Stranice

 

Čitam ovih dana da se u narednim mesecima sprema velika čistka vladika za koje se u vrhu SPC smatra da su na ovaj ili onaj način doprineli naru�avanju ugleda crkve i kreiranju negativne slike u javnosti. Na spisku su vladika Vasilije, koji je primoran da se penzioni�e, a slična sudbina čeka i vladike Filareta, Pahomija, Jefrema i Lavrentija. Liči na duhovnu čistku u vrhu crkve, s obzirom da su se pomenute vladike na vi�e načina kompromitovali u javnosti, protivno ne samo crkvenim pravilima, nego i duhovnom ustrojstvu vere. Međutim, pre će ovo biti po onoj narodnoj: "Crkni magarče dok ne nikne zelena trava". Pozadina cele priče nije nikakva duhovna čistka, već pripreme za uno�enje promena u samu crkvu kako bi zauzela jedno od mesta na pijadestalu budućeg "novog svetskog poretka". Dve su stvari u tome bitne. Najpre treba otkloniti sve zastarele elemente koji bi se iz krila tradicije suprotstavili kreiranju bolesno zatupljene mase kojoj ni�ta nije sveto, a potom i odbrana ustanovljenog poretka od svih slobodoumnih poku�aja njegovom suprotstavljanju. Ovde imamo na delu najpre uklanjanje svih rusofilskih elemenata iz krila crkve nakon čega se crkva mo�e postepeno pribli�avati zapadnoj rimokatoličkoj crkvi i novom poretku, a koju predvodi grčka struja pod patronatom episkopa Irineja Bulovića. Njegove su mi se reći vrlo dojmile i nekako idu u prilog ovom razmi�ljanju. On se, kao "portparol crkve" (funkcija koja ne postoji, već je pomodarski izmi�ljena) u vi�e navrata obraćao medijima i drugim episkopima putem saop�tenja, kritikujući vladike �to iznose lična mi�ljenja a novinare �to njihove izjave prenose, upitav�i jednom prilikom novinare: "Za�to se ne obratite nadle�nom za izjave, tj. meni?�

Naravno, ne �elim ovde nikoga da branim, a posebno ne crkvu o kojoj i nemam nikakvih reči hvale. Pomenute vladike jesu kompromitovale veru te im mesto i nije na episkopskim tronovima, ali ovde vi�e pa�nju privlači licemerje onih koji ostaju, jer je njih koji su od vere otpali mnogo vi�e no �to se prikazuje. Vladika Vasilije je zapravo bio primoran da navodno iz zdravstvenih razloga, pred pro�irenim sastavom Sinoda SPC u Patrijar�iji, potpi�e da će u narednih nekoliko meseci otići u penziju. Penzionisanje u duhovnom ustrojstvu crkve ne postoji. To je takođe svetovnjačka novotarija kojoj je crkva podlegla kako bi se istinski iskorenila ona su�tinska duhovnost. Prema duhovnom ustrojstvu, episkop je do�ivotni suveren eparhije. Čak i kada se povuče sa trona iz bilo kojih razloga on ostaje suveren. Sabor mu dodeljuje vikarnog episkopa, odnosno episkopa saslu�itelja koji umesto njega obavlja sve du�nosti, ali duhovni suverenitet ostaje nedodirljiv. Praksa koja je uvedena takozvanim penzionisanjem i imenovanjem novog patrijarha ili episkopa za njegovog �ivota, otvorila �iroka vrata obezduhovljavanju same zajednice koja bi morala imati najpre duhovno, a tek iza toga tradicionalno i svetovnjačko ustrojstvo. Na ta �iroko otvorena vrata sada se ulazi unatra�ke, od svetovnosti preko tradicije ka duhovnosti do koje se uop�te vi�e i ne sti�e.

Brojni analitičari i takozvani "poznavaoci prilika u crkvi", koji se uzgred u duhovnost razumeju "ko Marica u kriv kurac", hvale svaku svetovnjačku novotariju smatrajući da je do čistke moralo doći jer je to, tobo�, dobro kako bi crkva popravila svoj ugled i kredibilitet. Naravno, taj kredibilitet ne počiva na duhovnosti, već na savremenim "demokratskim" tekovinama i stvaranju novog dru�tva. Zna se da analitičari upravo slu�e navodno op�tim interesima tog novog poretka, te im je jedini cilj oblikovanje svesti javnog mnjenja. Otuda i mi�ljenje da se i crkva mora osavremenjavati i prilagođavati promenama i novom dobu. Ovde mnogi zaboravljaju da je davno rečeno: "Ne mo�e se slu�iti i Bogu i Mamonu". Duhovno ustrojstvo, kakvo god ono bilo, ne mo�e se menjati niti prilagođavati. Spolja�nja slika neće promeniti unutra�nji sadr�aj kao �to ni kad umije� lice ne zači da si oprao du�u...

Slika: Jedan od salona u dvoru vladike Vasilija

Spolja�nja slika bi bila, recimo, zameranje vladici Vasiliju na raskala�nom �ivotu te sjaju i luksuzu koji ga prati, dok narod grca u bedi i siroma�tvu. Tome i doprinosi javna rasprava o tome koliko bi se usta moglo nahraniti u javnim kuhinjama ili bolničkih postelja pribavilo, da ne nabrajam �ta sve jo�. Tipična zamena teze. Episkop nema privatnu ili ličnu svojinu, te tako ni episkopski dvor sa sve enterijerom nije njegovo vlasni�tvo. Sve to pripada crkvi. I sve to u�ivaće sledeći izabrani vladika. Čisto sumnjam da će se i taj budući odreći i jedne barokne ili rokoko fotelje da za njenu vrednost kupi izvesnu količinu hleba za neku narodnu kuhinju. Stara je ovo mudrost: "Ako čoveku da� jednu ribu, nahraniće� ga za jedan dan, ali ako ga nauči� da lovi, nahraniće� ga za ceo �ivot".

Te�ko je licemerje davno obuzelo crkvu. I jo� te�e pro�ima čitavo dru�tvo u kojem razni beskrupulozni teoretičari i analitičari sa sve crkvenim velikodostojnicima i svetovnjačkim političarima sole zdravu pamet. Pljujem na sve njih zajedno. Zbog takvog licemerja s jedne strane, i nemogućnosti te osporavanja spoznaje s druge strane, ja sam davno jo� napustio krilo crkve i prona�ao sopstveni put. Spoznajući sebe i ono �to jesam, i znajući da je čovek na duhovnoj stazi poput ogledala u kojem se svaka du�a mo�e ogledati, zavetovao sam se istini. Iako sam pojam istina zvuči odveć apstraktno u filosofskom smislu, znajući to �to jesam, ne mogoh ostati i među licemerima sedeti, jedno misliti, drugo govoriti a treće činiti. Uostalom, nije li rećeno da je "bla�en čovek koji u dru�tvu nevaljalijeh ljudi ne sedi".

Radostan sam i srećan �to su i jedni i drugi daleko od mene i svaka pogan druga koja svetinju �ivota skrnavi. Zato, radujte se i vi be�eći iz u�asne mre�e mračnih "ribara ljudskih du�a". Sjaj i svetlost koju vam nude samo su koprena, la�ni odsjaj istinskog svetla koji slepilo du�e tvori u iluzornoj pretvorbi bede i jada kroz obećanje "sutra" u zamenu za du�u odmah. La�u vas i jedni i drugi govoreći kako je istina ovde ili onde. La�u vas svi koji vam osvetljenje tame neznanja nude skrivajući luču svetlosti pod skutima svojim. Istina nije negde tamo. Ona je oduvek bila u srcu čovečijem, u najvećoj nutrini sopstvenog bića...