|
|
|
|
|
|
|
|
Nehargil
DNEVNIČKE BELE�KE
Bele�ka 5 - 09.06.2010 Krivi krastavci i dijalektika "krive drine"
Ponekad i sasvim obična slika mo�e da vas navede na neka ozbiljna razmi�ljanja. Na jednoj pijačnoj tezgi, u ovo ki�ovito proleće puno nade da će ipak najaviti leto, le�e dve gomile lepih, sve�ih krastavaca. Domaćih, ili kako bi po�tovaoci nijansi rekli, srpskih. Pored leve gomile prodavac je istakao cenu od sto dvadeset dinara, kraj desne samo �ezdeset. Okupljaju se ljudi, sumnjičavo razgledaju obe gomile. Za�to su ovi toliko jeftiniji, upita neko? Zato �to su krivi, glasio je ogovor. Krevelje lica, čude se, odmahuju glavom i kupuju sa skuplje gomile. A krivi krastavci su ba� simpatični, oblika "c" ili ćiriličnog �s� kako je kome po volji, ali sve je to d�abe kad nisu pravi, kako dolikuje krastavcima. Niko da ih pogleda. Jedan gospodin pun zaključaka obja�njava supruzi koja prevrće po jeftinim krastavcima: ovi nikad ne bi pro�li u Evropskoj uniji. I stvarno ne bi. �ta će Evropskoj uniji krivi krastavci kad ona preferira prave i jednake? Dosta joj je toranj u Pizi, a mi u Srbiji i te kako znamo da se nosimo sa na�im krivinama. U savremenim hipermarketima voće i povrće mora da bude istog oblika i veličine, sve uz dlaku prirodi koju ba� briga za jednakost. Čak su i genetičari, čitah negde, na putu da naprave kockastu jabuku koja bi se lak�e pakovala u gajbice. Ovaj pijačni prizor me je podsetio na večiti nesklad i sukob svega sa svačim. Dijalektičari su u pravu kad ukazuju na stalnu borbu suprotnosti, ali, bogami, i istih stvari, koje ne pristaju da budu iste. A gde je sukob, tu je i nasilje sa pratiocima nesrećom i bedom, koje ostaju kao knji�evna zadu�bina pesnika. Nasilje je civilizacijska tekovina. Ono ne postoji u prirodi, jer niko ne ka�e da je vrabac izvr�io nasilje nad crvom kad ga je progutao niti da je hobotnica, pustiv�i mastilo, krabi nasilno oduzela pravo na ličnu slobodu kretanja. Svet je ovaj tiran tiraninu i te�ko mogu da zamislim kako ga vide oni koji se bore za dru�tvo bez nasilja. Svi to �ele, ali jo� niko nije ponudio razuman recept za takav svet koji izgleda nećemo dočekati. U međuvremenu, dok ipak čekamo, digla se halabuka oko Grčke i njenog neumerenog ekonomskog sirtakija, tro�enja kredita, koje dovodi evro u opasnu situaciju. Naučili smo ne�to novo i o dijalektičkom skoku, da se iz grčke mudrosti Kir Janjinog brojanja slatkih malih dukata mo�e lako upasti u rasipni�tvo. Grci koji su izmislili filosofiju, pozori�te, poeziju, uzo i caciki, fiziku i metafiziku, čak i demokratiju, zbog koje, po zapadnim merilima vode ispred kineske civilizacije, potpuno neosetljive na ovu pojavu, doveli su sebe u situaciju da odgovaraju pred evropskim sudom časti i to na prosto pitanje: gde su pare? Ne poma�e ni to �to se grčke vaze, statue i reljefi �epure u mnogim svetskim muzejima koji, zahvaljujući antičkoj kulturi, ubacuju u svoju kasu prihod od turizma. Neki dokoni statističar mogao bi da izbroji koliko ih je samo do�lo u Luvr da vidi Niku sa Samotrake pa da izračuna koliko je to para i procenata od evropskog duga. Melina Merkuri, slavna glumica i nekada�nja ministarka grčke kulture, do smrti je u svojoj mukotrpnoj kampanji kumila i molila da se njenoj zemlji vrati veliki friz s Partenona, koji su radnici lorda Eld�ina, britanskog ambasadora 1802. godine u Grčkoj pod otomanskom okupacijom, odvalili s hrama i ukrcali na brod, umalo ga ne potopiv�i. "Nikad nedeljom�, tako se zvao Melinin najpoznatiji film. Put friza do Britanskog muzeja dug je i bolan, jer je lord, u stvari, �eleo da ukrasi svoju kuću u �kotskoj. Za�to kopije i kojekakvi gipsani odlivci? Za�to ne prave skulpture kad ih ima već toliko? Gospođa Merkuri uporno je obja�njavala �ta za Grke znači Partenon: "on je na� ponos, simbol na�e otmenosti i plemstva, atribut demokratske filosofije.� Mermerna skulptura nikad nije vraćena, ali su zato Englezi dali Grcima na takmičenju za pesmu Evrovizije dvanaest poena. Sreća je bar u tome �to mo�emo da ga vidimo u londonskom muzeju, za razliku od na�e bronzane statue dečaka sa Čukur česme, koju su na�eg roda nasilnici iskasapili i prodali budza�to u staro gvo�đe. I tako, nikad kraja pričama o "krivim drinama” na koje me ponuka�e krivi krastavci, a na� nobelovac je u pravu kad ka�e: "jeste da su krive, ali ne odustajemo da ih ispravljamo".
|
|
|
|
|
 |
||
|
Sva prava rezervisana Copyright � 2010 by Alexandar Thorn Poslednje izmene: 25-01-2013 02:41 |
