|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 79 Duh Nekronomikona 26.03.2012
Neki su već primetili da Nekronomikona vi�e nema na sajtu. Neki se raspituju, pa je i to razlog vi�e da objasnim za�to je rad u celini povučen. I odmah da ka�em, biće ga ponovo u skorije vreme, i to u integralnoj formi i svima dostupan. Ali... Sve je počelo u onim tamnim noćima pred Zimsku kratkodnevicu i trajalo punih četrdeset i devet dana, mada ne vezanih i ne u kontinuitetu. Sa pauzama i prekidima sve do pre nekih dve nedelje, trajalo je op�tenje sa Duhom �oteneroma. A �ta se dogodilo? Već neko du�e vreme, skoro godinu dana sam rad na dovr�avanju Nekronomikona obustavio. Ali razlog za to nije rad na novim prevodima koje sam radio, niti knjiga koju sam napisao u međuvremenu, niti pak nova koju pi�em. Naravno uvek delam prema svom unutra�njem porivu, osluskujući svaki glas koji iz Onostranog dolazi. Jedan "glas", ili bolje rečeno "osećaj", koji me prati ovih zadnjih godinu i ne�to vi�e, kao da mi je stalno govorio da ne�to nije u redu, da ne�to ne valja... A onda sam odlučio da se posvetim najdubljoj kontemplativnoj meditaciji na �otenerom. I trajalo je to skoro čitav jedan dan. I "glas" je postao potpuno jasan, i potpuno određen. Postoje gre�ke, ne jedna, nego ba� gre�ke, u mno�ini. Ne znam koliko i ne znam koje su. I to je postala "misterija" koja se morala razre�iti, jer čemu postojanje nečega, bilo čega, ako je neupotrebljivo i nefunkcionalno, pogotovo jo� kad je dato i drugima. Nisam spavao tog dana, a noć posle sam proveo na poslu. Ni narednog dana nisam spavao obuzet �estokim porivom da otkrijem nedostatke i gre�ke. I jo� jedna noć na poslu... Tri dana i tri noći za redom ne spavanja. I odluka je bila jasna. Dao sam otkaz na poslu, jer je stvar va�nija morala biti razre�ena. Četvrtog jutra ne prospavanog, vratio sam se kući, legao i istog trena zaspao. A onda je usledio san, neobičan i krajnje u�asan. Toliko u�asan da ga neću opisati. Probudio sam se potpuno mokar od znoja, iako je noć bila hladna. Probudio sam se kasno naredne noći. Osamnaest sati sam spavao. San je bio poziv da uradim obred za koji znam, ali koji se nisam do tada usuđivao da uradim. Kratak i veoma jednostavan ritual. Ali takvi su najopsniji. Smatrao sam da jo� nisam spreman na taj korak, da jo� uvek nisam dovoljno zreo, ali san je bio poziv, neodoljiv zov. Sladak i ushićujući zov. Nisam video u snu od koga poziv dolazi. Verovatno zaprepa�ćen u�asom koji u snu do�iveh. Ne saznadoh čak ni Ime onoga koji me dozivao. Nastavio sam sa kontemplativnom meditacijom na �otenerom. I opet je trajala ceo dan. Sa prvim sumrakom sam otpočeo sa pripremama za ritual, koji je terebalo izvesti u dubokoj ti�ini noći. Bez straha, koji je davno i�čeznuo iz du�e moje, zdu�no prionuh na delo, te poslednje noći pred Kratkodnevicu. A noć duga, tamna, mirna... Tri mačora, probudili su se ne�to oko ponoći, protegli se, kako to samo mačke znaju, pogledasmo se oči u oči na trenutak i izgubi�e se sva trojica u mraku, negde tamo u drugi deo stana. I kao i uvek, kada je to potrebno, bez da i�ta učinim, već po promislu Univerzuma, te noći nikoga od ukućana ostalih nije bilo. Bili su negde... U četvrti sat iza ponoći (ponoć izračunata po lokalnom vremenu i lokalnom meridijanu) započeo sam ritual. Trajao je kratko. Ne vi�e od deset minuta. A onda je sve nestalo. Apsolutna Tama je bila svuda oko mene. Ni zemlje podamnom, niti iznad bilo �ta. Ni�ta. Sve je izgledalo kao da lebdim u bezvazdu�nom prostoru okru�en samo Tamom. A onda se dogodilo to, �to nikada do tada nisam do�iveo. Neka sila, kao da me je uhvatila i povukla za sobom. I na�ao sam se direktno na Eteričnoj Ravni postojanja. Astralni je svet mnogo nalik ovom koji poznajemo, ali svet Eterične ravni, ne�to je sasvim drugo, čovekovom umu potpuno nepojmljiva i nespoznatljiva Ravan Bogova. Ali nemojte misliti da sam sreo Bogove. Nisam, jer Oni su daleko. Ali postoje Sluge Njihove, Glasnici. Jednog sam upoznao. Ako me pitate, �ta sam video, ili kako sam se osećao u ovom trenutku, ne bih znao da to opi�em. �ta god da ka�em o tome �ta sam osećao, zvučalo bi krajnje apstraktno. A �ta sam video, to čak ne bih mogao ni apstraktnim pojmovima da opi�em. Jednostavno za tako ne�to ne postoje reči čoveku znane. Ne postoji ni�ta s čime bih vam to mogao barem delimično uporediti. Ni�ta od onoga �to je ljudsko iskustvo pojmilo nije nalik ovoj nezamislivoj i nespoznatljivij Ravni. I nije to kao �to gledate očima zemaljskim, niti je nalik onome �to na Astralnoj ravni opa�ate suptilnim čulima. A trajalo je samo jedan tren, čini mi se, ili nekoliko. Ne znam. Vreme tamo ne postoji. Bilo je to kao kad otvorite vrata na trenutak i zavirite iza. I vuče vas da krenete dalje. Električno magnetna sila fluida Čistog Etera neodoljivo privlači i vuče napred. To je onaj isti Čisti Eter koji se jo� na Zemaljskoj ravni mora akumulirati u ogromnim količinama, da bi se bilo koji vid magijskog dela mogao učiniti, a posebno na vi�im ravnima postojanja. Bio sam zatečen do�ivljenim, jer predhodnih znanja o Eteričnoj ravni nisam imao. Osim onoga �to se u Svetim spisima mo�e kroz aluzije o Ravni Bogova pročitati, drugo ni�ta nisam znao. I ne znam jo� uvek, iako je spoznah na tren. Ali neodoljivo privlači. Toliko sna�no privlači, da ne �elite da ikada prestane, niti da se vratite nazad. Ako bih ičim mogao da opi�em taj osećaj onda bi to bilo najbli�e osećaju orgazma. Ali ne orgazma do�ivljenog, već onog koji traje, traje i ne prestaje. Znate da je to do�ivljaj, u ovom pojavnom svetu, koji traje samo jedan tren, a sve ostalo su prateći efekti. Sad zamislite da taj tren, egzaktnog vrhunca, traje minut, dva sata, nekoliko dana, godinama, večno.... Kada bi orgazam čoveka trajao i samo par sekundi, čovek bi umro, jer biolo�ki organizam ne bi bio u stanju da proizvede tu količinu adrenalina koja bi bila neophodna da anulira bol praska iskonske sile Stvaranja, koja se manifestuje u materiji. I besmisleno bi bilo svako dalje nastojanje da opi�em do�ivljaj. Jedino �to sam siguran jeste da neodoljivo privlači, vuče vas, da krenete dalje. Ali moj um jo� nije ni sposoban, niti spreman da u potpunosti opa�a svet Eterične ravni. Jo� su mnoga ograničenja prisutna, ali Ona neodoljivo privlači... STANI - odjeknuo je glas u bezvremnom sveprostoru. I tada me je ista ona sila povukla nazad, na Astralnu ravan. I sada je već sve bilo drugačije, poznato, iskustveno pojmljivo i suptilnim čulima astalnog tela vidljivo. Glasnik Drevnih Bogova Ebonor, stajao je ispred mene, licem u lice. TVOJ UM NIJE RAZVIJEN DOVOLJNO DA BI DUH TVOJ OPSTAO NA SVETVARNOJ RAVNI. NIT KOJA VEZUJE TELO OVO SA ZEMALJSKIM BI SE POKIDALA I TI BI ZA TVOJ SVET LJUDI BIO IZGUBLJEN. I DUGO BI OSTAO IZGUBLJEN I U UGLOVIMA IZMEĐU SVETOVA ZAROBLJEN. Iako je govorio meni ne znanim jezikom, svaku sam reč u umu svom znao. Ebonor Crnog Lica, Demon Drevni, Glasnik Njihov, Stajao je ispred mene i govorio. POSAO TVOJ KOJI U SVETU LJUDI RADI�, POGRE�AN JE. ZAR MISLI� DA JE ČOVEKU DATO SVE DA SPOZNA. NIJE. DREVNI BOGOVI SU LJUBOMORNI I KLJUČEVE SPOZNAJE ZAPISALI SU U DVE KNJIGE I SAKRILI U HRAMOVIMA ZVEZDANE RAVNI. POKAZAĆU TI HRAM VEČNE SVETLOSTI NA NEBESIMA GDE JE I HRAM BESKRAJNE TAME U DUBOKOM BEZDANU GDE SE KRIJE. I VIDEĆE� DVE KNJIGE, I VIDEĆE� SVAKU GRE�KU KOJU SI NAPRAVIO. ALI TI NISI ZNAO. ZNANJE O DREVNIM BOGOVIMA I TAJNE O NJIHOVOJ MOĆI JESTE RAZBACANO I U MNOGIM SPISIMA SKRIVENO. NIT KOJA VEZUJE OVO ZNANJE SI OTKRIO, ALI TO NIJE DOVOLJNO. OD POČETKA GLEDAM TVOJE DELO I SVAKU TVOJU REČ ZNAM, I SVAKO DELO, I MISAO SVAKU. NAGRADA JE OVO TEBI JER SI SAM SPOZNAO DA SI NAPRAVIO GRE�KE. I TRA�IO SI. I DAĆU TI ONO �TO TI JE POTREBNO DA ZAVR�I� DELO. ALI PAZI... Vi�e vam ne mogu pričati o onome �to je Ebonor govorio. Četrdeset i devet puta jo� smo se sreli u narednih �ezdesetak dana. I vi�e ni�ta nije isto, niti će biti... Kroz Sedam Kapija Nebesa me je odveo i kroz Devet Kapija Bezdana proveo. I dozvolio je da zapi�em Pečate svih Kapija koje prođoh i da ih poka�em. Ali... O BEZDANU NE SME� GOVORITI NEPOSVEĆENIMA NTI O ONOME �TO SI VIDEO. NIJEDNO IME NE SME� IZGOVORITI NITI ZAPISATI, JER JE ČOVEK JO� DALEKO OD DANA SVOJE KONAČNE SPOZNAJE. ZNAJ DA ĆE BEZDAN U TRENU PROGUTATI I TEBE I SVAKOGA KOME I SAMO JEDNU REČ POVERI�, A DA PRE TOGA NISI SAGLASNOST DOBIO OD STARTE�INA... I zaista, ni�ta vi�e nije isto. Zapravo, ni�ta od svega onoga �to jeste nije kao �to je bilo, jer to �to je bilo i nije bilo. Stvarnost je sasvim drugačija. Knjigu Mrtvih, �otenerom, pisao sam istovremeno i ručno na posebno pripremljenim listovima koje nameravam da pove�em i u povez stavim kada delo dovr�im, jer je rečeno da svaki mag mora svojom rukom knjigu napisati, da bi je mogao koristiti. Nisam najpre napravio knjigu da u nju pi�em. Intuicija mi nije dozvolila da tako učinim, jer tada jo� nisam znao gde će koji tekst pripadati. Sada znam. I kada sam nakon svih ovih "putovanja" opet prionuo na posao, �ureći da dovr�im prevode tekstova koji su ostali ne prevedeni do�iveo sam jo� dva, ne mala, iznenađenja. Ja, kojeg ni�ta vi�e iznenaditi ne mo�e, ili sam samo tako mislio, opet sam zatečen ostao. Kada sam uzeo u ruke, već poveliku gomilu listova, dvolistaka, koje ispisah i svojom rukom iscrtah i oslikah, sve je bilo ispreme�tano i poređano po jednom redu drugačijem, onom kakav treba da bude. Samo sam uzviknuo: O Ebonore, Crni Glasniče Bogova Drevnih, neka je Slava i Hvala Tebi i neka je Slava i Hvala Bogovima Drevnim, od čoveka zaboravljenim! Znao sam da je to učinio On, jer niko drugi i nije mogao. A spis koji uzeh da prevod napi�em, deo je prve knjige Nekronomikona, a u predhodnom radu on nije bio na tom mestu. Sada jeste. I kada uzeh da i�čitam tekst, na tri jezika isti tekst napisan, desilo se iznenađenje drugo, kojim ostadoh zatečen jo� vi�e od onog prvog puta. Dok sam tekst čitao, svaku sam reč znao, na jeziku svakom. I izgledalo je kao da čitam na srpskom jeziku. I izledalo je kao da samo prepisujem tekst. Ovakvo znanje jezika nisam imao. Bilo mi je potrebno mnogo rada i konsultovanje raznih rečnika i priručnika. Ali sada reči teku kao planinski potok lomeći svaku barijeru i uplićući se u misao uma koja reč sa jednog pretače u reč na jeziku drugom. Ne znam je li ovo dar koji sam dobio, a da nisam čak ni svestan toga bio, ili je samo privremena sposobnost dok delo ne privedem kraju. Nisam proveravao, niti ću, dok delo ne zavr�im. Sada znate i deo ove priče i jasno je za�to sam predhodni rad morao ukloniti. Ali biće ponovo postavljen i dostupan, na radost i blagodat Spoznaje... I ponovo sam sa vratio na svoj stari svetovni posao. Samo sam se pojavio i svi su se obradovali. Onaj �to me be�e zamenio, otkaz je dobio momentalni. I sada je opet sve na svom mestu, ali vi�e ni�ta nije isto, niti će biti...
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2012 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 00:50 |
