Alexanthorn, Dnevničke bele�ke 61

Stranice

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Bele�ka 61

Autobiografske bele�ke

Magijski Dnevnik

Lice i naličje

Kontakt

Nehargil

DNEVNIČKE BELE�KE

Bele�ka 61 - 20.04.2011

Iluzija slobode

Identifikacija kao drugi veliki neprijatelj na Putu magijske Spoznaje

Sretao sam se sa mnogobrojnim problemima u procesu spoznaje među kojima se identifikacija izdvaja kao jedan od temeljnih i mo�da čak najvećih problema u poimanju stvarnosti. Posle straha kao "prvog najvećeg nepriatelja" na Putu magijske Spoznaje, identifikacija se mo�e bez dvojbe nazvati "drugim velikim neprijateljem". U korelacijama kako svetovnog, tako i magijskog, identifikacija se mo�e okvalifikovati i kao blokator objektivne spoznaje broj jedan. Ovo je razlog i mnogobrojnih pitanja koje dobijam bilo povodom mojih tekstova, bilo nakon predavanja koja povremeno odr�avam. I pored veoma jasnih obja�njenja pojedinih pitanja, ljudi jednostavno ne shvataju, odnosno identifikacija im ne dozvoljava objektivno sagledavanje i razumevanje. Zato mislim da bi pitanje identifikacije trebalo detaljno razmotriti.

Identifikacija je la�na sloboda. To je svojevrsna iluzija slobode, slika koja čoveku omogućava da se oseća slobodnim jer navodno čini ono �to �eli da čini. S pravom mogu da ka�em da je identifikacija prva i najpoasnija vezujuća sila svesti čoveka koja sprečava afirmaciju Čistog uma. Ali u čemu je problem?

Umesto da pronađe sebe, čovek se gubi u onome �to radi, jer ono �to radi, mo�e biti slobodno, ali čovek i dalje ostaje porobljen. Ljudi se mogu izgubiti u onome �to čine čak i ako to nije ono �to �ele, ili pak ako je to ne�to u vezi sa čime nemaju izbora. Kada se nađe u tom stanju, čovek svako me�anje u ono �to radi do�ivljava kao naru�avanje svoje slobode. Ako na primer sprema doručak u kuhinji, biva toliko uzbuđen, toliko se identifikuje sa onim �to radi, da ako majka ili �ena uđe u kuhinju i ka�e da to ne radi na pravi način, čovek postaje ljut i oseća se kao da je napadnut. Čovek smata da se njegova sloboda sastoji u tome da sve radi na svoj sopstveni nacin, ali time odbacuje onu slobodu, koju bi mogao da ima. Tako i pored mogućnosti da bude zaista slobodan da čini bilo �ta, čovek bira da postane rob. Kako to funkcioni�e?

Kada se identifikuje, čovek uop�te vi�e nije on, jer je preneo sopstveni osećaj za realnost na ne�to izvan sebe. Ljudi se čak i trude da stanje identifikacije izgleda kao nesto vredno, hvaleći se pri tom kako se slamaju od posla ili tro�e ogromne sume novca na poslednje, senzacionalne - dakle, pogodne za identifikaciju - tehničke uređaje, odeću, knjige, filmove, izlaske u nove klubove... Čovek postaje rob svega �to radi, biva porobljen i od ljudi koje sreće i od situacija u koje ulazi. I tu le�i taj u�asni apsurd, da u svemu tome čovek veruje da je slobodan.

Veoma je čest primer unuta�nje borbe u kojoj čovek pokusava da potisne izra�avanje nekog "negativnog" stanja, dok iznutra ključa i razjeda samog sebe. Onda posle izvesnog vremena izbaci sve to iz sebe, ne razlučujući da time objektivno odbacuje sve ono �to je stekao. Onda nastupa la�ni osećaj smirenosti jer se navodno bolje oseća zbog toga i pravda sebe govoreći kako je samo hteo da bude iskren. Međutim, čovek je samo dopustio da ga kontroli�e to "negativno" stanje. Dopustio je da se navodno oseća dobro zbog toga, a da pri tom i ne sluti da je to zapravo robovanje "sistemu vrednosti" u kojem pola�e pravo na to da se naziva čovekom i pripadnikom "sistemu".

Evo gde se to stanje identifikacije veoma jasno izra�ava. Kada je reč o posedovanju ili bilo kojoj formi vlasni�tva, identifikacija tu dolazi do svoje kulminacije. Svaki čovek ima ne�to u svom vlasni�tvu za �ta je zakačen ili sa čime se identifikuje. Ukoliko postoji bilo kakva opasnost da to izgubi, to je u nekim situacijama gori osećaj nego da izgubi i samog sebe. Naveo bih jedan veoma upadljiv primer, iz prakse radnih grupa Uspenskog. Razgovor se vodio o te�koćama koje ljudi imaju u poku�aju da se sete sebe. Uspenski je naveo da čovek mora imati faktor za podsećanje, da bi se setio. Najbolji faktor prisećanja, po Uspenskom, treba da bude �rtvovanje nečeg �to nam je veoma dragoceno, odnosno odbacivanje nečeg �to je sa na�e tačke gledi�ta veoma vredno. Jedna �ena je rekla da postaje očajna, jer već nekoliko meseci poku�ava da uradi ne�to, ali je nesposobna da uradi bilo �ta. Uspenski joj je rekao da treba da se osvrne po svojoj kući i nađe ne�to do čega joj je istinski stalo i da to �rtvuje. Izgledala je veoma zbunjeno za trenutak, a zatim rekla: "Pa, imam veoma lepi drezdenski servis za čaj kod kuće, koji sam nasledila od majke i za koji sam veoma vezana.� Njegov odgovor je bio: "Polomite jednu od va�ih drezdenskih �oljica i setićete se sebe.� Sledeće nedelje do�la je u istinski histeričnom stanju i rekla: "Bila sam tako uznemirena onim �to ste rekli o mojim drezdenskim �oljicama. Ne bih mogla da razbijem neku od tih �oljica, čak i ako bih time spasla svoju du�u.� Njegov odgovor je bio jednostavan: "Vidite li �ta znači identifikacija?�

Jo� je upečatljivije kad se čovek identifikuje sa ljudima i onim sto bi mogli da misle ili osećaju za njega. Dovoljno je da neko napravi najbeznačajniji mali gest i čovekov unutrasnji svet se puni svim vrstama emocionalnih reakcija. Bilo �ta na ovom svetu se mo�e preuveličati do apsurdnih razmera. Ako je upućena reč kritike, čovek će umisliti da je omra�eni prognanik. Ako li je pak pohvala upućena, odmah će umisliti kako je cenjen kao mudra ili kao izuzetno va�na osoba. U svim ovim primerima, niko drugi nije učinio identifikaciju. To čini sam čovek. Ako se desi da bude izbačen iz stanja identifikacije, to stanje će izazvati jedan veoma neprijatan osećaj, a to je osećaj izgubljenosti koji čovek te�ko mo�e podneti, jer mu je te�ko da se suoči sa istinom.

Kada se identifikuje, čovekova slika o svetu je veoma mala. Sada�nji trenutak se sazima u tačku. A kada se potpuno identifikuje i postane sasvim izgubljen, tada veruje da je u najvećem stepenu slobode i da sve vidi sasvim realno. Kada o ovome razgovaram sa ljudima gotovo svi ka�u kako je nemoguće da se ikada mogu identifikovati: drugi ljudi, da, ali oni ne. Ali kada to jednom istinski sagleda u sebi, kada okusi gorki ukus realnosti, tek tada čovek prestaje sebe gledati kao ranije. Zbog toga se samoposmatranje mora konstantno slediti uz odlučnost da se ne zastane ni na jednoj barijeri, da se ne ustukne ni od čega �to se otkrije i da se ne propusti da se obradi ono �to neizbezno sledi iz onoga sto je viđeno ili do�ivljeno.

Ja sam 25 godina proveo u magijskoj praksi kroz izučavanje, rad i način �ivota. Kao profesionalni astrolog pro�iveo sam dobrih 15 godina. Uz svog učitelja sam proveo 11 godina. Strah, prvog neprijatelja spoznaje, savladao sam za svega nekoliko meseci, ali su mi bile potrebne čak tri godine da dođem do razumevanja identifikacije i toga kako ni�i negativni zakoni deluju na mene i kako da ih, kada shvatim njihovo delovanje, zamenim stavljajući sebe pod uticaj vi�ih univerzalnih zakona. U realnosti, ne postoje dva različita pristupa ovom radu, jedan, koji se bavi negativnim zakonima, i drugi, koji se bavi vi�im zakonima. Svaki put, kada sam putem borbe sa sopstvenim negativnim stanjima dolazio do tačke na kojoj sam u stanju da se odvojim od sebe samog i da sebe posmatram nepristrasno, ne samo da sam razumeo kako ni�i zakoni deluju, već takođe u isto vreme sam kreirao prostor u sebi, koji je slobodan od njihovog uticaja, koji deluje pod vi�im zakonima. Mnogo sam učio, proučavao sisteme, paradigme, i svaki put, kada sam pristupio bilo kakvom teoretskom istra�ivanju, a koje nije bilo utemeljeno na radu na sebi, vi�i zakoni jednostavno nisu delovali. Bilo je to samo delovanje imaginacije, čista iluzija. Tada sam shvatio �ta je to identifikacija i �ta je to prijemčivost uma. Tada sam otkrio slobodu. Tada sam istrgav�i sebe iz okvira svakog sistema otvorio "oko". Ono �to sada vidim, jedan je sasvim drugačiji svet. Da bi se taj svet razumeo, mora se biti u stanju da mu se priđe svesno, da se bude u stanju da mu se pristupi uprkos, a ne preko sopstvene mehaničnosti i sistemske ograđenosti paradigmičnom uslovljeno�ću.

E sad, ovde će neko reći da je delovanje izvan svakog sistema takođe sistem i da je ne prihvatanje bilo koje paradigme takođe paradigma. Tačno! Ovo je paradoks najvi�ih razina spoznaje. Bogospoznaja jeste sistem, ali je neograđen. Bogospoznaja jeste paradigma, ali je neuslovljena. Bogospoznaja je beskrajno putovanje du�e. Objasniti ovo aspirantu ili svetovnom čoveku bi bilo isto kao i poku�aj de se objasni za�to 1 i 1 nisu 2 nego dve jedinice. Ne postoji sistemsko obja�njenje. Pa kako onda to ja razgovaram sa čovekom koji ka�e: "Ja imam svoj cilj", "Ja sam svoj put sam izgradio", "Ja sledim paradigmu...", "Ja radim po sistemu..."

To otprilike izgleda ovako: Posmatraj svoje pona�anje tokom svih dnevnih aktivnosti. I �ta se vidi? Vidi se samo konstantno reagovanje. I vi�e od toga, te reakcije su većinom negativne: strah, ljutnja, iritacija, bes, neprijateljstvo, otpor prema onome, �to se od čoveka tra�i, inertnost u većini aktivnosti i konstantni stres izazvan mnogobrojnim frustracijama, kompleksima i konfliktima. I �ta se jo� vidi? Potpuno identifikovan čovek sa tim unutra�njim stanjima. To je realnost.

Mi svet i događaje većinom vidimo onako kako nam to na�e oči i ostala čula predstave. Međutim to se samo tako ka�e. Na�a čula su samo organi uma koji prenose impulse koji se u umu sla�u po određenom izgrađenom sistemu, Tako da to zaista mo�emo nazvati "realno�ču�, ali se mora reći da je to "subjektivna realnost�. Da bi se videlo ono �to je realno i da bi se prema tome videla realnost, ne smemo biti identifikovani, jer u trenutku kada se identifikujemo, gubimo kontakt sa objektivnom realno�ću i sami postajemo svoja sopstvena realnost, drugim rečima, negativne emocije su za čoveka realne, dok god je identifikovan sa njima.

Prva stvar, koju čovek mora da uradi, pre nego �to bude u stanju da razlikuje ono �to je realno bez znakova navoda od onoga �to je realno sa znakovima navoda, je da mora izgraditi stanje odvojenosti. Samo u stanju odvojenosti je moguće pomeriti centar pa�nje na posmatrača. To je psiholoski proces, koji nije upravljen ka mislima, osećanjima i senzacijama.

To znači "raditi na sebi�, pri čemu čovek počinje jasno da razlikuje dva stanja: prvo u kome je potpuno uronjen u misao, osećanje i senzaciju gde postaje jedno sa tom mi�lju, osećanjem ili senzacijom, i drugo, gde je u stanju da vidi to stanje i istovremeno vidi samog sebe. Kako dostici nivo opa�anja, na kome mo�emo istovremeno videti sebe i svoje pona�anje?

Treba postati čovek broj dva. Dok god smo čovek broj jedan na�e opa�anje samih sebe će uvek biti zamagljeno opa�anjem centra, u kome smo ustanovili centar pa�nje. Ali ni tu nije sve. Čovek broj jedan ima čak tri centra pa�nje: fizički, emocionalni i intelektualni. Čovek broj dva ima samo jedan centar pa�nje - Jastvo. Tako se način, na koji opa�amo pona�anje odvija kroz četiri centra. Ako je centar fizičko biće, pona�anje je instiktivno, a mantalno opa�anje na nivou debiliteta. Afirmacija intelektualnog centra vodi u ludilo, dok spajanje intelektualnog sa emotivnim stvara halucinacije. Čovek broj jedan funkcioni�e po principu seobe centra pa�nje te je uvek vezan impresijom i identifikuje se prema impresiji.

Čovek broj dva je čovek, koji je putem rada na sebi doveo sva tri centra u balansirano stanje, �to znaci da su njihove funkcije harmonično koordinisane da hrane njegovu su�tinu, tako da moze postici zrelost spoznaje. Sada se postavlja i pitanje prave i la�ne ličnosti. �ta je la�na ličnost? Da li je to čovek broj jedan?

Postoji velika razlika između la�ne ličnosti i ličnosti. La�na ličnost stoji u tesnoj vezi sa egom čoveka, jer čovek čini mnoge stvari da drugi ljudi ne bi �ta lo�e govorili protiv njega, ili se pona�a na određeni način, da bi drugi mislili dobro o njemu. La�na ličnost stalno izgleda i pretvara se da jeste ono �to nije. Ovo je imaginarna ličnost, jer predstavlja sliku koju je čovek izgradio svojom imaginacijom. Sa la�nom lično�ću čovek uvek te�i da ga ljudi cene zbog onoga �to nije. On la�e druge o sebi i na kraju sam kreće da veruje u te la�i. La�nu ličnost je veoma tesko uni�titi, jer ju je kreirala većina navika centara pa�nje usklađena po određenom, ne retko, op�te prihvaćenom sistemu.

Naravno, ne treba ovo suprotstavljanje ličnosti shvatiti kao te�nju ka poni�tavnju ega koje zagovaraju neka učenja, naročito religijska. Ličnost nije negativna, niti �tetna za čoveka naprotiv, ona je potrebna, ali na pravom mestu. Ličnost je izra�ena kroz stečeno znanje, iskustvo, obuku koju čovek dobija, način na koji brine o sebi i odgovara svetu koji ga okru�uje. Problem sa lično�ću nastupa kada ona odgovara na �ivot bez uče�ća su�tine i preuzima inicijativu u bilo kojoj aktivnosti, koju preduzmemo tokom svakog dana. Sedi�te ličnosti je u formativnom aparatu, tako da ona većinom koristi reči i dela da bi odgovorila na �ivotne situacije.

Magijski put nam daje oruđa koja mo�emo koristiti da obrnemo pravac situacija, tako da su�tina mo�e postati aktivna, a ličnost pasivna. U magijskoj praksi je sustina u stanju da koristi ličnost onako kako je potrebno u nekoj situaciji. To je stanje čoveka broj dva, kod koga se svi centri opa�anja nalaze u balansu, �to znači da sve aktivnosti preduzima pravo "Ja� u njemu i da su sve funkcije podređene tom pravom "Ja�. U tim okolnostima ličnost vi�e nema uticaj, niti određuje pona�anje osobe. La�na ličnost će nestati sama od sebe u procesu magijske spoznaje, jer čovek tada vi�e ne �ivi od pojavnog i vi�e ne mora da se pretvara da jeste, jer spoznata du�a zaista "jeste�.

Magijska spoznaja čoveka postepeno uvodi svet izmenjene percepcije stvarnosti gde se realnost do�ivljava na drugačiji način u skladu sa nivoom spoznaje. Taj nivo spoznaje je tesno povezan sa oplemenjivanjem energije. Realnost se opa�a u skladu sa nivoom energije, koju smo sposobni da generi�emo, izdr�imo i odr�imo. Ne ka�e se zalud da je magija proces spoznaje energija, čuvanja energija, njihovog oplemenjivanja i uvećavanja. Svaka energija je u stanju da nam pru�i vi�e ili manje sposobnosti da opa�amo realnost.

Realnost mo�e biti vrhunski subjektivna za ljude, čiji je nivo energije tako nizak, da samo svoja stanja mogu da opa�aju kao realna. To je rasa "ljudi robova", koji vide samo uz pomoć automatske energije koja im je usađena u svest po sistemu op�te prihvaćenog dru�tvenog kolektivizma.

Sledeći nivo bi bio nivo senzitivnosti, na kome čovek postaje osetljiv na impresije i postaje svestan da ih prima. Na tom nivou ne samo da čuje, on i slu�a, ne samo da gleda, on i vidi, ne samo da jede, već i ku�a, ne samo da dodiruje, vec i oseća dodir. Ovo je rasa "ljudi polutana" koji svoja opa�anja manifestuju kroz stvarala�tvo u umetnosti ili nauci. To je usled toga �to imaju dodatnu energiju, organizovaniju nego �to je automatska energija, koja je bazirana uglavnom na reakcijama, privlačnosti i odbojnosti, dopadanju i nedopadanju. Na nivou senzitivnosti čovek počinje da biva gospodar svojih impresija.

Najvi�i nivo energetskih upliva je opa�anje svesnih energija. Ovo je nivo spoznaje rase ljudi nazvanih "Kraljvi Čarobnjaci" Njihova opa�anja, u kojima učestvuju, počinju da dobijaju smisao i daju značaj njihovom �ivotu. Svesna energija je veoma specijalna, jer nasuprot onome �to ljudi nazivaju rečima "ja sam svestan�, mag će reći "ja učestvujem u svesti�. Zato ne postoji tajna koju mag ne mo�e doznati, ne postoji stvar koju ne mo�e spoznati, niti postoji biće koje ne mo�e upoznati.

I da se na kraju opet vratim na početak. �ta je zapravo identifikacija? Sagledavanje stvarnosti iz perspektive strogo određenog sistema vrednosti, op�te prihvaćenog dru�tvenog sistema i ustrojstva, religijskog sistema poimanja sveta i čoveka i magijskog sistema ili paradigme kojem se pristupa sa prijemčivo�ću. Bez obzira na nivo tolerancije i po�tovanja drugih sistema, svaki je sistem isključiv u svojoj odnosnosti i ograničen u svojoj spoznaji. Sistemi ili paradigme, shvaćeni i prihvaćeni samo kao stanice na Putu Spoznaje otvaraju Kapiju Beskrajnog Putovanja Du�e, otvaraju Kapiju Bogova.

Vrh strane >>>