče�će biva: Za tebe nije sve moguće. I mnogo puta čuh ovakvu opasku: Ja sve to znam, ali ne znam kako sve to deluje. Ima u tome nečeg, mada nisam siguran. Ne�to sam od svega i poku�ao, ali ne deluje. Naravno da je tako. Zakon nije entitet da bi mogao delovati sam od sebe. Mi smo ti koji delujemo, samo je pitanje kako delujemo? Univerzalni Zakoni su zapravo principi koji oblikuju svako delovanje stvarajući uslove za realizaciju samog dela. To se događa kada svoju svest dovedemo u stanje usklađivanja misli i dela sa Zakonima. �ta znači interaktivno delovanje Zakona? To je njihovo jedinstveno delovanje koje ih čini Jednim Zakonom, a podeljeni su samo u svrhu razumevanja kako Zakon deluje. Primeniti samo jedan ili nekoliko Zakona, znači da Zakon neće delovati i da će rezultati izostati. Samo kroz objedinjeno delovanje svih Sedam Zakona mi tvorimo moć jedinstvenog delovanja Univerzalnog Zakona koji je Jedan.

Neverovatna je to sila koja se razle�e iz najveće dubine sopstvenog bića. I nesaglediva je Moć Sopstva koja le�i zatrpana vekovnim, čak i milenijumskim lju�turama koje generacijama i generacijama nastoje da okuju tako sna�nu, tako krepku ljudsku du�u. I neverovatno je to kada čovek učini i samo jedan korak, sasvim mali korak kidajući čak i onu najtanju ljuspicu, te tako oseti sopstvenu snagu obstojstva. To je ona snaga, ona moćna sila koja počinje da uzrasta. I nema te sile koja joj se mo�e suprotstaviti. Nema tih okova koje ne mo�e raskinuti. Samo jedan korak, jedan mali korak je uvek potreban, onaj prvi korak. Taj korak jednak je snazi i sili Velikog Prvog koji je čitav Svemir porodio i uzneo u beskrajno uzrastanje. To nije nikava velika filosofija, niti kakvo mudrovanje, već naprosto samo jedan mali korak. Zato i nije potrebno biti previ�e zagledan u beskrajna Nebesa, te�iti nekakvom op�tenju sa Bogovima, slaviti Njihovu Veličanstvenost i Moć, tra�iti darove... To je tako ljudski i tako nisko. Bogovima jeste milo kad i sami uzrastaju u svakom ljudskom nastojanju i prihvatiće svaku du�u koja im je prineta. Ali Oni ne moraju pru�iti bilo �ta zauzvrat. I Za�to bi, za�to bi se odrekli bilo čega od onoga �to im je dato, ili �to su uzeli. A opet, mogu pru�iti koliko god hoće. I pru�aju taman toliko koliko je dovoljno čoveku da ostane u vlastitoj iluziji postignuća. Ne nameće čoveku iluzije ni jedan od Bogova, jer to nije po Zakonu. Ne nameće čoveku iluzije nijedno biće iz okru�enja njegovog kojem god da svetu pripda, jer ni to nije po Zakonu. Iluzije stvara čovek sam, sam sebe okiva zagledan u Nebesa ili u svet kojem pripada. A to jeste po Zakonu. Ono �to sami stvaramo, potpuno je po Zakonu. I sve dok je tako čovek ostaje samo čovek, biće strepnji i nadanja, biće �elje i i�čekivanja, biće rastakanja u sopstvenim antagonizmima, biće koje pro�dire samo sebe, bedni smrtnik i ni�ta vi�e. Ne mora se otisnuti hiljadu milja pod more, i dole u okeanskim dubinama tra�iti spoznaju moći Vode. Dovoljno samo zagaziti u plićak čak i najmanjeg potoka i tu će se otkriti sva snaga i moć Vode. Takav je Zakon: Kako je Gore, tako je i Dole. Hiljade i hiljade �ivota čovek mo�e meditirati zagledan u Nebesa i uznostiti svoje misli u beskraj nedokučivog Svemira i�čekujući odgovor. A odgovor iz beskrajne Ti�ine ne dolazi. Ti�ina rađa samo ti�inu. Takav je Zakon. I gle: tek kada čovek spozna tu neizmernu moć Ti�ine i u njoj pogled svoj okrene ka unutra�njem biću, tada mu se čitav Univerzum otvara kao na dlanu ispru�ene ruke. Eto, takav je Zakon. I gle, radost veliku na Nebesima. Progovaraju Bogovi: Pogledajte na ovog čoveka, on je kao jedan od Nas. Slavite Braćo ovog čoveka jer je Dostojan da se nazove Na�im Bratom. Takav je Zakon. Samo jedan mali korak je potreban, jedan mali korak "ovde i sada". To je ono �to Univerzum čuje i oseća, ne sutra, ne u budućim vremenima, ne u �eljama i i�čekivanjima, ne u nadanjima i strepnjama, već u delu "ovde i sada". Samo tada Univerzum odgovara i prima u svoje okrilje uzavrelu du�u. Samo tada Univerzum spusta svoju Moć kojom neizmerno ispunjava du�u �to raskida okove sopstvenih iluzija. To je ono �to poku�avam da prenesem: da svako učini taj jedan mali korak, korak koji vodi drugom, drugi trećem, a treći beskraju... To je ta neizmerna Sila �ivota, Sila stvaranja i delanja, Sila koja se otkriva jedino u Čistom Sopstvu. To je ono Obo�enje Du�e i Staza Njenog uzrastanja u Dostojanstvo Boga. Čudo jedne jedinstvene Tvari onoga �to je Gore i onoga �to je Dole. Takav je Zakon.

Ranije sam sebi uvek postavljao pitanje: Kako to ljudi nisu u stanju da shvate i razumeju, čak i sasvim jednostavne poruke? Ali nije to u pitanju. Razumeju, mo�da ne svi, ali većina da. Ima i onih koji u priličnoj meri vladaju znanjem i obiljem informacija, čak do te mere da je sa njima divno sedeti i razgovarati. Ali oni ne pokazuju rezultate. Za�to? Kakav je to problem u prirodi čoveka koji mu ne dozvoljava da sasvim običnim i vrlo jednostavnim delima sebe dovede u uzvi�enije stanje? Problem je u odsustvu delanja ili onom stanju svesti kada ka�emo: Ja to sve znam, znam kako deluje, ili: Ja sam to radio i znam kako deluje. To stanje svesti uzrokuje praktičnu neaktivnost ili samoobmanjivanje koje nam govori da imamo znanje i da smo time postigli delovanje prebacivanjem aktivnosti na mentalnu ravan bez stvarnog delanja. I ovo je najče�ći razlog ne postizanja rezultata. Posedovanje znanja jeste vredno, ali ako nema sjedinjenja spoznajnog i delatnog, znanje je bezvredno. Ka�u Budisti da magarac natovaren sa sto osam knjiga Budizma i dalje ostaje magarac. Neko mo�e postati i doktor za Budizam, ali ne mo�e postati Buda.

Čovek mora da razvije sposobnost dovođenja pod kontrolu volje najpre unutra�nje osobenosti, a po tom i svega onoga �to ga okru�uje. S tim �to je naglasak uvek na ovom unutra�njem, dok se spolja�nje podrazumeva kao nus pojava, kao rezultat koji prati unutra�nji razvoj te predstavlja posledicu. Dakle, upravljanje ukupnom spolja�njo�ću dolazi uvek kao posledica uspostavljanja pune vlasti nad unutra�njim bićem. To je neminovnost. Sedam Univerzalnih Zakona nisu samo reči koje treba znati i razumeti. Oni su Sila koja deluje kroz na�e biće, i usklađivanje na�eg bića sa ovim Zakonima nam omogućava voljno upravljanje svetom u celini. Dug je to proces, a njegova realizacija zavisi isključivo o na�oj individualnoj sposobnosti da realizujemo jedinstveno i trenutno delovanje ovih Zakona kroz na�e biće dovodeći na�u volju u egzaktno stanje "ovde i sada". Jedino pod ovim uslovom, kada delujemo kroz stanje svesti "ovde i sada" moguće je voljno delovanje, kakvo god ono bilo. Da bih to ilustrovao, napomenuću sledeće: Svi ste u svom �ivotu postizali razne uspehe i dostizali razne ciljeve koje ste sebi postavljali. Ne bitno je kakvi su to ciljevi i uspesi. Ali razmislite i poku�ajte analizirati svaki svoj ostvareni rezultat posmatrajući ga sa strane i videćete da je sve ono �to ste postigli zapravo zdru�eno svesno i nesvesno delovanje iz perspektive "ovde i sada". Sve dok ste kroz takvo delovanje "ovde i sada", odnosno preduzimanje određenih aktivnosti usklađenih sa �eljenom namerom ili ciljem, bivali ste sve bli�i ostvarenju cilja ili je cilj bivao ostvaren. Univerzum deluje jedino na ovaj način, ako s njim "komuniciramo" kroz "trenutno", odnosno stanje svesti "ovde i sada". Samo tada Univerzum "čuje" na�e biće i odgovara stvarajući energetske preduslove i uslove koji omogućavaju dostizanje i postizanje cilja.

S druge strane, pak, sve dok se nalazimo u stanju svesti koje se naziva namera, �elja ili postavljanje (određivanje) cilja, a da pri tom ne preduzimamo nikakvu aktivnost, Univerzum to ne "čuje" niti "vidi" to na�e stanje. Zbog toga mi ostajemo u stanju namere, �elje, snova, nadanja, očekivanja... To su sva ona stanja kada ka�emo: �elim da se dogodi to i to, ili: Nadam se da će to biti tako i tako, ili: Jednog dana ću imati to i to, ili: Ja ću da budem takav i takav... Čak i kada konkretizujemo na�a htenja, namere i �elje u vremenu kao recimo: Za godinu dana ću uraditi to i to, ili: �elim da za tri meseca postignem to i to, ili recimo kad ka�emo: Sutra ću napraviti to i to... Sve su to stanja koja ne postoje, stanja koja nisu inpregnirana u Univerzum. Iako su ona uneta u eter kao na�a misao, ona nemaju pokretačku silu koja se inicijalno povezuje sa Univerzumom koji treba da obezbedi preduslove i uslove za realizaciju. Misao, kakva god ona bila, nema snagu pokretanja. Ona samo predstavlja ideju koja treba da bude podsticaj za pokretanje, te stoga sva ta na�a očekivanja i ič�kevanja ostaju kao "mrtvo slovo na papiru". Sada u tom smislu posmatrajte i analizirajte, onako sa strane, sve svoje �elje i namere koje niste ostvarili ili ciljeve koje niste dostigli i videćete da je to tako, videćete da niste zapravo ni�ta preduzeli u tom smislu delanja kroz "ovde i sada" te vam ti ciljevi samo stoje kao namere ili ne�to �to se �eli dostići, da ne ka�em "puste �elje i snovi". Svi to imamo, neko u većoj, neko u manjoj meri, a cilj treba da bude da se celokupno biće dovede u stanje "ovde i sada", u stanje direktne komunikacije sa Univerzumom kako bi se �ivot pretvorio u neprestano nizanje rezultata i dostizanje ciljeva. To je ono krajnje stanje maga koji deluje, stanje koje kada se impregnira sa Univerzumom omogućava da se stvari događaju. I u tome je druga, vi�a, tajna magijskog delovanja, ni u čemu drugom. Cilj je dakle dovesti svoje biće u stanje konstantnog "ovde i sada" koje u krajnjoj instanci omogućava na�e trenutno delovanje i trenutno ostvarivanje namere, �elje ili dostizanje cilja.

Delovanje u "trenutnom", u tačci dodira neprote�ne i prote�ne beskonačnosti je ono delovanje i jedino delovanje koje garantuje realizaciju. Zbog svega ovoga je va�no uno�enje promena u sopstveni �ivot kroz najjednostavniju primenu osnovne Magije Elemenata. Kroz procese primene ove prve i osnovne tajne magijskog delovanja se �ivot oplemenjuje energijama i kroz procese samoeterizacije stvaraju se ti energetski resursi neophodni za delovanje. �to su ti resursi veći i na�e ispoljavanje u "trenutnom" će biti veće. Kada su ovi resursi toliko veliki u trenutku na�eg voljnog "izračenja" (emanacija misli u eter), namera se realizuje. I tu je sva tajnovitost magijskog dela. Ne bitno je da li se ne�to događa za nekoliko dana ili meseci. Često je potrebno da protekne neko vreme da se postigne neki cilj, ali vremenom ako radimo u ovom zdru�enom stanju prve i druge tajne magijskog delovanja uvećavajući svoje resurse i komunicirajući sa Univerzumom kroz "trenutno" mi dovodimo sebe u stanje trenutnog ispoljavanja i delanja, odnosno u stanje trenutnog ispoljavanja svakog cilja, kakav god on bio. Krajnji cilj magijskog usavr�avanja i moći magijskog delanja je u postojanju sledećeg: Misao kao cilj ili ideja, trenutna akcija ili delo kao pokretački impuls u eteričnom Univerzumu, unutra�nji akumulirani resusi čistog etera i snaga izračenja sa usmerenjem. To je ono �to dovodi do realizacije, odnosno cilja i u tome se ogleda moć magije ili magijska moć manipulacije energijama. Postati mag znači upravljati tim energijama, biti dobar mag to znači postizati brzo određeni cilj, a biti veliki mag to je ono stanje kada se misao trenutno ispoljava realizujući cilj.

Mnogi će se zadovoljiti i time da posti�u izvesne rezultate posle nekog kraćeg ili du�eg vremena i mnogi se zadovoljavaju na tom nivou magijskog delanja, jer ono ne zahteva mnogo ulaganja, mnogo rada i punu transformaciju načina �ivota i uobičajenih �ivotnih navika. Međutim, za velika dela potrebno je mnogo rada i skoro do potpuni preobra�aj �ivota. Vi�e puta sam nagla�avao da magijski rad zahteva konstantnost u radu i neprestano oplemenjivanje sopstvenog bića. Kada ovom radu pristupate planski u smislu određenja �ta ćete, kada i koliko raditi, rezultati se pojavljuju te�ko, sporo, a ne retko je i da izostanu. Ovo je način rada i funkcionisanja u početnom periodu, kada započinjete rad na sebi. Tada obično ka�ete: Danas ću da uradim to i to za toliko vremena, sutra ću uraditi ovo drugo i za to će mi biti potrebno toliko vremena, i tako dalje. Ovakvo funkcionisanje gde se delimično posvećuje magijskom jednostavno daje lo�e rezultate. Magija zahteva celokupno biće. Tek tada kad se potpuno predamo magijskom, rezultati počinju vrlo brzo da budu vidljivi.

Poenta svih praktičnih aktivnosti, rada i ve�bi koje pripadaju osnovnoj Magiji Elemenata i ukupnoj preinicijacijskoj magiji, jeste u njihovoj jednostavnosti rada i mogućnosti izvođenja skoro svuda i na svakom mestu, bez da nas bilo ko ometa čak i ukoliko ima prisutnih u na�em okru�enju. Naravno, za određene aktivnosti potrebno je biti sam tokom rada, ali većina ovih "malih rituala" kako ih ja nazivam, odnosno ve�bi, mogu da se praktikuju i kad nismo sami, a da to niko ne vidi ili ne primeti da bilo �ta "radimo". Dobro je raditi povremeno i timski u grupi od dvoje ili vi�e ljudi koji na ovaj način predstavljaju podsticaj jedni drugima. Međutim, svakome je potrebno mnogo vi�e samostalnog rada. Potrebno je da svakodnevno osim ovih praktičnih aktivnosti, budemo takođe i izvesno vreme u osami, trenucima potpune samoće i ti�ine u kojima se u potpunosti predajemo i posvećujemo sebi i na�oj unutra�njoj komunikaciji sa Univerzumom. Dakle, sve takozvane ve�be su ona vrsta magijske aktivnosti koje nam poma�u da magijsko delanje inplemetiramo u na� �ivot. Poma�u nam da na� �ivot oplemenimo i preobrazimo u skladu sa htenjima i potrebama. Ali, sve dok to ostaje na nivou "ve�bi", kojima posvećujemo "izvesno vreme" rezultati će biti osrednji i slabi. Cilj treba da bude da ono �to nazivamo ve�bama preraste u svakodnevne i sasvim obične aktivnosti, nalik navikama koje se čine i rade same po sebi, tako da posle izvesnog vremena radimo a da toga i nismo u potpunosti ni svesni da radimo. To je zapravo oplemenjivanje �ivota magijskim kroz sve aktivnosti i uno�enje magijskog u sve ono �to radimo iako to čak i nije sam magijski čin. Na taj način mi podvrgavamo svojoj volji svaku aktivnost, čak i onu koju mo�da i ne �elimo ili ne volimo da radimo, ali vremenom će i takva aktivnost biti transformisana ili zamenjena prihvatljivijom i onom koju volimo ili �elimo stavljajući je pod svoju volju. Svaki oblik prisile za koji mislimo da dolazi spolja, on zapravo dolazi iznutra, jer ga mi do�ivljavamo kao prisilu. Naravno, ovo nisu ni mali niti jednostavni zahtevi, već predstavljaju čitav jedan proces unutra�nje transformacije koji na kraju treba da rezultira dovođenjem bića u stanje da ukupnost svega dovede pod kontrolu volje i ispoljavanja sopstva kroz delovanje u bilo kom smislu.

Sve te aktivnosti preinicijacijske magije: osnovni rituali či�ćenja i oplemenjivanja elementima, procesi eterizacije i samoeterizacije kojima stvaramo unutra�nje resurse, slu�e da kroz procese energizacije oplemenjujemo ukupnost svih �ivotnih aktivnosti i svih stvari i bića u na�em okru�enju. Sve to naravno treba da prati ono �to nazivamo "razgovor sa sopstvom", to jest ono �to unosimo i bele�imo u na� magijski dnevnik kako bi smo i sami imali uvid u sopstveni razvoj i napredak. Analizirajući sopstvene bele�ke, mi uočavamo i efekte i rezultate. Oni su različiti u onoj meri koliko se i sami međusobno razlikujemo, ali postoje, uvek postoje ukoliko se radi. Kod nekih će ti rezultati prema�iti očekivanja, kod nekih mo�da ne. I jedno i drugo je dobro, va�no je da rezultati postoje. Dalji rad na inplementaciji Sedam Univerzalnih Zakona u potpunosti će zavisiti od toga kako smo i u kojoj meri inplementirali osnovnu Magiju Elemenata u svoj �ivot, i od toga koliko u tom smislu i dalje napredujemo.

Svako ko u svojoj svesti nosi određenu misao, a potom i deluje u skladu sa njom, on stvara sopstvenu stvarnost. Potpuno je ne bitno na �ta se ta misao odnosi. Pogledajte najprostije primere, uspe�ne ljude u svom okru�enju ili �irom sveta. Niko od njih ne ka�e: Nadam se da ću jednog dana postići to i to. Svako od njih je u trenutku stvaranja misli i preduzeo "prvi korak", izvesno delo "ovde i sada". Nadalje se u njihovim �ivotima sve odvija tako �to nastupaju odgovarajući uslovi za nastavak delanja "ovde i sada". I oni posti�u rezultate, oni svoje misli pretvaraju u stvarnost. Dakle, ne mo�e slika nastati sama od sebe. Slikar kada u svom umu ima sliku, on uzima četkicu i boje i počinje slikati. Tako njegova ideja, njegova mentalna slika postaje stvarnost. Potpuno se to na istovetan način odigrava na svim poljima na�eg �ivota. Na �ta god na�e misli usmerili i �ta god one predstavljale, one će postati stvarnost kada se kroz "prvi korak" ispolje "ovde i sada". Stoga je i sasvim jasno da je na� �ivot upravo onakav kakve su i na�e misli "ovde i sada" i kakva su na�a dela "ovde i sada". Primenite to na sopstveni �ivot i videćete da je tako. Ako ne verujete u sebe i smatrate da su va�e �elje neostvarive, one će i ostati takve - nedosti�ni ciljevi. To je tako prosto. Onaj ko smatra da ne mo�e da pliva strahujući od davljenja, nikada neće naučiti da pliva. Tako je i sa svim stvarima u �ivotu, čak i onim koja se smatraju magijskim čudima. Da nisu postojali ljudi koji veruju da su njihove misli i ideje ostvarive i koji su u skaldu s njima delovali, mi bismo danas jo� uvek bili na nivou horde polu inteligentnih �ivotinja koje �ive u �umama i pećinama. Da Nikola Tesla nije svoje "vizije" pretakao u delo "ovde i sada", mi ne bismo imali ni osamdeset odsto svari koje danas posedujemo i koristimo. Za�to ovo jednostavno pravilo ne bi svako primenio u svom �ivotu? Učinite to. Promenite svoj �ivot.

Oslobodite se stresa najpre, te naju�asnije mentalne bolesti, ne samo ovog modernog doba, već svih vremena. I na�i su preci "bolovali" od stresa isto kao i mnogi danas, samo �to je ta bolest danas uzela maha u tolikoj meri da stvara potpuno beznađe među ljudima. Stres, zapravo i nije bolest, već stanje svesti čoveka koji razara sebe iluzornim egom. To stanje nastupa onog momenta kada sopstvenu unutra�nju moć prepustimo onome �to kvalifikujemo kao problem. Problem ne postoji, problem stvara ego, a onda podpomognut strahovima, strepnjama i sumnjama, taj se problem učvr�ćuje, a ego nala�e preduzimanje dela koji će problem uvećati i agoniju produ�iti. Na ovaj način problem preuzima vlast nad čovekom, umesto da je obrnuto. Odlučite da zadr�ite svoju unutra�nju moć. Recite sebi: Ja upravljam sobom. Moć je u meni. Ne dozvoljavam spolja�njim uslovima, okolnostima i izazovima da upravljaju mojim bićem. Jednostavno, re�enje problema će se ukazati samo u čistom i neopterećenom umu raznim strahovima, strepnjama i sumnjama. I kad se uka�e, zgrabite ga odmah, "ovde i sada" učinite "prvi korak" i re�enja će se nizati jedno za drugim. Prestanite da se bakćete i zamajavate besmislenim raspravama i kojekakvim populističkim ili medicinskim re�enjima svog unutra�njeg stanja. Ne treba vam nikakav psihijatar ili psiholog, nikakav "life guru" da bi ste iz stanja stresa iza�li. Vi upravljate svojim telom, vi upravljate svojim bićem. Recite: Mir u du�i mojoj. I bićete smireni. Zamislite jednu ogromnu energiju poput svetlosne lopte koja vas okru�uje, i zamislite potom kako svaki atom va�eg tela vibrira identično sa vibriranjem te svetlosti, i bićete jedno sa svetlo�ću. Potpuno se opustite. Vi vladate sobom, a tamo gde su smirenost i opu�tenost tamo nema stresa. Tako se preuzima kontrola nad �ivotom. Ta kontrola počinje upravo u na�im mislima. I to je sva tajna magije.

Na�a misao se utiskuje u eter, onu finu i sveobuhvatnu iskonsku tvar od koje je u osnovi sve sazdano. Eter je ta iskonska tvar koja Univezum čini jedinstvenim. To je ta Sveukupnost, to je Sveum koji sadr�i sve umove, to se naziva Sjedinjeno�ću Odvojenog. Iako je to naizgled te�ko razumeti, najlak�e je to posmatrati kao energiju koja sadr�i sve energije. Nije to nikakav Bog (čika s bradom koji sedi na oblacima) To je, jednostavno rečeno, sveobuhvatna energija u kojoj su pojedinačne energije organizovane i deluju u skladu sa Sedam Univerzalnih Zakona. To je Univerzum. To je Svepostojanje. Na�a misao utisnuta u Svepostojanje nailazi na odgovor, reakciju Univerzuma koji stvara uslove za realizaciju misli kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zbog toga na�a misao, kao energija, mora biti "ovde i sada", kako bi "zakačila" drugu energiju koja treba da nam se uka�e takođe "ovde i sada". I tada, "ovde i sada" treba da učinimo "prvi korak". Sve ostalo je komunikacija sa Univezumom, i sve je uvek "ovde i sada". Stoga, ako je problem "ovde i sada", i re�enje isto tako "ovde i sada". Treba samo smirenog i oči�ćenog uma "uroniti" u Univerzum i u eteru će se re�enje ukazati. Ako neko voli nauku, mo�e se to i kroz njena sagledavanja razumeti. Jedinstvo Pojedinačnog i Sveukupnog, odnosno svejedinstvo Univerzuma ogleda se i u Ajn�tajnovoj univerzalnoj teoriji. Iako je sam Ajn�tajn nije mogao dokazati, u ovo moderno doba je ipak dokazano da su kvantna uplitanja i Hajzenbergovo načelo neodređenosti stvarnost, kao i niz drugih subatomskih teorija. Oni koji znaju fiziku, dobro će razumeti ovo o čemu govorim.

Stari učitelji su znali da ka�u da je srećan onaj čovek koji je zadovoljan svojom sudbinom. Ali verski zanesenjaci ovu mudrost tumače na potpuno pogre�an način pozivajući vernike da prihvate stvari kakve jesu, a kao nagradu će dobiti bolji �ivot na drugom svetu ili u sledećem �ivotu. Ovo je potpuno pogre�no. Sreća je stanje svesti koje se sastoji u prhvatanju svega onoga kako jeste, ali samo iz perspektive "ovde i sada", �to uop�te ne znači da čovek treba pasivno da prihvata status trenutnog. Upravo obrnuto, iako zvuči paradoksalno, ovo je poziv na delanje. Su�tina je da se u svakom trenutku morate osećati srećno i zadovoljno, jer ako niste srećni zbog trenutne situacije, te se nadate sreći u budućnosti, va�a sreća ostaje zauvek "na čekanju" jer zavisi od onoga �to se jo� nije dogodilo, a ono �to se nije dogodilo to i ne postoji, pa tako ne postoji ni va�a sreća. Univerzum funkcioni�e vlo jednostavno. Ako se osećate nesrećno zbog trenutne situacije u kojoj se nalazite, zbog nečega �to �elite a nemate ili slično, onda je to upravo va�e stanje "ovde i sada". To je poruka koju �aljete u Univerzum, a Univerzim jednostavno odgovara �aljući vam jo� toga �to osećate. Ako ste u takvom stanju svesti, nikada nećete biti srećni. Morate iskazati sreću i osećati se srećno zbog svega onoga �to već imate, a svako ima mnogo toga zbog čega mo�e biti srećan. A onda ono �to �elite stvarate kao sliku u svom umu, ali tako kao da to već imate i učinite odmah "prvi korak", učinite bilo �ta �to predstavlja va�u aktivnost u tom pravcu, i Univerzum će odgovoriti na to. Od jadikovanja i očajavanja za nedosti�nim i zanemarivanja čak i onoga �to već imate, ne samo �to nećete dobiti ni�ta, već mo�ete izgubiti i ono �to već imate. I to je veoma čest slučaj. U starim je spisima rečeno: Onome ko ima daće mu se i jo� pridodati, a onom ko nema uzeće mu se i ono �to ima. Ovo je u potpunosti kroz alegoriju opisano delovanje Univerzalnih Zakona.

Ja se svako jutro probudim i osećam se srećno. Pogledam kroz prozor i ugledam Sunce koje se promalja u jutarnjem rumenilu, i osećam se srećno. I ostanem tako zureći u Sunce neko vreme, i osećam se srećno, spokojno i ispunjeno neverovatnom energijom. I odem do kuhinje i u posudi sa magnetima napravim "�ivu vodu" (namagnetisana voda) i popijem svoju prvu ča�u vode, i osećam se srećno. I ostatkom te iste vode umijem svoje lice u kupatilu, i pogledam se u ogledalu i osećam se srećno. I mačke koje skakuću oko mene raduju se novom danu, i radujem se i ja s njima i osećam se srećno. I dok spremam doručak i dok jedem, osećam se srećno i kad vidim mačke kako jedu, osećam se srećno. I uvek je tako u svemu, u svakoj sitnici, uvek se osećam srećno i zadovoljno. I ba� zbog toga znam da će biti jo� mnogo jutara srećnih, i mnogo svega onoga �to �ivot nosi i �to će me činiti srećnim. Univerzum to "čuje i vidi" i Univerzum uvek odgovara dajući mi sve to �to me čini srećnim i jo� mnogo vi�e od toga. Ne razmi�ljam ja uop�te o tome kako će biti taj doručak na stolu, niti da li ću zaraditi novac, niti da li će i kako će biti bilo �ta od onoga �to �elim. To nije moj posao. O tome se stara Univerzum. Moj je posao samo da budem "ovde i sada" srećan i u u�icima svakojakim. Univerzum u skladu sa slikom u mom umu prenetom u eter odgovara i pokazuje "put" dajući mi pravac kojim treba zakoračiti. Tu nema razmi�ljanja "ako ovo onda ono" ili "�ta će i kako će biti", nego se jednostavno "ovde i sada" čini "prvi korak" i svaki sledeći. Ako bih samo na tenutak pomislio: �ta ako ne budem zaradio novac i ne budem imao novca čak ni za hranu, �ta ću onda da radim i zbog te se mogućnosti osetio upla�enim i nesrećnim, gledajući sebe u umu kako sedim za stolom na kome nema doručka, takvu bih sliku poslao u Univerzum i Univerzum bi odgovorio �aljući ba� to. I �ta onda? Mo�da bih mogao da pojedem mačku, ali to bi bilo za jedan dan. A �ta onda?

Univerzum deluje tako da u na� �ivot donosi sve ono �to u njega projektujemo. Negativne misli donose sve ono �to je negativno, a pozitivne ono �to je pozitivno. Univerzum ne obraća pa�nju na to da li se nama ne�to sviđa ili ne sviđa, već reaguje samo na sliku koju mi projektujemo "ovde i sada", i to je sve. Na� um stvara �ivot koji �ivimo, podjenako stvarajući ono �to �elimo i ono �to ne �elimo. I ba� ovo saznanje treba da nam pomogne da naućimo kako da se na određeni način pona�amo kako bi smo uvek dobili ono �to �elimo. Na� um neprestano radi, čak i kad spavamo. Kroz taj rad uma mi konstantno ne�to menjamo i tako kroz �ivot učimo, sve dok ne naučimo kako da u potpunosti upravljamo sopstvenim �ivotom. Ponekad se te promene odvijaju veoma sporo. Nekome su potrebne i godine da dosegne određene vidove spoznaje i učini izvesna dela. A ponekad se te promene odvijaju u kvantnim skokovima, nalik čak i trenutnom prosvetljenju. Zbog toga svi zastajemo na svom Putu i procenjujemo te promene, sagledavamo pravac i odlučujemo da li su te promene dobrobit ili ne. Ali i kada to činimo to uvek treba da činimo kroz sebe. Lako je okriviti druge ljude, ili splet spolja�njih okolnosti za sopstvene neuspehe, nesreće i nezgode, ali tek kad shvatimo kroz Prvi Zakon o eteričnosti Univerzuma da smo mi jedini tvorci sopstvene stvarnosti, shvatićemo i to da nam Univerzalni Zakoni daju moć da ostvarimo potpunu kontrolu nad sopstvenim �ivotom, budućno�ću i sudbinom. Ta moć je sr� slobode koja nam daje mogućnost da stvaramo �ivot kakav god �elimo, bez obzira na stremljenja. Mo�e to biti i sasvim običan �ivot u ovom pojavnom svetu i bez ikakvih vi�ih stremljenja, ali i ovaj običan �ivot stvara se na isti način kroz delovanje Univerzalnih Zakona.

Sada dolazimo do onoga �to se naziva sumnjom. To je prvi blokator za delovanje "ovde i sada", i da bi smo prevazi�li taj blokator svoje svesti moramo ga razumeti. Prva dilema je u sledećem: Ako mi stvaramo sve u �ivotu, a to isto čine i drugi, onda neke stvari ne mogu da budu stvarne. Prosto razmi�ljanje navodi na zaključak da ako ja �elim jednu stvar, a tu istu stvar �eli i neko drugi, onda tu dolazi do sukoba interesa, te se pitamo: Ko će dobiti tu stvar? Dalja prosta logika izvodi niz pitanja i zaključaka poput ovog: Dobiće onaj ko je jači i moćniji. Ali ovo je prosto i sublimirano nagonsko razmi�ljanje koje čovek vuče iz �ivotinjskog dela svog bića. Univerzum uop�te ne deluje u tom pravcu, a videćemo i za�to. Ili sam ja u pravu, ili su drugi u pravu. Ovakvo razmi�ljanje je sastavni deo paradoksa koji se izra�ava kroz Drugi Univerzalni Zakon koji ka�e da je sve u Svemiru privid a istovremeno je i stvarnost. Zakon Polarnosti takođe ka�e da su suprotnosti samo različiti stupnjevi jedne iste stvari te je stoga jasno da postoje Apsolutna Istina i lična istina. Sveukupnost Univerzuma izra�ava se kroz Apsolutnu Istinu, ali mi kao pojedinci, kao delovi Univerzuma imamo svoju ličnu i pojedinačnu istinu onakvom kakvu je do�ivljavamo. Jednu istu stvar će svaki čovek do�iveti drugačije i drugačije opisati, i svaki će biti u pravu. Stoga ta stvar je kod svakoga različita jer je ona privid, a istovremeno je stvarnost koja se pojavljuje kao mno�tvo. Zato ne postoji sukob interesa jer ne postoje dva čoveka koji �ele istu stvar. Apsolutna Isina je nespoznatljiva, čak i za Bogove, ma koliko oni bili moćni i veliki. Dostizanje Apsoluta značilo bi konačnost, a konačnost uvek označava prelazak u nepostojanje. Stoga, svaka rasprava o istinama je besmislena i zamajavanje religioznih fanatika. To nije Put Spoznaje Prirode Stvarnosti. Moja istina je samo moja i ne mo�e biti ičija vi�e. Kada svoju istinu unesem u Univerzum delovanjem kroz Univerzalne Zakone ona postaje moja stvarnost, ali istovremeno i stvarnost koja se manifestuje na svim ravnima postojanja. To je stvarnost koju vidim ja i koju mo�e da vidi svako, a opet će je svako do�iveti drugačije. Zbog toga je i rasprava o tome �ta je stvarnost isto tako besmislena i "gubljenje vremena".

Stvarnost je Univezum "sam po sebi" i stvarnost je Univerzum koji stvaramo "sam za sebe". U razumevanju načela istovremeno odvojenog i sjedinjenog je i odgovor na pitanje s početka ovog predavanja - Sve je moguće!