Stranice

Kada se o ishrani povede rasprava, ona se mo�e razvesti u nebrojenim pravcima. Od pitanja zdrave ishrane i religijsko filosofskih rasprava za i protiv vegetarijanstva, do raznih naučnih i eksperimentalnih tumačenja pitanja �ta, kako i koliko treba jesti. U ova razmi�ljanja neću ulaziti, jer je o ovim temema napisano mnogo knjiga, studija, rasprava i tekstova. Zadr�aću se na osnovnim magijskim postulatima koji su temelj na kojem je moguće razviti čitavu filosofiju ishrane, i to onu filosofiju čijom primenom se mo�e stvoriti osnova potpuno čiste, zdrave i funkcionalne ishrane u �ivotu čoveka.

Prvo pitanje koje se postavlja, iako će nekome zvučati kao besmisleno pitanje, jeste: �ta je to hrana? Hrana predstavlja osnovno, pogonsko gorivo, čijom se razrgradnjom i sagorevanjem, kroz niz hemijskih procesa u organizmu, obezbeđuje osnovna, "sirova" energija za funkcionisanje �ivog bića. Druga va�na činjenica jeste da je hrana ispoljavanje Elementa Zemlje. To znači da hrana u sebi sadr�i princip Elementa Zemlje, odnosno sjedinjući princip Elemenata Vatre i Vode, kao i Vazduha koji je posrednik između ova dva Elementa. Ovo dalje znači da su u hrani svi Elementi međusobno pome�ani. Posledica uzimanja hrane je hemijski proces pomoću kojeg na�e telo zadr�ava te Elemente u telu. Sa medicinskog i biohemijskog stanovi�ta, uzimanje hrane, zajedno sa uzimanjem vode i disanjem, izaziva procese razlaganja i sagorevanja. Stoga, čitav �ivot zavisi od stalnog snabdevanja organizma hranom, vodom i vazduhom. U magijskom smislu, ovaj proces je mnogo vi�e od obične hemijske pojave. Hrana u sebi, budući da sadr�i sve Elemente, sadr�i i čist Eter, čija asorbcija kroz ove procese u organizmu omogućava pravilno snabdevanje svim Elementima kao supstancama koje zajedno sa čistim Eterom odr�avaju celokupno biće u �ivotu i u potpunoj funkcionalnosti. Sledeća, va�na spoznajna činjenica jeste da postoji proporcionalnost u međusobnoj odnosnosti Zemlje kao planete i čoveka kao bića Zemlje. U fizičkom smislu, čovek je stvoren od zemlje u proporcionalnom odnosu svih tvari koje zemlja sadr�i, i mo�e se reći da je telo čovekovo zapravo "mala zemlja". Sve ono �to zemlja sadr�i, nalazi se i u telu čovekovom. Ovo saznanje je od posebnog značaja i direktno se odnosi na određivanje načina ishrane, ne samo u smislu raznovrsnosti već i potrebnih količina. S jedne strane, kada bi znao tačnu meru svake tvari od koje je Zemlja sazdana, čovek bi znao i proporciju istih tvari od kojih je i telo izgrađeno, i s druge strane, kada bi znao Tajnu Bo�anskog Promisla i time imao spoznaju Tajne Stvaranja, čovek bi imao moć da bude nestvarno dugog veka i u fizičkom pojavnom obliku, ukoliko bi to �eleo. Ali, ova tajna je skrivena i ona je pitanje Visoke Magije i Alhemije.

Nama ostaje da u �to boljoj i funkcionalnijoj meri iskoristimo ono �to nam je dato. Uzimanje hrane, isto kao i disanje i uzimanje vode, te izlaganje vatri, ima dvostruku funkcionalnost. Prva, svima op�te znana, jeste bitnost i va�nost za odr�anje �ivota u kvalitativnom i kvantitativnom smislu kroz proces pravilne ishrane, kroz absorbciju energije Elemenata, a druga je funkcija absorbcija i akumulacija čistog Etera kroz proces četvoropolnog sa�imanja energije Zemlje i eterizacije �ivotne energije kroz svesno uzimanje hrane.

Ovde je tema industrijski proizvedena hrana i posledice ovakve, neprirodne ishrane. Industrijska hrana sadr�i hemijske supstance koje se dodaju u procesu proizvodnje, čak i u dečju hranu, i čest je slučaj da mnoge od tih supstanci uop�te i nisu navedene u deklaraciji, a one i koje se navode, obično se skrivaju iza nerazumljivih naziva i raznih �ifri, �to prosečnom čoveku ne znači ni�ta. Zahvaljujući moći i uticaju velikih međunarodnih korporacija i njihovim finansijskim i drugim interesima, često kao op�te prihvatljivi, promiču i oni proizvodi koji su �tetni po zdravlje čoveka, kako fizičko, tako i njegovo mentalno zdravlje. Posebno je zabrinjavajuće kada se u promet stavljaju prehrambeni proizvodi ili lekovi koji direktno negativno utiču na zdravlje ljudi. Moćne organizacije koje se bave proizvodnjom hrane kao i moćne i bogate farmaceutske kompanije su one koje naručuju i finansiraju raznovrsna istra�ivanja koja bi trebala da potvrde kvalitet njihovih proizvoda. Ako to nije sukob interesa, �ta onda jeste?

Dodaci �ivotnim namirnicama se defini�u kao prirodne ili sintetičke supstance koje se dodaju namirnicama za postizanje određenog kvaliteta, trajnosti, izgleda ili "specifičnih osobina". Poznato je postoje takozvane liste dozvoljenih, tolerantnih i nedozvoljenih supstanci, ali najpre treba da postavimo pitanje ko utvrđuje �ta je �tetno po ljudsko zdravlje, a �ta ne? Sukob interesa sam već nagovestio, međutim, ne radi se ovde ni o kakvoj teoriji zavere. Ovde se radi isključivo o interesima i to na prvom mestu finansijskim, te bi se i uče�će nauke ovoj ujdurmi koja se zove industrijska proizvodnja hrane moglo okvalifikovati kao zavera teorije.

Kako bi se za�titilo zdravlje potro�ača od �tetnih efekata dodatih supstanci u namirnicama, članice Evropske Unije su se dogovorile da se kreira lista svih pouzdanih, a time i dozvoljenih aditiva, i da se pojedinačnim supstancama daju brojevi. Ovi "E-brojevi" (EU - brojevi) namenjeni su pre svega pojednostavljivanju trgovine između članica Evroprske Unije, dok je informisanje potro�ača njihov sporedni efekat. Navedeni cilj kome se te�i, u vezi sa navedenom listom dozvoljenih aditiva, jeste već pomenuta za�tita potro�ača. Da bi neka supstanca mogla da bude uvr�tena na tu listu, najpre mora da prođe brojne testove, kako bi potom bila progla�ena toksični ne�kodljivom. U dozvoljenoj dozi ona ne sme da dovede do znakova trovanja, poremećaja plodnosti, stvaranja raka, telesnih abnormalnosti i poremećaja u trudnoći. Postavlja se pitanje - da li je ovim "merama opreza oko na�ih namirnica", kako se tvrdi od strane zvaničnika, na�a ishrana zaista postala zdravija i bez rizika? Ne bih rekao da je tako. U svim analizama i ispitivanjima proverava se trenutno dejstvo hemijskih dodataka hrani i u količinama koje organizam mo�e da "istrpi" a da se ne pojave negativni nus efekti. Međutim ovde niko ne postavlja pitanje - kakve posledice ovi dodaci hrani izazivaju njenom dugotrajnom upotrebom? Kod bli�eg posmatranja zakonski regulisane "pozitivne liste", tj. svih "dozvoljenih" aditiva, uviđaju se različiti aspekti tog re�enja, koji nisu ba� uvek pozitivni.

S jedne strane, smanjuje se rizik od trovanja nekom namirnicom i u �irem smislu od oboljenja. Na drugoj strani, sve vi�e se oseća i sumnja da su se ovim zakonskim re�enjem �irom otvorila vrata trgovački orijentisanim manipulacijama na�om hranom. Prehrambena industrija je moćna industrijska grana, sa milijardama profita, i �irom sveta je zauzeta time da na�u hranu uz pomoć "dozvoljenih" dodataka učini jo� boljom, dugotrajnijom, obojenijom, mirisnijom. Drastično udaljavanje kvaliteta takvih namirnica od njihovog prirodnog stanja, za proizvođače je od drugorazrednog značaja, sve dok se roba dobro prodaje. To se ne odnosi samo na velike proizvođače. Danas svaki mali, pa i najmanji proizvođač (pekar, mesar, poslastičar...) dobija od hemijske industrije �irok izbor supstanci, a uz to i besplatno uputstvo kako da ih upotrebi, kako bi svoju robu u potpunosti dozvoljeno "pobolj�ao" i time bio konkurentan na tr�i�tu. Potro�ač o čijoj se za�titi u početku radilo, nalazi se u vrtlogu nepreglednih ali "dozvoljenih" manipulacija svoje svakodnevne hrane, čemu se uop�te ne mo�e odupreti.

Međutim, zna li iko kakvu hranu jedemo? "Zara�eno mleko u prahu", "Sumnjivi dodaci hrani" , "Radioktivno meso i salame", "Pokvarene dečije ka�ice".... To su česti naslovi u novinama. Svi i dalje ćute a dr�ava ni�ta ne preduzima sve dok se ne desi neko masovno trovanje ili zaraza. Dobro dr�avi jer ubire poreze i carine, dobro dr�avnim slu�benicima jer ubiru dobar mito, dobro proizvođačima i uvoznicima jer ih niko ne kontroli�e, dobro trgovcima jer mogu da rade �ta hoće. Jedino kome nije dobro jeste krajnji potro�ač. Neispravna hrana putuje sa kontinenta na kontinent, ali najče�će zavr�ava u slaborazvijenim i nerazvijenim zemljama. Ni građani u na�oj zemlji ne mogu da budu apsolutno uvereni u kvalitet i ispravnost uvoznih namirnica, ali mogu da budu sigurni da je većina proizvoda koja nam sti�e iz Evrope - "druga ili treća klasa".

Setimo se kad je Belgijska agencija za sigurnost hrane upozorila Evropljane da je 19 tona mleka u prahu belgijske proizvodnje zara�eno salmonelom. Prodaja ovog mleka je zaustavljena kada je otkriveno prisustvo opasne bakterije kod 16 beba u Sibiru, koje su hranjene mlekom "Damil 1", kompanije Faska iz Luvena. 16 tona ovog mleka izvezeno je u Rusiju, a tri tone su pome�ane sa nekontaminiranim smesama i poslate u zemlje Trećeg sveta. U izve�taju Agencije za sigurnost hrane Belgije, međutim, ne preciziraju se imena tih zemalja, sem da mleko nije dospelo na tr�i�te EU. �ta ovo znači? Zara�eno mleko nije uni�teno, već je samo plasirano tamo negde gde nikoga nije briga da li će ljudi umirati. Zapravo, uop�te nije tajna da postoji čitava industrija hrane koja svoje proizvode uop�te ne plasira u svojim i visoko razvijenim zemljama. Dilema da li iz uvoza dobijamo robu osrednjeg, pa često vrlo problematičnog kvaliteta, obično kulminira kada iz Evrope stignu vesti o pokvarenim namirnicama. Takođe je poznato da većina proizvođača u Evropi ima dve proizvodne linije - jednu za tr�i�te najvećih i najrazvijenijih članica EU, a drugu za zemlje istočnog bloka. Proizvodi sa druge linije rezervisani su i za na�u zemlju.

Zvaničnici ka�u da bez relevantnih istra�ivanja ne mogu da se donose sudovi i iznose zaključci o kvalitetu proizvoda namenjenog matičnom tr�i�tu ili drugim zemljama. Ako kupite "Milka" čokoladu na na�em tr�i�tu, na osnovu organoleptičkih svojstava mo�ete da zaključite da nema ni isti ukus ni isti kvalitet kao ona u �vajcarskoj ili Austriji. Sve te sumnje u kvalitet rada multinacionalnih kompanija i njihovih proizvoda mogu da se otklone jedino istra�ivanjem koje bi pre svega trebalo da sprovede nadle�no ministarstvo odnosno njegove inspekcije. Ali, oni to ne čine. Postoji i "Zakon o bezbednosti hrane", ali na�alost, on se u praksi ne primenjuje. Kad su u pitanju restorani i objekti brze hrane, često se na meniju mo�e naći stara hrana, odnosno ostaci od obroka pređa�njih dana. Anonimni konobari progovorili su i o drugim la�ima koje serviraju gostima. Jedna od tih la�i odnosi se na vegetarijance. Njima najče�će govore kako u jelu nema mesa ili ribe iako je to notorna la�. Nadalje, gostima koji tra�e beskofeinsku kafu često se prodaje obična kafa sa kofeinom jer je jeftinija, ali je naplate kao beskofeinsku. Iako gosti uz kafu tra�e nemasno mleko, ipak dobijaju punomasno. Sudeći prema istra�ivanjima, vrlo je diskutabilna i higijena u restoranima. Kri�ka limuna koju dobijete u soku ili koktelu gotovo nikada nije oprana! Reč je pritom o voću koje prođe kroz mnoge ruke i pre nego �to dospe u va�u ča�u ili na va� tanjir čuva se u nefunkcionalnim magacinima i prljavim gajbicama ili kutijama. Isti izvori otkrivaju i kako riba u restoranima gotovo nikada nije sve�a, odnosno dobijaju je jednom u nedelju dana ili dve nedelje, ali je sve vreme prodaju kao sve�u. Slično je i sa mesom u mesarama, bez obzira da li su u pitanju male trgovačke radnje ili veliki trgovinskli lanci. Svaki mesar, ukoliko ga poznajete, će vam reći da ne jedete popularno ''me�ano meso'', a naročito ne gotove proizvode kao �to su ćevapi, pljeskavice i slično, zbog sumnjivog kvaliteta mesa i zbog toga �to ne znate ni �ta je sve samleveno niti ko je dobavljač tih mesnih prerađevina.

Ako ste odlučili da iz upotrebe konačno izbacite "koka-kolu" ili "pepsi", osve�ćeni najnovijim saznanjima o potencijalno kancerogenim sastojcima pomenutih gaziranih pića, ne bi bilo zgoreg da jo� malo sačekate pre nego �to sadr�inu va�eg fri�idera proglasite bezbednom za zdravlje. Ljudi često nisu ni svesni da svakodnevno u svoj organizam unose namirnice "bogate" raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti �tetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje. Dok se potencijalno kancerogeno sredstvo za bojenje 4-MEI mo�e naći u svakoj fla�ici "koka-kole" u bilo kojoj zemlji na svetu, samo se jo� u Srbiji mogu kupiti mesni proizvodi koji sadr�e polifosfate i druge �tetne sastojke. Neki od njih su, �tavi�e, toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu, a mada su zvanično zabranjeni, proizvođači ih i dalje obilato koriste kako bi namirnice du�e trajale, imale lep�u boju ili jednostavno prijatniji ukus. Tako se, recimo, konzervans E-407 karagenan odavno nalazi na listi zabranjenih aditiva u zemljama Evropske unije, budući da je dokazano da izaziva brojna oboljenja �eludačno-crevnog trakta (među njima i rak debelog creva), ali ga u Srbiji mo�ete naći na svakom koraku, odnosno bukvalno u svakoj mesari. Ovaj sastojak kod nas se koristi i u mlečnoj industriji, zbog čega bi dr�ava morala da reaguje i da za�titi potro�ače i njihovo zdravlje. Taj E-407 karagenan spada u grupu naj�tetnijih aditiva, a kod nas se stavlja u vir�le, �unke i druge mesne prerađevine, a čak sam skoro video da ga ima i u mleku i mlečnim proizvodima. Karagenan je izuzetno opasan, jer je potencijalni izazivač raka debelog creva, a stavljaju ga u namirnice koje ljudi svakodnevno kupuju i unose u organizam. I nikom ni�ta. Niko ne reaguje. Nadle�ni o tome ćute, jer su izgleda debelo plaćeni da ne rade ni�ta, mediji tu i tamo po ne�to objave, a udru�enja potro�ača su nemoćna da bilo �ta preduzmu.

Polifosfati su, takođe, uobičajena pojava u ovda�njim suhomesnatim prerađevinama, a proizvođačima nimalo ne smeta �to je isti dokazano genotoksična materija, te njegovo preterano uno�enje u organizam mo�e izazvati mutacije gena. Osim �to ih stavljaju u �unke i parizere, zabranjeni polifosfati mogu se naći bezmalo u svakom kiosku brze hrane u Srbiji. Nigde se u svetu polifosfati ne stavljaju u mleveno meso, osim kod nas, gde ih mo�ete naći gotovo u svakom kiosku koji prodaje ćevape i pljeskavice. Za to je kriva veterinarska inspekcija, jer ne radi svoj posao. Takve namirnice ne smeju da idu u promet, samo �to se ovde kontrole izvr�avaju po nalozima tajkuna i proizvođača, pa se tako desi da u na�oj hrani mo�ete naći aditive, boje, emulgatore koji se vi�e nigde u svetu ne koriste.

Osim u slatki�ima, sokovima, mesnim i mlečnim proizvodima, �tetnih sastojaka ne manjka ni u povrću, jer se prilikom uzgajanja upotrebljavaju brojni pesticidi, od kojih su neki dozvoljeni u određenim količinama, a drugi nisu uop�te. Čak ni takozvana organska hrana vi�e ne mo�e smatrati u potpunosti zdravom. Namirnice organskog porekla moraju da se proizvode u čistoj i potpuno prirodnoj sredini, dakle na terenima gde ne postoji nikakvo zagađenje zemlji�ta, vode ili vazduha, a takvih terena je veoma malo i jo� je manje savesnih proizvođača.

Dalje, postoje aditivi koji su na crnoj listi, zabranjeni su, pa je njihova upotreba krivično delo, ali postoje i oni koji su navodno manje opasni i koji se kod nas koriste i dan-danas. Međutim, ako ne�to ne valja, ako je u svetu dokazano da su ti sastojci �tetni, ja ne znam zaista zbog čega se mi pravimo pametni i sve to trpimo i dozvoljavamo da se de�ava. Ako je ne�to crno - crno je i ne mo�e nikako da bude belo samo zato �to to nekom tako odgovara. Mogla bi se čitava jedna knjiga napisati ovako ređajući primere. Ali to nije re�enje problema. Jasna je mnogima sprega industrije hrane, hemijske, farmaceutske i kozmetičke industrije. Su�tina je u sledećem. Jedete nezdravu hranu koja se plasira kao ispravna i zdrava, zatim poboljevate i oboljevate od raznih bolesti, onda koristitie lekove da se lečite i razna kozmetička sredstva da prikrijete posledice. Vremenom vama je sve gore i gore, bud�et vam sve tanji i tanji, a njima sve bolje i bolje.

Ne treba ovde zaboraviti ni genetski modifikovanu hranu, ni stravični Kodeks Alimentarijus (Codex Alimentarius). Ovo je ujedno i upozorenje svim ljudima da shvate kakav im je u�as pripremljen. Ovo je i apel svima da okrenu leđa profiterskom zlu koje danas hara planetom. Nesumnjivo je da su se i na na�em tr�i�tu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po �ivot i zdravlje obele�eni znakom piramide i imenom Codex Alimentarius. Navedeni proizvodi su se pojavili nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenha�kom konvencijom, i sve dok je na�a zemlja potpisnica ovih konvencija one imaju veću snagu od bilo kog zakona. Codex Alimentarius sadr�i obavezujuće odredbe o kori�ćenju ve�tačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, �to će imati nesagledive posledice po zdravlje sada�njih i budućih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius-a moraju zračiti da bi du�e trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje. U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za za�titu poljoprivrednih proizvoda, Codex Alimentarius na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove. Zvanične preporuke Codex Alimentarius-a su smanjile minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji. Autori Codex Alimentarius-a su prilikom sastavljanja odredbi planirali smrt tri milijarde ljudi, jednu milijardu od neposredne primene odredbi Codex Alimentarius-a, a dve milijarde od posledica pothranjenosti i nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu. Codex Alimentarius je nastavak nacističke filosofije koga je osmislio Fritz De Meer, direktor farmaceutske kompanije I. G. Farben (danas Novartis) koja je proizvodila Ciklon B za gasne komore u konc logorima tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je u Nirnbergu 1945. godine osuđen zbog zločina protiv čovečnosti. Ne kupujte namirnice sa znakom piramide uz koji stoji naziv Codex Alimentarius, jer taj znak predstavlja nadgrobni spomenik na�em zdravlju i budućnosti. Obele�ene namirnice zbog �tetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, �ećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i jo� 60 najte�ih oboljenja. Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i opisani znak stavili na svoje proizvode. Bojkotujte te proizvode, zaobilazite takve prodavnice.

Kako bi multinacionalne kompanije ostvarivale velike profite i bile favorizovane na svetskom tr�i�tu obaraju se sve dosada�nje kontrolne norme u oblasti proizvodnje hrane, aditiva i ostalih dodataka hrani. Ali da bi se ugu�ila konkurencija donosi se i veliki set propisa koji u mnoge zemlje dovodi monstruozni Codex Alimentarius. Verovatno većina nije ni čula za Codex Alimentarius. Ako niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najvi�e odgovara, jer kada biste znali �ta je Codex, njihov opstanak bi bio ugro�en. Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Poku�aću na �to jednostavniji način napisati �ta znači njegova primena:

- Pod Codex-om vi�e nije potrebno obele�avati �ivotinje koje su genetski modifikovane, �to je do sada bilo obavezno. Na taj način će se �ivotinje ukr�tati i time će se uni�titi prirodni potencijal postojećih rasa, �to je i cilj Codex-a.
- Svo povrće i seme će biti izlo�eno zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sve�e �to du�e. Pod Codex-om će to biti obavezno za svo povrće, seme, �ivotinje i meso.
- Uvođenjem Codex-a će sve �ivotinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike.

Inače, kompanija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih �ivotinja na Svetu. Vrlo podla, jedna od najpodlijih kompanija na Svetu. Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Kada se dogodi tu uskače farmacija, koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi. Pa neka neko ka�e da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda, kako hrane tako lekova. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato �ele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept. Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo. Da jo� jednom sve pove�emo i podvučemo. Codex Alimentarius će svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsanto-u kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane. Ako se ostvare sve crne slutnje, uubrzo ćemo na policama u trgovinama imati samo genetski uzgojenu hranu, a organske, ekolo�ke i biolo�ke neće vi�e biti. Seljaci će svake godine morati kupovati seme od Monsanto-a, a njihovo seme ima ugrađen gen koji sprečava daljnje razmno�avanje. Drugim rečima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake godine moraju ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanto-a. Kvalitet �ivota će biti daleko manji od ovog sada�njeg, jer će ishrana biti potpuno nezdrava i nekvalitetna. Hronične bolesti su inače u porastu, pa će se sada jo� drastično povećati. Zato je tu farmacija koja će nam prodavati svoje proizvode, a mi dobar deo svojih prihoda tro�iti na lekove. Sve je osmi�ljeno tako da farmacija uzme veliki deo kolača. A sada ono najstra�nije. Kao posledica uvođenja Codex-a na svetskom nivou, predviđa se da će umreti oko 3 milijarde ljudi. Za�to? Zbog nesta�ice (skupe) hrane, i od bolesti od kojih je inače moguće ozdraviti. Prirodni lekovi će biti zabranjeni, farmacija će praviti lekove koji vas ne leče, već samo privremeno zaleče, a oslabljeni imunitet zbog nekvalitetne industrijske i genetski modifikovane hrane, organizmu neće omogućavati da se sa bole�ću sam izbori.

Pravila koja danas nameće Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnim korporacijama koje proizvode semena i hranu, kao i firmi koje se bave genetskim in�enjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete, i to se u organizacijama Ujedinjenih Nacija (WHO, FAO ili WTO) sve zna. Ali je lobi moćnih farmaceutskih i poljoprivrednih kompanija je ove organizacije UN-a, pa i sam Codex odavno stavio pod svoju kontrolu i one danas rade u interesu kompanija, a na �tetu svih stanovnika planete.
To �to oni predla�u je apsurdno. Prirodni dodaci ishrani, alternativni prirodni lekovi, vitamini i minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani, a farmaceutski čisto hemijski proizvodi kao lekovi i vitamini. Većina namirnica će biti podvrgnuta zračenju kako bi im se produ�io rok ili mogućnost upotrebe, a genetski modifikovana hrana neće vi�e morati da bude obele�ena sa GMO. Slede glavni kriterijumi koje Codex Alimentarius nameće:

1. Genetski modifikovana hrana:
- Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou. GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod njihovim pritiskom.
- Prodaja semena �Terminator� će biti dozvoljena na međunarodnom nivou.
- Uvode se novi GMO �ivotinjski proizvodi. GMO proizvodi vi�e ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi, jer se onda znatno te�e prodaju. Ovako kada neznate vi kupujete.

2. Ekolo�ka poljoprivreda:
- Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podr�ka na dr�avnom nivou ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa �isplativijom� proizvodnjom.
- Uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
- Prema ovom zakonu, eko-proizvođačima je od sada dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju.
- Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni

sastojci ne-organskog porekla.

3. Aditivi:
- Vi�e od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao �sigurni�. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd, koji su do sada tretirani kao kancerogeni ili �tetni po zdravlje ljudi i �ivotinja.
- Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog kori�ćenja namirnica sa tim aditivima.

4. Procenat pesticida u hrani:
- Dozvoljene su povi�ene koncentracije vi�e od 3.275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema, na primer, 2.4-D, atrazine, methyl-bromide
- Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoročno kori�ćenje namirnica sa pesticidima.

5. Hrana i dodaci:
- Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spu�tena za 75%.
- Postavljena je o�tra granica između hrane i lekova. Hranljive materije će od sada spadati u kategoriju lekova.
- Dodaci ishrani će morati da se podvrgnu kliničkim ispitivanjima, �to je preskupo za većinu malih i srednjih proizvođača. Ovo daje zeleno svetlo samo velikim korporacijama i uni�tava ostale.
- Spu�tanje zvanične minimalne dnevne doze hranljivih materija će imati ozbiljan negativan uticaj na op�te zdravlje čovečanstva.

6. Činjenice:
- Velika Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest vi�e od milion stanovnika. Če�ka je jedina članica Evropske Unije koja se jo� uvek odupire Codex-u, dok su ga sve ostale prihvatile, većinu propisa koje Codex propisuje. S obzirom da mi uporno hoćemo da postanemo članica EU, pa i unapred sprovodimo njihove norme Codex Alimentarius će se kod nas pojaviti sa svom svojom regulativom.
- Sve dr�ave članice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju će biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.

7. Krajnji cilj Codex-a:
- Tretiranje svih �ivotinja sa antibioticima i hormonima.
- 100% genetski modifikovani usevi.
- Proizvodi biljnog i �ivotinjskog porekla podvrgnuti zračenju.
- Izbacivanje sa tr�i�ta eko-proizvoda i prirodnih lekova.

WTO (Svetska trgovinska organizacija) određuje smernice svetske trgovine, a dr�ave članice moraju da po�tuju ta pravila. Dr�ave članice WTO-a praktično ne mogu da odbiju smernice Codex-a, jer u protivnom bivaju podvrgnute te�kim sankcijama i ogromnim kaznama. Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih uz pomoć hormona rasta. Zbog nepo�tovanja pravila WTO-a Evropska Unija je prisiljena da godi�nje isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja već du�e od 10 godina, bez ikakve naznake za re�enjem ovog spora. Dakle dr�ave koje nemaju dubok d�ep će morati da se slo�e sa pravilima koje nameću WTO i Codex.

Ima li izlaza ii ovog začaranog kruga, kakvo je re�enje i �ta se mo�e učiniti? Previ�e smo mala zemlja, sa marionetskim rukovodstvom, da se od ovakvih svetskih a monstrumskih organizacija mo�emo odbraniti. Ako već to ne mo�emo, mo�emo bar da na sve načine te propise zaobilazimo i poku�amo da se �to du�e hranimo na na� tradicionalni način, domaćim povrćem, od na�ih semena i sorti. Ne da bi bilo kome prkosili, već da bi svoje, a i zdravlje svoje dece sačuvali. Jer vrlo je jasno da svi ti svetski "lobisti� lobiraju samo u jednom pravcu, da sa ove na�e zajedničke planete uklone bar 3 milijardi ljudi, prvenstveno sirotinje, kako bi njima bilo �to "�ire� i kako bi bili jo� bogatiji. Bar tako misle, da su sva re�enja u tome. Bogati sve ovo odavno znaju. Odavno se ne hrane "unapređenom� i genetski modifikovanom hranom, već za debele pare kupuju ono �to je za mnoge isuvi�e skupo. Na�a zemlja ima plodno tlo i pitomu klimu, pa je samo na nama da u svojoj ishrani �to du�e be�imo od raznih Codex-a, ozračenih namirnica, i pesticidima obogaćenog povrća i voća. I ovo svetsko ludilo, profita, pljački i otimačine, je po svoj prilici u zamahu, ali sve �to se bli�i vrhuncu, bli�i se i svom kraju, zato treba izdr�ati, da na tom kraju, Codexs Alimentarius pro�dre samog sebe.

Moja je preporuka da najpre počnete da izbacujete iz upotrebe sve one proizvode koji sadr�e opasne materije, a potom, ako ne i odmah, i sve one prehrambrene proizvode sa "dozvoljenim" aditivima. Takođe, preporučujem vam da u ishrani koristite �to je vi�e moguće hranu iz domaće proizvodnje, proizvedenu u malim seoskim domaćinstvima. Kupujte je na pijacama, a ne u supermarketima. Izbegavajte �to je vi�e moguće proizvode iz raznih kioska brze hrane i pekara. Najbolje bi bilo da ih nikada vi�e ne kupujete i ne jedete. Oni koji poseduju obradivu zemlju treba da čuvaju prirodno seme autohtonih (starih) sorti svih biljnih kultura. Uvođenjem Codex-a će biti te�ko ili gotovo nemoguće kupiti genetski neprerađeno seme. Zato svoja dobra sortna semena obavezno čuvajte kod kuće. Ako imate mogućnosti, povećajte svoju ba�tu i poku�ajte da ostavite �to veće zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da jedete �to vi�e zdrave hrane. Budite oprezni �ta kupujete. Najče�će su proizvodi većih i najvi�e reklamiranih proizvođača u stvari najgori po zdravlje. Trudite se da meso kupujete u mesarama koje ne uvoze meso i koje je domaćeg porekla. Izbegavajte suhomesnate proizvode, jer oni iz uvoza velikih svetskih kompanija sigurno sadr�e meso od genetski modifikovanih �ivotinja, a svakako i sve �to je konzervirano jer sadr�i velike i neproverene količine aditiva. Kada krenete u kupovinu, pored novca, �to se podrazumeva, obavezno ponesite lupu. To je glavno oruđe koje vam je potrebno da i�čitate sastav na svakom proizvodu, jer svi ti otrovi se �tampaju toliko sitnim slovima da ih je bez lupe gotovo ne moguće pročitati. Imajte kod sebe i listu nedozvoljenih i onih sredstava koje treba izbegavati.

 

 

Najava za knjigu: TIHA SMRT - Industrijska hrana

 

Čuvajte svoj �ivot i čuvajte svoje zdravlje. U tu svrhu je i napravljena ova knjiga koja će vam dati pregled svih materija i hemijskih supstanci koje se koriste u industrijskoj proizvodnji hrane. Knjiga je koncipirana kao mala enciklopedija slo�ena po abecednom redu i sadr�i sve ono �to treba da znate o industrijskoj hrani. Kao dodatak, izrađene su tabele sa svim dodacima u hrani koje sadr�e �ifre i oznake koje najče�će ne razumemo, hemijski naziv i uobičajene nazive koji se koriste da bi se prikrile prevare.

Na kraju ove knjige je i posebni dodatak "Pravilna ishrana" koja sadr�i najva�nije napomene o zdravoj ishrani zasnovanoj na osnovnim magijskim postulatima. Zapravo to i nije magija u pravom smislu, već umeće �ivota koje je preneto iz davno zaboravljenih vremena. To su oni uvidi u način ishrane kakav su ljudi odvajkada imali i po tim principima �iveli.

 

 

Iz knjige...

 

Aditivi su nastali kao posledica razvoja prehrambene industrije i potreba da se količina hrane sačuva za du�i period. Potreba za aditivima u procesu proizvodnje hrane opravdava se i navodnim povećanim zahtevima potro�ača, međutim to je samo zamena teza, odnosno manipulacija prehrambene industrije koja kroz marketing i zloglasno uplitanje nauke i medicine deluje na prilagođavanje svesti potro�ača nudeći im hranu sa novim senzorskim svojstvima, novim izgledom, du�im rokovima trajanja, novim ukusima i slično, pri čemu aditivi isključivo imaju funkciju da proizvodnju hrane učine lak�om i profitabilnijom. Industrijska hrana pogubno utiče na ljudsko zdravlje, ali tu na scenu stupa farmaceutska industrija koja po istom modelu nudi svoje proizvode za lečenje i oporavak od bolesti koje nastaju kao posledica lo�eg načina ishrane. Ne treba zanemariti činjenicu da se i u farmaceutskoj industriji takođe obilato koriste mnogobrojne vrste aditiva. Tu se krug zatvara, jer se bolesti ne leče već zalečuju čime se čovek dovodi u stanje stalne zavisnosti od lekova, drugih pomoćnih preparata i sintetički dobijenim dodacima za ishranu koji inače manjkaju u industrijski proizvedenoj hrani. Jednom rečju, dobro razrađen sistem za razaranje zdravlja, uzimanje svega onoga �to zaradite i dovođenje u podređenu i zavisnu poziciju.

Aditivi su tvari poznate hemijske strukture, koje se samostalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak hrane i po pravilu su bez prehrambene vrednosti. Dodaju se hrani i lekovima za vreme proizvodnje, prerade, skladi�tenja ili pakovanja, radi pobolj�anja fizičkih i senzorskih svojstava proizvoda. Po�to nisu prirodan sastojak hrane, ali ni lekova, oni nose određene zdravstvene rizike. Pojedini aditivi ako se unose u količini koja prema�uje "dozvoljeni" dnevni unos (ADI), mogu izazvati degenerativane promene, alergijske reakcije, te povećati rizik za određene oblike raka i drugih bolesti. Ovde se opet radi o manipulaciji. Naime, svi aditivi, čak i oni koji se smatraju bezopasnim, takođe imaju izrazito �tetno dejstvo po ljudski organizam, i to ne samo ukoliko je dnevna doza prema�ena, već i u minimalnim dozama ukoliko se koriste du�i vremenski period mogu imati iste ili čak te�e posledice. Zbog toga i mogu da ka�em da je industrijska hrana zapravo "tiha smrt".

Upotreba aditiva u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji mora biti pod strogom zakonskom kontrolom i predmet stalnih provera, međutim te kontrole naručuju i sprovode upravo proizvođaći hrane i lekova. Nigde ne postoje nezavisne i samostalne institucije koje bi vr�ile proveru proizvoda za ljudsku upotrebu u ishrani i lečenju �to je svojevrstan sukob interesa, a ne retko su dr�avni organi i inspekcijske slu�be u jakoj finansijskoj sprezi sa industrijama hrane i lekova. Sa zakonodavnog stanovi�ta, svaki aditiv u hrani mora imati korisnu i prihvatljivu funkciju ili svojstvo da bi njegova upotreba bila opravdana. Prihvatljivom funkcijom aditiva smatra se pobolj�anje nekog od atributa kvaliteta, produ�enja roka trajanja, pobolj�anje teksture i organoleptičkih osobina, povećanje nutritivne vrednosti, stvaranje i pobolj�anje funkcionalnih svojstava, olak�avanje prerade i povećanje prihvatljivosti potro�ača. Upotreba aditiva u svrhu sakrivanja o�tećenja ili kvarenja namirnice kao i zavaravanja potro�ača strogo je zabranjena propisima kojima se reguli�e njihova upotreba. Za većinu aditiva postoje prirodni analozi, koji se često komercijalno proizvode iz prirodnih izvora. Takvi su na primer, pektini, antioksidansi, vitamini, minerali, prirodne boje i prirodne arome. Ono �to proizilazi iz ovakvog sagledavanja stvari, kroz navodnu zakonsku regulativu, jeste interes prehrambene i farmaceutske industrije, a ne interes čoveka kao krajnjeg potro�ača. Jedini interes čoveka mo�e da bude samo u upotrebi zdravih, čistih i hemijski neobrađenih namirnica koje se organski proizvode u prirodnoj i zdravoj sredini. To znači da jedini pravi interes čoveka mo�e da bude potpuno odbacivanje industrijski proizvedene hrane...

 

...Postoje grupe aditiva koji nesumnjivo �kode zdravlju, ali je za neke od njih primena u prehrambenoj industriji neophodna jer �tite hranu od kvarenja. Određeni aditivi sadr�e i kancerogene spojeve i takve treba izbegavati, kao i aditive u količinama koje mogu �tetiti zdravlju. Posledice su individualne. Naime, vreme inkubacije toksičnih materija ili letalno vreme je individualno i zavisi od imunolo�kih kao i genetskih predispozicija. �tetnost aditiva je veoma diskutabilno pitanje, s obzirom da ljudski organizam nije sposoban da prerađuje hemijske supstance, za razliku od onih iz prirodnih namirnica, naročito u du�em vremenskom periodu. Već sam napomenuo da se ova istra�ivanja koja vr�e naučnici rade uvek po narud�bini proizvođača i ne retko je ovde u pitanju sukob interesa, u kojem je jasna podređenost nauke naručiocu posla, zarad finansijske dobiti. Prekomerno konzumiranje aditiva kroz hranu mo�e da izazove: akutne ili hronične bolesti sa lak�im ili te�im posledicama. Neki od njih, kad se unose u većim količinama ili u du�em vremenskom periodu, uzrokuju bolesti kao �to su: maligna oboljenja, dermatitis, razaranje hromozoma, astma, alergijske bolesti, visok krvni pritisak, čir na �elucu itd. Sa stanovi�ta zdravstvene sigurnosti posebno su značajni aditivi koji imaju sintetičko poreklo (svi sintetički aditivi), zatim sumnjivi aditivi koji su prirodno identični i aditivi poreklom od genetski modifikovanih organizama.

U industrijskoj proizvodnji hrane nema ni jednog proizvoda koji ne sadr�i aditive i ukoliko deklaracija ne navodi listu kori�ćenih aditiva, takav proizvod je veoma rizičan i opasan po zdravlje. Deklaracija proizvoda bi trebala da sadr�i i nespomenute aditive poput zaostatka supstanci kori�ćenih za pospe�ivanje rasta ili procesa proizvodnje, međutim to najče�će nije slučaj. Deklaracije, osim �to su �tampane veoma sitnim slovima da se bez lupe gotovo i ne mogu pročitati, one često deluju zbunjujuće i načinom kako su napisane najče�će stvaraju pogre�an utisak. Primer: "Bez zaslađivača" po pravilu znači da je dodat �ećer, dok "Bez �ećera" znači da sadr�i zaslađivač. Oznaka "Prirodan" uop�te ne znači da je i zdravstveno siguran. Čitanje deklaracije omogućava potro�aču da kontroli�e unos aditiva u svoj organizam, međutim to često nije moguće utvrditi. Nakon klanja stoke, recimo, u meso se dodaju hemikalije za konzerviranje, omek�avanje ili boju. Koko�kama na farmama za proizvodnju jaja se u hranu dodaju aditivi koji imaju svrhu da oboje �umance, ali to se takođe ne navodi u deklaraciji na kutiji s jajima...

 

...Aditivi se svakako nalaze u industrijski proizvedenoj hrani u izvesnim količinama i zar ne bi bilo logično postaviti pitanje - za�to onda jedemo ne�to �to nema nikakve karakteristike hrane niti hranljivu (nutritivnu) vrednost? I, kao �to je već rečeno ima jedinu funkciju da tamo neko uzima na� novac dajući nam u zamenu podlo�nost bolestima, degenerativnim promenama i ne retko, psihičkim problemima, dodvodeći nas u zavistan polo�aj ne samo od prehrambene, već i farmakolo�ke industrije. Osim toga, iz rečenog se jasno vidi da industrija hrane preradom najpre uni�tava prirodnu i zdravu hranu zarad očuvanja njene trajnosti i profitabilnosti, a potom je obogaćuje supstancama ne bi li takva hrana bila nalik onoj prvobitnoj prirodnoj pre obrade, �to je svojevrstan apsurd. Kada sam sebi postavio ova pitanja i, isto tako sebi, razumno odgovorio, počeo sam sa odbacivanjem ovakvog načina ishrane i u nepunih godinu dana sam odbacio oko 90% svih industrijskih proizvoda. Posledica je u sledećem - već 15 godina nisam u�ao ni u jednu lekarsku ordinaciju i to ne iz nekakvog bunta, već jednostavno �to takve potrebe nemam niti imam bilo kakvih zdravstvenih problema. Čak i kada se sporadično ne�to pojavi, tu je uvek narodna medicina koja, uz pravilnu ishranu, brzo i lako mo�e re�iti svaki problem očuvanja zdravlja i op�te vitalnosti. Čovekov organizam jeste svojevrsna laboratorija koja prerađuje materiju uno�enjem hrane zarad odr�avanja �ivota, ali ljudski organizam nije formiran da prerađuje hemijske i ve�tačke supstance, već isključivo one koje se u prirodi nalaze i koje mogu biti samo termički obrađene (kuvanje, pečenje) i obogaćene prirodnim dodacima (so, začini i slično). Na� organizam nije namenjen preradi ve�tačkih hemijskih supstanci i zbog takvog načina ishrane (industrijska hrana) nastaju mnogobrojne bolesti, deformiteti i drugi psiho-fizički poremećaji.

Ukoliko ne postanemo svesni svega ovoga, neće me začuditi da u doglednoj budućnosti nekim izvitoperenim umovima padne na pamet i da obustave, pa čak i zabrane proizvodnju hrane nudeći čovečanstvu da se hrani samo pilulama i kojekakvim pra�kovima ili mo�da intravenozno kroz infuziju, te će tako svi morati da svakodnevno odlaze u "ustanove" na dopunjavanje "hranljivim materijama". I ma kako ovo zvučalo kao naučna fantastika u ovom trenutku, istina uop�te nije daleko od toga. Eksperimentalno se takvi preparati već nalaze u upotrebi i nazivaju se dodacima ishrani.

I jo� jedna napomena za vegetarijance, vegane i one koji iz verskih razloga povremeno poste uzdr�avanjem od hrane �ivotinjskog porekla. Mnogobrojni aditivi, a naročito enzimi su �ivotinjskog porekla i koriste se u tretiranju i obradi mnogih namirnica biljnog porekla prilikom proizvodnje, prerade i uskladi�tenja. Ovo jednostavno znači da ako konzumirate hranu koja sadr�i aditive �ivotinjskog porekla, svakako se ne mo�ete u potpunosti smatrati vegetarijancima, jer svakako time saučestvujete u ubijanju i drugim vidovima zlostavljanja �ivotinja, �to se svakako kosi sa osnovnim principima vegetarijanstva i mnogih religijskih ili magijskih učenja...