Alexanthorn, AKAD - Javna predavanja, 1

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Predavanje prvo

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Akad

BESKRAJNO PUTOVANJE DU�E

Javna predavanja, tribine, skupovi, �kola spiritualne magije

Predavanje prvo

Put u zemlju Kutu

Beskrajno putovanje Du�e

29.01.2011.

Kutu je zemlja daleka. Nepregledna prostranstva prepuna obilja svakojakog. Kraljevstvo u kojem svaka Senka ime svoje ima. Tamo vreme kao da ne postoji. Svako je delo samo tren istrgnut iz Večnosti. Staza koja vodi u zemlju Kutu nije utabana, ne vidi se... Ali ako samo malo skupi� kapke svoje i netremice zuri� u daljinu, ugledaće� Njene obrise. Ugledaće� veličanstvenu Stazu koju blistavi Nehar osvetljava. Ta Crna Svetlost, čigrastih iskri, od koje se ni�ta sakriti ne mo�e, ne�to je najsjajnije �to će oko ikad videti. Izvor je Njen ba� tamo u zemlji Kutu. Cvet veličanstvenog Crnog Plamena iz kojeg isijava Večnost �ivota. To je nekada Izvor bio na kome ljudi i �ene �eđ svoju gasili su. I danas je...

Izuj cipele svoje pre nego li tamo krene�, jer ako bosonog trnje pregazi�, izvesnije je da će te, onaj od čije se pojave krv u �ilama ledi, Čuvar Kapije pustiti da prođe�. Isprazni posudu svoju iz koje vodu pije�, jer kako će� sa izvora zahvatiti, ako ti je posuda puna. I zapamti ovo: kada Kapiju prođe�, ako li se okrene� samo, nestaće� u trenu. Zato na Kapiji Bezdana, stari natpis upozorenja stoji:

O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANE�,
ALI ZNAJ: PROĐE� LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
ZATO STANI OVDE, NAZAD SE OKRENI
I POGLEDAJ NA SVET KOJI OSTAVLJA� JO� JEDNOM,

JER IZA KAPIJE OVE NEPREGLEDNA PROSTRANSTVA STOJE.

IZA KAPIJE STOJI GOSPODAR DREVNI, KAPIJE ČUVAR.
KRALJ VOJSKE U�ASNIH JE ON.
IME MU SE NE IZGOVARA GLASNO,
JER PROKLESTVO BACA NA POKOLJENJA.
OD POGLEDA NJEGOVOG KRV SE U �ILAMA LEDI.
MALO JE ONIH ČIJE SRCE OVDE NIJE PUKLO.
ON ZNAMENJE I�TE,
A TI, ZNA� LI OD KOJIH SI?
ON OTKUP TRA�I,
A TI, IMA� LI �TA DATI?

STANI, TRI KORAKA ODSTUPI.
ISPITAJ SRCE SVOJE JO� JEDNOM.
ISPITAJ UM SVOJ JEDNOM JO�.
OKRENI SE I POGLEDAJ NA SVET OPET!

O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANE�,
ALI ZNAJ: PROĐE� LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
KAPIJA BOGOVA JE OVO.

Ja sam na ovaj Put krenuo poodavno. Sećam se kad sam ugledao Stazu prvi put. Kakve radosti! Kakve sreće neizmerne! Ali avaj, od tog zanosa, te silne ushićenosti, nazad sam pao. Srećom trnje nije bilo na putu tad, ali sam seo pravo u koprive... Da zna� samo kako je to svrbelo.

Evo, za koji dan, februara drugog će biti tačno 26 godina kad sam krenuo da nađem Stazu. U to vreme, kompjutera nije bilo, ni interneta, a o knjigama, o kojima se danas olako priča, mogli smo, zenesenjaci, samo da sanjamo. Ova na�a zemlja, i tada a i danas vala, kaska za progresivnim tvorevinama geometrijskom progresijom. Tako sam ja misleći da je to stvarno put ko i svaki drum po�ao da ga tra�im. Poneo sam bio čak i planinarsku opremu i d�eparac "silni" koji bejah u�tedeo. Negde bejah isčitao da je put skriven u �umama i planinama i da se pred Kapijom otkup plaća. I tako, mislim ja, da ponesem sve �to treba.

Tri meseca sam lutao �umama, i lutao planinama. I nisam na�ao Stazu. A onda, dok sam sedeo na steni blizu jednog potoka i zureo u zalazak Sunca, ugledah kako zalaze dva Sunca. Tu se trgoh, pomislih da nije kakva iluzija i otpih malo vode. Ra�irih oči, a ono i dalje dva Sunca. Jedno malo iznad stene, a drugo kao da iz stene izbija. Krenuh u pravcu Sunaca da misteriju razre�im. Ono iznad stene već be�e za�lo dok sam stigao, a ovo drugo jo� je sjalo �arom purpura, pravo kroz stenu ispred mene. Zatvorih oči i posle trenutaka nekoliko ih opet otvorih, ali samo toliko koliko sam zuriti mogao. I ugledah tada Stazu veličanstvenu i u blje�tavilu Svetlosti koju nikada do tada video nisam.

Kakva radost! Kakva sreća neizmerna be�e moja. Ali avaj, na tren pogled spustih dole, zegledajući kuda gazim i dok sam glavu podigao opet, nestade Svetlosti i Staza opet be�e izgubljena. Tu se tlo ispod mene kao izmače, posnuh natra�ke i zavalih se pravo u koprive. Opisati ne mogu koliko je svrbelo. Čini mi se da sam vri�tao od bola, a onda začuh glas od nekud: "A kuda si ti krenuo mali!"

Če�ao sam se svuda po telu i unezvereno vrteo gledajući odakle dopire taj glas. A onda iz pravca gde je Sunce izbijalo iz stene izađe on. Čovek, duge prosede kose i brade, rekao bih četrdesetak godina, ali je imao vi�e, �to doznah kasnije. "Zar si zaista mislio da se tek tako mo�e kročiti na Stazu između dva Sveta"? - upitao me je. Ćutao sam kao zaliven, i gledao. "Ako i ne treba ni�ta da ka�e�" - nastavio je i posle kraće pauze rekao mi: " Ja ću ti pokazati kao će� na ovaj Put da krene�".

I tako je sve počelo. Bio je to moj prvi Onostrani do�ivljaj. Pojavio se moj prvi Učitelj, tog petog maja u kanjonu reke Vratne, ispred prve Vratanjske Kapije. Zapravo, tada je počelo moje pravo putovanje u zemlju Kutu.

Sada pozivam i tebe na Put ovaj, ali te molim, ostavi svoj mentalitet iza sebe...

�OLJA ČAJA

Zen priča (Meditacija)

Nan-ina, japanskog učitelja zena iz razdoblja Meid�i, jednog je dana posetio neki učenjak iz druge zemlje, koji se �eleo raspitati o Zen učenju. Nan-in poslu�i čaj. Napuniv�i �oljicu svome gostu, nastavio je i dalje sipati.

Učenjak je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada se vi�e nije mogao suzdr�ati, reče: �Puna je. Vi�e ne mo�e stati!�

�Kao i ova �oljica�, reče Nan-in, �pun si svojih uverenja i pretpostavki. �Kako ti mogu objasniti Zen, ako prethodno ne isprazni� svoju �oljicu?�

Vrh strane >>>