Stranice

Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog

 

Kloni se neznanja! Ka�u mudraci, jer Neznanje je najveći greh. Uostalom, samo je jedan Ključ koji ima moć da slomi sedam Pečata i otvori sedam Kapija koje zatvorenim dr�e prolaz u Sveto Kraljevstvo. Taj ključ je Saznanje.

Koji god put vodio Saznavanju stvari �ivota, onaj ko njime krene naići će, pre ili kasnije, na granicu čije prela�enje omogućava samo razumevanje magičnog vrtloga Brojeva. Među Brojevima, Sedam ima poseban značaj. Filosofija Brojeva nas uči da se Brojem Sedam prevodi kretanje jedne natčulne Stvarnosti kroz Prostor i Vreme. Nauka o tom kretanju jeste Sveta Magija. To je nauka o mutacionom pulsiranju Zračeće Energije, to jest o permutaciji oblika koju oblikuje Svetlost.

Permutacija oblika oduvek te�i savr�enstvu, �to za maga znači da je priroda te�i dovr�etku ciklusa evolucije. Na pragu Novoga Doba va�no je potpomoći razvoj jednog tipa Ijudi koji je pozvan đa bude dru�tveni element civilizacije prilagođene osvajanjima fizičke prirode koja ostvaruje čovečanstvo, civilizacije sređene harmoničnom integracijom konkretnih rezultata �to ih nudi nauka s manifestaciiama duhovnih moći čije je sedi�te u čoveku. To bi bila civilizacija otvorena za nova energetska osvajanja, koja su zastra�ujuća za nedovoljno pripremIjenog, nedovoljno oduhovljenog čoveka.

Ukratko, valja se nadahnuti Duhom Napretka utemeljenog na naučnom istra�ivanju, i Večnom mudro�ću, koji zajedno upravljaju obnavljanjem oblika s kojima se čovek upoznao u svojoj dugoj istoriji, da bi se kroz rastvaranje i zamenu elemenata opa�anja otkrila Nauka Svete Magije iz koje će se roditi novi čovek.

Da bi se u tome uspelo, treba zdru�iti fizičku napetost i duhovno �irenje kojem se ona suprotstavlja. Valja zdru�iti intelekt i instinkt, inteligenciju i osećajnost, um i du�u kako bi se do�lo do takvog viđenja sveta koje bi prevazi�lo sve pojave cerebralno uslovljenog univerzuma.

To viđenje će omogućiti čoveku da se otvori prema novim treperenjima, da opazi manifestovanje harmonične logike u čulnome svetu, da shvati da cilj "inicijacije" dopu�ta intelektu da prevaziđe znanje kako bi dospeo do Saznanja i da, isto tako, otkrije i tajni rad �ivota skrivenog u omotač postojanja.

Egzistencijalne Stvarnosti, preslo�ene u svojim odrazima �to ih je oplemenila visoka razina svesti, kroz inicijaciju se preobra�avaju u reči koje pevaju u razdoblju čije je postojanje omogućila Reč.

Iz manifestacije Reči proističe Vrhovni Zakon koji određuje putanju. To vr�enje otkriva unutra�nju logiku čulnog sveta, a ta se logika nalazi, takođe, kako u logaritmičkoj spirali �koljke, tako i u savr�enoj izvijenosti 14 milijardi neurona čovekovog mozga. Zahvaljujući neuronima koji prenose nervne nadra�aje iz čula do mozga i dalje u um, čovek misli. Preko svoje stvaralačke misli on sudeluje u Sveumu (Univerzalnoj Inteligenciji) čiji je izraz ta misao. Pomoću reči čovek prenosi svoju misao, no to je preno�enje manje lako nego �to izgleda. Reč, sredstvo preno�enja misli, izneverava misao.

Psiholo�ka evolucija, tehnolo�ki napredak, srozavanje su�tinskih vrednosti, sve to čini da reči menjaju smisao, gube rezonancu, dobijaju la�an identitet i prekomerno se kvare. Preko običnog ili profesionalnog značenja, reč prestaje da vr�i svoj otkrivalački uticaj, �to povlači sobom izvrtanje ideja koje bi trebalo da prenese. Daleko od toga da jezik rasporedom slogova, harmonijom sintakse, koja se pokorava �ivoj igri misli, odi�e dahom religioznosti, on gubi cenu. Tad se srozava i misao, a kako ona upravlja svekolikim delanjem, srozava se delanje i izrođuje u nasilje, protivno svakoj pameti, i to srozavanje vodi u haotično stanje koje rađa strah.
Magija je neodvojivo povezana s religijom i njeni sveop�ti simboli zakoniti su čuvari misterija prirode čije poznavanje vodi ovladavanju �ivotnim silama. Ono pak iziskuje veoma strogu disciplinu, jer retki su oni koji bez napora dosti�u nadmoćnost. Ne treba smetnuti s uma da se �arlatanstvo dočepalo izvesnih rituala kako bi navelo svoje �rtve da se odaju postupcima koji su u najmanju ruku sumnjivi. Svakovrsne vračarije oslanjaju se na "magijske" obrede i upinju se da u svoju korist skrenu provalu individualne ili kolektivne dinamike koju su prethodno uspele da izazovu. Tvrdilo se da je osnivač magijskih obreda bio Zoroaster. Nije bio. On je samo reformisao obrede kakve su upra�njavali drevni Sumeri.

Kao nauka nad naukama, rnagija je primenjivana odvajkada. Sve drevne civilizacije imale su svoje posvećenike, svoje prvosve�tenike i svoje vračeve. Jedan actečki kip prikazuje princezu kako, s kapom indijanske Boginje na glavi, obavlja izvesnu magijsku radnju, a na jednoj medalji nađenoj u Gvatemali predstavljeno je Drvo Spoznaje sa stotinama očiju i u�iju oko kojeg se obavija zmija Mudrosti, �apćući na uho Svetoj Ptici magičnu reč.

Stari narodi smatrali su magiju prirodnom. Po njima, magija je sadr�avala početak i kraj Univerzalne Nauke, zavr�nicu u kojoj su zbrana sva saznanja, to jest Znanje koje je ovamo dole doneo Bo�anski Tot. U tom Znanju sazdan je apsolut filosofije, koji predstavlja re�enje problema �ivota i Smrti.

Odgonetati misterije hijeratičnih simbola i koristiti se stečenim Saznanjem zarad samo�ivih ciIjeva, osobina je pristalica moderne magije, i to u svim ravnima njihovog delovanja. Bajke i praznoverice, reći će racionalisti zaboravljajući da se magija u svim mogućim oblicima iz dana u dan upra�njava na na�e oči.

Psiholo�ko uslovljavanje, mesmerizam razlivenih govora, naizmenične vibracije dobro orkestrirane propagande, kretanje mase vođene na daljinu, samo su oblici jednog magijskog obreda koji zahvata nemirni um sklon da se jednoglasno odazove talasu �oka �to ga dovodi u vezu sa skupinom kojoj bi �eleo da pripada.

Svet je pun nesavesnih vračeva, tačnije rečeno, ve�taca. Da u svoju korist skreću �ivotne sile koje su se oslobodile usled pucanja brana �to ih tvori uravnote�enost telesne, du�evne i duhovne ravni, i da izvesnim postupcima izazivaju to pucanje, osobina je "magova" modernog sveta.

Istinski izučavalac magije mo�e to samo da konstatuje, a Mudrac ćuti. Magija se, zapravo, sastoji iz dvojake moći podupiranja neke radnje, bilo blagotvorne, bilo zlokobne. Eksperimentator koji ne ume da pravi razliku brzo će skliznuti u vračariju i na pojavu nepovoljnih ishoda neće se dugo čekati.

Nekad je magija smatrana Bo�anskom naukom, Herodot, Tales, Parmenid, Empedokle, Orfej, Pitagora odlazili su kod hijerofanata  da potra�e Mudrost, s nadom da će naći re�enje velikih problema Univerzuma. Magija, pisao je Pselos, be�e poslednji deo sve�teničke nauke. U njoj je tra�ena priroda, moć i svojstvo svake stvari, elemenata i njihovih podela, �ivotinja, različitih biljaka i njihovih plodova, kamenja i trava.

Magija je istra�ivala moć i su�tinu svake stvari. To je naprosto dokaz da je magija bila pome�ana sa istorijom sveta te da je neumesno potcenjivati je. Treba shvatiti da svaka zajednica, pa i svaki pojedinac, mo�e da navede izvesne manje-vi�e prostrane zone kolektivne svesti da zatrepere. Dospeti u sazvučje s kolektivnom sve�ću, umeti je navesti da zatreperi u na�em vlastitom dijapazonu, to znači izmeniti nevidljivu osnovu po kojoj Duhovi vezu arabeske ljudske sudbine.
To je pravi smisao obreda inkantatornih molitava koji se stalno sreće na svim geografskim �irinarna, a posebno na Istoku, gde se za svakog pojedinca smatra da u svakom vremenu prihvata svoju "magijsku ulogu", ulogu koja se upisuje u kontekst kolektivnog pritiska na drugu stranu.

Na Istoku je molitva inkantatorna. Ona te�i da magijski deluje na neopipljivi svet. Nekad je u Kini Car bio onaj koji, prelazeći iz jedne od dvanaest odaja svoje palate u drugu, upravljao mesecima i godi�njim dobima. On, i jedino on, donosio je narodu sreću. Svaki ritual ritmički je izraz i obuhvata magiju znaka i magiju reči. Nisu iz čistog zadovoljstva magovi svih vremena pomno krili Ključ svoje spoznaje.

Vladati nad materijom preko Duha, znači imati magijsku moć čiju tajnu smeju da poseduju samo posvećeni. U na�e doba magija je demokratizovana. Tako imamo rulju demokratskih magova koji bestidno manipuli�u Znacima i Rečima. Ishod je savr�eno očigledan. Po ugledu na glavne učesnike koji naslepo učestvuju u pantomimi u koju su gurnuti, mnogi aspiranti su se zaglavili i tra�e.
Poplava nasilja, mr�nje i samorazaranja sve je veća. Kao i da su na delu neke neuta�ive sile, i retki su oni koji uviđaju izvor slaba�nih struja �to bi da postanu struje moći. One se �ire, vibriraju i odzvanjaju, da bi se s vremena na vreme rasprsle. Daleko od toga da potra�e Mudrost koja osvetIjava Put Spoznaje čiji je izraz Umeće �ivljenja, Ijudi zaboravljaju da istinska vlast nije vlast za kojom oni �ude, da dobro-postojati nipo�to nije sinonim za Dobro-Biti, i da je istinska moć, moć Duha, jer za ishod ima Slobodu �to se rascvetala s one strane prividnih suprotnosti.

Ta Sloboda-Načelo, su�tina svake stvari, omogućava magu da se izrazi potpuno samoniklo, do genija, prenoseći tim izrazom Univerzalnu Harmoniju na odabranome području. U odgovornosti do kraja prihvaćenoj, tada se magu otkriva misterija koju krije njegovo prola�enje Zemljom. To otkriće je korisno za celo čovečanstvo jer, kako to uči Sveta magija, čovečanstvo je JEDNO i napredak svakog pojedinca osvetljava put onima koji pipaju po mraku.

Preko Autoriteta kojim zrači, mag će biti zastupnik otpora protiv neminovnosti, koja kao da se okomila na svet. Iz toga će mag, kada savlada neumoljive zahteve svog istra�ivanja, naći ne neku jednostavnu formulu, nego dah �ivota. Na nesreću, između većine Ijudi i sredine u kojoj oni evoluiraju ne vlada Harmonija. Čovek zbog toga pati i pod dejstvom patnje buni se protiv prividne apsurdnosti pojava. Ono �to shvata on svodi na pojmove, a pojmove smatra za stvarnost. Tako dolazi do nereda i pometnje. Pometnja i nered vladaće svetom sve dok svest čovekova ne uspe da shvati zbivanja u njihovoj op�toj povezanosti, a ne kao razbijena zbivanja, slična usporenim filmskim slikama, slikama uhvaćenim slučajno za njihovog kratkotrajnog pojavljivanja u zamračenoj dvorani, usred prikazivanja filma od kojeg nismo videli ni početak ni kraj.

Tada će se, u svom jedinstvu, pojaviti i polazak i prispeće, to jest ostvarenje nadahnuto jednim osnovnim Načelom koje je sr� sr�i manifestacije. Ta sr� sr�i, to nepromenljivo sredi�te, probojem svojih klica, svojom nedejstvujućom aktivno�ću, određuje struju �ivota koja evolutivnom spiralom povlači za sobom manifestovanje.

To je onaj Sto�er na koji se pozivaju predanja, to je ona Tačka s one strane suprotnosti, to je Eter ili Kvintesencija alhemičara, to su Alfa i Omega čuvstvenoga sveta. Da li bi čovek svesnim otvaranjem mogao da dosegne nad-razumsko Poimanje, ono načelno jedinstvo koje poznaju mistici svih vremena? Da, bio bi odgovori. Čovekova svest mo�e se premestiti u bilo koju tačku njegove univerzalne stvarnosti. Ta univerzalna stvarnost, spoji�te s one strane suprotnosti, sredi�nja je tačka preko koje se uspostavlja veza s Nebeskim Oblastima. Kapija koja se otvara prema Kraljevstvu Bogova, Filosofski je Kamen �to daje besmrtnost čoveku koji je prispeo u sredi�te sveta i koji ubira zlatne plodove s Drveta �ivota.

Ne treba ni sumnjati u to da magija pobuđuje nepoverenje. Stoga su magijska dela prikrivena, presvučena nekim drugim delima, nalik običnim, svetovne prirode. Mnogo je dela magijskih oko nas, ali ih mnogi ne prepoznaju. Ne govori li se o magiji reči i ne ka�e li se za govornika da je opčinio slu�aoce, nije li to čista magija? Nauka iz dana u dan prodire u prostrano područje skrivenih puteva magije, ali neće to da prizna. Cepanje odvlači atom u bezgraničnu prazninu, a ta praznina je puna zračećeg energetskog polja. Nije li to čista magija?

Istina je da se izvesna magija, uni�ena nečistom mi�lju, vrlo brzo izrođuje, jer kad čovek povučen svojom delatno�ću, unese nemir u Ijudsko dru�tvo izazivajući sukobe i mr�nju, on deluje zlokobnom moći, te ponekad i ne znajući oslobađa snage koje su, premda tanane, i te kako pogubne.

O magijo, ti nisi skrivila ono za �ta te optu�uju, naprotiv, ti otvara� vrata čudima koja Duh mo�e da učini. Magija je, zapravo, nauka o skrivenim silama Prirode, silama koje fizika jo� nije priznala. Ta nauka nas vodi boljem razumevanju odnosa koji svaku stvar povezuju sa svim ostalima, �to nam omogućuje da opazimo Su�tinu. Su�tina je Jedinstvena Istina, a ona stiče bezbrojne oblike, koji su ogledalo u kojem tragalac ne posmatra otegnutu priču ni predmet kakav bi, na primer, bilo sleđeno drvo čije se grane nji�u pod naletima vetra, već posmatra jedan arhetipski svet u kojem podrhtava dii�a koja svim bićima daje �ivot.

Svi istinski mistici imali su tu viziju su�tine svega, i ona se ispoljava u svim uzvi�enim delima genija čovečanstva, u delu jednog Betovena, jednog Pitagore ili jednog Bude, kao i u delima na kojima nema ničijeg potpisa, budući da tvore kariku posvećenog preno�enja, legendarnog, proročkog, ili mitskog. Osnovni element tog preno�enja sastoji se iz herojskih epopeja, čarolijskih pustolovina, često mutnih vizija za čije je razumevanje neophodno napustiti logička merila procenjivanja.

Očigledno, nemoguće je odrediti udeo izmi�ljenog i udeo istorijske istine u pričama koje treba da odr�e jedno kadikad i namerno velom obavijeno, katkad i namerno osakaćeno učenje. Poricati sve bez razlike, dakle, isto je tako pogre�no kao i prihvatati pojave kao stvarne. Najbolji pristup preno�enju �to nas uvodi u tajne jeste, pustiti da deluje ritam priče kako bi se, s one strane svakog logičkog umovanja, s one strane čudesnog, shvatila poruka.

Verovati ili ne verovati, pitanje je sad! Pogre�no pitanje jer nije posredi ni verovanje ni neverovanje, to su stavovi koji na kraju izlaze na isto, jer su sva verovanja sumnjiva, pa imala pozitivni ili negativni predznak.

Sve razumeti, ni�ta ne verovati, to be�e krilatica Mudraca koji su nam preneli svoja iskustva. Prihvatimo njihov savet, pustimo simbole, legende i mitove da na nas blagotvorno deluju i, da parafraziram �ekspira: priznajmo da su mnoge stvari između neba i zemlje kadre da očas izazovu na�u zbunjenost.

Prema tome, magijom se mo�e smatrati �irenje Zakona koji upravlja dejstvom svih enargetskih preobra�aja, a magom onaj ko razume to �irenje, potpoma�e ga radnjom, uz koju stoji i inteligencija, i koji otkriva ključ svake istinske posvećenosti u tajne. Taj se ključ prilagođava gnostičkim magijskim spisima isto tako dobro kao i drevnim egipatskim, grčkim, sumerskim, persijskim ili kakvim drugim Svetim Knjigama. On se prilagođava kanonima indijskog i budističkog ezoterizma, kao i mazdaističkom predanju i muslimanskom misticizmu, te samim tim omogućava i pristup mitskoj ba�tini čovečanstva. Taj ključ slikovito prikazuju mitovi i legende. Tumačeći fantastične podvige i herojska dela, slike Ključa bacaju svetlost na poruke Proroka, Mudraca i Svetaca.

Sve Svete Knjige su kao otvoreno oko kojem slike ne mogu promaći. Mitologija isto tako, je poput uha koje oslu�kuje tu neverovatnu bajku. Da bi se pri�lo miitskoj ba�tini, Treba napustiti razumski um i pustiti da nas vodi isključivo intuicija dopunjena, �to treba ponovo podvući, pristankom razuma koje simbolično predstavlja otvoreno oko. Zbog toga ka�em da nema magije bez saznajnog zahvatanja učenja mnogih mudraca, raznih spoznaja, različitih metodologija. �to vi�e različitih učenja i naučnih saznanja, to je bogatstvo maga veće. Mnogo je knjiga, i mnogo je dela. Različiti sistemi i paradigme različite preporuke daju, ali ovde budite obazrivi da ne podlegnete prijemčivosti i identifikaciji koje vode u isključivost.

Spoznaja učenjem podrazumeva sveobuhvatnu �irinu i sistematičnost. Ali, �to je jo� va�nije, spoznaja mora biti kontinuirani procec koji se ne prekida i ne zaustavlja. A najva�nije u spoznaji je intuitivni paralelizam. To znači spoznaju učenjem vođenu intuitivnim uvidom. Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog. Bez promi�ljanja i razumevanja nema spoznaje. Magija ne poznaje dogme. Niko vam ne sme reći idi tamo, uradi ono, prihvati ovo. Ko vam tako govori prevarant je i varalica.

�ta sam danas saznao?

Ovo je najjednostavnije pitanje u ragovoru sa Sopstvom. Ali dobro pazi na pitanje. Ovo je jedino pitanje koje se postavlja, a da tra�i odgovor svakoga dana.