|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 14 - 06.07.2010 Senka du�e O UMETNIKU I ONOM KO U NJEGOVOM DELU U�IVA
U vezi sa umetnikom postoji jedna predrasuda: �to veći stvaralac, to bolji čovek. Međutim, kada onaj ko u njegovom delu u�iva začeprkaa malo po svetu u kome se kreću umetnici ono �to tamo zatiče jeste gorko saznanje da je bio u velikoj zabludi. Među vrhunskim umetnicima, ljudima rasko�nog dara i velikih sposobnosti ima jako mnogo onih sa lo�im karakterom, nakaznim osobinama i sramotnim navikama. I obratno, da među onima koji imaju jako pozitivne osobine i zrače vrlinama ima, na�alost, mnogo onih koji nemaju ni trunke talenta. Postoje, prirodno, sasvim ispravne i čestite ličnosti koje su istovremeno i uspe�ni umetnici. Ali nisu svi takvi, u tome je stvar. Prvi zaključak koji se nameće jeste da kod umetnika treba razlikovati delo od ličnosti. To je sasvim legitimno. Va�no je da onaj ko u�iva u delu umetnika raskrsti sa mogućno�ću da omiljeni pisac, glumac ili muzičar privatno nije nimalo uzorna osoba, te se tako oslobodi iluzija i neprijatnih iznenađenja. Jer, mo�e se desiti da kad-tad naleti na umetnika lično, ili na ne�to �to svedoči o njemu, pa ga to mo�e grdno zapanjiti i potpuno razočarati. To ne bi bio problem kada se od umetnika ne bi očekivalo da stvaraju dela koja u u�ivaocima bude osećanje lepog, uzvi�enog, idealnog. De�ava se da, kada pogledate neku predstavu ili film, imate utisak kako je autor ispričao ba� ono �to vi osećate, da je zavirio u va�u du�u. Čitajući dobru knjigu, ponekad vam se učini da je pisac citirao va�e misli. Slu�ajući omiljenu muziku, prepu�tate se skladu koji se čini kao da je samo va�. A onda vas neretko čeka �ok: autor ne samo da ne liči na vas, već predstavlja osobu koje biste se postideli ili biste je najradije prezreli. Gde je gre�ka? U umetniku ili onome ko u njegovom delu u�iva? Gre�ke nema. Tu se samo radi o fenomenu koji Jung naziva Senka. Govoreći o arhetipovima, ugrađenim u čovekovu psihičku prirodu, Jung, pored Anime i Animusa, na prvo mesto stavlja ba� nju, Senku. Najkraće rečeno, to je na�a druga strana, koja je iz moralnih, estetskih ili iz bilo kojih drugih razloga odbačena od na�e svesti kao neprihvatljiva, jer se suprotstavlja svesnom principu, nije ni�ta drugo nego jedna ili vi�e od onih inferiornih funkcija koje zajedno sa dominantnim predstavljaju osnovu psihičkog �ivota. "Svako je progonjen od svoje Senke i �to je ona manje otelotvorena u svesnom �ivotu individue, utoliko je crnja i gu�ća�, ka�e Jung. A umetnik je sa njom suočen svakodnevno, svakog minuta, takoreći. Za�to? Zato �to mu je to posao, stalno suočavanje sa sopstvenim nesvesnim. To je deo stvaralačkog procesa. Jung, međutim, ne smatra da Senka predstavlja uvek ne�to negativno za ličnost. Suočiti se sa Senkom znači bespo�tedno i kritički postati svestan svoga bića. Da bi mogao da pronikne u najdublje ponore ljudske prirode umetnik ima samo jedan putokaz, sopstvenu du�u. A na svom putovanju prva stanica na kojoj će se zaustaviti biće ba� ona, Senka. Senka je često sadr�ana u samom umetnikovom delu. U njemu nas autor suočava sa tamnom stranom nekog lika, sumornim slikama, mračnim događajima, dramatičnim zvukovima. Ali, stvarajući svoj artefakt, koji u su�tini nije ni�ta drugo do produkt umetnikove ma�te (dakle, obična izmi�ljotina), on ne govori ni o čemu drugom do, o sebi. Suočava se sa Senkom, osve�ćuje je. S jedne strane, to je grdna muka koja ponekad prilično boli, ali sa druge, ne�to �to on mora da učini, �to je neminovno. Često je taj sudar do te mere sna�an i sam po sebi dramatičan da iscrpljuje umetnikove mogućnosti da to isto učini i sa sopstvenim �ivotom. Upro�ćeno, to znači ovo: on je sve �to je mračno u njemu prikazao u svome delu i nema vi�e potrebe (snage) da to isto ponovi sa svojom svakodnevicom. Veliki umetnici neretko su bili čudaci, pijanci, zloće, pakosnici, cicije, sujetne budale, prevaranti, patolo�ki ljubomorne osobe, kleptomani i �ta sve ne jo�, ali su stvarali brilijantna dela koja su po svemu bila i ostala uzor ljudskosti.
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 02:40 |
