Alexanthorn, AKAD - Javna predavanja, 3 - Korelacije magijskog i svetovnog

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Predavanje treće

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Akad

BESKRAJNO PUTOVANJE DU�E

Javna predavanja, tribine, skupovi, �kola spiritualne magije

Predavanje treće

Korelacije magijskog i svetovnog

27.03.2011.

Prvi deo predavanja

Teze:

1. Magijski �ivot

- Magijski i svetovni �ivot.
- Poriv kao polazna tačka.
- Frustracije i konflikti kao izraz nedostatataka, potreba i razmimoila�enja.
- �ta znači �iveti magijskim �ivotom?
- Magijski odnos prema svetovnom.
- Odnos prema neposvećenima.
- Odnos prema materijalnim dobrima.
- Ispoljavanje seksualnosti.

Uvod

Mnogo puta sam u razgovoru sa ljudima koji se bave magijskim radom, nailazio na njihove brojne nedoumice i nerazlučenost najosnovnijih polaznih činjenica. Mnogo sam video različitih poriva za ulazak u svet magijskog, ali malo onih pravih i istinskih. Neverovatne mentalne sklopove ličnosti sretah. Ljude koji su po predstavi svojoj, ovladali voljom i sa mnogo znanja stečenog. A onda ti isti, na sasvim uobičajene stvari svetovnog, reaguju, ne čak ni razumski, već nagonski i instinktivo. �to bi se reklo, reaguju ljudski. A mag mo�e da bude sve drugo, samo ne čovek, čovek u smislu ljudskih osobina.

Kada jednom stane na Stazu i otisne se kroz Beskrajna Prostranstva Duha, sve manje i manje ostaje ljudskog. Jer čovek je ipak stvoren iz krvi Kingua, moćnog Drevnog predvodnika Demonskih Sila, i od tela Tiamat, Drevne Majke, Krilate Zmije Bezdana.
Mag nije zanimanje, niti kakva kauzalna odrednica. Mag je stanje bića. Mag nema ljudske osobine. On ih samo ispoljava u svetu ljudi po sopstvenom nahođenju, bez strasti, bez prijemčivosti. U drevnom Sumeru su govorili da postoje ljudi i magi. Zato postoji podela na Sveto i profano, na inicirane i laike, na moćnu prirodu maga i robovsku prirodu čoveka.

Zbog ovoga krećemo od ove prve korelacije magijskog i svetovnog. U ovom prvom određenju - samoodređenju, sazdana je polovina spoznaje. Poni�tavanje ljudskih osobina je temelj spoznaje. Ovo je zapravo, svojevrsno poni�tavanje ega, ali ne u religijskom smislu kakvo propovedaju mnogi orijentalni, a u novije vreme i zapadnjački sistemi, i magije i religije. Ovo je proces izdizanja Jastva iznad Uma. To je Čista Volja, Sila koja deluje kroz Um kao oruđe.

Čovek ka�e: "Moj um, to sam ja".

Mag ka�e: "Ja sam onaj koji jesam."

Magijski Put spoznaje nije za svaku ljudsku prirodu, nije za svakog čoveka. Mnogo je onih koji ne mogu izdr�ati taj pritisak iskonske biti. Mnogo je onih koji ne mogu istrgnuti du�u svoju iz ropstva svetovnom. A koliko je tek onih koji nisu ni spremni ni sposobni da se suoče sa realno�ću �ivota koji �ive u ovom svetu, a kamo li da se suoče sa samim sobom i stvarnoću magijske spoznaje. Put Spoznaje je neverovatno te�ak, mučan, kadkad svirep i bolan, a opet tako prost i jednostavan, radostan i pun ushićenja. Kakav paradoks!

Zbog toga ću poku�ati da ovim predavanjem, na �to jednostavniji i sa�etiji način, odgovorim na nekoliko va�nih pitanja i neoumica polaznih stremljenja na Putu Magijske Spoznaje. To su pitanja na koja se mora dati vrlo jasan i definisan odgovor. To su pitanja na koja svako mora odgovoriti, pre svega samom sebi. Stoga, ja ću se posvetiti osnovnom razlučivanju korelacija magijskog i svetovnog, a ne davanju odgovaora na pitanja. Odgovore na ova pitanja mora učiniti svako od vas, sam pred sobom. Svaka od korelacija izneta u polaznim tezama za ovo predavanje, nameće jasno pitanje. Zato budite spremni da dobro razmislite o svakom pitanju, i da kao aspiranti odgovorite svom Sopstvu jasno i iskreno. Tek kada se odgovorima aspirant odredi prema Sopstvu i prema Apsolutu, prema svetovnom i prema magijskom, mo�e da radi slobodno i neometano.

Korak po korak se ide, ali se mo�e i potrčati ako se uka�e takva spoznajna prilika. Mag grabi svaku priliku koja mu se uka�e. Nemilosrdnost u Magijskoj Spoznaji je vrlina. Zapamtite ovo, i neka vas ne preneraze neke reči koje budem izgovorio ovde.

Deo prvi: Magijski �ivot

1. Magijski i svetovni �ivot

U dodiru magijskog i svetovnog le�i izvor svih nedoumoca, svih frustracija koje nastaju ispoljavanjem te�nje ka magijskoj spoznaji, a da osnovno razlučivanje pri tom nije jasno razdvojeno, niti definisano.

Magija nije posao sa radnim vremenom. Ni�ta se ne mo�e postići ukoliko ne postoji potpuna posvećenost magijskom. Svetovni, svakodnevni �ivot mora u svakom trenutku biti podređen magijskom. Jedino ovako pro�imanje i pro�ivljavanje magijskog i svetovnog isključuje mogućnost njihovog međusobnog sudaranja. U suprotnom, bilo da je magijski �ivot podređen svetovnom, bilo da se naizmenično smenjuju kao prioritet, to neminovno dovodi do niza kako spolja�njih tako i unutra�njih sukoba. Nedefinisanost i neodređenost magijskog kao primarnog, nedvosmisleno je izvor frustrirajućih i konfliktnih stanja i okolnosti.

Mag je u svakom trenutku svog �ivota mag. Bez obzira �ta radio i gde boravio, svako njegovo delo je magijsko delo. Bilo da obavlja sasvim obične svakodnevne poslove, bilo da ide u �kolu ili na posao, svaka aktivnost mora biti usagla�ena magijskim tonalitetom i modalitetom magijske prakse. Bez ovog usagla�avanja, nikakvom se uspehu nenadajte. Nije moguće biti čovek pre i popodne, a kad Sunce zađe i u tami noći obasjan mesečinom postati mag.

Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom?

Ovo je prvo pitanje na koje mora jasan odgovor dati svaki aspirant. Tek posle ovog određenja, zapravo samoodređenja započinje se proces izgradnje i stvaranja svih neophodnih uslova za magijsku spoznaju i magijsko delovanje.

2. Poriv kao polazna tačka

Razlučivanje magijskog i svetovnog ima jednu zamku. To je pitanje poriva za magijkim delovanjem. Odmah ću definisati ovo neophodno pitanje.

�ta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i stricanjem magijskih moći?

U ovom pitanju na koje se, isto tako, mora dati jasan, nedvosmislen i potpuno iskren odgovor, le�i velika, mo�da najveća zamka samoodređenja, samoposvećenja od koje zavisi svaki daljii ishod magijske prakse.

Porivi mogu biti različite prirode, a uglavnom su svetovnog karaktera. Od razočarenja u porodicu i sukoba s pojedinim članovima porodice, nedostatka jednog ili oba roditelja, preko nesrećnog detinstva, torture i zlostavljanja u porodici i okru�enju, �ivota, uslovno rečeno, u bedi i siroma�tvu, do razočarenja u ljubavi i sveukupnog nerazumevanja prijatelja i okoline. Ovo su neki, najče�ći, porivi. I svi su utemeljeni na emocionalnom reagovanju. Ljubav, mr�nja, osveta, te�nja za bogatstvom, te�nja za moći i uticajem u dru�tvu, ili pak postojanje neke "hronične" ili "neizlečive" bolesti, sve su to u�asne sablazni magijske spoznaje, kamenje spoticanja na Stazi Znanja.

Uslovljenost magijskog dela porivom svetovnog porekla, opaka je prepreka koja pre ili kasnije odvede u ludilo, u izgubljenost du�e, kako za ovaj tako i za Onostrani svet. Poriv svetovnog karaktera konstantno vr�i presiju nad mentalnim bićem i onemogućava jasnoviđenje. To je svojevrsna samoobmana, iluzija ega nametnuta umnim operacijama reagovanja i uslovljenosti u svetovnom �ivotu. To se jo� naziva "magijskim slepilom".

Svaki poriv svetovnog karaktera, a to je svako uslovljeno reagovanje na događaje iz svetovnog �ivota od najranijih dana �ivota, smatra se bolesnim porivom u magijskom smislu. Zaista je mnogo onih koji su podlegli uticaju pojedinih entiteta, samo zbog pogre�ne motivacije, pogre�nog poriva za ulazak u Onostrano. Poriv je polazna tačka samoinicijacije. Zbog toga je prvi korak samoizlečenje i neutralizacija pogre�nog poriva. A to je moguće tek nakon jasnog odgovora Sopstvu, �ta je moj poriv. Tada je moguće poimati pravo stanje stvarnosti, shvatiti iluzornost svetovnog kao inicijalnog. Tada je tek moguće preobraziti ljudsku prirodu u prirodu magijsku, odbacivanjem iluzornosti svetovnog kao jedine realnosti.

3. Frustracije i konflikti kao izraz nedostatataka, potreba i razmimoila�enja

Sada dolazimo do onoga �to se defini�e kao ograničenje realizacije izraza i �eljeljenog. Mentalne frustracije koje se često manifestuju i na fizičkom planu nizom posledica i to uvek lo�ih. Ovo dalje neminovno vodi u konfliktne situacije, najpre sa samim sobom u vidu različitih stanja iskompleksirane svesti, a potom sa okolinom kroz različite forme odbacivanja, prokazivanja i ozlogla�avanja. Sve ovo je posledica raznih nedostataka svesnog poimanja stvarnosti, nerealizovanih �eljenih potreba i razmimoila�enja sa okolinom usled nerazlučenosti magijskog i svetovnog.

Uslovljenost elementima svetovnog karaktera deluje poput tega oko vrata čoveku koji pliva. �to pre se odbaci iluzornost svetovnog, tim pre se stvarnost da sagledati. Svaka na�a potreba iskazana u ovom svetu jeste samo kamen spoticanja na Putu Spoznaje. Usredsređenost na svetovne potrebe, odnosi svu �ivotnu Silu, svu raspolo�ivu energiju. To se zove prijemčivost. A ona će izrasti u nepremostivu prepreku ako se u korenu ne saseće. Kukuruz neće u korovu dati ploda, niti će �ito roditi u kukolju.

Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću?

O ovome posebno i dobro razmislite. Ne donosite zaključke na prečac. Sedite na neko osamljeno mesto, u sumrak, i zagledajte se u daljinu beskraja. Otvorite um svoj i srce svoje. Svoju du�u posmatrajte, gledajte je sa svih strana i oslu�kujte. Tada svom Sopstvu iskreno odgovorite na ovo pitanje. Kako odbaciti iluzornost svetovnog, kako odbaciti svaku prijemčivost, biće poja�njeno kroz niz sledećih teza o kojima ću govoriti.

4. �ta znači �iveti magijskim �ivotom?

Ne prepustiti se ni u jednom trenutku svetovnom, bio bi odgovor na ovo pitanje. To znači, a to sam već napomenuo, mag je u svakom trenutku svog �ivota mag.

I kad priprema hranu koju će pojesti, mag je energizuje. I kad pije vodu on je isto tako energizuje, kao i svako drugo piće. I vazduh koji di�e on udi�e kao �ivotnu energiju. I svetlost sunčevih zraka i toplotu njihovu upija kao Silu �ivota. Svaka stvar koju poseduje je čista, osvećena i posvećena Velikom Delu, bez obzira čemu ona slu�i. I svaki odnos prema drugim bićima je uvek kroz prizmu sopstvene paradigme izgrađen.

Ovo će mo�da u početku izgledati opterećujuće, ali neverovatno brzo to postaje nesvesna radnja poput disanja, poput otkucaja srca. O, kakva blagodat proističe iz magijskog dela samoposvećenja svake stvari, svake aktivnosti i svakog odnosa. Nevarovatan �tit, tvrđavu ovim podi�ete oko sebe. Nedodirljiv mag postaje za svaku silu i energiju stranu ili nepo�eljnu.

Dobro pazite na ovo! Svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena, svako delo učinjeno, svaka stvar u posedu i svaki odnos prema drugom biću, bio to čovek, �ivotinja ili biljka, mora imati svoju magijsku svrhu. U protivnom ne slu�i ničemu, a tro�i energiju i stvara prijemčivost.

Koliko je moj �ivot zaista magijski �ivot?

Zaista budite neizmerno iskreni odgovarajući na ovo pitanje Sopstvu bića svog. Jer kakav će nam �ivot biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je �ivot, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će nam Put biti lak�i i podno�ljiviji, a o uspe�nosti magijske prakse ne treba ni govoriti.

5. Magijski odnos prema svetovnom

Sad se postavlja pitanje odnosa prema svim stvarima svetovnog. Mag mo�e sebi dozvoliti svako delo u uvom svetu ukoliko je ono delo samoposvećenog Sopstva. Odbacivanje prijemčivosti za elemente svetovnog ne znači odbacivanje svetovnog, niti znači isposnički i pustinjački način �ivota. Mag se mo�e prepustiti svakom svetovnom odnosu, svakoj vrsti u�ivanja u �ivotu, svakoj vrsti rada i delovanja, ali samo ako je to delo posledica čiste volje. Ovo znači neprijemčivost. Svaka svetovna aktivnost je prvo magijska, pa tek onda istovremeno magijska i svetovna.

Prema svakoj stvari svetovnog �ivota mag nema nikakav odnos, jer je svestan njene iluzornosti. Sve stvari svetovnog, moraju biti samo sredstvo i to posvećeno sredstvo! A sredstvo uvek, i samo, slu�i svrsi - magijskoj svrsi.

Mag je uvek samo nemi posmatrač ovog sveta, nikada njegov deo. Ovo zapamtite i uvek imajte na umu! Mag nikada ne pripada ni jednom ustrojstvu sveta ljudskog. Mag nema ni rod, ni naciju, ni dr�avu. Nema političko uverenje niti pripada bilo kakvoj organizaciji ljudi. Mag nije čovek, kao �to rekoh jo� na početku ovog predavanja. Kako onda mo�e biti kao jedan od njih? Ovo je pravilo: "Mag se nikada ne upliće u istoriju sveta ljudi delujući na socijalni poredak". Stvari svetovne, kao da ga se ne dotiču. Nema samilosti prema svetovnom poretku stvari.

Ali, isto tako, mag je i za�titnik ovog sveta. Nijednim delom svojim neće naru�iti harmoniju prirodnog poretka stvari. Pun je samilsti prema svakom biću čiste priode. Mag zrači sililinom univerzalnog poretka i svakoj stvari zna njeno mesto. Zahvalan je za svaku blagodat i nemilosrdan je protivnik svake disharmonije poretka stvari.

Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i �ivota?

Dobro pazite kako ćete na ovo pitanje odgovoriti. Dobro pazite jer je ovo pitanje u neodvojivoj vezi sa predhodnim.

6. Odnos prema neposvećenima

�ta je čovek �to neposvećen prolazi kroz �ivot? Ni�ta. Ko je čovek koji neposvećen prolazi kroz �ivot? Niko. Kakav je onda moj odnos prema neposvećenom čoveku? Nema ga.

Zar treba ne�to jo� reći posle svega do sada izrečenog. Mag nema samilosti prema drugom čoveku. Iako po svojoj prirodi zemaljskoj iz istog roda potiče i ne razlikuje se na oko, ne mnogo, samoinicijacijom poni�tava svoju ljudsku prirodu. Prelaskom Bezdana, mag se preobra�ava u prirodu bo�ansku od koje je i stvoren.

U �ivotu maga nema mesta za neposvećenog čoveka. I kada kakvog uzme sebi, i uvede ga u svoj �ivot, to čini s ciljem i potrebom da izvr�i određeno delo svsishodno Sopstvu.

Mag nema roditelje, braću, sestre i drugu rodbinu. Mag nema �enu, niti maga ima mu�a. Nema decu. Nema prijatelje. A opet mo�e imati sve, ako su i oni posvećeni. Kad se dve reke spoje, ne prave one novu reku kao �to se misli, već i dalje svaka za sebe teče, zajedno teku jedna kraj druge, i svaka sledeća koja se sa njima slije.

Svaka paradigma je put za sebe. Svaki je mag put paradigme po sebi. Svaka reka ima svoja odličja i po sastavu je hemijskom drugačija, ali kad se sliju, zajedno opstaju jer im je su�tina ista - voda. Tako i posvećene du�e opstaju jedna pored druge, treće, pete i hiljadu druge, bez obzira kroz koju paradigmu ispoljavaju Sopstvo, jer im je su�tina ista - magijska.

Zbog toga je va�no za svakog aspiranta da odmah i �to pre otpočne rad na uspostavljanju samodovoljnosti, ili �to bi se u svetovnom smislu reklo, da radi na osamostaljivanju u svakom smislu. Nema zadovoljavajućeg napretka u sa�ivotu sa neposvećenima. Dva sveta ne mogu ići jedan kraj drugog. Kao �to reka umire kad se u nju izlije otrov, tako aspirant odumire u sa�ivotu sa neposvećenima.

�ta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost?

Neka odgovor na ovo pitanje zaista bude iskren i jasan. U starim je spisima ostao zabel�en razgovor gde mag sa Sopstvom zbori: "�ta mi je činiti, kada srce moje čoveku �udi? O, zar ću u dru�tvu robova sedeti i sa njima vino piti? Ja, kojem je svet dat i pod noge stavljen!?"

7. Odnos prema materijalnim dobrima

Mnogo sam puta slu�ao �alopojke, samosa�aljive i tu�ne priče, ali ne od ljudi svetovnih jer me njihove priče zaista neinteresuju. Slu�ao sam ih od aspiranata, čak i onih koji se magovima nazivaju. Slu�ao sam ih i od magova obdarenih neverovatnim sposobnostima. I u knjigama raznim, pročitati se mo�e o �ivotima mnogih magova, čak i onih koji su nesvakida�nji trag iza sebe ostavili.

�ta odgovoriti, �ta reći aspirantu, ili magu sa vi�egodi�njim iskustvom, koji dođe i započne svoju tu�nu priču: "U te�koj sam situaciji. Nemam novaca, imam problem sa stanovanjem, ne mogu da kupim i da nabavim čak ni osnovne stvari, a kamo li sve ono �to mi teba. Hteo bih da otputujem, ali nemam para za to. Ne kupujem vi�e ni časopise, a kamo li knjige, u te�koj sam materijalnoj situaciji. Razboleo sam se, a nemam novca za lekare i lekove. Bilo je čak i onih koji su spavali na ulici i nisu imali ni �ta da jedu..." Jedino �to uradim u ovakvoj prilici je pitanje koje postavim: "�ta si ti do sada radio?" A če�će se vrlo surovo postavim pitanjem: "Kakav si ti to jebeni mag, kad nisi u stanju ni najosnovnije potrebe svoje da podmiri�?"

Gde je onda problem? Opet u korelaciji magijskog i svetovnog, u odnosu prema materijalnim dobrima. Svetovni �ivot je neminovno opterećen stalnim mentalnim anga�manom u pravcu re�avanja materijalnih problema. Time su zaokupljeni jednako i siroma�ni i bogati. Prvi tra�enjem re�enja za nema�tinu, a drugi tra�enjem re�enja za odr�avanje bogatstva. Magijski �ivot uop�te nije zaokupljen ovim problemima. Mag sasvim dobro zna da Promisao funkcioni�e kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zaokupljenost materijalnim problemima odvaja svetovni �ivot od magijskog i preuzima inicijativu. Usredsređenost na re�avanje svetovnih pritanja svetovnim metodama, predstavlja krah i kraj magijske prakse. Ali reći ćete: čovek mora da jede, mora da obezbedi krov nad glavom, da se obuče, i vi�e od toga, da �ivi dostojanstveno ili bar �ivotom pimerenim čoveku. To jeste tačno, to zna svaki mag, ali to zna i Promisao.

Mag je uvek usredsređen na magijsko, i svaki problem re�ava kroz magijsku paradigmu. O problemima osnovnih pitanja, ne razmi�lja uop�te. O osnovnim potrebama isto tako. One se re�avaju same po sebi jer Promisao to čini delujući kroz Univerzalne Zakone. Ali Promisao deluje i suprotno od ovoga. Ako strepite od bolesti, bolest će vas zadesiti. Ako ste zaokupljeni mislima �ta ćete jesti, verovatnoća je velika da ćete gladni ostati, a i creva tada vi�e krče. Brinete li se suvi�e oko toga gde ćete stanovati, neretko će se desiti da u kakvoj rupi, straćari ili čak na ulici ostanete. Sve je ovo toliko puta potvđeno u praksi. Pa �ta onda činiti?

Stalna posvećenost i usredsređenost na magijski rad predstavlja Uzvi�eno delo. A svaka Uzvi�enost automatski podrazumeva sve stvari koje su joj podređene. Mag mo�e da bude bogat, ali nikad nije bedan. Uvek ima taman toliko koliko mu je potrebno, čak i da ni�ta ne radi po tom pitanju. Promisao se stara da svaka stvar dođe na svoje mesto i u vreme kad je potrebna. O ovome bih mogao mnogo primera da navedem. I iz svog ličnog iskustva znam da Promisao sasvim sigurno deluje ba� kao �to je rečeno. I sam sam se povodio za mnogim stvarima u �ivotu i mnoge gre�ke činio. Pro�ivljavao uspone i padove. Zaprepastili bi se mnogi kada bih opisivao sve do�ivljeno i pro�ivljeno. Ali, jedno nikada s uma nisam smetnuo, nikada zapostavio, a to je besprekornost magijskog dela. Mnogo puta nisam čak ni konstatovao ne�to kao problem, a on bi već bio re�en.

Mag nema prijemčiv odnos prema materijalnim dobrima poput ljudi. U svakom je trenutku spreman napustiti i ostaviti sve iza sebe. I opet će, kao čudom sve potrebno steči. Va�no je ovo: mag uzima samo ono �to mu treba, samo onoliko koliko mu treba i samo onda kada mu treba. A Promisao uvek daje mnogo vi�e od toga.

Zar ptice �to nebom lete i zveri u polju zemaljskom razmi�ljaju o tome �ta će jesti? Promisao je sve stvari postavila u harmoničan poredak, prirodni red stvari, gde je sve postavljeno na mesto svoje. I zato nikada um svoj ne opterećujte brigama o materijalnim dobrima, jer iz ove korelacije magijskog i svetovnog vreba neumoljivi Demon izmetanja stvarnosti. Kako god stvar postavili, On će je izmetuti. To mu je posao.

Magijski rad u svom kvalitetu, kontinuitetu i sinhronicitetu učiniće vas nevidljim pred Demonom izmetanja stvarnosti, pred Demonom �elje i pred svim drugim Demonoma koji skriveni po ćo�kovima vrebaju i čekaju.

Stremi li moja du�a vi�e materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog?

Pitanje je ovo prepuno zamki i zato je na njega te�ko odgovor dati. Ali uvek iznova treba poku�avati. Du�a lako zavedena bude. Ovde je tek iskrenost prema Sopstvu va�na.

I ne zaboravite da i iz �ivota onih koji su iza sebe veliko delo ostavili vidite, ne samo delo njihovo u teoriji i praksi opisanoj. Gledajte i na �ivot njihov, i mnoge ćete odgovore naći.

8. Ispoljavanje seksualnosti

Seksualnost "sama po sebi" je od velike va�nosti u magijskom �ivotu, pa time je i uloga u magijskom radu posve značajna, dok seksualnost "sama za sebe" nema nikakvog značaja. Ovo je prva filosofska dvojba seksualnosti koju treba razjasniti.

Seksualnost "sama po sebi" je odraz praiskonske prirode, ne samo čoveka, već i svakog �ivog bića. Ona je nu�nost �ivota. Orgazam je na mikrokosmičkom planu odraz velikog praska na makrokosmičkom planu. "Kako gore, tako dole" - drevna mudrost koja se uvek potvrđuje. Velika eksplozija (mu�ki princip) u Praiskonskom glibu (�enski princip), stvara pojavni svet, stvara �ivot. Isto tako, orgazam mu�karca u orgazmu �ene stvara novu pojavnost, novi �ivot. Ovo je nespoznatljivo moćna sila, ogromna energija koja se oslobađa u prostoru. Oni koji poznaju prirodu energetskih tokova znaju da seksualnim činom čovek oslobađa veliku količinu energije. Nijedna druga aktivnost čoveka ne oslobađa toliku energiju. Kako je čovek, kao fizička pojava, smrtno biće, ova energija bi mogla da izazove trenutnu smrt u trenutku orgazma, međutim to je prirodno regulisano povi�enim lučenjem adrenalina u krv. Adrenalin je poput "crne rupe" koja guta sve pred sobom, ali se izluči taman toliko koliko je potrebno da "upije" u sebe vi�ak energije i omogući stvaranje novog �ivota, poput "bele rupe" iz koje proističu novi svetovi na makrokosmičkom planu.

Kako je u pitanju ogromna energija, sila kojom se sva "čuda" mogu proizvesti, seksualna energija je oduvek bila oruđe velikih magova. Kontrola ove energije i njeno usmeravanje omogućava vlast nad �ivotom i smrću, vlast nad svakim oblikom Pojavnog i Onostranog. Ovo je seksualnost "sama po sebi".

Magovi veruju u vi�eslojnu stvarnost i za razliku od većine religija, ne izjednačavaju materiju i telo sa zlom. Za njih, fizički nivo je samo jedan deo spektra, odnosno celine bića ili celine sveta, podjednako va�an i vredan po�tovanja. Shodno tome je i shvatanje seksualnosti kao prirodnog i svetog fenomena. Mu�karac i �ena su potpuno ravnopravni i međusobno se dopunjuju. Magija ne prihvata patrijarhalno stanovi�te po kome je mu�karac dominantan i poseduje �enu, koja postoji samo radi njegovog u�itka ili, po jo� ekstremnijem hri�ćanskom ili islamskom stavu, radi funkcije pukog produ�etka vrste.

U svetu okultnog je mnogo vi�e �ena nego mu�karaca. U jednoj staroj knjizi je zapisano "na jednog ve�ca, deset hiljada ve�tica". Za�to? Magija podrazumeva genijalan um. Takav um poseduje �ena, to je svojstveno njenoj prirodi. Ona je kao zemlja, ona rađa. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve tajne. �ena se rađa kao vila. Zanos, kojem se prepusta, od nje stvara proročicu. Ljubav od nje čini čarobnicu. �ena uvek razmi�lja, ona se snalazi u svakoj situaciji. �ena odlučuje o sudbini, ona vlada svetom. Niko kao �ena ne mo�e ubla�iti bol, smanjiti patnju, re�iti probleme, odagnati muke. Ona rađa sinove i bogove. U određene dane je vidovita i ima bezgraničnu moć �elje i sna.

�ena je za mu�karca kao boginja, jer on ne zna tajnu rađanja. Jednostavan je i prost. Njegov um je ograničen, podlo�an iluziji i ne mo�e ni�ta od onoga �to �ena mo�e. Ni hiljadu mu�karaca kao jedna �ena. On nosi aktivan princip i zbog toga je, kao i u ovom i u svetu magije mu�karac neophodan.

Mag se rađa pod posebnim ili neuobičajenim okolnostima. On ima �ensku intuiciju i polovinu �enske prirode. On razmi�lja, ali voli da spekuli�e. On ne rađa, ali zna tajnu stvaranja. On oblikuje materiju i udahnjuje joj �ivot. On je čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anđela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise, boje i zvukove. Mag gospodari u svim korespondencijama. Proroci i vidovnjaci tumače sudbinu, a mag je stvara. On priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu. Mag stvara budućnost. On ima moć čudotvorstva i u prirodi nalazi svoju sestru i saputnicu. Nasuprot proročici zagledanoj u svitanje, mag upire pogled u noć, ali ta tamna noć mnogo pre svitanja najavljuje novi dan.

Ovde je tajna ispoljavanja svake svake seksualnosti u magiji. Transformacija energije. Seks koji mag upra�njava odvija se u strogoj privatnosti i na unapred pripremljenom mestu moći. Seksualni čin i kad nema izgled ritualnog, a koji mag mo�e upra�njavati bilo kad, bilo gde i bilo s kim, takođe je osmi�ljen i ve�to vođen jer ima cilj... Mag akumulira velike količine enrgije iz svog okru�enja i iz raznih izvora, ali često to mo�e biti seksualni čin koji se, kao takav, mo�e okarakterisati kao energetski vampirizam, odnosno isisavanje �ivotne energije partnera i uvećanje sopstvenog energetskog resursa. Ovo rade neki magovi. Ali seksualni čin mo�e biti i razmena energije, uzajamno preusmeravanje energetskih tokova, stapanje transformisane energije i zajednička emenacija u prostor ili bilo koju ravan.

Ovim je određeno i �ta je ne-magijsko ispoljavanje seksualnosti, odnosno seksualnost "sama za sebe". Svaki seksualni čin zarad pukog zadovoljstva samo. �to bi rekli "seks radi seksa", ispoljavanje nagonskog poriva. Ovakav vid ispoljavanja seksualnosti je najrasprostranjenija civilizacijska forma, čak i ako je praćen uzajmnom emocionalnom vezano�ću pratnera. Takav seks je uzaludno tro�enje energije, odbacivanje moćne sile mikrokosmosa i nesklada sa makrokosmosom. Jo� je jedna karakteristika ove vrste seksualnosti: neusklađenost partnera, to jest, odnos subordiniranosti, koja je gotvo kao po pravilu uvek prisutna. Takođe, ako ne postoji saglasje �elje, gde jedna strana trpi, druga je svakako u tom sličaju energetski vampir na nesvesnom i sublimiranom nivou.

Ovo bi, ukratko, bilo razja�njenje osnovnog pitanja seksualnosti u magii, prva filosofska dvojba. Druga je pitanje stupanja u odnose sa jednim ili vi�e partnera. Ovde ću biti vrlo kratak. Već sam napomenuo da su u magijskom smislu mu�karac i �ena ravnopravni te da nema odnosa subordinacije niti posedovanja. Čovek je po svojoj osnovnoj prirodi poligamno (mu�karci) i poliandrno (�ene) biće. Kako nema posedovanja na nivou fizičke strasti, postoji samo ekspanzija mentalnog ushićenja. Ako je seks praćen ispoljavanjem čistih ne-sublimiranih emocija, do�ivljaj je potpun. Dakle, u magijskom smislu, broj partnera nema presudnu ulogu, već samo kvalitet odnosa. To se mo�e postići i sa samo jednim partnerom, ali svakako je put lak�i i prijatniji ako ih ima vi�e. No to je stvar ličnog izbora i unutra�nje prirode aspiranta na Stazi Znanja.

Svest je u magiji na sasvim drugačijoj razini, te ako su dve ili vi�e osoba povezane i u ljubavnom smislu (emocionalno i seksualno), to se ne do�ivljava poput obične svetovne veze. Ovde je odnos daleko uzvi�eniji. Ovde je svest samosvesna svog androginog (dvopolnog) porekla, gde je uobičajeno jedna polnost izra�enija od druge, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou. Tako je seksualni čin, zapravo spajanje četvorostruke prirode, a ne dva suprotna pola. E ovde izvire i treće pitanje, treća filosofska dvojba seksualnosti, seksualno opredeljenje.

Prvo ispoljavanje seksualnosti je takozvana autoseksualnost. Ne postoji čovek koji nije autoseksualno biće, od najranijeg doba polnog sazrevanja, tokom celog �ivota zrelog doba i podmakle starosti do smrti. Autoseksualnost predstavlja spoznaju sopstvene seksualnosti te njeno ispoljavanje kroz razne forme samozadovoljavanja. Kod autoseksualnosti, kao i kod svakog drugog vida ispoljavanja seksualnosti, nedvosmisleno stoji tumačenje koje sam već razjasnio kao seksualnost "sama po sebi" i "sama za sebe". Dakle, ako nije usmerena na preobra�aj energetskih tokova, bezvredna je i predstavlja gubljenje energije. Čak i kad postoji uzdr�avanje od seksa (apstinencija), u krajnjoj instanci kao ne ispoljavanje seksualnosti (aseksualnost), i tu se radi o autoseksualnosti koja se manifestuje kroz preobra�aj (transformaciju) seksualne energije. Primer je za takvo ispoljavanje seksualnosti "desni put" u tantrizmu, a postoje mnogi pravci mistično religijskih i magijskih učenja koji podrazumevaju seksualnu apstinenciju.

Drugo ispoljavanje seksualnosti jeste stupanje u seksualni odnos sa partnerom. Ovaj vid ispoljavanja seksualnosti ima vi�e varijeteta koji zavise isključivo od sklopa fizičke i mentalne ravni bića. Čovek je stvoren iz dva principa. Prema sumerskoj tradiciji iz krvi (semena) Drevnog Kingua (aktivni princip) i dela tela Drevne Tiamat (pasivni pricip). Stvaranje čoveka je slično u svim tradicijama te ovo neću obja�njavati. Su�tina je stvaranje iz oba principa i izgradnja dvostruke prirode koja te�i uravnote�enju u četvorostrukosti bo�anske prirode. Iz te neuravnote�enosti proističu svi varijeteti drugog seksualnog ispoljavanja. Biće čoveka je, po sumerskoj tradiciji, izgrađeno sa 144 stanice (kombinacije elemenata). U ovim kombinacijama elemenata postoje preovladavanja i to u odnosima: s jedne strane od 108:36 do 36:108 s druge strane. Ovo su krajnosti. Čista kombinacija ne postoji. Sredina je 72:72, dvopolno biće sa fizičkim i mentalnim karakteristikama oba pola (hermafrodit). Veoma retka pojava, ali zabele�ena u istoriji svih vremena.

Heteroseksualnost je najrasprostranjeniji vid ispoljavanja seksualnosti (sklonost) i podrazumeva seksualno spajanje mu�karca i �ene. Ovo je idealno ispoljavanje seksualnosti koje podrazumeva uravnote�enje u četvorostrukosti bo�anske prirode i stvaranje �ivota (obezbeđuje produ�etak vrste). Ovo podrazumeva spajanje mu�karca čiji odnos elemenata ide od 108:36 do 96:48 i �ene čiji je odnos elemenata dijametralno suprotan i ide od 36:108 do 48:96. Ovo znači da u oba partnera preovlađuju elementi aktivnog, odnosno pasivnog principa na fizičkom i mentalnom planu. Heteroseksualnost mo�e podrazumevati jednog ili vi�e partnera. Idealna veza bi bila spajanje uravnote�enih dijametralnih parametara: npr. mu�karac 100:44 - �ena 44:100, ali ako parametri nisu usagla�eni, recimo mu�karac 98:46 - �ena 39:105, takva veza ne bi mogla ni da se uspostavi, a kamo li da opstane. �to su parametri pribli�niji usagla�enom uravnote�enju, to je izvesniji kontakt i opstanak veze. Ovi parametri se lako izračunavaju proračunima astrolo�kih korespondencija (znanje koje posduju poznavaoci okultne astrologije). Ovi parametri usagla�avanja se odnose i na ostale varijetete seksualnog ispoljavanja (sklonosti).

Biseksualnost je manje rasprostranjen vid, ali znatno prisutan u populaciji. Ova sklonost podrazumeva seksualno spajanje, poterebu ispoljavanja seksualnosti prema oba pola (mu�karcima i �enama). Mu�karci ove kategorije imaju odnos elemenata koji ide od 95:49 do 83:61, a �ene suprotno ovom, odnos elemenata između 61:83 i 49:95. Biseksualnost se mo�e ispoljiti kroz tri glavna podvarijeteta i to: heteroseksualna biseksualnost (veća sklonost suprotnom nego istom polu), najzastupljenija grupacija u ovoj kategoriji; čista biseksualnost (uravnote�ena sklonost ka oba pola), retka pojava; i homoseksualna biseksualnost (veća sklonost istom nego suprotnom polu). Biseksualnos kao vid ispoljavanja seksualnosti uvek podrazumeva dva ili vi�e seksualnih partnera.

Homoseksualnost je treći i najmanje zastupljen vid ispoljavanja seksualnosti i podrazumeva seksualno spajanje istih polova (mu�karac-mu�karac, �ena-�ena). Odnos elemenata kod mu�karaca ove kategorije ide od 82:62 do 73:71, a kod �ena između 62:82 i 71:73. Treba napomenuti da postoje dva glavna podvarijeteta homoseksualnosti i to: aktivni homoseksualizam (poistovećenje sa sopstvenim polom) i pasivni homoseksualizam (poistovećenje sa suprotnim polom). Ovaj vid seksualnosti mo�e podrazumevati jednog ili vi�e partnera.

Naravno, ovo je osnovna podela ispoljavanja seksualnosti, a to znači da postoji niz raznih varijacija i podvarijacija. Govoriti o njima bi bilo previ�e za tekst ovog tipa, a i radi se o srazmerno malo zastupljenim pojavama koje mogu ići i do raznih patolo�kih oblika ispoljavanja seksualnosti.

Dakle, u magijskom smislu, svako ispoljavanje seksualnosti je prirodno i ono nije stvar izbora, već prirodne datosti. Na seksualno opredeljenje ne utiču socijalni faktori, već isključivo priroda poretka 144 stanice odnosa gradivnih elemenata i principa fizičkog i mentalnog sklopa čoveka. Socijalni faktori uticaja sredine mogu izazavati pojave patolo�kih stanja svesti i time patolo�kih oblika ispoljavanja seksualnosti, ali to je već drugo pitanje. Naslovno pitanje ovde se odnosi na ulogu na�e seksualnosti i seksualnog opredeljenja na magijski rad. Uticaj je, iz svega rečenog, neizmerno veliki, a ogleda se u sposobnosti maga da dostigne uravnote�enje u četvorostrukosti bo�anske prirode. Da li će to postići seksualnim spajanjem sa jednim ili vi�e partnera, suprotnog ili istog pola, ili će odabrati uzdr�avanje od seksa kao svoj put, to je stvar unutra�nje spoznaje prirode sopstvenog bića svakog aspiranta na Stazi Znanja.

Kapiju Bogova mo�e proći svako, ali je malo pripravljenih.

Vrh strane >>>